Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Alek Kavčić: Prvog dana preuzeto više od 8.000 besplatnih udžbenika

Prvog dana sa portala Besplatne bibilioteke Fondacije Alek Kavčić skinuto je 8670 udžbenika, saopštio je na svom tviter nalogu osnivač te fondacije, profesor na Karnegi Melon Univerzitetu u Pitsburgu Aleksandar-Alek Kavčić."U knjižari bi to koštalo oko 60.000 evra", naveo je Kavčić.Naglasio je da je 55% pristupa toj platformi bilo sa mobilnih telefona, kao i da je najpopularniji udžbenik Matematika 7, skinut 2.000 puta. "Ponosni smo! Sedmaci vole matematiku! Nastavite da pristupate sajtu besplatnabiblioteka.com", poručio je Kavčić.Kavčić je svoju ideju da osnovcima u Srbiji omogući besplatan pristup školskim udžbenicima počeo da realizuje nedavno.U novembru je izjavio za TVN1 da je obrazovanje u Srbiji u krizi, jer je institucija prosvetnog radnika srozana, kao i da mala zemlja kao Srbija mora da ima potpuno besplatno obrazovanje da bi ostala konkurentna. PROFESOR PLANIRA DA SVIM OSNOVCIMA U SRBIJI OBEZBEDI BESPLATNE UDŽBENIKE

Srbija

Stanovnici Gornjomatejevačke nastavljaju borbu za zelenije naselje

Članovi udruženja "Stop neplaniranoj gradnji" iz Gornjomatejevačke ulice u Nišu, odlučili su da stanu na put neplaniranoj gradnji, i da urede ovo “mlado” naselje u Nišu. Kako kažu u udruženju, borbu nastavljaju kroz institucije, jer su prethodno uspeli da u saradnji sa gradom i opštinom zaustave gradnju u svom kraju, nakon duge borbe i protesta, prenosi Media & reform centar Niš.Jedan od članova udruženja, Milorad Mikuljanac, kaže da su sve dozvole za gradnju bile ispravne, ali da je nehumano bilo da se gradi zgrada do zgrade.“Taj prostor gde je trebalo da se gradi bio je namenjen meštanima ovog dela grada, da bude deo zelenila. Okupio sam stanare zgrada, obratio sam se Upravi za planiranje, gradonačelniku, i angažovao advokate da provere dozvole. Videli smo da je dozvola u skladu sa svim propisima koji su opšti uslovi koje je grad prepisao još 2012. godine, i uvideli da je dozvola zakonska. Onda smo mi videli da ne možemo da vodimo sudski spor… Ona jeste zakonska, ali nije ljudska, jer bi stanovi bili osam metara udaljeni od drugih”, kaže Mikuljanac.Foto: Udruženje "Stop neplaniranoj gradnji" Trenutno su u kontaktu sa gradskim rukovodiocima, a sve u cilju nastavka ozelenjavanja naselja.“Sve ostale inicijative u narednom periodu biće vezane za okupljanja radi obaveštavanja građana o daljim koracima za sređivanje naselja. Pored toga, bice organizovane i akcije cišćenja”, kaže Mikuljanac.Do sada su se okupljali na protestnim šetnjama do crkve Svetog Pantelejmona i u samom naselju. “Takođe, inicijativa je počela štampanjem transparenata i njihovim postavljanjem na terase okolnih zgrada kako bi se privukla pažnja građana i medija. Isti transparenti su korišćeni i za protesne šetnje. Delili smo flajere i organizovali muzički koncert grupe ‘Zvezdana noć’ na jednom od okupljanja”, ističe Mikuljanac.Inicijativa je bila usmerena prema gradu i investitoru. “Postigli smo dogovor sa obe strane. Uz pomoć grada postignut je dogovor sa investitorom o zamenskoj parceli”, dodaje Mikuljanac, dok je na parceli gde je trebalo da bude gradnja zasađeno 170 sadnica jelki.Kažu da ih je povezao isti cilj - sređivanje naselja i stopiranje neplanske gradnje. Kontaktirali su i platili arhitektu koji je nacrtao predlog naselja. 

Srbija

CEP: Samo polovina građana regiona koristilo e-usluge tokom pandemije

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Centar za evropske politike (CEP), čak 50% građana koji žive u zemljama Zapadnog Balkana nije koristilo ekektronske usluge tokom pandemije, naspram 18% njih koji su rekli da su ih koristili."U proseku, dve trećine građana regiona kažu da njihovo interesovanje za e-usluge nije poraslo od početka pandemije", kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a. Što se tiče građana Srbije, povećanje u korišćenju elektronskih usluga tokom pandemije nešto je 23% i nešto je veće od regionalnog proseka.Inače, naglašava se da su relevantnost e-usluga, njihov kvalitet i dostupnost građanima naročito dobili na značaju u periodu kada je pandemija bila na vrhuncu, jer je fizički kontakt i odlazak na šaltere sveden na minimum.U CEP-u navode da građani koji su upoznati sa načinom upotrebe e-usluga kažu da su one lake za korišćenje i bili su više zainteresovani za njihovu upotrebu, dok za one druge koji o njima ne znaju puno vai suprotno.Rezultati ankete se objašnjavaju nedostatkom informacija i veština građana o korišćenju e-usluga, kao i činjenicom da je nekima potrebno više vremena za navikavanje i interakciju sa javnom državnom upravom."Najverovatnije je u pitanju kombinacija ova dva faktora; nedostatak znanja u kombinaciji sa starim navikama je ono što mnoge ljude sprečava da se oslone na elektronsku interakciju sa administracijom", kaže Milena  Lazarević.Oko 40% građana regiona, kažu u CEP-u, preferira lični kontakt, ali uprkos pandemiji, nisu bili više zainteresovani za korišćenje e-usluga.Istraživanje pokazuje da kod ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine vlada najveće interesovanje za korišćenje e-usluga, dok se zainteresovanost smanjuje kod starijih građana, ali počinje i da raste kod oni starijih od 60 godina.Lazarević smatra da se to može objasniti "velikim preprekama sa kojima su se oni suočili u dobijanju usluga administracije ličnim kontaktom od izbijanja pandemije".Ona je dodala da građani u svim zemljama regiona generalno pristupaju e-uslugama sa rezervom, a to se nije menjalo ni tokom pandemije.Predstavnica CEP-a napominje da su za podizanje svesti o značaju e-usluga neophodne proaktivnije informativne kampanje, koje bi pokrenule vlade zemalja."To će, u kombinaciji sa podizanjem nivoa kvaliteta ovog tipa usluga, sigurno dovesti do toga da građani osećaju više poverenja i više koriste ovaj tip usluga, kako u redovnim tako i u vanrednim okolnostima", dodaje Lazarević.Istraživanje je, kako je naglašeno, sprovedeno od 1. do 15. maja 2020. na uzorku od 6085 građana.

Srbija Dobrovoljni penzijski fondovi

Osnovice dobrovoljnog osiguranja od 2021. godine veće za 10%

Od uplate za januar 2021. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za 10,08% više u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje.Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosecne republicke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 28.402 dinar, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 405.750 dinara.Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 25,5 odsto, pa će se tako mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 7.242,51 do 103.466,25 dinara.Iznosi osnovica osiguranja i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje važe za celu 2021. godinu i dostupni su građanima na sajtu PIO Fonda i na oglasnim tablama u filijalama.PIO Fond podseća građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa po osnovu clana 15 Zakona o PIO da je rok dospelosti 15. u mesecu za prethodni mesec.Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev.Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.PIO Fond ukazuje u saopštenju da pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci…). Uslov je da su ta lica starija od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji i da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.

Srbija

„Kreni-promeni“: Onlajn peticija protiv rudnika litijuma u dolini Jadra

Udruženje građana Kreni-ptomeni raspisalo je onlajn peticiju u kojoj se od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović taži da zabrane projekat rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra."Srpska vlada, umesto da je zaštiti, odlučila je da sklopi dogovor sa multinacionalnom korporacijom Rio Tinto gde je započet postupak odobravanja rudnika litijuma gde će se eksploatisati ruda jadarit", navdi se u tekstu peticije. Udruženje Kreni-promeni podseća da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom i poznata je kao najplodnije zemljište u Srbiji. Smatraju da Vlada i Rio Tinto ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i građane koji ne žele da se odreknu svog poljoprivrednog zemljišta koje pripadaja generacijama njihovih porodica.Odbijamo da Vlada uništi dolinu Jadar u naše ime"Odbijamo da dozvolimo trovanje vode. Proces razdvajanja hemijski stabilnog litijuma od jaradita ukljucuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline", stoji u tekstu peticije. Napominje se i da bi se proces eksploatcije odvijao na 20 kilometara od Drine i koristiolo bi se 300 kubika vode svakih sat vreme, dok bi se zagađena voda, kako tvrde, vraćala u reku Jadar. Kako naglašavaju u udruženju Kreni-promeni, izlivanje neizbežno zagađene vode, kao i podzemni tokovi u prisusttvu elemenata poput arsena, žive i olova kontaminirali bi čitave rečne slivove.Tako bi kako naglašavaju, nastavili put preko reke Jadra, Drine i Save, pa bi pored Srbije zagadili i druge zemlje.Pored toga, u udruženju kaži i da odbijaju da dozvole trovanje vazduha koje bi nastalo tokom eksploatacije, kaoi ugrožavanje egzistencije stanovništva u okolini Jadra.Tvrde i da je Rio Tinto obećao 700 novih radnih mesta, ali smatraju da je zaboravio da doda da će 19 hiljada ljudi biti raseljeno sa tog područja.

Srbija

Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera?

Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko kod Užica počeo je da preuzima otpad koji je izvađen iz Potpećkog jezera, radi njegovog daljeg tretmana. Kako se navodi, za sada se ne zna o kojim količinama otpada je reč, a preuzimanje je počelo na zahtev Ministarstva zaštite životne sredine."Krupniji otpad, drva, balvani, izdvaja se na samoj brani i ne dolazi na našu deponiju, već će se deponovati u Prijepolju i dalje se upotrebljavati kao sečka za ogrev", rekao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, Momir Milovanović. Prema njegovim rečima u tom otpadu ma najviše pet plastične ambalaže i to preduzeću odgovara jer ga balira i prodaje, pa će imati i neku finansijsku dobit. Kako dodaje tretiraće se i drvensati otpad koji stiže sa plastikom."Ove godine ćemo od svega navedenog imati dobre prihode sa kojim ćemo moći još neke stvari da nabavimo. Najbitnije je napomenuti da sav otpad koji će doći iz Potpećkog jezera neće završiti na telu deponije.Milovanović je najavio da bi do krja marta trebalo da se počne sa radovima na proširenju tela deponije Duboko kod Užica, ako to dozvole vremenski uslovi."U toku 2021. godine, krajem jula ili avgusta, počećemo prve količine otpada da deponujuemo na novu ćeliju koja će biti formirana", naveo je Milovanović.Dodao je i da će tokom godine najverovatnije početi realizacija novih projekata poput mehaničko-biološkog tretmana otpada, procesa u okviru koga će se iz njega iskorišćavati gas.Gas će, kako je naveo Milovanović kasnije moći da se koristi i za proizvodnju struje.

Srbija

Poskupeo med u maloprodaji

Nestašica meda ovih dana dovela je do podizanja njegove cene u maloprodaji kod pčelara u celoj Srbiji, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Objašnjavaju da je jedan od razloga za poskupljenje slaba pčelinja paša tokom 2020. godine. SPOS podseća da je javnosti već poznato da je prethodne godine pčelinja paša podbacila za celih 80% zbog loših vremenskih prilika, kao i daje na tržištu ponuđeno jako malo meda, čije su zalihe sada već na izmaku. Prema njihovim rečima, ovih dana bagremov med se na kućnom pragu pčelara prodaje po ceni ne manjoj od 1000 dinara za kilogram, kao i planinski livadski i lipov med.U SPOS-u napominju da se cene meda kreću i do 1300-1500 dinara. Suncokretov med, med od uljane repice, bagremčev i cvetni med, kako se navodi imaju cenu ne manju od 800 dinara za kilogram. PČELARI PRIJAVILI LIDL TRŽIŠNOJ INSPEKCIJI ZBOG REKLAME ZA MED Što se tiče trgovina, udruženje napominje da se "tamo se u ovoj nestašici opet uvlači sve i svašta", ali i da može da se nađe bagremov med vrhunskog kvaliteta, po ceni od oko 1800 dinara za kilogram. Na maloprodajnom mestu SPOS-ovog Pogona "Naš med" u Tržnom centru Galerija u Beogradu na vodi bagremov med košta 1550 dinara za kilogram. Planinski livadski i lipov med, kako kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije koštaju 1350 dinara, a cvetni med (mešavina suncokreta, lipe, livade i bagrema) 1150 dinara. 

Srbija

APR: Više od 400 hiljada aktivnih privrednih subjekata

Na početku 2021. godine u Republici Srbiji je bilo registrovano 400.646 aktivnih privrednih subjekata, od čega je 121.690 privrednih društava i 278.956 preduzetnika, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Tokom 2020. godine zabeležen je porast ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata za 9.879 u odnosu na početak 2019. godine.U 2020. godini je registrovano osnivanje 9.176 privrednih društava i 29.810 preduzetnika, što je za 19 privrednih društava više nego 2019. godine, ali i oko 25 odsto preduzetnika manje u poređenju sa 2019. godinom.Prema delatnostima, najviše privrednih društava osnovanih u 2020. godini je registrovalo delatnosti poput trgovine na veliko, računarskog programiranja, izgradnje zgrada, konsultantskih aktivnosti, prevoza tereta, restoranea i pokretni ugostiteljskih objekata, trgovine na malo preko pošte ili interneta, informacione tehnologije, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.Najviše preduzetnika osnovanih tokom 2020. godine registrovalo je restorane i pokretne ugostiteljske objekte, konsultantske aktivnosti, frizerske i kozmetičke salone, drumski prevoz tereta, održavanje i popravku motornih vozila, usluge pripremanja i posluživanja pića, specifične građevinske radove, računarsko programiranje, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, postavljanje podnih i zidnih obloga.Iz Registra privrednih subjekata je prošle godine izbrisana su 7.982 privredna društva i 22.052 preduzetnika. Po službenoj dužnosti obrisano je 5.797 društava, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije.Obrisano je i 5.868 preduzetnika, prema zahtevu Narodne banke Srbije, zbog blokiranih poslovnih računa u neprekidnom trajanju duže od dve godine.  Tokom 2019. godine izbrisano je  27.163 privredna društva i 23.593 preduzetnika, a po službenoj dužnosti je izbrisano 24.380 privrednih društava i 5.315 preduzetnika.Među obrisanim privrednim društvima najviše je bilo delatnosti poput nespecijalizovane trgovine na veliko, konsultantskih preduzeća, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, firmi za izgradnju zgrada, drumski prevoz tereta, trgovinu na malo, računarsko programiranje, pripremu i posluživanje pića, trgovinu automobilima i lakim motornim vozilima.Među obrisanim preduzetnicima je najviše bilo delatnosti računarskog programiranja, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, taksi prevoza, pripremanja i posluživanja pića, konsultantskih aktivnosti. frizerskih i kozmetičkih salona, trgovina na malo, firmi za drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, kao i proizvodnju odeće.

Srbija

Za subvencije poljoprivredi izdvojeno 53 milijarde dinara

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom, kako se naglašava, želi da na optimalan način podrži nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kao i područja gde su teži uslovi rada. Cilj je i da unapredi konkurentnost poljoprivrednih gazdinstava, a ukupan iznos koji je predviđen za subvencije u 2021. godini iznosiće oko 53 milijarede dinara.Za podsticaje mladim poljoprivrednicima, kako se navodi u tekstu uredbe koju je usvojila Vlada Srbije, predviđeno je 700 miliona dinara.Za voćarstvo, nabavku novih mašina, digitalizaciju stočarske proizvodnje, proizvodnju vina i rakije, organsku proizvodnju, podršku mladima u ruralnim područjima i osatalim oblastima u poljoprivredi predviđeno je 594,9 miliona dinara.ZA ŠTA ĆE POLJOPRIVREDNICI MOĆI DA KONKURIŠU?Kao oblik podsticaja poljoprivredncima, Vlada Srbije ove godine izdvojila je 20 direktnih plaćanja za koja oni mogu da konkurišu i to je oblast koja proizvođače najviše zanima:- Premija za mleko iznosiće sedam dinara po litru mleka.- Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju su 5.200 dinara po hektaru.- Podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove biće 40.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve iznose 7.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne krmače i nerastove iznose 15.000 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske kokoške teškog tipa su 60 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske kokoške lakog tipa iznose 100 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske ćurke u iznose 300 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe šarana su 500 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke iznose 300 dinara po grlu.- Podsticaji za tov junadi su u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov jagnjadi iznose 2.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov jaradi iznose 2.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za krave dojilje su 40.000 dinara po grlu.- Podsticaji za košnice pčela iznose 800 dinara po košnici.- Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe biće deset dinara po kilogramu proizvedene ribe.- Podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov su 20.000 dinara po grlu;- Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima predviđen je u iznosu od 40% troškova skladištenja.

Srbija

Kako je pandemija uticala na vaš godišnji odmor?

Epidemija koronavirusa u Srbiji traje skoro već godinu dana. Pojedine kompanije su se prebacile na rad od kuće još u martu prošle godine.Na početku pandemije su bili zatvoreni aerodromi, ali i granice pojedinih zemalja, a većina građana je godišnji odmor provelo u svojoj zemlji. Da li planirate da iskoristite svoj odmor ove godine i na koji naćin pandemija utiče na vaše planove?Molimo vas da popunite kratku anketu. Create your own user feedback survey

Srbija

Vlada usvojila program za raspodelu i korišćenje subvencija u turizmu

Vlada Srbije saopštila je da je usvojila Program raspodele i korišćenja subvencija, transfera i dotacija namenjenih za projekte u razvoju turizma u 2021. godini.  U saopštenju se napominje da je cilj te odluke oporavak i dalji razvoj turističkog sektora u Srbiji. Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije Tatjana Matić poručila je da su ulaganja u infrastrukturu, promociju i edukaciju ključni  i za ubrzanu reformu turističkog sektora.Prema njenim rečima, to je posebno značajno jer idemo "u susret" globalnoj konkurentskoj trci za tržište u postpandemijskom periodu.Ona je napomenula da je jedan od osnovnih ciljeva tog programa promocija i unapređenje kvaliteta turističkih proizvoda, turističkih destinacija, kao i unapređenje turističko-ugostiteljske ponude.Napominje da se među ciljevima nalazi i uspostavljanje regionalne ravnoteže turističkog prometa i sistema praćenja ostvarenih rezultata u turizmu, kao i uspostavljanje sistema podsticaja za "green field" investicije.Cilj je i uspostavljanje sistema za razvoj i održivost autentičnih turističkih destinacija putem integracije turizma u lokalnim zajednicama,Prema njenim rečima, u fokusu su i razvoj infrastrukture, zaštita životne sredine i kulturno-istorijskog nasleđa u turističkim prostorima, odnosno lokalni i regionalni rast konkurentnosti i kvaliteta u turizmu.Matić je dodala da su programom predviđeni podsticaji za izgradnju infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama u iznosu od 600 miliona i 500 hiljada dinara, a za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu, u iznosu od 105 miliona dinara.Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju destinacijske menadžment organizacije, privredna društva i druge organizacije i institucije čiji su osnivači Vlada, AP Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave, a koja nisu indirektni korisnici budžeta, ukazala je Tatjana Matić.Ministarka je objasnila da za projekte promocije, treninga i edukacije u turizmu, pored navedenih, pravo ostvaruju i nevladine organizacije i neprofitne institucije za razvoj turizma.

Srbija

Od jula nova ekološka pravila za registraciju vozila

U Srbiji će od jula važiti nova "ekološka" pravila prilikom registracije vozila, piše portal Balkangreenenergynews. Tako, na primer, vozila bez katalizatora ili DPF filtera, delova izduvnog sistema koji smanjuju emisiju štetnih gasova, neće moći da se registruju.Srbija je još 2018. godine usvojila strožija pravila za tehnički pregled koja podrazumevaju merenje emisije izduvnih gasova, kao i ispravnost sistema za izduvne gasove, ali je početak primene odložila do jula 2021. godine.To znači da će vozila morati da ispune standarde za izduvne gasove iz fabričke specifikacije, kao i da imaju sve delove sistema za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova, kao što su katalizatori i DPF filteri (eng. Diesel Particulate Filter).Saobraćaj je kako se navodi jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha, pa bi nova pravila mogla da doprinesu poboljšanju njegovog kvaliteta, koji je u Srbiji veoma loš, zbog čega je u nedelju održan i protest u Beogradu.Prosečna starost blizu 2,2 miliona vozila u Srbiji je oko 17 godina, ali nema zvaničnih procena koliko vozila neće moći da ispuni nova pravila, mada nezvanične procene govore da bi taj broj mogao da bude od nekoliko stotina hiljada do čak milion.Vozila će, kako je naglašeno, prilikom tehničkog pregleda morati da ispune ono što je njihov proizvođač propisao kada ih je proizveo i to znači da će morati da se ispoštuju standardi od pre 15 godina za vozilo koje je tada proizvedeno. Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkoj ispravnosti strožiji standardi važiće za sva vozila koja su u Srbiji prvi put registrovana posle 1. marta 2014. u odnosu na ona registrovana pre ovog datuma, bez obzira kada su proizvedena.POPRAVKA KATALIZATORA I DPF FILTERAPrilikom ispunjavanja uslova koji se odnose na izduvne sisteme najviše će biti problema sa katalizatorima i DPF filterima, delovima koji smanjuju štetne emisije. Mnogi automobili, pre svega polovni, nemaju te filtere jer su ih ili prethodni vlasnici ili preprodavci skinuli, kako bi zaradili na njihovoj prodaji ili smanjili troškove njihovog servisiranja. Cena ponovne ugradnje ovih delova je od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra.U Pravilniku o tehničkom pregledu se spominju katalizatori, koje imaju i benzinci i dizelaši i oni sa DPF filterom i oni bez njega.Kod dizelaša sa ovim filterom katalizator je na istom mestu, dok takva vozila nemaju DPF filter obično nemaju ni katalizator.Katalizatori i DPF filteri zadržavaju nečistoću iz sagorevanja goriva. Tako DPF filteri sprečavaju da čađ i pepeo ili suspendovane čestice završe u vazduhu.Povodom uvođenja novih pravila Mirko Gordić iz Auto moto saveza Srbije, izjavio je da će najveći broj vozila biti vraćen sa tehničkog pregleda zbog nekompletnosti izduvnog sistema, a ne zbog emisija koje će biti izmerene jer granične vrednosti definisane Pravilnikom o tehničkom pregledu nisu stroge.To će prema njegovim rečima za vlasnike vozila značiti ili da kompletiraju izduvni sistem ili da ga zamene.

Srbija

Ovog meseca kreću pregovori o novom aranžmanu Srbije sa MMF-om

Tokom januara Vlada Srbije će voditi razgovore sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o novom aranžmanu, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem strukturnih reformi u Srbiji, prenosi eKapija.Srbija trebalo da potpiše novi aranžman sa MMF-om jer njihovo prisustvo predstavlja sigurnost za finansijere i strane investitore, ističe ekonomista Ljubomir Savić.„MMF je, ipak, jedna multinacionalna finansijska institucija koja, pre svega, štiti interese bogatih zemalja, a mi hteli to ili ne moramo da sarađujemo s tim bogatim zemljama, naročito u finansijskom smislu. Zato je vrlo važno kada MMF da pozitivnu ocenu našoj zemlji, a to je značajno i za finansijere i strane investitore“, rekao je Savić.Smatra da to i naša država prepoznaje i da je to razlog što ulazi u novi aranžman sa MMF-om.Govoreći o obliku novog aranžmana, Savić je uveren da će i taj aranžman, kao i prethodni, biti sastavljen tako da MMF ima ulogu savetodavca, odnosno da će i on biti "Čuvarkuća" (The Policy Coordination Instrument - PCI)Dodaje da taj aranžman ne podrazumeva povlačenje sredstava od MMF-a, ni neko vidljivije angažovanje MMF-a, te da je to, ističe, "džentlmenski sporazum" koji je dobar i za jednu i za drugu stranu ukoliko obe ispunjavaju dogovoreno iz ugovora.„Saveti koje nam je davao MMF u okviru tog aranžmana su bili veoma dobri za građane i državu. Neke je država sprovela, neke nije u potpunosti, ali u svakom slučaju nema razloga da država ne uđe u novi aranžman sa MMF-om“, ističe Savić.Međutim, on ne isključuje mogućnost da će država, zbog problema koji trenutno ima sa visokim fiskalnim deficitom, možda potpisati i finansijski aranžman.Savić objašnjava da Srbija prethodnih godina nije imala visok fiskalni deficit, te da se on pojavio u poslednjih godinu dana zbog krize izazvane virusom korona, odnosno zbog paketa pomoći kojim je Vlada Srbije pomogla građane i privredu.Odbor izvršnih direktora MMF doneo je u petak 8. januara, odluku o uspešnom završetku petog, poslednjeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, a Savić kaže da se apsolutno slaže sa tom ocenom MMF-a.Ističe da je Vlada Srbije, uprkos pandemiji, uspela da ostvari "manje-više" ono što je dogovorila sa MMF-om, te je ocena te međunarodne institucije, kaže Savić, dobra i iz ugla naše države i iz ugla građana.Prethodni aranžman sa MMF-om - "Čuvarkuća" odobren je Srbiji u julu 2018. godine na period od 30 meseci, nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava, već je isključivo savetodavnog karaktera.

Srbija

PKS: Domaći proizvođači preko Alibabe do kupaca u Kini

Privredna komora Srbije (PKS) pozvala je domaće kompanije da od 19. do 21. januara učestvuju na "Virtuelnom samitu za nove prodavce Tmall Global" koji kompanija Alibaba. Učešćem na tom sajmu, kako se dodaje iskoristće priliku da svoje proizvode i brendove predstave na ogromnom kineskom tržištu."Tmall Global  je platforma za elektronsku trgovinu Alibaba Grupe, i kao jedna od najposećenijih veb lokacija za maloprodaju omogućava preduzećima širom sveta da svoje proizvode prodaju u NR Kini", kaže Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.Platforma kako je naglašeno predstavlja i najveću prekograničnu B2C (business to consumer) platformu elektronske trgovine u Kini koja okuplja više od 26.000 stranih kompanija iz više od 84 zemalje sveta i pomaže stranim brendovima da dođu do 800 miliona potrošača koji u Kini kupuju preko Alibabe.Vesović ističe da je Alibaba Grupa u procesu uvođenja olakšavajućih mera za pristup Tmall Global platformi za zemlje kao što je Srbija, za brendove koji imaju potencijal da budu prepoznati i nađu kupce u Kini.Na Samitu će biti predstavljeni poslovni modeli pogodni za mala i srednja preduzeća koja žele da njihovi proizvodi uđu u kineski sektor maloprodaje. Stručnjaci Tmall Global informisaće vlasnike kompanija ili distrubutere brendova o raznim poslovnim rešenjima za plasman proizvoda na kinesko tržište na kome rastuća srednja i visoka klasa sve više kupuje uvozne proizvode iz celog sveta. Predstavnici kompanija zainteresovani za učešće na virtuelnom samitu, mogu da se do 15. januara registruju onlajn i dobiju sva dodatna obaveštenja o detaljima samita OVDE.Alibaba Grupa, osnovana 1999. godine, a danas je najveća svetska kompanija za maloprodaju i e-trgovinu i jedna od vodećih Internet kompanija. U 2020. rangirana je kao peta najveća kompanija za veštačku inteligenciju i jedna od najvećih investicionih korporacija na svetu.Kompanija je lider u elektronskoj trgovini, i u vlasništvu ima veliki broj kompanija od kojih su najpoznatije Alibaba, AliExpress, AliPay, Taobao, Tmall,  a širi se i na  medijsku industriju. 

Srbija

Efektiva: „Gradska čistoća“ poskupljenjem krši zakon

Udruženje portošača "Efektiva" saopštilo je da je Javno-komunalno preduzeće "Gradska čistoća" prilikom obaveštavanja o poskupljenju svojih usluga nije poštovala Zakon o zaštti potrošača (ZZP). Zbog toga je pozvala građane da pokrenu postupak za raskid ugovora zbog povećanja cene tih usluga.U "Efektivi" naglašavaju da "Gradska ćistoća" nije pravovremeno obavestila građane o poskupljenju cene odnošenja smeća, što je dužna da učini 30 dana unapred, kako se navodu "u skladu sa članom 88 ZZP" (Zakona o zaštiti potrošača).Objašnjavajući o čemu se zapravo radi predstavnik "Efektive" Dejan Gavrilović kaže za Novu ekonomiju da kod odnošenja smeća postoji situacija u kojoj potrošač cenu plaća paušalno (cena koja nije u skladu sa potrošnjom), kao i da potrošač sa tim preduzećem ne može da raskine ugovor."Hoćemo da probamo da jednom masovnom akcijom skrenemo pažnju "gradskim ocima" ovde u Beogradu da treba da povedu računa o tim stvarima koje rade (i) da probamo da ih nateramo da tu cenu eventualno ne povećaju", kaže Gavrilović. Prema njegovim rečima potrošač ima pravo na raskid ugovora jer Zakon o zaštiti potrošača "pod jedan kaže da da potrošač treba da plaća uslugu u skladu sa potrošnjom", a "pod dva daje mu se pravo da raskine ugovor"."Ako ne (uspemo u tome) onda ćemo sigurno bar pokazati apsurd ovog društva gde mi imamo zakon koji predviđa jedno, a siguran sam da će se desiti nešto potpuno drugo", kaže predstavnik "Efektive".To "drugo" će prema njegovim rečima najverovatnije biti odgovor komunalnog preduzeća u kome će se tvrditi da građani nemaju pravo da raskinu ugovor.Gavrilović ocenjuje da se sva komunalna preduzeća u Srbiji, kao što su čistoće, toplane, parking servisi ponašaju kao monopolisti i misle da mogu da rade šta hoće.Podseća i na Zakon o obligacionim odnosima, koji takođe predviđa da svaki ugovor može da se raskine, kao i da bi "sve suprotno tome bilo robovlasničko društvo"."Svaki ugovor može da se raskine, pitanje je samo uslova, cene", kaže Dejan Gavrilović. Ako se, prema njegovim rečima cena komunalne usluge, odnosno usluge od opšteg ekonomskog interesa, poveća a potrošač nije saglasan sa tim on ima pravo da raskine ugovor. Čedomir Savković

Srbija

Pčelari prijavili Lidl tržišnoj inspekciji zbog reklame za med

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) saopštio je da je trgovinski lanac Lidl prijavljen tržišnoj inspekciji "zbog osnovane sumnje na obmanjujuću poslovnu praksu" u prodaji meda. Lidl, prema njihovim rečima, pokušava da sebe stavi u povlašćeni položaj na tržištu i reklamira med suprotno zakonskim propisima.SPOS u svom saopštenju podseća na propise kojim je zabranjeno reklamiranje meda sintagmom "100% prirodni med", jer med kako tvrde može da bude isključivo prirodan, a ako nije prirodan, kako objašnjavaju, onda se u smislu zakona ne može nazvati medom. "Znači, pčelarima je zabranjeno da to napišu, a Lidl to uveliko primenjuje", navode u SPOS-u. Prema njihovim rečima, to je isključivi posao tržišne, a ne veterinarske inspekcije, jer se ne radi o kvalitetu meda, niti to piše na etiketi proizvoda.SPOS: PORASLA CENA MEDA, BAGREM PREKO 6,2 EVRA ZA KILOGRAM U svom saopštenju SPOS podseća i na odredbe Zakona o zaštiti potrošača koje su kako tvrde u suprotnosti sa spornom reklamom.Navode i da ne žele da trpe nelojalnu konkurenciju, kao i da neće uvažiti tvrdnje eventualne tvrdnje tržišne inspekcije da nisu nadležni za problem na koji se oni žale.U suprotnom će, kako najavljuju u SPOS-u, obavestiti vrh države i sve medije o eventualnom izostanku njihove reakcije."Budite sigurni da ćemo vas naterati da reagujete, jer nam je dosta kršenja zakona, svako u ovoj zemlji mora da poštuje zakone ove zemlje, od građana, preko trgovaca pa do inspektora", poručuju iz SPOS-a.

Srbija

Srbija uvozi desetine hiljada tona svinjskog mesa godišnje

Srbija je nekada izvozila, a sada uvozi velike količine svinjskog mesa, pa je tako samo 2019. godine uvezla oko 56.000 tona zamrznutog svinjskog mesa i za to platila 71 milion dolara, izjavio je za Biznis.rs član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan, prenosi portal 021.On je istakao da je prema podacima Privredne komore Srbije za devet meseci prošle godine uvezeno oko 16.000 tona svinjskog mesa i dodao da je Srbija pre dve decenije bila veliki izvoznik i da je zarađivala godišnje oko 762 miliona dolara.Cena kilograma žive vage svinja je trenutno ispod svakog cenovnog nivoa i kreće se oko 135 dinara.Gulan ističe da reforma agrarne politike kroz akciju treba da doprinese rastu konkurentnosti porodičnih komercijalnih gazdinstava. To predstavlja i brigu o selu i njegovom razvoju u narednim vremenima.On konstatuje da bi najbolje rešenje bilo kada bi se hitno formirala izvozna zadruga koja bi se bavila izvozom agrarnih proizvoda. To bi bilo prelazno rešenje dok se ne stvori firma kao što su nekad bili Teneks, Progres i druga izvozna preduzeća.Na samom kraju 2020. godine Vlada Srbije usvojila je uredbu za dodelu subvencija u poljoprivredi u 2021. godini u vrednosti od oko 53 milijarde dinara, a najavljeno je i uvođenje novih modela dodele subvencija i podršku sektorima koji su do sada bili zapostavljeni.Gulan smatra da za srpski agrar mora da se uradi mnogo više, jer trenutno domaća poljoprivreda nije konkurentna na svetskom tržištu, a za poslednje tri i po decenije ima rast proizvodnje od samo 0,45 odsto.Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije takođe smatra da sve strategije do sada nisu donele očekivane rezultate i ukazao da je za razvoj stočarstva od 2016. do 2018. godine potrošeno 28 milijardi dinara namenskih subvencija, a poboljšanja stanja u stočarstvu nije bilo.On je podsetio da je Srbija u 2019. godini izvezla agrarnih proizvoda za 3,62 milijarde dolara. Uvoz je bio oko 2,1 milijarde dolara, dok je ostvaren suficit od oko 1,5 milijardi dolara.

Srbija

Grad Beograd traži vodoizvorište na Velikom ratnom ostrvu

Javno-komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija raspisalo je tender za izradu studije opravdanosti, koja uključuje i generalni projekat izgradnje izvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu, javila je Ekapija.Kako navodi Ekapija, u tenderskoj dokumentaciji se navodi da intenzivan privredni razvoj i urbanizacija grada u proteklom periodu zahtevaju pronalaženje novog vodnog resursa i izgradnju novih infrastrukturnih objekata koji obezbeđuju stabilno i kvalitetno vodosnabdevanje."U prilog navedenom je i činjenica da je na postojećim izvorištima podzemnih voda Beogradskog vodovoda i kanalizacije, od njihovog formiranja do danas, registrovan generalni pad eksploatacije, odnosno starenje izvorišta (sa 5 m3/s na < 3,0 m3/s)", stoji između ostalog u projektom zadatku.Dodaje se da Beograd mora da obezbedi dodatni resurs podzemnih voda koji će se distribuirati korisnicima. Potencijal proširenja izvorišta podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja Beograda u proteklom periodu analizirano kroz više lokaliteta, među kojima su i Makiško polje, Donje polje, Hrtkovačka draga, Crvenka, Zidine, Besni fok i Jabučki rit.Naglašava se da je Veliko ratno ostrvo u odnosu na ostale lokacije izdvojila blizina području gde se nalaze konzumenti, kao i povoljne tehničke mogućnosti za priključenje na postojeću mrežu za transport vode.Podseća se da je prvo detaljnije sagledavanje te lokacije za izgradnju izvorišta podzemnih voda urađeno početkom osamdesetih godina.Osnovni ciljevi izrade prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom su utvrđivanje geoloških, hidrogeoloških i hidrohemijskih karakteristika podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu, definisanje mogućnosti otvaranja izvorišta i utvrđivanje kvaliteta sirove vode.Projektnom dokumentacijom, kako je navedeno, treba sagledati realne mogućnosti formiranja izvorišta na Velikom ratnom ostrvu i priključenja na postojeći sistem transporta sirove vode.Rok za podnošenje ponuda je 4. februar 2021. godine.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.