Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Prištinski aerodrom postao drugi najprometniji u bivšoj Jugoslaviji

Tokom 2020. godine aerodrom u Prištini zauzeo je drugo mesto po prometu među svim aerodromima na prostoru bivše Jugoslavije i pretekao vazdušne luke u Zagrebu, Splitu i Dubrovniku, prenosi portal Exyuaviation.Tokom perioda januar-novembar, prištinski aerodrom je opslužio 974.212 putnika, što je smanjenje za oko 58% u odnosu na prethodnu godinu, znatno ispod evropskog proseka. Sam prištinski aerodrom bio je zatvoren više od tri meseca zbog pandemije koronavirusa. Prve nedelje decembra imao je 16.899 putnika, dok je samo između 19. decembra i 23. decembra opslužio 23.000 putnika. Sve ukupno, broj letačkih operacija smanjio se za oko 50%. Zbog novog soja koronavirusa pronađenog u Velikoj Britaniji, letovi iz Londona su obustavljeni.Dijaspora je pokretač manjeg pada putnika na prištinskom aerodromu u poređenju sa drugima u Evropi."Naš saobraćaj se uglavnom oslanja na dijasporu koja živi i radi u inostranstvu, što znači da većina njih ima državljanstvo i / ili dozvolu boravka u zemljama u kojima žive", rekao je glavni operativni direktor prištinskog aerodroma Gokmen Aritai.Prema njegovim rečima, njihovi putnici nisu toliko pogođeni ograničenjima dokumenata, dok se njihova želja da dođu i posete porodicama na Kosovu nastavlja uprkos pandemiji i to je jedan od glavnih razloga zašto je broj putnika opao manje nego na ostalim regionalnim aerodromima, posebno u poslednja dva do tri meseca.Na prištinskom aerodromu u toku je proces proširenja svoje piste sa 2.500 na 3.000 metara, dok njegov sistem sletanja dobiti instrumente koji će omogućiti sletanje aviona u lošim vremenskim uslovima.

Srbija

EPS Distribucija „preuzima“ brojila od korisnika

Preduzeće EPS Distribucija, saopštilo je da će u skladu sa Zakonom o energetici, od svih korisnika preuzeti merne uređaje, merno razvodne ormane, priključne vodove, instalacije i opremu u merno razvodnim ormanima. Kako se dodaje, plan je da se tokom započete faze preuzme 650.000 mernih uređaja na teritoriji cele Srbije.Dodaje se da će EPS Distribucija preuzeti i obavezu održavanja preuzete opreme, a snosiće troškove budućeg održavanja mernih uredjaja, merno razvodnih ormana, priključnih vodova, instalacija i opreme u merno razvodnom ormanu, navedeno je u saopštenju.Korisnici sistema nemaju nikakve troškove u vezi sa preuzimanjem, a u skladu sa Zakonom o energetici, a EPS Distribucija urediće uslove preuzimanja ugovorom.Kako se navodi obaveštenje i ugovor u dva primerka su dostavljeni korisnicima sistema na adresu na koju im se šalje i račun za električnu energiju.Jedan potpisan primerak ugovora potrebno je vratiti nadležnom ogranku EPS Distribucije u roku od osam dana na adresu koja je naznačena u obaveštenju.Navodi se da ukoliko korisnici sistema ne potpišu ugovor o preuzimanju, ostaju odgovorni za ispravnost i održavanje te opreme i mernih uređaja, što znači i da će snositi sve buduće troškove njihovog održavanja.Preuzimanje mernih uređaja i ostale opreme ne znači i istovremenu zamenu postojećih mernih uređaja.Naglašeno je da će se njihova zamena raditi u skladu sa postojećim zakonskim propisima.Precizirano je da se preuzimanje mernih ureaja i opreme odvija po fazamaOd ukupno 3.684.000 mernih mesta, EPS Distribucija je do sada preuzela opremu i merne uređaje na oko 600.000 mernih mesta.U sada započetoj fazi, na distributivnom području Beograda biće preuzeti merni uređaji i ostala navedena oprema od 163.280 korisnika.Na distributivnom području Novog Sada 168.610, na području Kralјeva 163.670, Niša 104.260 i na području Kragujevca 50.180.Ugovor o preuzimanju može potpisati samo lice koje ispunjava zakonske uslove za to, odnosno lice koje je korisnik sistema ili lice koje ima važeću zakonsku punomoć da potpiše ugovor o preuzimanju, umesto korisnika sistema.

Srbija

Seničić (YUTA): Turistički radnici i dalje u nezavidnom položaju

Pandemija je možda najteže pogodila turistički sektor, turističke agencije i radnike u toj oblasti, pa su tako 2020. godinu završili u veoma teškom položaju, ali ipak postoji nada da će naredna godina biti bolja, iako još uvek nema naznaka za to, rekao je za Biznis.rs direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.Prema internim podacima YUTA-e, broj radnika koji je prestao sa radom i koji se prijavio na biro rada u Nacionalnoj službi zapošljavanja je oko 1.800 od oko 4.150 ukupno zaposlenih u turističkim agencijama.Kako ističe Seničić, može se očekivati da još jedan broj radnika ostane bez posla i početkom januara, kada ističe obaveza zadržavanja radnika po drugoj opštoj pomoći.Za sada, prema njegovim rečima, mali broj agencija je zatvoren ili je ušao u proces stečaja ili likvidacije.Kada je reč o gorućim problemima agencija, Seničić ukazuje da je najveći problem nedostatak likvidnosti i prometa, jer pandemija traje i jako je teško održati firme sa svim pratećim troškovima plata, zakupa i obaveza prema državi.Seničić takođe smatra da pomoć države nije bila dovoljno selektivna i da je neophodno da dođe do ciljane sektorske bespovratne pomoći, jer ukoliko se ovakva situacija nastavi tokom proleća i leta, veliki broj agencija teško će izdržati da opstane na tržištu.On je ipak napomenuo da je pomoć države bila dobra i dodao da bi akcenat morao biti na održanju privrednih subjekata jer ukoliko krizi dođe kraj, sa opstankom kompanija i zaposlenost se brzo može vratiti u normalu.Ono što bi turističkim agencijama pomoglo da prežive i u 2021. godini jesu pre svega državni sporazumi sa zemljama u koje naši putnici najviše putuju, kao što su Grčka, Turska, Crna Gora, Bugarska, Italija i Španija.Sa druge strane, kako navodi, sve molbe i zahteve koje su do sada dostavljali nadležnima u značajnoj meri bi pomogli očuvanju agencija. Iako su zadovoljni uslovima kredita Fonda za razvoj, turistička preduzeća nisu zadovoljna brzinom odobravanja, pa je rešavanje njihovih zahteva prioritetno.

Srbija

Transparentnost: Vlada da objavi plan vakcinacije

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) pozvala je Vladu Srbije da objavi plan vakcinacije protiv korona virusa, a ukoliko taj plan ne postoji, da ga izradi i objavi. U pismu predsednici Vlade Ani Brnabić, Transparentnost Srbija ukazuje da od strane raznih državnih funkcinera dolazile veoma različite i u velikoj meri neprecizne izjave u vezi sa prioritetima i planom imunizacije protiv korona virusa."Bez obzira na raspoloživost vakcina, uvereni smo da postoji mogućnost i potreba da se objavi dokument na osnovu kojeg će građani moći jasno da vide za koje grupe ljudi je planirano da se prioritetno obezbedi mogućnost imunizacije, u skladu sa raspoloživim sredstvima", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Prema njihovim rečima, trebalo bi da se na primer navede kome će biti ponuđeno prvih 1.000, prvih 10.000 ili prvih 100.000 vakcina.Naglašavaju i da su svesni da će na dinamiku imunizacije u velikoj meri da utiče dstupnost vakcine na svetskomm tržištu.Podsećaju i na negativna iskustva u nabavci vakcina tokom prethodne pandemije svinjskog gripa, kada je "veliki broj nabavljenih vakcina ostao neiskorišćen"."Pozivamo Vladu Srbije da utvrdi potrebe za nabavkom vakcina, kako na osnovu saveta medicinskih stručnjaka, tako i na osnovu prikupljanja informacijama o zainteresovanosti građana", dodaje se u saopštenju.Transparentnost je takođe pozvala Vladu Srbije da ukine zaključak na osnovu kojih su podaci koji se odnose na sve nabavke lekova, testova, medicinskih sredstava, zaštitne opreme i drugih sredstava koja se koriste u lečenju obolelih od korona virusa, označeni oznakom stepena tajnosti "strogo poverljivo". 

Srbija

ePijaca postaje „interaktivna tržnica Srbije“

Internet platforma ePijaca pokrenuta je početkom aprila sa ciljem da se pomogne poljoprivrednicima kojima su zbog pandemije bili odsečeni svi dotadašnji kanali prodaje i distribucije. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se ona dalje razvija, kao i da će postati "interaktivna tržnice Srbije", javlja Tanjug.Ministarstvo poljoprivrede kreiralo je i osposobilo za rad ePijacu u roku od 48 sati početkom aprila i na njoj se do sada registrovalo više od 2.000 malih proizvođača iz svih delova Srbije.Ideja je bila da se omogući bolji pristup tržištu, pre svega malim proizvođačima koji nemaju svoje veb prezentacije, kako bi oni predstavili svoje proizvode i kako bi njihova ponuda bila lako dostupna potrošačima.Dodaje se da će na "interaktivnoj tržnici" ponuda svih registrovanih proizvođača biti predstavljena sa slikama, informacijama o količinama, potvrđenim kvalitetom, cenom i raspoloživošću proizvoda, mogućnošću da se ponude osveže, kao i da se organizuju popusti i specijalne ponude.U planu je i razvijanje posebne mogućnosti pretrage i pregleda za male distributivne lance.U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je platforma za devet meseci uspela da pomogne mnogim ljudima, kao i da ima široku ponudu, od džemova, sireva, namaza, mesnih prerađevina, poput kulena, šunke i kobasica, do vina, rakija, piva, prirodnih sokova i ostalih.ZA RAZVOJ ONLAJN TRGOVINE NEOPHODNA JE DGITALIZACIJA CARINSKIH PROPISA PONUDOM POKRIVENA CELA SRBIJAPlatforma je, kako se podseća, prvog dana svog rada imala više od 20.000 poseta i to je nastavljeno narednih meseci.Proizvođači organskih proizvoda ili domaćih, hladno ceđenih sokova imali su po nekoliko desetina narudžbina prvog dana, a mali proizvođaci povrća prodavali su na desetine tona malim distributivnim lancima.Navode i da su penzioneri iz različitih delova Beograda i većih gradova Srbije uspeli da uspostave direktan kontakt sa svojim nekadašnjim prodavcima sa pijace i da organizuju dostavu na kućnu adresu.Najveće interesovanje je za "premium food sector" proizvode, kao što su kvalitetni sirevi i namazi, organski proizvodi, alkoholna pića, kao i prerađevine od bobičastog voća.Svi proizvođači kraft (zanatskih) piva, koji su se registrovali prvog dana, imali su najmanje po jednu porudžbinu, kažu u ministarstvu.Napominje se da je razvoj internet prodaje proces koji traje, kao i da se paralelno sa njim razvija i svest o značaju tog načina distribucije i kod proizvođača i kod kupaca.Dostava, transport, specifična pakovanja, uslovi plaćanja, kao i mogućnost reklamacije predstavljaju prateće sisteme koje uz onlajn trgovinu takođe treba razvijati, napominju u Ministarstvu poljoprivrede.

Srbija

Više od 500 dece čeka da im lokalna vlast obezbedi ličnog pratioca

Usluga ličnog pratioca deteta sa invaliditetom ne postoji u trećini lokalnih samouprava u Srbiji, a u onima koje su ga uvele - ovu uslugu često pružaju nelicencirane organizacije, pokazuje izveštaj Državne revizorsske institucije.Usluga socijalne zaštite „lični pratilac deteta” u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena, ocenjuje državni revizor. Iako se broj jedinica lokalne samouprave koje obezbeđuju uslugu lični pratilac deteta iz godine u godinu povećava, još uvek u 2019. godini uslugu nije uspostavilo 47 JLS, odnosno 33%. Najveći broj JLS koje nisu uspostavile uslugu lični pratilac deteta pripada regionu Južne i Istočne Srbije. Takođe, uslugu u 29 jedinica lokalne samuprave pružaju nelicencirane organizacije, što stvara rizik da lični pratioci nisu prošli akreditovane programe obuka i dovodi u pitanje kvalitet pružanja ove usluge, ističe se u izveštaju.Lični pratilac je usluga socijane zaštite i podrazumeva podršku detetu u kretanju, održavanju lične higijene, hranjenju, oblačenju i komunikaciji sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu.Takođe, podaci ukazuju da na uslugu lični pratilac deteta čeka veliki broj dece sa smetnjama u razvoju i da veliki broj roditelja ne zna da ima pravo na ovu vrstu usluge. Takođe, podaci pokazuju da u 2019. godini na teritoriji Srbije usluga ličnog pratioca nije realizovana za 470 dece kojima je u toku godine predložen lični pratilac kao vrsta dodatne podrške, odnosno 28% dece ima potrebu za ovom uslugom i na nju čeka. "Ako ovome dodamo podatke o nerealizovanim zahtevima iz 2017. i 2018. godine za uslugu ličnog pratioca ovaj broj je veći. Javno dostupne informacije ukazuju da roditelji nemaju dovoljno informacija o mogućnosti da koriste ovu uslugu".Usluga lični pratilac deteta obezbeđuje se iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka uslugu ličnog pratioca mogu finansirati i iz budžeta Republike Srbije putem namenskih transfera u socijalnoj zaštiti.Osim grada Beograda, ostali subjekti revizije nisu normativno uredili uslugu lični pratilac deteta.Jedinice lokalne samouprave-subjekti revizije su delimično vršili kontrolu nad pružanjem usluge lični pratilac deteta.Revizor je dao preporuke za više lokalnih samouprava. Gradu Beogradu revizor preporučuje da preduzme neophodne aktivnosti i stvori uslove za povećanje broja dece korisnika usluge lični pratilac deteta.Takođe, da obezbedi i prati blagovremenost donošenja zajedničkog mišljenja komisije za procenom potreba za dodatnom podrškom radi povećanja efikasnosti rada interresornih komisija.Odsustvo planiranja i nedostatak finansijskih sredstava u budžetima jedinica lokalne samouprave za realizaciju usluge ličnog pratioca, nepostojanje lokalnih normativnih akata, mali broj licenciranih organizacija ili ustanova za pružanje ove usluge kao i način na koji se vrši nadzor nad pružanjem usluge, ukazuju da postoji rizik od neefikasnog pružanja usluge lični pratilac deteta u Republici Srbiji, zaključuje revizor.

Srbija

GSP Beograd će tražiti povećanje cene gradskog prevoza

 Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd zatražiće u ovoj godini od gradskih vlasti povećanje cene gradskog prevoza, predviđeno je programom poslovanja ovog javnog preduzeća za 2021. godinu."U toku 2021. godine JKP GSP „Beograd“ će na osnovu analize cene prevoza tramvajskog i trolejbuskog podsistema i predložiti Osnivaču korekciju cene uzimajući u obzir poslove održavanja tramvajske i trolejbuske infrastrukture", navodi se u dokumentu koji je Nadzorni odbor preduzeća usvojio krajem prethodne godine.Formiranje cena transportne usluge je u nadležnosti Osnivača odnosno Grada Beograda i konačnu odluku o promeni cena donosi Grad.Naknada za povlašćene proizvođače struje povećana pet puta GSP je odustao od svog strateškog  cilja da nakon izgradnje prve linije Beogradskog metroa bude operater ovog šinskog podsistema jer ovaj cilj "nije održiv uzimajući u obzir formiranje novog JKP „Metro i voz“.GSP Beograd samostalno organizuje prevoz na tramvajskim, trolejbuskim i e-bus linijama, dok su autobuske linije podeljene između GSP Beograd i privatnih prevoznika.Na kraju 2020. godine, vozni park gradskog saobraćajnog preduzeća raspolaže sa 1.256 voznih jedinica: 239 tramvaja, 112 trolejbusa,  5 e-buseva, 4 “mini-e“ vozila i 896 autobusa. Plan je da u ovoj godini GSP nabavi još 100 zglobnih autobusa, 10 solo elektobusa i tri električna vozila za pešačku zonu. Prosečna plata u GSP 500 evraMotori novih GSP autobusa isti kao sporni turski

Srbija

Crnogorski lanac supermarketa planira da dođe u Srbiju?

Najveći maloprodajni lanac u Crnoj Gori "Voli", planira da uđe na srpsko tržište, piše portal Retail Serbia, naglašavajući da se radi o nezvaničnim informacijama. Osim Srbije, kompanija je, kako se navodi, ispitivala i ostala tržišta u regionu.Retailserbia naglašava da predstavnici kompanije inače nisu odgovorili na njihove upite o izlasku na srpsko tržište.Najveći prehrambeni trgovinski lanac u Crnoj Gori završio je 2020. godinu sa novootvorenim hipermarketom u Zeti, čija je površina 1.600 kvadrata.Potrošačima se u novoj trgovinskoj radnji nudi oko 10.000 artikala, kao i usluga TAKE&GO. Novi hipermarket ima i 150 parking mesta, a zapošljava 50 radnika.RUSKI TRGOVINSKI LANAC KREĆE U OSVAJANJE NEMAČKE Sa više od 60 maloprodajnih objekata u 27 mesta, "Voli" je, kako se navodi, najveći trgovački lanac u Crnoj Gori.Predstavnici te kompanije nedavno su najavili širenje mreže marketa i izlazak na regionalno tržište.Kompanija u Crnoj Gori posluje sa marketima, supermarketima i hipermarketima, kao i sa distributivnim centrom u Podgorici koji se prostire na 16.000 kvadrata. "Voli" je nedavno otvorio i svoju online prodavnicu koja nudi oko 4.500 artikala.

Srbija

Humanitarne licitacije na Fejsbuku prikupljaju gotovo 25.000 evra dnevno za humanitarne svrhe

Fejsbuk grupa „Budi human – Humanitarne licitacije“, preko koje ljudi prodaju polovne ili nove stvari, i gde kupci ne uplaćuju novac prodavcima, već humanitarnim fondacijama trenutno broji oko 289.000 članova, a prema rečima osnivačice grupe, dnevno se prikupi oko 25.000 evra, piše portal Biznis i finansije.Ovu fejsbuk grupu osnovala je u maju ove godine dvadesetdevetogodišnja Branka Zarić iz Sremske Rače, nazaposlena vaspitačica i majka dvoje dece.Zarić ukazuje da je zbog sve većeg broja korisnika sve teže voditi evidenciju o tome koliko se novca prikuplja na dnevnom nivou, ali da se prema njihovim poslednjim procenama dnevno prikupi oko 25.000 evra za humanitarne svrhe.Branki Zarić sada u praćenju licitacija i komunikaciji sa velikim brojem pratilaca pomažu i drugi ljudi – njen tim je narastao na skoro stotinu administratora i moderatora, koji kao i ona, rade volonterski.Grupa funkcioniše tako što neko okači fotografije određenog predmeta ili usluge koju želi da proda, označi vreme trajanja licitacije, početnu cenu i korisnika humanitarne pomoći na čiji račun će biti prosleđena uplata.Prema rečima Branke Zarić, na licitacijama uglavnom učestvuju fizička lica, ali povremeno se uključuju i kompanije i tada su uplate uglavnom veće. Tako su krajem novembra, dve devojke stavile na licitaciju jednu paštetu od 50 grama. Objasnile su da su se, kao i mnogi naši sugrađani, istrošile tokom meseca pa su „ostale na pašteti do prvog“, te zato stavljaju nju na aukciju. Početna cena je bila 20 dinara. Objava je privukla veliku pažnju pa su tri osobe uplatile po 50.000 dinara, dok je Industrija mesa Matijević, koja je i proizvođač pomenute paštete, donirala još 500.000 dinara. Tako je jedna mala pašteta dostigla vrednost od čak 650.000 dinara.Pored Matijevića, i Grand kafa se uključila u licitacije kada je ova fejsbuk grupa organizovala humanitarnu akciju pod nazivom „Kafa za život“. Prva nagrada bio je odlazak na kafu sa nekom poznatom ličnošću koja učestvuje u ovoj akciji. Tokom premijernog onlajn „kafenisanja“ sa glumcem Gordanom Kičićem, Grand kafa je uplatila trostruki iznos izlicitirane sume.

Srbija

Poreska uprava kontroliše i onlajn nastavnike engleskog

U Udruženju radnika na internetu (URI) kažu za Novu ekonomiju da pozivi za kontrolu od strane Poreske uprave masovno stižu i frilenserima koji su počev od 2015. godine putem interneta radili predajući engleskog jezika i zarađivali od 200 do 300 dolara mesečno."U ovom trenutku ne mogu da kažem koji je broj ljudi tačno, ali se zaista javilo dosta ljudi, koji su radili predavali engeski jezik na internetu", kaže za naš portal predsednik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.Prema njegovim rečima uglavnom su u pitanju ljudi koji su radili za kompaniju Bibo i koji su zarađivali iznose od 200-300 dolara mesečno."Naš neki savet jeste, kao i svima da se jave Udruženju radnika na internetu, da dobiju pravnu pomoć preko udruženja, odnosno pravnika i advokata sa kojima mi sarađujemo", objašnjava Miran Pogačar.On podseća da to važi za sve ljude kojima stižu pozivi Poreske uprave u koji su radili ili rade putem interneta, one koji predaju engleski i oni koji su radili ili rade druge vrste poslova."Činjenica je da je dosta ljudi dobilo pozive, a da su zarađivali male sume novca", kaže Pogačar.Objašnjava da je neko radio dve, tri ili pet godina, ali da se u svakom slučaju to odnosi na ljude koji su radili od 2015. do ove godine.Smatra i da je nedopustivo da tim ljudima neko unapred nešto naplati, uzme im skoro sve što su zaradili i to da državi."Videćemo šta će se da tim dešavati, ali u svakom slučaju to je apsolutno, nedopustivo i katastrofalno.To mi nećemo dati ne samo njima da se desi", objašnjava sagovornik Nove ekonomije. Smatra i da je nedopustivo da im neko uzme unazad skoro sve što su zaradili i da to daju državi.On podseća da su predavači engleskog jzeika na internetu često zarađivali manje od prosečne zarade u Srbiji, kao i manje od minimalne zarade."To u stvari pokazuje u kojoj je meri država spremna da ide i da uzme pare svima, pa i ljudima koji su zarađivali neku crkavicu", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu.Drugi sagovornik Nove ekonomije koji je želeo da ostane anoniman već četiri godine predaje engleski preko interneta, radeći za agenciju Bibo."Moja zarada je nešto veća od prosečnih primanja u Srbiji, oko 60 hiljada dinara na mesečnom nivou, sve zavisi od broja radnih sati", kaže sagovornik nove ekonomije.Prema njegovim rečima do sada mu od Poreske uprave nije stigao nikakav poziv za kontrolu prihoda. Kako dodaje i ako stigne, ne planira da bilo šta plati državi.Međutim, ocenjuje da bi mnogo bolja bila opcija kada bi država frilenserima retroaktivno naplatila radni staž, odnosno neku obevezu od koje bi koristi imali i jedni i drugi.

Srbija

Svetska banka revidirala procene, pad domaćeg BDP-a dva odsto 2020. godine

Svetska banka (SB) procenila je pad BDP-a Srbije na dva odsto za 2020. godinu, što je nešto blaža prognoza od prethodne junske koja je iznosila 2,5 odsto, pokazuju podaci novih globalnih ekonomskih prognoza ove institucije.Svetska banka u svom dokumentu „Globalne ekonomske pespektive“ predviđa rast Srbije u 2021. godini od 3,1 odsto, a potom ubrzanje rasta na 3,4 odsto u 2022. godini.Međutim, prognoza rasta srpske privrede za 2021. godinu je smanjena za 0,9 procentnih poena u poređenju sa junskom.Pored toga, Svetska banka očekuje veći pad BDP-a na Zapadnom Balkanu, pa se tako očekuje negativan rast od 4,5 odsto u poređenju sa procenom iz juna 2020. godine.Takođe očekuje slabiji rast regiona u 2021. godini od 3,5 odsto, što je za 1,1 odsto manje nego što je predvidela letos, dok za narednu godinu prognozira rast od 3,7 procenata, preneo je Biznis.rs.Što se tiče zemalja u okruženju, ova finansijska institucija sada procenjuje pad BDP Hrvatske u prošloj godini na minus 8,6 procenata, ili za 0,7 procentnih poena blaži od prvobitne prognoze, za tekuću godinu predviđa rast od 5,4 odsto, isto kao i pre, a za 2022. rast od 4,2 procenta.Projekcija BDP Bosne i Hercegovine za 2020. je pogoršana za 0,8 odsto, na minus četiri procenta, a smanjena je i prognoza rasta za 2021. za 0,6 procentnih poena na 2,8 odsto.SB je takođe „produbila“ prognozu pada Crne Gore za proteklu godinu za 9,3 odsto, na minus 14,9 procenata, dok je za 2021. povećala očekivanu stopu rasta za 1,3 p.p. na 6,1 odsto.Stopa privrednog pada Severne Makedonije u prošloj godini će, prema Svetskoj banci, biti veća nego što se ranije mislilo za tri procentna poena i iznosiće minus 5,1 odsto, a pogoršana je i projekcija ekonomske ekspanzije za tekuću godinu za 0,3 procentna poena na plus 3,6 odsto.

Srbija

Ministarstvo energetike: Manja cena gasa oboriće cenu grejanja

Nakon puštanja u rad dugo najavljivanog gasovoda Balkanski tok, očekuje se manja nabavna cena gasa, a u skladu sa tim i manja cena grejanja u Srbiji, obećavaju u ministarstvu energetike, piše Dojče vele (DW).Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković za DW podseća da su Sjedinjene Američke Države instistirale da se Srbija odrekne potrošnje ruskog gasa i pređe na gas iz SAD i drugih izvora preko terminala tečnog prirodnog gasa (LNG)."To je, međutim, za Srbiju nemoguć zahtev, jer ona nema gasnu vezu ni sa jednim LNG-terminalom. Uz to, taj gas bi mogao da bude skuplji od ruskog, a to je nepovoljno za potrošače, pa prema tome i za samu državu Srbiju", kaže Putniković.Ona podseća da će cena gasa na bugarsko-srpskoj granici biti 155 dolara za hiljadu kubika, dok je direktor Srbijagasa nedavno naveo da je na najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa, u Holandiji, cena sada 240 dolara. Direktor Srbijagasa je najavio i da će nabavka za srpske potrošače u prva dva kvartala 2021. biti od 60 do 90 dolara jeftinija za hiljadu kubika gasa, nego u slučaju da se kupuje na nekoj berzi."Konkretno transportni troškovi za snabdevanje gasom su manji, jer transport kroz Mađarsku sada košta 30, a do sada je plaćan između 40 i 70 dolara, jer su Mađari koristili to što je kroz njihove gasovode bio jedini pravac snabdevanja Srbije", podseća Putniković. Prema njenim rečima kroz Bugarsku će tranzitne takse biti od 12 do 14 dolara, ali još nije poznato koliko će to sve doprineti nižoj ceni gasa krajnjim potrošačima u Srbiji.U Ministarstvu energetike Srbije, kojim ponovo rukovodi Zorana Mihajlović, kažu da cena gasa do sada nije interesovala državne institucije ni Srbijagas, niti prethodno Ministarstvo i najavili su promene s tim u vezi."Postoji uredba kojim se reguliše cena kojom je predviđeno da predlog za promenu cene toplotne energije, zbog porasta varijabilnog dela cene može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenata poveća za više od tri odsto, a obavezno ako se smanji za više od pet procenata", navode u Ministarstvu energetike. Objašnjavaju da to znači i sniženje cena grejanja. "Ministarstvo će pratiti kako opštine i gradovi primenjuju tu uredbu i preko nadležnih inspekcija nećemo dozvoliti da se ta uredba ne poštuje", navode u Ministarstvu energetike.Ministarstvo energetike za lošu gasifikaciju Srbije takođe prebacuje Srbijagasu. Kažu da je ona "nedovoljna i da se odvijala nedopustivo sporo". Neki građani tvrde i da se još od 2008. godine raspituju da li svoje domaćinstvo mogu da priključe na gas."Ja se grejem na drva, i ceo moj kraj se greje na drva, a nismo daleko od užeg centra grada. Drva su mi preko glave. Još tada sam hteo da uvedem gas, ali su mi rekli da gasovod nije prošao kroz moju ulicu i da moram sam da platim kopanje", kaže Milan Petrović iz Niša. U Ministarstvu energetike kažu da mora da postoji diverzifikacija izvora, odnosno snabdevača, kao i da ćemo samo tada iamti "gasnu bezbednost"."Potrebno je da tržište gasa u Srbiji bude pregledno i otvoreno, da potrošači imaju mogućnost izbora, a sve to nije moguće dok se ne promeni način funkcionisanja Srbijagasa. Nažalost, projekti gasifikacije u Srbiji kasne godinama, i zato imamo toliko nizak procenat domaćinstava koja su priključena na gasnu mrežu", tvrde u Ministarstvu.Takođe navode da se smanjenje određenih naknada koje naplaćuju lokalne samouprave može rešiti, ali da je neophodno da se projekti gasifikacije realizuju mnogo preglednije i efikasnije. Zbog toga Ministarstvo energetike najavljuje da će budnim okom kontrolisati ovaj proces kako se ne bi čekalo decenijama da se neki deo države gasifikuje. Često se naglašava da novi gasovod kroz Srbiju nudi još dosta mogućnosti, pa se otvara i mogućnost izgradnje gasnih elektrana, a to podrazumeva nove investicije. "Iz Bugarske u Srbiju će moći da stiže 13,88 milijardi kubnih metara godišnje, a Srbija do sada troši nešto više od dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Procene su da će i bez gasnih elektrana potrošnja gasa porasti na 3,7 do 4,4 milijarde metara kubnih", kaže Jelica Putniković.U Ministarstvu energetike navode i da u gasnom sektoru postoji prostor i za druge vrste investicija, od gasnih skladišta, preko interkonekcija, za šta je, kažu, opet potrebno "da imamo snažniji, efikasniji i finansijski održiv Srbijagas".Na jugu Srbije, gasovod je stigao do Leskovca, odnosno so Vladičinog Hana. U Ministarstvu očekuju da bi gas do Vranja mogao da stigne krajem 2022. godine. Ove godine se po planu radi projektovanje kraka ka Bosni i Hercegovini, odnosno ka Republici Srpskoj, kojim će ka Banjaluci moći da se isporučuje gas iz Balkanskog toka. Takođe, 2021. godine će se krenuti i sa izgradnjom još jedne gasne konekcije sa Bugarskom od Niša do Dimitrovgrada koja će biti povezana gasovodnim sistemom kod Sofije. Tom trasom moći će i da se transportuje gas iz Grčke, iz Južnog koridora.Projektom Južnog toka, od koga se odustalo 2014. zbog lobiranja iz Vašingtona i Brisela, bio je predviđen i krak ka Hrvatskoj, podseća Jelica Putniković. "Mada u to vreme hrvatski političari nisu pokazali interes da se spoje na srpski gasovodni sistem, neki hrvatski analitičari sada tvrde da će u budućnosti i gasna konekcija Srbije i Hrvatske biti izgrađena", kaže Jelica Putniković.

Srbija

RAS: Novi program promocije izvoza u prehrambenoj i drvnoj industiji

Razvojna agencija Srbije (RAS) koja rukovodi projektom, saopštila je da je krajnji rok za prijavu na "Program podške privrednim društvima za promociju izvoza u prehrambenoj i drvnoj industriji" 23. februar, kao i da je za njegovu realizaciju izdvojeno 150 miliona dinara.U agenciji navode da je program podrške privrednim društvima za promociju izvoza kreiran sa ciljem da se podrži unapređenje izvoznih potencijala domaćih privrednih društava.Program je namenjen proizvođačima u okviru prehrambene industrije i proizvođačima nameštaja u drvnoj industriji, a cilj je i da se uvećaju njihovi prihodi od izvoza, poveća stepen iskorišćenosti postojećih proizvodnih kapaciteta , kao i da se unapredi njihova konkurentnosti i uravnoteži platni bilans Srbije i poveća plasman domaćih proizvoda na stranim tržištima.Ističu da bespovratna sredstva mogu da se dodele za realizaciju projektnih aktivnosti usmerenih ka ciljanim tržištima.Tu spadaju mere intervencije poput konsultantske podrške za aktivnosti izvoznog marketinga, izlaganje na međunarodnim sajmovima i poslovnim susretima i ulazak na ciljano tržište, konsultantska podrška za unapređenje izvoznih sposobnosti i unapređenje proizvodnih sposobnosti.OPAO UVOZ I IZVOZ, MANJI DEFICIT U ROBNOJ RAZMENI SRBIJE

Srbija

PKS: Godina za oporavak privrede kroz ciljane mere i podsticaje

Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije pripremili su niz programa za rešavanje problema koje je uzrokovala pandemija, podseća Privredna komora Srbije (PKS). Ukoliko se svi oni ostvare i iskoriste, kako se navodi, u domaću privredu biće investirano najmanje 9,2 milijarde dinara. Iz Ministarstva privrede poručuju da završavaju pregovore sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o kreditu od 200 miliona evra i napominju da su to krediti sa povoljnim kamatnim stopama i dugim rokom otplate, podseća PKS.Privrednici u 2021. godini, kako je naglašeno, mogu da računaju i na podršku kroz programe Razvojne agencije Srbije.Ukupan iznos bespovratnih sredstava iz budžeta koji je planiran za sprovođenje četiri programa podrške je dve milijarde dinara. Od toga se 1,55 milijardi dinara odnosi na "Program za podršku malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme", 200 miliona namenjeno je "Programu za razvojne projekte", a 150 miliona dinara ide na "Program za podršku početnicima u poslovanju". Za podršku ženama, početnicama u poslovanju, iz budžeta je planirano da se izdvoji 100 miliona dinara bespovratnih sredstava.Mala i srednja preduzeća moći će da se prijave krajem prvog tromesečja za sredstva za nabavku nove opreme za proizvodnju, a subvencije će biti, kako se navodi do 25% neto vrednosti nabavke opreme, firme će obezbeđivati pet odsto, a ostatak će biti krediti ili lizing. Privreda će i u 2021. godini moći da se prijavi za Program podrške privrednim društvima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija.Tu će moći da konkurišu firme iz automobilske industrije, proizvođači uređaja i komponenti za automobilsku industriju, preduzeća koja se bave obradom metala, sektor mašina i opreme za druge namene, gumari i sektor plastike.Sufinansiraće se, između ostalog i digitalizacija proizvodnje, a javni poziv, kako se navodi biće raspisan početkom drugog kvartala 2021. godinePočetkom drugog kvartala očekuje se poziv za učešće u Programu podrške promocije izvoza MMSP, a ciljna grupa su mikro, mala i srednja privredna društva koja posluju u sektoru prehrambene industrije i proizvodnje nameštaja.AKTIVNOSTI FONDA ZA RAZVOJFond za razvoj, kako je naglašeno planira da tokom 2021. plasira 18,7 milijardi dinara u različite programe podrške domaćoj privredi.Za finansijsku podršku startap preduzećima u Srbiji, u kombinaciji sa bespovratnom pomoći (30 odsto/70 odsto) i kredita Fonda za razvoj, biće plasirano 500 miliona dinara, od čega 150 miliona dinara bespovratnih sredstava i 350 miliona dinara kredita.Startap krediti za žensko preduzetništvo, planirani su kao kombinacija bespovratne pomoći (35 odsto/65 odsto) i kredita Fonda za razvoj. Za plasman u te svrhe planirano je  285,7 miliona dinara, od čega će 100 miliona biti bespovratna sredstva, a ostatak krediti koje dodeljuje Fond za razvoj.Finansijska podrška za razvojne projekte/investicije u privredi za preduzetnike, mikro i mala pravna lica planiranih u vidu kombinacije bespovratne pomoći (20 odsto/80 odsto) i kredita Fonda. Ukupni planirani plasman u toj oblasti će iznositi milijardu dinara, od čega su 200 miliona dinara bespovratna sredstva, a 800 miliona krediti Fonda za razvoj.Za dugoročne kredite namenjene mikro, malim, srednjim preduzećima i velikim privrednim subjektima planirano je 500 miliona dinara za trajna obrtna sredstva. Za investicione kredite Evropske investicione banke predviđeno je 30 miliona evra. Krediti za likvidnost tomom pandemije Kovida 19, kao i Krediti za turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj Evropske investicione banke tokom 2021. iznosiće 110 miliona evra.

Srbija

NBS: U novogodišnjoj noći gotovo 11.000 instant plaćanja

NBS: Novogodišnja noć zabeležila gotovo 11.000 instant plaćanjaTokom novogodišnje noći, u periodu od 18 sati do osam sati ujutru, realizovano je 10.975 plaćanja u Instant platnom sistemu NBS, saopštila je ova institucija.Prema podacima NBS, u periodu od 23 časa 31. decembra 2020. godine do 3 časa 1. januara 2021. godine, realizovano je 1.540 plaćanja u okviru Instant platnog sistema (IPS).Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije predstavlja jedan od najsavremenijih načina plaćanja koji trenutno postoji u svetu i koji radi 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, zahvaljujući kojem su građani Srbije bili u mogućnosti da svoje transakcije obavljaju i u novogodišnjoj noći, ističe centralna banka.U IPS NBS sistemu za 31 dan u decembru realizovane su 2.696.833 transakcije.Prosečan dnevni broj plaćanja bio je 86.995, s prosečnim vremenom izvršenja transakcije u IPS NBS sistemu od 1,2 sekunde.Vrednost prometa iznosila je 26,1 milijardu dinara, a prosečna dnevna vrednost prometa bila je 843,7 miliona dinara.

Srbija

Drinom i njenim pritokama pluta velika količina smeća

Desetine hiljada kubika smeća pluta po Drini i njenim pritokama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, jer ove tri države nisu unapredile svoj sistem upravljanja otpadom, piše Balkangreenenergynews. Pored razaranja životne sredine, smeće otežava i proizvodnju struje u hidroelektranama.Sliv Drine kako se navodi zadesila je ekološka katastrofa koja je zapretila i hidroelektranama, po ko zna koji put.Kada reke narastu zbog kiše i snega, voda zahvati divlje deponije po obalama i tone otpada završe u vodotokovima.Kako se ocenjuje, istem upravljanja otpadom u oblastima koju dele Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina nije efikasan.Pored toga i deo lokalnog stanovništva baca otpad u reke.Popustila je jedna lančanica od povezanih burića iznad brane u Višegradu u Bosni i Hercegovini i do te građevine je stiglo do četiri hiljade kubika materijala. Uprava hidrocentrale od 315 megavata intervenisala je i uspela da ponovo postavi barijeru i tako sprečila da se nagomila još više otpada.Nedjeljko Perišić, direktor Hidroelektrana na Drini, firme koja upravlja hidrocentralom, izjavio je da ka Višegradu plovi više desetina hiljada kubnih metara otpada. Naveo je da je najveća količina primećena na Limu, koji prolazi kroz sve tri zemlje.Po rekama Prači, Tari i Pivi, pritokama Drine, takođe pluta otpad, naglasio je Perišić i upozorio da bi padavine pogoršale situaciju. Njegovo preduzeće godišnje iz reke inače izvuče do 8.000 kubika čvrstog materijala.Ogromna količina smeća se nakupila i kod brane Potpeć na Limu u Srbiji i tamošnje hidrocentrale, snage 56 megavata. Deo otpada tone i zapušava rešetke kroz koje ulazi voda, rekao je direktor Hidro-elektrane "Limske", preduzeća koje upravlja tim pogonom.Naglašava se da ta firma, koja je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije,već 15 godina angažuje ronioce da uklanjaju smeće. Višegradsku hidrocentralu kontroliše Elektroprivreda Republike Srpske (ERS). Ove dve državne kompanije planiraju da na Drini postave niz hidroelektrana, a Republika Srpska ima i projekat kaskade od tri postrojenja na reci Bistrici, pritoci Drine.Predstavnici BiH, Crne Gore i Srbije su već potezali pitanje plutajućeg otpada, ali ga po svemu sudeći, ni izbliza nisu rešili.

Srbija

Imenovan predsednik Izvršnog odbora Sava osiguranja

Za predsednika Izvršnog odbora Sava osiguranja, imenovan je Bojan Mijailović, saopštila je ta osiguravajuća kompanija.Široko iskustvo u finansijskom sektoru stekao je na rukovodećim pozicijama u osiguravajućim društvima, bankarskom sektoru, kao i u Narodnoj banci Srbije.U prethodnom izvršnom mandatu rukovodio je kompanijom Sava životno osiguranje koja je postigla značajan rast na tržištu osiguranja, unapredila poslovanje i posebno se pozicionirala sa digitalnim i inovativnim uslugama za postojeće i nove klijente. Bojan Mijailović je diplomirao na Matematičkom fakultetu, oženjen je i ima troje dece.

Srbija

Raspisani prvi konkursi za sufinansiranje medija u 2021. godini

Prve lokalne samouprave u Srbiji koje su raspisale konkurse za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja za 2021. godinu su Obrenovac i Pirot, saopštilo je Udruženje novinara Srbije. U odnosu na prošlu godinu, Obrenovac je iz budžeta za 2021. izdvojio manje novca za medije, dok je Pirot predvideo veća sredstva.Beogradska opština Obrenovac je 30. decembra prošle godine raspisala dva konkursa za sufinansiranje projekata za 2021. godinu za koje je ukupno izdvojeno 22,5 miliona dinara. Prošle godine, ova lokalna samouprava za medije je izdvojila 500.000 dinara više, odnosno 23 miliona dinara.Iz budžeta Obrenovca je za 2021. godinu za sufinansiranje televizijskog sadržaja predviđeno 15.750.000 dinara, dok je za proizvodnju sadržaja za radio, štampane i onlajn medije izdvojeno 6.750.000 dinara. Rok za dostavljanje predloga projekata, kao i članova konkursne komisije je 20 dana od objavljivanja konkurs.Grad Pirot je za ovogodišnji medijski konkurs opredelio 29 miliona dinara, što je za dva miliona veći iznos u odnosu na 2020. godinu. Javni poziv je otvoren do 15. januara 2021. godine.UNS će konkurse, kao i prethodnih godina, objavljivati u rubrici „2% za medije“ kao i na sajtu finansiranjemedija.rs na kojem će biti postavljena i rešenja o formiranju konkursnih komisija i raspodeli novca projektima.

Srbija

Porezi i doprinosi koji u januaru stižu na naplatu biće udarac za mnoge

Pandemija je ugrozila sve poslodavce i malo je onih koji nisu osetili posledice u svom poslovanju, a kako je direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Srđan Drobnjaković rekao za Biznis.rs od 4. januara dolaze na naplatu porezi i doprinosi na zarade što će predstavljati ozbiljan udarac za mnoge.Kako je Drobnjaković objasnio, najlošije su, gledano po sektorima, prošla preduzeća u tekstilnoj industriji, hotelijerstvu, ugostiteljstvu i u transportu, ne računajući železnički saobraćaj. Na osnovu ankete koju je sprovela Unija poslodavaca, 54 odsto preduzeća izjasnilo se da je pandemija veoma negativno uticala na njihovo poslovanje. Čak 40 odsto njih imalo je ugroženu likvidnost, dok su najteže pogođena mala preduzeća, sa do deset zaposlenih.Preduzeća su imala probleme sa finansiranjem, skoro polovina anketiranih izjasnila se da nemaju pristup finansijskim resursima, što posebno važi za mala preduzeća.Drobnjaković je ukazao da je u drugom talasu pandemije realni pad BDP-a u trećem kvartalu iznosio 1,4 odsto, ali da je u građevinarstvu pad bio veći. Industrija i IT sektori pokazali su rast u trećem kvartalu 2020. godine.Mere države u ovoj krizi pokazale su se kao finansijska injekcija, koja je mnoga preduzeća spasila od propadanja, objašnjava direktor UPS-a i dodaje da su u UPS veoma zadovoljni što su neke od njih donete direktno na njihovu inicijativu, što znači da su zahtevi privrede prihvaćeni.Unija poslodavaca apelovala je i da su pojedini ugostitelji ostali bez podške, a s obzirom da je ovaj sektor pretrpeo najozbiljniji udar krize, oni su tražili i pravo na bespovratnu finansijsku pomoć za sve ugostiteljske objekte, zbog otežanog poslovanja, skraćenog radnog vremena, ali i zabrane rada vikendom.Drobnjaković je zaključio da budućnost privrede dosta zavisi od toga kako će se povećati rashodi države, pre svega plate i penzije i dodao da će Unija nastaviti da traži bolje uslove za poslovanje, za manje poresko opterećenje i za smanjenje i ukidanje nepotrebnih parafiskalnih nameta.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.