Korisnicima je od 20. januara 2021. godine omogućen pristup aplikaciji za dostavljanje izveštaja za statističke potrebe i finansijskih izveštaja, odnosno izjave o neaktivnosti za 2020. godinu, ...
Poslednjih nedelja u javnosti se vodi polemika o tome kome pripadaju električna brojila i ostala priključna oprema koju EPS Distribucija bez naknade i putem posebnog ugovora želi da preuzme od potrošača. U b...
Trag fondacija je objavila početak konkursa za četrnaestu po redu, godišnju VIRTUS nagradu za filantropiju, saopšteno je iz ove fondacije. Konkurs ima za cilj odavanje priznanja dobročin...
"Ja mislim da dobro pogađam meru stvari i da to razumljivo uobličim. Bežim od toga da pravim kompleksne tekstove u jednom minutu, da bi ih ljudi na prvu loptu razumeli. Svaki put kada u tome uspem postanu viralni, ljudi ih dele i s njima se identifikuju", kazala je u intervjuu za štampano izdanje Nove ekonomije Jelena Obućina, urednica „Pregleda dana“ Njuzmaks Adrije. Ovih dana, društvenim mrežamama se deli njen klip o ćutanju.Kako kaže, to je vid komentara na sve što u ovom društvu doživljavam kao devijantno ili loše, a na osnovu tema kojima se bavimo tog dana. "Komentar je forma u kojoj imaš prostor da pokažeš bukvalno sve što umeš, ako umeš, zbog čega je i vrlo opasna. Možeš da budeš bezobrazan, duhovit, sarkastičan, kritičan... U štampanom mediju bi mogao i da psuješ. To je klizava forma, zato što je u prošlosti često bila zloupotrebljena - za agitovanje, za ratno huškanje. Ali tu nema nikakve namere, sreća sa ovom televizijom je to što radimo potpuno slobodno".Kako biste okarakterisali medijsku scenu u Srbiji?Licemerno, jer su novinari tobože zabrinuti da su mediji podeljeni. Oni su podeljeni jer je celo društvo podeljeno. U društvu u kom nema demokratije, nema ni objektivnih medija. Jednostavno, mediji koji žele da budu objektivni su izopšteni od vlasti, ne dobijaju odgovore. Mediji koji su za vlast agituju, rade isključivo u korist vlasti i imaju spiskove zabranjenih ljudi. Ali to nije najveći problem, već mediji koji bi morali da rade svoj posao i koji za to imaju nacionalne frekvencije, a to ne čine.Imam opasku - i američki mediji su oštro podeljeni, i tamo se ljudi s druge strane političkog spektra nipodaštavaju, ali ljudi veruju u sistem i politika nije borba na život i smrt.Ljudi tamo žive u demokratiji stolećima, a mi ovde u poluvarvarizmu decenijama. Dovoljno je da popričamo sa bilo kim ko je petnaestak godina stariji od nas, da nam kaže da li je ikad bilo bolje. To je samo činjenično stanje koje treba prihvatiti. U ovakvoj zemlji ne može biti objektivnih medija koji balansirano imaju obe strane. To je „fejk“. Dotakli ste se sad i javnog servisa. Kako to izgleda iznutra, u odnosu na ovo što svi vidimo spolja?Iznutra ne izgleda dobro. Tačnije, iznutra izgleda isto kao što izgleda spolja. Tamo ima odličnih novinara i urednika, koji su povučeni u dokumentarni program. Sve što sam imala da kažem o radu javnog servisa, rekla sam svojim odlaskom. Nažalost, sećam se jednog perioda kad je RTS sasvim pristojno radio svoj posao, dok je (Aleksandar) Tijanić bio generalni direktor, tokom kohabitacije vlasti. Tada je pritisak bio ravnomerno raspoređen na tri strane, a Tijanić je umeo s tim da igra i balansira. Sada nisam sigurna da ima te sposobnosti, a pritisak potiče samo iz jednog centra. Kako komentarišete rad tabloidnih medija? Oni često imaju prostor upravo na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.To nije samo jedna politika, koju na primer plasira „Informer“. Mislim i da neki portal ultradesničarske orijentacije radi za vlast. Jednostavno, predsednik ništa ne prepušta slučaju, svaki spektar mora biti pokriven. Ili razbijen, kako bi on generisao što više svojih glasača.Šta dobijamo kao rezultat?Skupštinu kakva jeste, koja podseća na mesni odbor SNS-a. Ona se pretvorila u mašineriju kojom se uteruje strah političkim neistomišljenicima i održava privid demokratije, koja ne postoji. To je tabloidna politika sa jasnim ciljem da zastraši ljude koji misle svojim glavom.Unutar Skupštine, poslanici se ispunjavanjem zadataka bore za pozicije u narednom sazivu parlamenta, jer su ovaj dosta vremenski ograničili. Što je najgore, mislim da je Evropa tek sad otvorila jedno oko na ono što se događa, a da li će otvoriti i drugo, umnogome ne zavisi od nas. Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju ili u digitalnom izdanju Nove ekonomije.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će se uskoro obratiti Ministarstvu finansija koje je nadležno za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih dobara, među koje spada i rudna renta, objavio je portal Biznis.rs. "Trenutno radimo detaljne analize i uskoro ćemo se obratiti Ministarstvu finansija, kako bi pokrenuli proceduru izmena", izjavila je ministarka Mihajlović.Procenti rudne rente već duže vremena se u Srbiji nisu menjali, a diskusija o njihovoj koristi za našu zemlju ponovo je pokrenuta kada je tokom prošle godine krenula priča o realizaciji Projekta Jadar.U okviru tog projekta, multinacionalna kompanija Rio Tinto, želi da otvori rudnik i postrojenje za preradu litijuma u dolini reke Jadar.Rudna renta, kako se navodi naplaćuje se od svakog investitora koji eksploatiše rudna bogatstva Srbije.Od ukupnog iznosa koji se plaća za rudnu rentu, 60% pripada budžetu Republike Srbije, a 40% jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.Najniži iznos plaća se za ekspolataciju soli, jedan odsto. Za korišćenje drugih resursa i rezervi mineralnih sirovina, kao što su ugalj i uljni škriljci, nafta i gas, radioaktivne sirovine, metalične sirovine, tehnogene i nematalične sirovine, podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine ili gasove koji se sa njima javljaju naknada iznosi od tri do sedam odsto prihoda.PAKT SPROVODI ONLAJN ANKETU O IZGRADNJI RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA RUDNA RENTA MEĐU NAJNIŽIM U EVROPINaknade za korišćenje rudnih bogatstava u Srbiji su među najnižim u Evropi. U Hrvatskoj su 10 odsto, u Mađarskoj i Rumuniji, 12 odsto, a u Sloveniji 18 odsto.Najvišu rudnu rentu ima Ruska federacija, 22 odsto prihoda.Kako se podseća, visina rudne rente definisana je Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara.
Uprava za javni dug objavila je da je u sredu reotvorena emisija dvanaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 20. avgusta 2032. godine. Ta obveznica je prvi put emitovana 18. ...
Ove godine očekuje se da će sve više privrednika odlučiti da preseli svoj biznis iz jednog mesta u drugo jer će se gradovi i opštine takmičiti kako da nadomeste pad prihoda izazvanih pandemijom i smanjenje sredstva iz republičkog budžeta pišu Biznis i finansije. O poskupljennima i smanjenjima raznih poreza i nakanada već se razmišljalo prilikom krojenja lokalnih budžeta, ali jedinstvenog spiska o njima, jako važnog za sve privrednike, još nema.Brojne takse, naknade, cene struje, gasa, vode i ostalih dažbina u lokalnim samouprava presudno odlučuju o tome da li će neki privrednik "preseliti" svoj biznis iz jednog mesta u drugo. Poskupljenja bi eventualno smanjila gubitak prihoda u lokalnim samoupravama, ali bi opao i obim posla u frimama i gasila bi se radna mesta.Ipak, jedinstveni spisak o tim cenama dao bi odgovor na pitanje zašto je neko ko živi u Beogradu registrovao svoje poslovanje u Crnoj Travi ili Brusu.Tokom prošle godine veći broj lokalnih samouprava pokušavao je da pomogne privrednicima smanjenjem zakupa poslovnog prostora, mogućnošću da obaveze plate na rate, kao i odlaganjem nekih nameta. BEOGRAD: VEĆI POREZ NA IMOVINU I ZA "STAN NA DAN" NAJVEĆA RAZLIKA U VISINI PAUŠALNOG POREZAPreduzeća u Srbiji plaćaju oko 500 različitih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, među kojima je skoro 400 neporeskih nameta, od čega oko 250 parafiskalnih, a najveći nameti su u najvećim i najrazvijenim lokalnim samoupravama, gde je do izbijanja epidemije i otvaran najveći broj firmi. Ipak, bilo je sve više preduzetnika i biznismena koji su "bežali" iz takvih sredina upravo zbog troškova poslovanja. "Ako neko prijavi delatnost male izdavačke agencije ili agencije za prevodilačke usluge u nerazvijenim opštinama na jugu ili istoku zemlje, koje spadaju u četvrtu ili petu zonu razvijenosti, njegov mesečni paušal za poreze i doprinose će biti između 17.000 i 23.000 dinara", podseća Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Rajić podseća da je visina tog poreza u nekoj od centralnih beogradskih ili novosadskih opština od 28.000 do 47.000 dinara, pa je očigledno da je razlika draastična. Objašnjava da upravo to razlog zašto u Mreži za poslovnu podršku početnike u biznisu savetuju da ukoliko to mogu prijave svoje poslovanje u nekoj manje razvijenoj opštini, dok ne razrade svoj biznis.ŠTA JE SKUPLJE: OPROŠTAJ OD FRILENSERA ILI OPROŠTAJ POREZA? KO SVE SPADA U FRILENSERE?Drgoljub Rajić ističe da se razlike u nametima na rad posebno osete i u oblasti koja je trenutno aktuelna - rad frilensera. Napominje i da u dfrilensere ne spadaju samo dobro plaćeni IT stručnjaci iz inostranstva, već i karikaturisti, vajari, grafički dizajneri, projekt-administratori i ostali."I ovde je ključno dopustiti nesmetan rad hiljadama ovih ljudi koji su se samostalno snašli da donesu devizne prilive sebi i Srbiji u kojoj žive i troše taj novac, a oporezivanje treba uspostaviti prema njihovim realnim prihodima", predlaže Rajić.On naglašava i da je problem Srbije i dalje taj to što su preduzetnici previše oporezovani u odnosu na visinu zarada koje primaju i na životni standard, kao i da je minilalna zarada svuda u Evropi neoporeziva.Smara i da mnogi ljudi u Srbiji izbegavaju da se oporezuju, ne zato što su kriminalci, već zato što "teškom mukom prihoduju novac", a država "nema sluha da ih izuzme od oporezivanja do trenutka dok njihovi mali biznisi ne ojačaju". Smatra i da je na kraju bolje da ti ljudi prihoduju i donose novac iz inostranstva, nego da budu socijalni slučajevi ili da napuste zemlju, jer svi ti činioci vode u dugoročno siromaštvo, zatucanost i zaostalost.NADMETANJE GRADOVA I OPŠTINANacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Republički sekretarijat za javne politike organizuju takmičenje gradova i opština "Šampioni preduzetništva" i cilj je da se lokalne samouprave podstaknu da se aktivno uključe u stimulisanje preduzetništva u svojim sredinama.Na rang listi urađenoj za prvu polovinu prošle godine u kategoriji velikih lokalnih samouprava na prvom mestu je Loznica, slede beogradska opština Stari grad, Trstenik, Opština Vračar (u Beogradu) i Novi Sad. U kategoriji srednjih među prvih pet su Savski venac, Raška, Krupanj, Priboj i Aleksandrovac, Crna Trava, Brus, Mali Zvornik, Nova Varoš i Blace."DIGITALNI NOMADI" U CRNOJ TRAVIKad su objavljeni ti podaci, opštinska vlast u Crnoj Travi se pohvalila da nudi bolje uslove preduzetnicima i od većih gradova i da se zato mnogi odlučuju da firmu registruju baš u toj maloj sredini. Naveli su da su novootvoreni biznisi, i to uglavnom iz sektora IT usluga, 98 odsto iz drugih gradova, a najviše iz Vlasotinca i Leskovca, a ima ih i iz Beograda.U opštini Trstenik su naveli da su privukli najveći broj preduzetnika subvencijama kamata na kredite do 12 meseci, a da najveće interesovanje postoji za subvencionisanje nabavke opreme i mašina i za adaptaciju prostora.
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, objavila je Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće u kome su navedene obaveze poslodavca, ali i zaposlenih. Kako se navodi na sajtu ministarstva, vodič je napravljen sa ciljem da se olakša rad u novonastaloj situaciji, izazvanoj pandеmijom kovida 19.U njemu su navedene obaveze kojih u novonastaloj situaciji treba da se pridržavaju kako poslodavci tako i zaposleni.Kako se navodi u pravilniku poslodavac je dužan da u saradnji sa zaposlenim, obezbedi bezbedno i zdravo radno mesto i radnu okolinu.Radni prostor kod kuće mora da bude bezbedan i zdrav za obavljanje poslova, mora da se vodi računa o zdravlju zaposlenih, uključujući i mentalno zdravlje.Briga o mentalnom zdravlju zaposlenog treba da uključi redovno održavanje kontakta sa zaposlenim, pripremu uputstava i informacija (koja uključuju pitanja stresa, uznemirenosti) i po potrebi da se obezbedi razgovor sa stručnom osobom. Takođe poslodavac treba i da obezbedi opremu za rad zaposlenom ukoliko je zaposleni nema u svom vlasništvu, kao što je na primer računar, softver, pristup internetu i ostalo.Poslodavac je dužan i da sprovodi nadzor nad obavljenim poslom i nad merama bezbednosti i zdravlja na radu (putem izveštaja o radu, virtuelnog nadzora o sprovedenim merama), kao i da stupa u kontakt sa zaposlenima u toku ugovorenog radnog vremena.OBIM POSLA NAKON PRELASKA NA RAD OD KUĆE ISTI KAO PRE OBAVEZE ZAPOSLENIHU pravilnuku se navodi da je zaposleni dužan da primenjuje mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi opremu za rad.Opremom mora pažljivo rukuje, kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje članova svoje porodice. Pre početka rada zaposleni je dužan da pregleda radno mesto uključujući opremu za rad koju koristi i da u slučaju uočenih nedostataka obavesti poslodavca. Osim toga, on mora da uspostavi ravnotežu između poslovnog i privatnog života, a u toku ugovorenog radnog vremena održava redovnu i pravovremenu komunikaciju sa poslodavcem ili onim radnikom koji jezadužen za bezbednost i zdravlje na radu.Cilj toga je kako se objašnjava da se sprovedu mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se pridržava uputstava poslodavaca o uspostavljanju i održavanju radnog prostra na bezbedan i zdrav način.Zaposleni je obavezan i da prijavi sve opasnosti i probleme u skladu sa internim procedurama poslodavca koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, upotrebu informacionih tehnologija, zaštitu i tajnost podataka, intelektualnu svojinu, kodeks ponašanja i ostalo.U pravilniku se napominje da poslodavci i zaposleni koji rade od kuće treba da imaju ista prava i obaveze kao i onda kada se posao obavlja u prostorijama poslodavca.Pri tome treba uzeti u obzir mere za održavanje kontakata i praćenje dobrobiti, bezbedne uslove za rad od kuće i ugovoreno radno vreme, zaključuje se u Vodiču za bezbedan i zdrav rad od kuće.
Sa idejom da ode i sama stvori mesto gde nema stresa i ništa ne mora, skućila se Jelena Obradović, otvorivši Eko-hostel Branch u selu Bukovik, na obroncima Bukulje na koju se nadovezuje Aranđelovac. Specifičnost tog imanja je volonterski rad kojim gosti plaćaju jedan obrok dnevno i noćenje, premda to nije jedini oblik razmene usluga i sredstava plaćanja, pa neko ostavi i sliku ili kakav drugi rad "neprocenjive vrednosti".U ugostiteljskoj ponudi su artistički zanati, pored šetnje i čistog vazduha. Da li će tmuran decembarski dan dati pravi tonalitet ugođaja? Stižemo oko podne, kad se otvara kafić u okviru objekta. Letnja se bašta snuždila zbog neprijateljskih vremenskih prilika, ali stolovi i sedišta od paleta i dalje su nalik skulpturama. Ambijent obiluje optimističkim porukama ispisanim na engleskom. Dvospratna kuća sa gostinjskim sobama još je zatvorena jer magla stvara utisak da se još nije razdanilo, niti će, bar ne uskoro. Konobarica Džuli petlja oko vatre, što u meni, neukoj po tom pitanju, izaziva eksplicitno divljenje. "S tim se rađaš", ona lakonski objašnjava svoje umeće i prelazi na tumačenje koncepta hostela. "Ovo je spontana komuna žena koje rade 'muške' poslove, pa nas pridošlice često pitaju – a gde su vam 'gospodini' da iscepaju drva ili nešto poprave. Mi se onda pravimo da ne čujemo pitanje", smeje se Džuli već iznoseći narudžbine. Razgledamo specifičnosti enterijera – drvene drevne kutlače za kiselo mleko, instalaciju od grane breze i šarene krpare, preslicu iz čije vune treperi sijalica..."A zašto su vam prozori kao puškarnice", radoznalost će jednom stvarno da me ubije, možda baš iz tog uskog, a dubokog otvora."E, pa ovo je nekad bio noćni klub gde su bile angažovane Ruskinje", to sad već kaže Jelena koja kao da se ušunjala u razgovor. Otud i čudan naziv hostela, kao pokušaj održavanja tradicije sa prethodnim Ranchom, ali uz neznatne izmene, kako se dobija glasovni oblik engleske reči za laki obrok.Gramatički korektno "branch" je zapravo grana, što odgovara suštini ugostiteljskog objekta, isprva zamišljenog kao okupljalište konjičkih turista. Jer, malo niže je Konjički klub Arađelovac, Jelenino prvenče u svetu turizma, kao udruženje građana. I taj klub funkcioniše po principu volontiranja, pa se o Alisi, Lisi, Gospođici Klari, Smokiju, Hafu... brinu dobrovoljci mlađeg uzrasta. Maženje konja ostavljamo za kasnije, zabavljeni rakijom i vatrom što se zalaufala.
Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je da javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) nije postupalo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u 2018. i 2019. godini prilikom planiranja, sprovođenja postupaka i izveštavanja o javnim nabavkama čija procenjena vrednost iznosi 43,38 milijarde dinara, a ugovorena vrednost 31,53 milijardi dinara bez PDV-a.Preduzeće je tokom 2018. i 2019. godine zaključilo ugovore o nabavci usluga u ukupnoj vrednosti od 1,64 milijarde dinara i iste realizovalo u ukupnoj vrednosti od 884,97 miliona dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako nije postojao osnov za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama.Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, Beograd je u 2019. godini zaključilo ugovore o privremeno povremenim poslovima koji nisu u skladu sa Zakonom o radu i po tom osnovu obračunalo i isplatilo naknadu u iznosu od 45,83 miliona dinara. DRI je utvrdila da je u 64 revidirana postupka javnih nabavki EPS kršio odredbe Zakona o javnim nabavkama koje se odnose na planiranje javnih nabavki i određivanje procenjene vrednosti, stručnu ocenu ponuda, pripremu i izmenu konkursne dokumentacije, zaključenje i izmenu zaključenih ugovora, poštovanje rokova kod donošenja odluka o dodeli ugovora, objavljivanje oglasa o javnim nabavkama. Preduzeće je tokom 2018. i 2019. godine zaključilo ugovore o nabavci usluga u ukupnoj vrednosti od 1,64 milijarde dinara i iste realizovalo u ukupnoj vrednosti od 884,97 miliona dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako nije postojao osnov za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. Preduzeće je zaključilo 4.047 ugovora o privremeno povremenim poslovima od kojih se najmanje 1.049 ugovora, u vrednosti od 45,83 miliona dinara, odnosi na poslove koji po svojoj prirodi nisu privremenog karaktera što nije u skladu sa Zakonom o radu. DRI je tagođe naglasila da imenovano lice više od četiri godine obavlja funkciju vršioca dužnosti direktora Preduzeća što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, a predsednik i članovi Nadzornog odbora imenovani po Rešenju o imenovanju iz 2014. godine, vrše funkciju i nakon isteka mandata 2018. godine.
Udruženje radnika na interentu saopštilo je danas da su dobili zvanično obaveštenje iz Poreske uprave u Nišu i da im ljudi iz drugih gradova javljaju da se obustavljaju svi poreski postupci protiv frilensera koji su proteklih pet godina prihodovali iz inostranstva. Obustava će, kako navode, biti "do daljnjeg, odnosno dok traju pregovori".Iako je URI nakon jučerašnjeg sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom finansija Sinišom Malim i direktorkom Poreske uprave Draganom Marković naveo da će se o zahtevu koji se tiče obustave naplate poreza i doprinosa za prethodnih pet godina govoriti u nastavku pregovora, odluka je, po svemu sudeći, promenjena.URI je prethodno navodio da je prvi zahtev u pregovorima "obustava postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja po neodrživom i neadekvatnom poresko-pravnom tretmanu za fizička lica koja su ostvarila prihode iz inostranstva"."Prvi zahtev je ispunjen dok traju pregovori! Ovo je mala pobeda koju smo izdejstvovali svi zajedno i uverenje da Udruženje radi dobar posao i da će voditi računa o svim radnicima na internetu", navodi se u objavi na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu. URI: Vlada tražila rešenje za pojedinačne kategorije frilenseraVlada Srbije: Nisu svi koji prihoduju u inostranstvu ugroženi
Er Srbija je sklopila partnerstvo sa dva brenda koja posluju u sklopu svetske onlajn platforme za putovanja, Booking Holdings. Putnici će moći da rezervišu smeštaj preko sajta Booking.com koji im omogućava pristup bazi od preko 28 miliona smeštajnih jedinica, a moći će i da iznajme automobil preko sajta Rentalcars.com, sa opcijama za preuzimanje vozila na preko 60.000 lokacija širom sveta, navodi se u saopštenju ove aviokompanije.Od januara 2021. godine putnici će moći da organizuju svoje celokupno putovanje preko sajta airserbia.com – od rezervacije leta, preko rezervacije smeštaja do rentiranja vozila.Dodatne usluge za putnike dostupne su preko banera na početnoj strani sajta kompanije Er Srbija kao i u sekciji “Ostale dodatne usluge” na stranici „Dodatne usluge“. Putnici koji kupe kartu preko sajta airserbia.com takođe dobijaju pristup ovim servisnim opcijama na stranici za potvrđivanje ili preko sekcije „Moja rezervacija“.Kako bi se obeležio početak saradnje, putnici Er Srbije koji do 31. marta 2021. putem sajta airserbia.com rezervišu smeštaj na Booking.com, dobijaju popust od 20 odsto za boravak do 31. marta 2021, navodi se u saopštenju.
Investitor u vetroelektrane sa velikom snagom, kompanija NBT AS čije je sedište u Oslu, u Srbiji će nastupati zajedno sa kopmanijom WV International i njihovo zajedničko ime biće WV-NBT Srbija. Kompanije imaju cilj da do 2026. godine u Srbiji puste u rad vetroelektranu jačine 800MW, dok će prve vetroelektrane snage 168 MW biće na mreži već 2023. godine. Kopmanija WV International (koja se ranije zvala Windvision) započela je 2010. godine rad na projektima vetroelektrana u Srbiji.Oni su sada u naprednoj razvojnoj fazi i kako se navodi spremni su za realizaciju pod transparentnim, konkurentnim i adekvatnim tržišnim uslovima koje će omogućiti najavljeni sistem aukcija.Kompanija inače posluje u oblasti obnovljivih izvora energije skoro 20 godina i prisutna je u osam zemalja, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Španiji, Maroku, Srbiji, Senegalu i Tunisu. Uspešno je realizovano preko 200 MW projekata vetroelektrana u Belgiji i Francuskoj, dobijene su dozvole za preko 800 MW i kompanija je izrasla u tim od preko 50 zaposlenih sa ekspertizom za celokupan životni ciklus projekata izgradnje postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.USVOJENA PLAN ZA IZGRADNJU NAJVEĆEG VETROPARKA U ZEMLJI Kompanija NBT kako se dodaje razvija projekte vetroparkova i upravlja tim elektranama na tržištima u razvoju. Ona je osnovana 2004. godine sa sedištem u Oslu u Norveškoj, a najaktivnija je u Kini i Ukrajini. NBT je pustio u rad vetroelektranu u mestu Baicheng, u provinciji Jilin u Kini, snage 50 MW i to je bio prvi projekat za proizvodnju električne energije iz energije vetra koji je obezbedio projektno finansiranje u Kini. Kasnije, tokom 2011. i 2012. godine, NBT je pustio u rad i vetroelektrane instalisane snage 100 MW, koje se nalaze u Unutrašnjoj Mongoliji. U Ukrajini je NBT drugi po veličini proizvođač i operater energije vetra, sa projektima Zophia od 800 MW i Sivashenergoprom od 250 MW.Budući da stalno razmatra prilike za projekte i na ostalim tržištima u razvoju, NBT napominje da je prepoznao Srbiju kao pouzdano okruženje za zelenu energiju i odlučio da udruži snage sa kompanijom WV International kako bi zajednički realizovali portfolio projekata.WV International i NBT će razviti i izgraditi vetroelektrane u skladu sa međunarodnim standardima koji odgovaraju zahtevima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Ekvatorskim principima. Vetroelektrane će kako se napominje značajno doprineti privrednom razvoju, doneti značajne poreske prihode, obezbediti do dve hiljade radnih mesta tokom izgradnje i imati trajan ekonomski uticaj čak i nakon završetka izgradnje. Očekuje se i da će ovi projekti značajno povećati udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije u Srbiji, što je jedan od najvažnijih ciljeva energetskog sektora Republike Srbije.
Neke kategorije lica koja ostvaruju prihode iz inostranstva, poput onih koji prihoduju igrajući igre na sreću, ili vlasnici stanova koji prihoduju izdavanjem "stana na dan" treba da se posmatraju kao posebne...
Predsednik Udruženja radnika na internetu (URI) Miran Pogačar izjavio je da će predstavnici frilensera u narednih nekoliko dana Vladi Srbije ponuditi rešenja za pojedinačne kategorija ljudi koji su prihodovali onlajn. On je u izjavi za Novu ekonomiju naveo da će nakon toga uslediti novi sastanak sa ministrom finansija Sinišom Malim i premijerkom Anom Brnabić .Pogačar je kazao da prvi zahtev frilensera, da se obustavi naplata poreza i doprinosa za prethodnih pet godina, nije odmah usvojen, već da će se o tome govoriti nakon preentacije rešenja predstavnika radnika na internetu.U suprotnom, ako se ne dođe do nekog opšteg rešenja, URI će napustiti pregovore i "praviti bolju pregovaračku poziciju vršeći pritisak na određene načine".Pogačar je rekao da su višesatni razgovori u zgradi Vlde Srbije bili "donekle konstruktivni", da predstavnici vlasti "nisu imali jasan uvid u konkretno stanje" i da je prva sesija pregovora bila "sastanak upoznavanja i razmene argumenata".. " Ja sam apsolutno siguran u pozitivne rezulatate... (Obustava naplate poreza) trenutno ne postoji, o tome ćemo pričati. Pokazalo se da je situacija, kao što smo i govorili kompleksna, da je Poreska uprava delovala svojom 'satarom', odnosno zastarelim zakonom. Zbog toga veliki broj ljudi našao u problemu. Ono što oni jesu (kazali) je da treba da se utvrdi generalno stanje. Oni nemaju pregled sitacije, iako su donosili rešenja i pozive", rekao je Pogačar.Predstavnici frilensera pozvani su na sastanak sa premijerkom Brnabić, ministrom Malim i Poreskom upravom tokom protesta održanih ovog vikenda, na kojima se u centru grada okupilo više hiljada ljudi.Prethodno je Poreska uprava saopštenjem obavestila radnike na internetu da planira da naplati poreze i doprinose frilenserima za proteklih pet godina.Predstavnici radnika na internetu su navodili da je manje od pola procenta te kategorije plaćalo porez, da Poreska uprava nije obaveštavala ljude o svojim poreskim obavezma, kao i da je ovaj vid naplate poreza "nemoguć".
Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja za period od 2021. do 2026. godine predstavlja korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju, saopštila je Radna grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju za pregovaračko poglavlje 2 i 19. Saopštenje je usledilo nakon javne rasprave o tom dokumentu.Fondacija Centar za demokratiju, koja je koordinator Radne grupe, podseća da je ciljana vednost za aktivne mere zapošljavanja u prethodnoj strategiji bila 0,5% BDP-a u 2020. godini, što je daleko više od nove vrednosi od 0,2%, koja je planirana za 2026. godinu"Sa tako skromnim izdvajanjima Srbija će i dalje ostati na začelju Evrope i sa najnižim obuhvatom merama aktivnih mera zapošljavanja", navodi se u saopštenju Fondacije Centar za demokratiju.Iz te fondacije podsećaju da je u Srbiji tokom 2018. godine u aktive mere zapošljavanja bilo uključeno 5,1 do 100 nezaposlenih.Prema njihovim podacima na nivou EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3 od 100), dok je najveći imala Belgija (76,5 od 100 nezaposlenih).EKONOMSKI OPORAVAK PRE 2022. GODINE SAMO U SRBIJI, LITVANIJI I TURSKOJ Naglašava se da je u Srbiji tokom 2019. godine obuhvat nezaposlenih tim merama opao na 4,7 na 100 nezaposlenih.Podseća se da se to dešava uprkos oceni Evropske komisije da u Srbiji "nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošljavanje i socijalnu politiku".U predlogu nove strategije nedostaju mere za podsticanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva, napominje Radna grupa Nacionalnog konventa za EU za pregovaračko poglavlje 2 i 19 i "potpuno je izostalo" u ovom dokumentu.
Grupa naučnih saradnika predvođenih Vesnom Lačković sa Instituta za histologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu objavila je naučnu monografiju "Histologija kardiovaskularnog i limfno vaskularnog sistema - k...
Grupa naučnih saradnika predvođenih Vesnom Lačković sa Instituta za histologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu objavila je naučnu monografiju "Histologija kardiovaskularnog i limfno vaskularnog sistema - k...
Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" je u 2020. godini prevezao oko 1,9 miliona putnika, što predstavlja pad od 69,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prenosi portal EX-YU Aviation. To je bio najslabiji rezultat za glavni grad Srbije od 2003. godine, obzirom da je i broj komercijalnih letova bio za za 52,2 odsto manji nego lane."Ova situacija rezultat je strogih ograničenja putovanja koja su uspostavljena širom sveta zbog borbe protiv širenja COVID-19", saopštio je operator aerodroma "Nikola Tesla", kompanija Vansi (VINCI).Ovog januara beogradski aerodrom ima ukupno 1.428 redovnih dolaznih i odlaznih komercijalnih letova, što predstavlja pad od 66 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.Za razliku od januara 2020. godine, nekoliko avio-kompanija privremeno je obustavilo poslovanje u Beogradu, uključujući LOT Polish Airlines, Alitalia, Aegean, TAROM, Air France i Transavia, dok su Etihad i Mahan Air u potpunosti prekinuli da nude usluge.S druge strane, Montenegro Airlines, koji je bio treći najveći prevoznik na aerodromu po broju izvršenih letova u januaru prošle godine, čeka restruktuiranje.Uprkos tekućoj krizi u vazduhoplovnom sektoru, VINCI je ponovio da će nastaviti s višemilionskom proširenjem beogradskog aerodroma."Aerodromi VINCI nastavljaju sa svojim radovima na modernizaciji i proširenju velikim koracima kako bi ovu platformu učinili budućim održivim čvorištem u Istočnoj Evropi. Potpisivanjem 25-ogodišnjeg ugovora o koncesiji sa vladom Srbije, VINCI aerodromi zalažu se za transformaciju aerodroma u referentno čvorište. u jugoistočnoj Evropi: otvaranje novih ruta, poboljšanje protoka putnika, jačanje srpskog turizma i primena politike zaštite životne sredine"; dodaje se u saopštenju.
SBB nastavlja da širi svoju GIGA mrežu, pa će u februaru započeti besplatnu digitalizaciju Sombora, Valjeva i Leskovca. Tokom protekle dve godine SBB je, u okviru petogodišnjeg plana investicija vrednog 300 miliona evra, unapredio brzine interneta u osam gradova i digitalizovao 80% svojih korisnika. Korisnicima SBB usluga, bez dodatnih troškova, u digitalizovnim gradovima dostupni su digitalna televizija i najbrži internet u Srbiji do čak 1Gbps, visok kvalitet slike i zvuka, veća stabilnost servisa i druge napredne funkcije. Proces digitalizacije odvija se fazno po delovima grada, a svakog SBB korisnika, pre dolaska na kućnu adresu, kontaktiraće tehnička podrška.Posle Beograda, Novog Sada, Subotice, Gornjeg Milanovca, Pančeva, Kragujevca, Paraćina i Niša, sada i Sombor, Valjevo i Leskovac, nakon završenog procesa digitalizacije, postaju GIGA gradovi u kojima se brzine interneta u EON paketima povećavaju automatski: u EON Light paketu sa 75 na 150, u EON Full paketu sa 150 na 250, a u EON Premium paketu sa 300 na 500 megabita po sekundi. Korisnici Premium paketa u digitalizovanim gradovima, uz Giga dodatak mogu da uživaju u brzinama interneta do 1 Gbps.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
