Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Od januara do novembra budžetski deficit dostigao 374,8 milijardi dinara

U periodu od januara do novembra 2020. godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 374,8 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. Kako se naglašava, tokom tog perioda prihodi su bili 1.139,5, a rashodi 1.514,2 milijardi dinara. U saopštenju se dodaje da je tokom novembra ostvaren deficit u iznosu od 27,2 milijardi dinara i tada su naplaćeni prihodi u iznosu od 108,3 milijardi dinara.Od toga su, kako se dodaje, poreski prihodi iznosili 92 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda, kako je naglašeno odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 46,1 i akciza u iznosu od 27,2 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 15,9 milijardi dinara, dok je priliv donacija tokom novembra iznosio je 0,5 milijardi dinara.Rashodi su, kako je naglašeno bili 135,5 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene, u novembru, su iznosili 25,6 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 19,7 milijardi dinara, kapitalne investicije 25,5 milijardi dinara, a subvencije 20,1 milijardi dinara.Navodi se i da je učešće javnog duga u bruto-domaćem proizvodu 56,8%, kao i da on iznosi 26,65 milijardi evra.

Srbija

Desetine hiljada građana protiv subvencija za električna i hibridna vozila

Srbija će i ove godine subvencionisati kupovinu električnih i hibridnih vozila sa u iznosu od 120 miliona dinara, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. Nevladine organizacije reagovale su na tu odluku i pokrenule peticije sa ciljem da se namena tih subvencija promeni, piše Balkangreenenergynews.Organizacije civilnog društva smatraju da bi ovaj novac umesto u skupe automobile trebalo preusmeriti u povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima građana koji su u lošijoj materijalnoj situaciji.Petiicju je do sada podržalo više od 40.000 građana, a Vlada Srbije je u međuvremenu usvojila novu uredbu o subvencionisanju kupovine novih električnih i hibridnih vozila.Subvencije su inače uvedene tokom marta i to kao jedna od mera da se smanji zagađenje vazduha i one su u suštini bile i jedina mera za smanjenje zagađenja. Subvencije prema uredbi iznose od 250 do 5.000 evra, a najniža cena električnih i hibridnih automobila u Srbiji je oko 20.000 evra.GREJANJE - GLAVNI ZAGAĐIVAČ"Zahtevamo da se ... opredeljena sredstva preraspodele i njima subvencionišu mere energetske efikasnosti i kupovina energetski efikasnijih ložišta za građane koji su u lošijoj materijalnoj situaciji", navodi se u peticiji nevladinih organizacija.One ističu da je zagađenje vazduha u Srbiji u velikoj meri uzrokovano načinom na koji se grejemo, dok sa druge strane, kako se navodi, saobraćaj učestvuje u emisijama PM čestica sa 6%.Nevladine organizacije podsećaju i da je vlada u januaru formirala radnu grupu za smanjenje zagađenja vazduha, koja je kao jedini konkretan rezultat rada usvojila uredbu o subvencijama za automobile.Peticiju su pokrenule organizacije Beogradska otvorena škola, RES publica Kragujevac, UG "Novi put" Kraljevo, "Protok 21" Smederevo, "Eko straža" Šabac, Udruženje penzionera Opštine Stari grad, Društvo mladih istraživača, Kreni-Promeni i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.Jedna od promena u novoj uredbi, u odnosu na staru je da se subvencije neće odobravati za kupovinu automobila na kredit, već samo za lizing i gotovinu.Inače, Ministarstvo zaštite životne sredine koje vodi proceduru dodele subvencija nije zvanično saopštilo rezultate tog programa u prošloj godini. Podseća se da je do kraja juna, od ukupno 45 podnetih zahteva, država pozitivnu odluku o subvenciji donela za samo dva vozila.

Srbija

„Upitna zakonitost nabavke opreme za kovid-bolnice“

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS), saopštila je da je Ministarstvo zdravlja nabavilo opremu za kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu bez primene Zakona o javnim nabavkama. Umesto toga, kako se navodi, ministarstvo se pozvalo na odredbu kojom se takvo postupanje omogućava u situacijama kada je to neophodno zbog zaštite bezbednosti države."Ministarstvo se u obrazloženju svoje odluke pozvalo isključivo na hitnost, a ne i na razloge bezbednosti, što dovodi u pitanje zakonitost ovog postupka nabavke", dodaje u saopštenju Transparentnost Srbija.Ova organizacija dodaje da je zbog toga pozvala Kancelariju za javne nabavke da izvrši monitoring navedene nabavke i podseća da je njena vrednost bila 1.760.129751,00 dinar bez PDV-a, odnosno nešto više od dve milijarde dinara sa PDV-om. Navodi i da u slučajevima izuzetne hitnosti, koja je u ovom slučaju bila neupitna, naručilac može da sprovede pregovarački postupak, a to je učinila Vojnograđevinska ustanova, kada je ugovarala izgradnju istih tih Kovid bolnica."Kako se može zaključiti na osnovu šturih informacija koje su objavljene naknadno, konkurencija je prilikom nabavke opreme postojala, ali je bila ograničena na firme kojima je Ministarstvo zdravlja, na osnovu nepoznatih kriterijuma, uputilo poziv da dostave ponude", ocenjuju u Transparentnosti Srbija.TS tvrdi i da je u dopisu koji je uputila Kancelariji za javne nabavke navela da je kao osnov da se ne primeni Zakon o javnim nabavkama naveden njegov član (član 20. stav 1. tač. 2), koji može da se koristi kao pravni osnov kada bi primena zakona "obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti sa bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade". "Ta vrsta izuzetka nema veze sa hitnošću nabavke, već isključivo sa zaštitom poverljivih podataka i to samo u slučajevima kada nije moguće očuvati interese bezbednosti države na drugi način", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Međutim, Transparentnost navodi da u obaveštenju o dodeli ugovora koje je objavljeno na Portalu javnih nabavki, nema ni reči o razlozima zaštite bezbednosti.Prema njihovim rečima iz dostupnih obrazloženja proizlazi da je Ministarstvo zdravlja odluku o nabavci zasnovalo isključivo na razlozima "izuzetne hitnosti". Napominje se da je naručilac propustio da navede i formalni osnov za primenu izuzetka iz odgovarajućeg zakona. Transparentnost ocenjuje i da hitnost sprovođenja javne nabavke "ni u kom slučaju ne može biti valjani razlog za isključenje transparentnosti".Kao dodatni razlog za transparentnost ističe se i činjenica da je jedna ovakva nabavka privukla veliku pažnju javnosti u vreme pandemije korona virusa, kaoi da je od velikog značaja za brojne građane. U Transparentnosti Srbija podsećaju i da Kancelarija za javne nabavke vrši monitoring u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti koje su nastale u primeni Zakona o javnim nabavkama.Kada utvrdi nepravilnosti u primeni propisa, prema zakonu, Kancelarija za javne nabavke "podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje, zahtev za zaštitu prava i inicira sprovođenje drugih odgovarajućih postupaka pred nadležnim organima", podsećaju u Transparentnosti Srbija.

Srbija

Objavljen poreski kalendar za januar

Do 5. januara svi koji posluju na estradi, kao i poslodavci koji imaju obavezu da zaposle osobe sa invaliditetom, dužni su da dostave obaveštenja o prijemu radnika tokom prethodnog meseca, saopštila je Poreska uprava Srbije.Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesec takođe ističe 5. januara, kao i rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Sredina meseca rezervisana je za veliki broj obaveza.Poreska uprva podseća da 15. januara ističe rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza i doprinosa  na prihode  od samostalne delatnosti za prethodni mesec.Tada ističe i rok za plaćanje doprinosa (za prethodni mesec) za sveštenike i verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu, kao i za strane penzionere.Podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva takođe se obavlja sredinom meseca, kao i podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec.Rok za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec, kao i plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog meseca isiče takođe 15. januara.Od ostalih obaveza koje treba ispuniti do tog roka navodi se podnošenje poreske prijave o obračunu akcize za prethodni mesec, kao i podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju zabeleženu prethodnog meseca.KRAJ JANUARAPoreska uprava podseća da 29. januara ističe rok za plaćanje akcize koja je obračunata za period od 01. do 15. dana u mesecu.Do istog datuma treba da se izvrši i dostava popisnih listi akciznih proizvoda nadležnoj filijali za period od 01.01 do 31.12.2020. godine.PROTEST FRILENSERA ZBOG POKUŠAJA DA IM SE POREZ NAPLATI UNAZAD

Srbija

Pola dece u Srbiji jede voće svaki dan

Samo pola dece u Srbiji svaki dan jede voće i povrće, pokazalo je Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koje je Republički zavod za statistiku objavio pred kraj 2020. godine.Svako drugo dete u Srbiji uzrasta 5‒14 godina svakodnevno konzumira voće (52,3%) i povrće (53,9%), dok ostala deca voće i povrće konzumiraju nedovoljno ili ga nikada ne konzumiraju.Više od četiri petine dece uzrasta 5‒14 godina (82,5%) svakodnevno konzumira bar jednu šolju mleka ili mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, bela kafa ili kakao).Nešto više od dve trećine dece uzrasta 5‒14 godina (68,5%) bavi se najmanje jednom nedeljno rekreativnim fizičkim aktivnostima u slobodno vreme, odnosno van školskih aktivnosti.Organski šampinjoni iz "Padinjaka"

Srbija

Skoro pola Komercijalne banke za otplatu auto-puta Ljig-Preljina

Slovenačka NLB banka uplatila je u budžet 395 miliona evra za kupovinu Komercijalne banke od čega je oko 173 miliona evra iskorišćeno za vraćanje starog azerbejdžanskog kredita, otkrio je ministar finansija Siniša Mali.Reč je o kreditu od 308 miliona evra koji je Azerbejdžan odobrio Srbiji 2012. za deonicu Ljig-Preljina,  na period od 25 godina, uz poček od tri godine i kamatnu stopu od četiri odsto godišnje. Deonicu je gradila azerbejdžanska kompanija AzVirt, koja je takođe angažovana i za izgradnju deonice Ruma  -Šabac na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Azerbejdžana.Ovaj kredit je zanimljiv jer je sporazum o zajmu Azerbejdžana za izgradnju ove deonice Koridora 11 potpisao 2012. u Bakuu tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.Zbog firme AzVirt je svojevremeno lično Aleksadar Vučić kao premijer u skupštini kritikovao Borisa Tadića u čije je vreme Azvirt počeo da gradi  autoputa Ljig – Preljina. Tada je Vučić tvrdio da je ugovor sa Azvirtom od 300 miliona evra na izgradnji deonice od 40km autoputa, preplaćen bar za 40 miliona evra. Potpisivanjem međunarodnih sporazuma, kao što je ovaj sa Azerbedžanom, izigravaju se javne nabavke i ugovaraju cene koje nisu prošle test konkurencije, o čemu je Nova ekonomija pisala ranije OVDE. Koliko će nas koštati Moravski koridor

Srbija

Poreska uprava započela prinudnu naplatu poreskih dugovanja frilensera

Poreska uprava krenula u prinudnu naplatu dospelih poreskih obaveza radnika na interneru, saopštilo je na svom tviter nalogu Udruženje radnika na internetu (URI) i priložilo kao dokaz opomenu Poreske.Poreska uprava je 29. decembra 2020. poslala prvu opomenu za plaćanje dospele poreske obaveze sa obračunatom kamatom u roku od 5 dana ili će pokrenuti postupak prinudne naplate, navodi se u objavama."Nije im bilo dovoljno što su par dana pred Novu godinu skoro 2000 ljudi poslali poreske pozive, od ove godine kreću da plene sve što im padne pod ruku!", ocenjuje Udruženje.Podseća se da je protestu radnika na internetu održanom 30. decembra dat rok nadležnim organima od 15 dana da zvanično započnu pregovore i "obustave hajku Poreske uprave na radnike na internetu". "U slučaju da se naši zahtevi ne ispune, na ulici će nas biti desetine hiljada! Izađimo zajedno i iskažimo solidarnost sa svim kolegama koji su već osetili šta znači progon od strane Poreske uprave. Niko nije siguran! Dok nam ne dokažu da su obustavili slanje poziva i rešenja, a sad i opomena, mi nećemo odustati!", najavljuje Udruženje.Podsećamo, Poreska uprava Srbije je poslala rešenja kojima želi retroaktivno, za poslednjih pet godina, da naplati radnicima na internetu porez po osnovu prihoda iz inostranstva.  Frilenseri su saglasni da treba da plate porez, ali su u više navrata do sada tražili izmene zakona kojima bi se rešio radni status digitalnih radnika i uredio način oporezivanja njihovog rada. Tražili su i da se odloži retroaktivna naplata poreza za proteklih pet godina, kada nisu uživali nikakvu pravnu zaštitu.Po aktuelnom sistemu, fizička lica koja ostvare prihode radom za strana pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji dužna su da sami obračunaju i plate porez.Obačun zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45 odsto ostvarenih prihoda. Problem je u tome što ljudi koji imaju privremene poslove na internetu ,smatraju da je ovaj iznos prevelik a da pritom ne ostvaruju nikakva prava iz zakona o radu. U slučaju da su nezaposleni, nemaju zdravstveno osiguranje a moraju da ga plate. Takođe, traži se poseban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. Kako je ranije objavio Startit, uzorak Poreske pokazuje da je dosad svaki 100. frilenser prijavljivao prihode iz inostranstva. Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine.

Srbija

APR od sutra vodi Registar pružalaca računovodstvenih usluga

Agencija za privredne registre će od 1. januara 2021. godine početi da vodi Registar pružalaca računovodstvenih usluga, kao jedinstvenu, centralnu, elektronsku bazu podataka o pravnim licima i preduzetnicima, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga i dozvolu za pružanje tih usluga koju izdaje Komora ovlašćenih revizora, navodi se na sajtu APR-a.Registar pružalaca računovodstvenih usluga predstavlja potpuno novi registar ustanovljen Zakonom o računovodstvu, u kojem treba da se vode podaci o pružaocima računovodstvenih usluga, kao posebnoj kategoriji pravnih lica i preduzetnika, koja do stupanja na snagu ovog zakona kao takva nije ni postojala.Za obavljanje poslova pružanja računovodstvenih usluga, ovi subjekti moraju da ispunjavaju posebne uslove, odnosno da imaju dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga koju izdaje Komora ovlašćenih revizora i moraju da budu upisani u ovaj Registar.Polazeći od činjenice da se radi o značajnim novinama, ovim pravnim licima i preduzetnicima ostavljena je mogućnost da svoje poslovanje usklade sa odredbama zakona do 1. januara 2023. godine. Do tog dana, svi oni koji žele da nastave sa obavljanjem pomenutih poslova moraju da dobiju dozvolu od Komore i budu upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.U cilju digitalizacije što većeg broja servisa i usluga Agencije za privredne registre, obaveštavamo korisnike da će Registar finansijskog lizinga od 1. januara 2021. godine preći na potpuno digitalni način rada.Pored podnošenja prijava za registraciju ugovora o finansijskom lizingu, u Registru finansijskog lizinga će od Nove godine biti omogućeno podnošenje svih ostalih vrsta registracionih prijava elektronskim putem.U toku 2019. i 2020. godine je kroz projekat Unapređenje i razvoj sistema e-registracije u Registru finansijskog lizinga, zahvaljujući kojem je korisnicima omogućeno podnošenje svih zahteva u elektronskoj formi.Osim toga, izrađen je i servis za preuzimanje podataka i dokumenata, uključujući i servis za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, koji će omogućiti elektronsko dostavljanje ovlašćenja za registraciju vozila nabavljenih putem finansijskog lizinga.Na internet stranici Agencije, u odeljku Registri/Pružaoci računovodstvenih usluga, biće objavljene sve informacije vezane za vođenje Registra, uputstva za podnošenje zahteva za upis u Registar, kao i obrasci zahteva za upis promena čiji elementi su implementirani u posebnu aplikaciju Agencije.U odeljku Registar finansijskog lizinga i na stranici Usluge Agencije za privredne registre, u delu eServisi, biće objavljene sve informacije o usluzi eRegistracija u Registru finansijskog lizinga.

Srbija

NUNS osudio pretnje novinarki N1 Jeleni Zorić

NUNS osudio pretnje novinarki Jeleni ZorićOzbiljne pretnje koje je advokat Svetislav Bojić uputio Jeleni Zorić, novinarki Televizije N1, zahtevaju brzu i efikasnu reakciju javnog tužilaštva, jer se samo tako može uputiti jasna poruka javnosti da se radi o protivzakonitim delima i da su novinari i medijski radnici zaštićeni od kriminalaca i drugih koji ih napadaju i zastrašuju.http://www.nuns.rs/info/statements/51619/nuns-osuda-pretnji-upucenih-jeleni-zoric-posredstvom-advokata.html?fbclid=IwAR0_PgsdwRmmP6jrnRsWvFchj7QNvbNxNDJlDHBaKAIDu5O2lI1YnCX66mYAdvokat Predraga Koluvije, prvooptuženog u slučaju "Jovanjica", prišao je 28. decembra nakon ročišta Jeleni Zorić dok je bila na reporterskom zadatku, i preneo reči svog klijenta da ga ona "uništava i rastura izveštavanjem" i poručio da nije dobro prošao "ko god se o Peđu ogrešio". Sutradan joj je rekao: "Zamalo da Peđi danas bude ukinut pritvor, a Peđa te je puno, puno pozdravio."Ove poruke koje liče na one iz filmova o mafijaškim klanovima, više su nego jasna pretnja i Nezavisno udruženje novinara Srbije zahteva od državnih organa da ugroženoj novinarki osigura bezbednost. Takođe, pridružujemo se zahtevu televizije N1 koja će advokatskim komorama, čiji je advokat Bojić član, uputiti pitanje da li su njegovi nedavni postupci u skladu sa etičkim standardima te profesije i tražiti da mu se advokatska licenca privremeno suspenduje do konačne odluke nadležnih organa advokatskih komora.NUNS pruža punu podršku koleginici Zorić i redakciji N1 i uvereni smo da će i dalje o slučaju "Jovanjica" i drugim temama izveštavati hrabro i profesionalno. O ovom slučaju izvestićemo međunarodne asocijacije novinara i učinićemo sve da slučaj ostane prisutan u javnosti dok ne dobije sudski epilog.

Srbija

NIJE GOTOVO DRI: SPS

Državna revizorska institucija uručila je Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) konačne izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2019. godinu pri čemu je stranci dato mišljenje sa rezervom.Prema nalazu revizora, SPS nije sačinila liste potraživanja u iznosu od 38,7 miliona dinara i obaveza u iznosu od 187,36 miliona dinara. Pored toga, u liste nekretnina, postrojenja i opreme koju SPS poseduje nije uneto knjigovodstveno stanje imovine od 1,64 milijardi dinara.U finansijskim izveštajima manje su iskazane obaveze prema dobavljačima za 14,6 miliona dinara, a neusaglašene obaveze u iznosu od najmanje 42,4 miliona dinara nisu obelodanjene u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2019. godinu.U poslovnim knjigama iskazane su preplate prema dobavljačima u ukupnom iznosu od 9,7 miliona dinara za koje u postupku revizije nije prezentovana dokumentacija iz koje se može utvrditi osnov nastanka iskazanih preplata, navodi DRI.DRI savetuje SPS da pre sastavljanja finansijskih izveštaja izvrši usaglašavanje međusobnih obaveza i potraživanja sa dužnicima i poveriocima i da neusaglašene obaveze obelodani u Napomenama uz finansijske izveštaje.

Srbija

Manje od 40 odsto građana veruje da će Srbija ući u EU pre 2030. godine

Bolji ekonomski standard, veće plate i penzije, mogućnosti za zaposlenje, pogodnosti bezviznog putovanja neke su od prvih asocijacija na Evropsku uniju, prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje je za Delegaciju EU u Srbiji sprovela Ninamedia. Ipak, svega 36,8% ispitanika smatra da će Srbija ući u EU pre 2030. godine.Prema rezultatima istraživanja malo više od polovine ispitanika, 52% glasalo bi za pristupanje EU, a 33,4% bilo bi protiv ako bi se danas organizovao referendum o članstvu Srbije u EU, pokazuje najnovije istraživanje Delegacije EU u Srbiji.U istraživanju se navodi i da bi računajući samo one ispitanike koji su jasno izrazili svoje mišljenje, referendum doveo do rezultata od 61% do 39% u korist pristupanja EU. Navodi se da je podrška integraciji u EU posebno je snažna među mladima (od 18 do 29 godina), od kojih bi 60,3% ispitanih glasalo za pristupanje EU, dok bi samo 23,1% glasalo protiv.Prezentujući istraživanje, Delegacija EU u Srbiji te rezultate ocenjuje kao snažnu podršku za pristupanje EU među građanima Srbije i pored činjenice da većina građana naše zemlje smatra da smo od članstva još uvek daleko.Prema istom istraživanju, kako se dodaje, samo 36,8% građana Srbije veruje da će se pristupanje EU dogoditi pre 2030. godine, dok 32,9% smatra da će se to dogoditi posle 2031. godine.Takođe, 22,9% smatra da se pristupanje EU nikada neće dogoditi, a samo 43% građana veruje da EU želi Srbiju kao članicu, dok 46% misli suprotno.BCBP: VIŠE OD POLOVINE GRAĐANA SRBIJE NE PODRŽAVA ČLANSTVO U EU "Ekonomski prosperitet, veće plate, socijalna zaštita, zaštita životne sredine, vladavina prava, borba protiv korupcije su osnovne vrednosti i ciljevi EU, a to je ono što građani Srbije prepoznaju u Uniji", rekao je Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji."Mladi ljudi mlađi od 30 godina daju veću podršku EU od ostalih starosnih grupa, a ti podaci su potvrđeni u brojnim studijama", rekla je Jelena Fratucan, direktor Ninamedije.GRAĐANIMA POTREBNO VIŠE INFORMACIJA O EURezultati istraživanja takođe su pokazali da bolja i objektivnija komunikacija o EU ostaje opšta potreba građana Srbije, jer više od polovine (53,5%) ispitanika smatra da nisu dovoljno informisani o načinu funkcionisanja EU.Među te informacije spadaju prednosti i posledice članstva u EU, informacije o tome kako tamo građani žive.Takođe, građanima treba i više informacija o efektima pristupanja na ekonomsku situaciju i životni standard.Istraživanje je sprovedeno u novembru-decembru 2020. godine sa 1202 veličine uzorka iz 40 gradova i opština, primenom CAPI metode koja podrazumeva lično anketiranje uz pomoć računara.Beogradski centar za bezbednosnu politiku nedavno je objavio rezultate svog istraživanja prrema kome 40 odsto ispitanika doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije.Rezultati istraživanja BCBP koji su objavljeni tokom novembra, pokazali su da većina od 51 odsto ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46 odsto ispitanika koji bi se opredelili za članstvo.

Srbija

Od 1. januara novi gasovod počinje sa isporukom

Direktor Javnog preduzeća Srbijagas, Dušan Bajatović izjavio je za RTS da su kroz novi gasovod puštene prve količine gasa koji dolazi iz Bugarske. Gasovod, koji je deo Balkanskog toka, prostire se dužinom od 403 kilometra, od Zaječara do Horgoša.Bajatović je rekao da, nakon testiranja sistema, prve količine gasa puštene iz interkonektora, odnosno dela unutrašnjeg transportnog sistema Srbije.Taj sistem je kako se dodaje u vlasništvu kompanije koja je osnovana po domaćim zakonima.Pušteno je 140.000 metara kubnih gasa kaže Bajatović i ističe da se sada zna da ceo sistem radi."Cevi su pune gasa, na ulazu iz Bugarske nekih 40 bara, u Banatskom Dvoru, kod Gospođinaca, nekih 35", navodi Bajatović.Kroz Srbiju će prolaziti 13,88 milijardi metara kubnih gasa na ulazu, a ostajaće u našoj zemlji onoliko koliko je potrebno za snabdevanje, objasnio je direktor Srbijagasa.Navodi da će od 1. januara cena gasa na bugarskoj granici, koja je sada 240 , biti 155 američkih dolara.Precizirao je da će u prva dva kvartala 2021. godine za domaće potrošače gas biti jeftiniji od 60 do 90 dolara, od sadašnje cene.Bajatović kaže da će biti ušteda i na transportu gasa, kao i da će doći do ubrzane gasifikacije  u Leskovcu, Gadžinom Hanu, Vranju, Zaječaru, Majdanpeku, Boru, Kraljevu.Dodao je da će se raditi i gasovod prema Banjaluci.Novi gasovod otvoriće 1. januara predsednik Srbije Aleksandar Vučić.TURSKI TOKGasovod Turski tok je projekat ruskog Gazproma i turskog Botaša, koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje gasom u Turskoj, južnoj i jugoistočnoj Evropi, a dug je 930 kilometara i ima kapacitet od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.Prvi krak prolazi kroz Tursku, dok drugi krak ide ka i Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj. Srbija i Bugarska taj deo gasovoda nazivaju Balkanski tok.Kapacitet svakog kraka je 15,75 milijardi kubnih metara gasa. Ta količina energije dovoljna je da zadovolji potrebe 15 miliona srednjih domaćinstava.

Srbija

Umro glavni urednik Bete Dragan Janjić

Dragan Janjić, dugogodišnji glavni i odgovorni urednik i jedan od osnivača agencije Beta, iznenada je noćas preminuo u 65. godini, javila je agencija Beta.Janjić je rođen 6. oktobra 1955. u mestu Lopare, u Bosni i Hercegovini. Završio je Filološki fakultet u Beogradu, a novinarsku karijeru počeo je u agenciji Tanjug gde je radio od 1983. do 1994. kao novinar, reporter i urednik.Jedan je od osnivača nezavisne novinske Bete, u kojoj je od 1994. do 2000. bio urednik unutrašnje redakcije i zamenik glavnog i odgovornog urednika a od 2000. do 2007. glavni i odgovorni urednik.Od 2007. do 2008. bio je zamenik ministra za kulturu i informisanje, nakon toga je do 2010. godine bio zamenik glavnog urednika Politike, a od 2010. do 2016. i savetnik za medije Zaštitnika građana.U Betu se na mesto glavnog i odgovornog urednika vratio 2016.Tokom dugogodišnje novinarske karijere beskompromisno se borio za objektivnost i profesionalnost u izveštavanju i prava i položaj novinara i nezavisnih medija. Bio je član Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Komisije za zaštitu novinara i jedan od inicijatora osnivanja nezavisnog sindikata novinara i član sindikata Nezavisnost.Vreme i mesto sahrane Dragana Janjića biće naknadno objavljeni.

Srbija

Kontrola letenja uskratila budžet Srbije za 15 miliona evra

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) iskazala je u svojim finansijskim izveštajimaneraspoređeni dobitak, zaključno sa poslednjim danom 2019. godine, od oko 8,4 milijarde dinara. Na osnovu odluka Skupštine SMATSA, zarada se usmeravala na "neraspoređeni dobitak" umesto da je, u skladu sa Zakonima o budžetu koji su važili u periodu od 2014. do 2019. godine, najmanje 50 odsto dobiti uplaćivala Republici Srbiji srazmerno udelu u vlasništvu od 92 odsto. Time je državni budžet ostao uskraćen za oko 1,8 milijardi dinaram navodi se u poslednjem izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).Ta institucija dodaje da je SMATSA kao drugu opciju za taj profit mogla da odluči da se novcem poveća sopstveni kapital, a da se raspoloživa likvidna sredstva upotrebe za finansiranje investicija, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, što takođe nije učinjeno.Dodatno, SMATSA je iskazala obaveze prema Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije u iznosu od 90,37 miliona dinara, za koje u postupku revizije nije prezentovana dokumentacija i analitičke evidencije iz kojih se može utvrditi datum i osnov nastanka navedenih obaveza, niti je prezentovana popisna lista ovih obaveza.Slična je situacija i sa obavezama prema Agenciji za civilno vazduhoplovstvo Crne Gore u iznosu od 95,65 miliona dinara, za koje u postupku revizije takođe nije prezentovana sva neophodna dokumentacija. SMATSA takođe nije izvršila popis potraživanja iskazanih u poslovnim knjigama u ukupnom iznosu od 1,88 milijardi dinara na propisan način, jer nije sačinila popisne liste i nije iskazalo u posebnim popisnim listama potraživanja za koja ne postoji uredna dokumentacija.Utvrđeno je daprethodne godine nije postojao ni predlog za otpis potraživanja po osnovu rutnih naknada i kamata sa pojedinačnim potraživanjima isknjiženim iz poslovnih knjiga u ukupnom iznosu od 25,86 miliona dinara u posmatranom periodu.

Srbija

Frilenseri održali protest, najavili novi ako Vlada ne ispuni zahteve

Dostupno na ovom linku: https://www.facebook.com/cuvarivatre/videos/1040620983102180Udruženje radnika na internetu održalo je protestni skup ispred zgrade Vlade Srbije u Nemaninjoj ulici. Na protestu se okupilo nekoliko stotina ljudi, koji su uzvikivali parole "lopovi", "izlazite napolje" i "Vučići lopove". Predstavnici tog udruženja predali su svoje zahteve u vezi sa namerom države da ih oporezuje nekoliko godina unazad i poručuli da će na odgovor čekati dve nedelje."Većina ljudi zarađuje 300, 400, 500 evra, to niko nema, da plati taj porez unazad", kaže predsednik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.Prema njegovim rečima, u  trenutnoj situaciji, kada niko ne prihoduje i kada je cela privreda u obustavi u svetu i frilenseri dobijaju otkaze."Mnogi od nas su ostali bez posla, manje rade i sad nam država zahteva da mi nešto platimo pet, odnosno šest godina unazad. To oni (država) mogu da zovu legalno, to nije legalno", ocenjuje Pogačar.Naglasio je da je to protivustavno i da država neće moći da sprovede svoju nameru."Kada imate dvoje, troje ljudi koji izbegavaju da plaćaju porez, to je očigledno svima, ali kada je u pitanju 99,7 (odsto) ljudi, onda je to greška na samoj državi koja nije sprovodila zakon", rekao je predsednik Udruženja radnika na internetu.Naglasio je da su podaci o tome da 99,7 % nije plaćalo porez podaci koje je iznela sama Poreska uprava.Država se prema njegovim rečima setila da oporezuje frilensere tek onda kada je videla da joj je prazna kasa."U Poreskoj upravi većina (službenika) ni danas ne zna kako se to obračunava, oni znaju da napišu poziv, rešenje, (ono) što su dobili od ministarstva", ocenio je Pogačar.Posle roka od dve nedelje, kako je naglašeno, ako odgovor države ne stigne, frilenseri će ponovo izaći na ulicu.

Srbija

Francuska nudi kredite od 450 miliona evra za izgradnju beogradskog metroa

Francuska vlada zainteresovana je da podrži izgradnju prve linije beogradskog metroa i nudi Srbiji  kredite i garancije do 454 miliona evra. Za finansiranje izgradnje saobraćajnih sistema i nadzora izgradnje Faze 1 izgradnje beogradskog metroa, Francuska nudi direktan zajam francuskog Trezora u maksimalnom iznosu od 80 miliona evra, predviđeno je ukazom predsednika Srbije o proglašenju zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Srvije i Francuske.  Osim toga, zakonom se predviđaju bankarski krediti za koje garancije daje Bpifrance Assurance Export, za račun i u ime Vlade  Francuske, u visini od maksimalno 374 miliona evra.Podsećamo, prema aktuelnim pregovorima, na izgradnji beogradskog metroa francuska strana će biti zadužena za elektromehaniku, a kineske kompanije za građevinske radove na izgradnji metroa.Francuska kompanija Ežis trenutno radi na studiji izvodljivosti, a prethodno je urađena studija koja predviđa da prva linija beogradskog metroa ide od Makiškog polja do Mirijeva, a druga od Mirijeva do Zemuna, navodi se na sajtu Beogradskog metroa.U novembru je ministar finansija Siniša Mali najavilo da bi memorandum o razumevanju sa francuskom kompanijom Alstom mogao da bude potpisan već u januaru 2021. godine.Ana Brnabić dobiće spisak izabranih francuskih dobavljačaPrema zakonu o potvrđivanju sporazuma Srbije i Francuske, novac koji bi Srbija eventualno pozajmila iz francuskih izvora bi služio za  kupovinu francuskih roba i usluga u Francuskoj, za koje su odgovorni francuski dobavljači, kao i za kupovinu srpskih ili inostranih roba i usluga, u vrednosti do najviše 50%  visine ove podrške. Pri čemu su francuski dobavljači odgovorni za izvršenje ugovora i pod uslovom da francuska državna podrška troškovima vezanim za kupovinu srpskih roba i usluga ne prelazi 30% vrednosti svakog pojedinačnog ugovora o izvozu, kao što je utvrđeno u Aranžmanu OECD-a.Pročitajte još: Plan za metro među šampionima kontroverze u decenijskom planiranju Beograda Srbiji su na raspolaganju i drugi izvori finansiranja iz Francuske.Kad je reč o komercijalnim ugovorima, Vlada Francuske podnosi Vladi Srbije spisak izabranih i kvalifikovanih francuskih dobavljača koji su izrazili interesovanje za sprovođenje projekta.Strane direktno pregovaraju o izboru francuskog dobavljača ili izvođača radova koji će biti izabrani od strane Vlade Srbije. Ovi pregovori će rezultirati potpisivanjem komercijalnih ugovora.Za korišćenje direktnih zajmova francuskog Trezora, komercijalni ugovori između francuskih dobavljača i srpskih naručilaca treba da budu registrovani najkasnije 31. decembra 2022. godine.

Srbija

Država dokapitalizacijom povećala udeo u Er Srbiji

Ministarstvo privrede i Er Srbije potpisali su ugovor o dokapitalizaciji domaće nacionalne avio-kompanije, pri čemu je Srbija povećala svoj vlasnički udeo u Er Srbiji sa dosadašnjih 51 na 82 odsto. Detalji ugovora za sada nisu poznatiIstovremeno, udeo Etihad ervejza umanjen je sa 49 na 18 odsto.Dokapitalizacija avio-kompanije preduzeta je na zahtev Er Srbije, u skladu sa uredbom Vlade Srbije iz oktobra 2020. godine, kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom.Podsećamo, država takva preduzeća se mogu dokapitalizovati sa do 250 miliona evra iz budžeta, dok ekonomisti smatraju da je za ovu namenu ukupno dostupno oko pola milijarde evr.Kome slede milioni evra za dokapitalizaciju?Šta donosi Vladina uredba za pomoć kroz dokapitalizaciju? Avio-kompanija je navela da je ta uredba usklađena sa Privremenim pravnim okvirom Evropske komisije, kojim se uređuju mere državne pomoći za podršku privredi u toku trenutne pandemije, kao i da je Komisija za kontrolu državne pomoći razmotrila predložene mere i potvrdila da je mera uvećanja osnovnog kapitala usklađena sa propisima Republike Srbije.Odluka u trenutku pisanja ovog teksta i dalje nije objavljena na sajtu Komisije.Er Srbija je navela i da je uvećanje osnovnog kapitala preduzeto u cilju "otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih pandemijom zarazne bolesti COVID-19".Kako će Er Srbija platiti svoje dugove "Zahvalni smo Vladi Republike Srbije na tome što je pružila podršku nacionalnoj avio-kompaniji da prevaziđe prepreke u poslovanju uzrokovane pandemijom korona virusa u najtežoj godini u istoriji putničkog avio-saobraćaja", izjavio je Dankan Nejsmit, generalni direktor Er Srbije.Predstavnici vlasti su proteklih meseci najavljivali mogućnost otkupa udela u Er Srbiji i renacionalizaciju preduzeća.Moguće da država otkupi arapski udeo u Er Srbiji Er Srbija je zbog pada prometa usled pandemije prošlog meseca ponudio program dobrovoljnog odlaska iz kompanije uz otpremnine, u pokušaju da sreže 300 radnih mesta.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.