Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Objavljen Poreski kalendar za decembar

Prvi koji imaju obaveze da dostave obaveštenja o zaključenim ugovorima su oni koji posluju na estradi, kao o poslodavci koji su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom, saopštila je Poreska uprava. Njima, kako se dodaje rok ističe danas, 7. decembra.Sledeći rok koji je određen u Poreskom kalendaru odnosi se na podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja.Pored njih, rok ističe i za za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV (za prethodni mesec) poreskih dužnika iz člana 10. Zakona o PDV-u.Sredina meseca, 15. decembar, kako se navodi rezervisan je za veliki broj obaveza.Rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza i doprinosa  na prihode  od samostalne delatnosti za prethodni mesec, ističe 15. decembra.U te obaveze, kako se navodi spadaju preduzetnici koji vode poslovne knjige, kao i oni koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod.Sredinom meseca, ističe i rok podnošenje obaveštenja preduzetnika o opredeljenju za isplatu lične zarade u 2021. godini, kao i rok za plaćanje doprinosa sveštenicima, verskim službenicima, zaposlenima u inostranstvu, kao i stranim penzionerima.Rok 15. decembra ističe i za podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje osnivačima i članovima privrednog društva, zatim za plaćanje PDV-a, kao i akontacije poreza na dobit pravnim licima.Sredinim meseca ističe i rok za plaćanje obračunate akcize (od 16. do kraja prethodnog meseca), kao i rok za podnošenje poreske prijave o obračunu akcize za prethodni mesec.Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za prethodni mesec, takođe spada u red obaveza kojima je krajnji rok sredina decembra.PORESKE OBAVEZE DO KRAJA GODINEKako se navodi u Poreskom kalendaru, plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade i to za prethodni mesec ističe poslednjeg dana 2020.Tu spada i rok za plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. dana u mesecu.

Srbija

Vlada imenovala novog v.d. direktora Nacionalne akademije za javnu upravu

Vlada Srbije imenovala je Dejana S. Miletića za novog v.d. direktora Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU), saopštila je ta institucija. Miletić doktor je ekonomskih nauka i univerzitetski profesor, a u svojoj dugogodišnjoj karijeri bavio se istraživačkim i obrazovnim dužnostima u okviru Instituta za strategijske studije i razvoj, kao i obrazovanjem studenata, od osnovnih do doktorskih studija, na nekoliko privatnih i državnih Fakulteta."Idejni je tvorac i predsednik nevladine organizacije Centar za proučavanje globalizacije/Center for Globalization Studies (CGS). Jedan je od osnivača International Counter-Terrorism Academic Community (ICTAC), organizacije osnovane u Atini 2004. godine, kao i International Negotiation Teaching and Researching Asociation (INTRA), osnovane 2013. godine, takođe u Atini", dodaje se u saopštenju.Objavio je više od 60 naučnih radova i analiza o temama globalizacije, ekonomske politike i bezbednosti, a takođe je i član nevladine organizacije East West Bridge (EWB). Ujedno je i koautor knjige "Liderstvo svetlošću – priručnik za lidere 21. veka", u izdanju Zavoda za udžbenika, Beograd, 2018."U 2021. godini startujemo sa novim Programima obuka državnih službenika i službenika u jedinicama lokalne samouprave, koji će u potpunosti biti prilagođeni njihovim potrebama. Nastavljamo dobre prakse, pa ćemo dodatne napore uložiti u unapređenje naše LMS onlajn platforme za učenje, koja nam je u ovom turbulentnom periodu epidemije omogućila da edukacija službenika nikada ne prestane, jer ljudi su naš najvažniji resurs. U narednoj godini Akademija će nastaviti da pomera granice i unapređuje javnu upravu, reformiše sistem i doprinosi svojim delovanjem višem cilju modernizacije i digitalizacije Republike Srbije", izjavio je Miletić prilikom stupanja na dužnost v.d. direktora NAJU.Nacionalna akademija za javnu upravu je centralna institucija sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije, sa statusom javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih.Osnovana je Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu („Sl. glasnik RS“, br 94/2017 od 19.10.2017. godine), a sa radom je počela januara 2018. godine.Nadzor nad radom Nacionalne akademije za javnu upravu vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.Od svog osnivanja pa do danas sprovedeno je 754 obuke koje je pohađalo 18.515 službenika

Srbija

Glavni odbor SLFS-a pokrenuo peticiju podrške doktoru Paniću

Nakon Otvorenog pisma Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) upućenom predsedniku Srbije i javnosti, Glavni odbor SLFS-a pokreće peticiju za podršku doktoru Radu Paniću, predsedniku Sindikata lekara i farmaceuta Srbije u „borbi za istinu“, navodi se u saopštenju.SLFS poziva sve lekare, medicinske sestre i tehničare, zdravstvene saradnike, i sve zaposlene u zdravstvenom sistemu, kao i sve građane, koji smatraju da je „istina samo jedna i koji žele da stanu na put pretnjama i manipulaciji informacijama“ da potpišu peticiju.Peticija SLFS-a zahteva:- Poštovanje slobode i različitosti mišljenja, „Razlika u mišljenjima ne znači automatski napad na državu ili vlast“ (iz Otvorenog pisma Predsedniku RS).- Poštovanje prava na istinu. SLFS naglašava da „Naša istina je istina sa terena...“ (iz Otvorenog pisma Predsedniku RS). Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju – prema Članu 51. Ustava RS.- Stručnost ispred politike.Rok za potpisivanje peticije je tri nedelje.Peticiju možete potpisati OVDE.

Srbija

Vlada predlaže kredit za novi put od Rume do Loznice

Vlada Srbije prosledila je Narodnoj skupštini zakon o zaduživanju kod Unukredit banke za finansiranje projekta izgradnje saobraćajnica od Rume do Loznice. Projektom je predviđena izgradnja auto-puta, mosta na reci Savi i brze saobraćajnice.U obrazloženju zakona navodi se da je Vlada sa Unikredit bankom potpisala Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu za Projekat Ruma-Šabac-Loznica krajem novembra, kao i da je izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata u domaćem drumskom transportu. Njegovom realizacijom, kako se naglašava povezuje se 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, Podrinju, Zapadnoj Srbiji i Vojvodini, kao i veza sa Bosnom i Hercegovinom i ostalim zemljama u regionu. Vlada Srbije podseća i da je novembru 2019. potpisan je Кomercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova u okviru projekta sa Putevima Srbije, Кoridorima Srbije i kompanijom AzVirt.Ugovorena vrednost projekta, za završetak projketno-tehničke dokumentacije i izgradnju tri deonice je do 467.500.000 evra.Deonica 1 obuhvata izgradnju autoputa Ruma-Šabac do mosta preko Save u Šapcu. Dužina deonice je 21,14 km, a vreme za izgradnju tri godine.Deonica 2 podrazumeva izgradnju mosta preko reke Save u Šapcu, dužine 1,327.5 m, a rok za izgradnju je takođe tri godine.Deonica 3, kako je predviđeno, obuhvatiće izgradnju brze saobraćanice od Šapca do Loznice, dužine 54,58 km, na kojoj će projektovana brzina biti 100 km/h.POD KOJIM USLOVIMA SE DRŽAVA ZADUŽUJE?Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. odobreno je zaduživanje kod Unicredit banke u iznosu do 14.208.000.000 dinara. Dodaje se da će direktno zaduženje Republike Srbije biti 11.288.640.000 dinara, otplata zajma biće polugodišnja, 30. juna i 31. decembra svake godine.Rok dospeća je devet godina, uključujući i period počeka od dve godine, uz otplatu glavnice u 14 jednakih rata. Prva rata dospeva 30. juna 2023, a poslednja 31. decembra 2029. godine.Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita biće 0,30% na ukupan iznos zajma, dok je predviđeno da naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,30% na godišnjem nivou.Ugovoreno je da kamatna stopa bude tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od 2,70% godišnje, kao i da naplata prve kamate stigne šest meseci nakon prvog povlačenja sredstava.Kako se dodaje rok za povlačenje sredstava je 31. decembra 2021. godine, a rok raspoloživosti može biti i produžen od strane banke.Napominje se da je predviđena i mogućnost prevremene otplate zajma, ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.

Srbija

Privatne zdravstvene institucije i dalje van borbe sa koronavirusom

Iako je većina evropskih zemalja još na početku pandemije odlučila da iskoristi potencijal privatnog sektora u borbi protiv korona virusa, u Srbiji takve najave još uvek ne postoje, a sa inicijativom koja je upućena još letos da se privatnicima dozvoli da makar rade PCR testove, se još uvek nije desilo ništa, piše Danas.Kako kažu u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova, u poređenju sa prethodnim periodom njihovi članovi imaju veći priliv pacijenta, s tim da nemaju precizne podatke o broju pregleda koji se svakodnevno urade.Trenutno, oni građani koji imaju novca mogu u privatnim ustanovama uraditi serološke i antigenske testove na korona virus.Takođe, pojedini privatni domovi zdravlja pregledaju pacijente kod kojih postoji sumnja na koronavirus. Kako objašnjavaju iz Asocijacije, pregled podrazumeva ambulantni pregled lekara i dijagnostiku (laboratoriju, test na virus, rentgen ili skener).Preporuke za uključivanje privatne prakse u borbu protiv epidemije ranije su dale mnoge organizacije, uključujući Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj, zatim Amcham, ali i udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida.„Ako lekar proceni konsultujući važeći algoritam da pacijent treba da se uputi na dalje lečenje, upućuje ga u trijažne centre. Rezultati pregleda i mišljanje lekara iz privatne zdrasvtvene ustanove se prihvataju u državnim zdravstvenim ustanovama“, obajšanjavaju iz Asocijacije. Na drugoj strani, podaci izneti u studiji o epidemiji u Srbiji, koju su radili Amcham, Ekonomski institut i Institut za epidemiologiju, pokazuju da je veliki broj razvijenih evropskih država uključio privatni sektor, što je bila i preporuka SZO.Tako je Nemačka još krajem februara odlučila da sve organizacije zdravstvenog osiguranja pokrivaju troškove testiranja, što je motivisalo privatne laboratorije da se uključe u proces.To je omogućilo da se u Bavarskoj, od 13.000 urađenih testova dnevno, 11.000 uradi u privatnom sektoru.Pored uključivanja privatnika u testiranje, pojedine evropske zemlje poput Velike Britanije iskoristile su kapacitete privatnih ustanova za pružanje usluga pacijentima koji nemaju kovid i koji nisu mogli da dođu do lekara zbog usmerenosti zdravstva na zbrinajavanje obolelih od korone.Francuska je privatnike uključila u zbrinjavanje kovid pacijenata.Pulmolog Tatjana Radosavljević, vlasnica privatne ordinacije u Beogradu, ističe za Danas da su mnoge evropske zemlje odavno integrisale privatnu praksu u zdravstveni sistem, što kod nas nije slučaj, te da je malo moguće da će se to desiti sada u vreme pandemije.„U Sloveniji ili Hrvatskoj postoji uigran sistem po kome privatne ustanove dobijaju od fonda određenu sumu novca za preglede pacijenta i te isplate su redovne i ne kasne. Na drugoj strani, svaki raniji pokušaj da se tako nešto uradi i kod nas završavao se odgovorom vlasti da za to nema para. Privatni sektor kod nas ima uslove da prihvati nekovid pacijente, međutim ja imam rezerve kako bi se to sistemski rešilo. Zapravo, bilo bi potrebno da se reši sve ono što je nagomilano tokom godina, kada zdravstveni sistem nije hteo da uključi privatnu praksu“, kaže sagovornica Danasa i dodaje da ne vidi nijedan razlog zbog koga privatne laboratorije ne bi mogle da rade PCR testiranje.„PCR testovi mogu kvalitetno da se rade u privatnim laboratorijama i njih treba uključiti. A zašto se to ne dešava, to je pitanje za zdravstveni menadžment“, navodi Radosavljević.

Srbija

Zaštita imovine i života u jednom paketu

DDOR osiguranje predstavlja posebnu kombinaciju polisa osiguranja, kojom se ugovara osiguranje  najvrednije imovine, kao i osiguranje sopstvenog života – Osiguranje za 10! Zajedničkim zaključivanjem ovih polisa osiguranja, ostvaruju se dodatne pogodnosti kojima se štiti imovina, kao i sopstveni život čak i u slučaju infekcije korona virusom.Za sve osiguranike i građane koji planiraju da zaključe ili obnove polisu kasko osiguranja za svoj automobil ili razmišljaju o osiguranju domaćinstva kroz jedinstveni paket DDOR osiguranja – Moja kućica, pripremljen je i poseban paket životnog osiguranja, koji uz osnovno pokriće za slučaj smrti, sadrži pokriće i za čak pet dopunskih osiguranja, među kojima je i Epidemik protekt sa isplatom za dane provedene u bolnici u slučaju pandemije. Dodatno, svim klijentima koji zaključe ovu kombinaciju polisa odobrava se i  popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja Pomoć na putu, uz kasko polisu, a osiguranje domaćinstva Moja Kućica sa popustom od 10%.Kombinacija ovih proizvoda komplementarnih osiguranja, nudi kvalitetno pokriće po posebnim uslovima prilikom zaključivanja polisa kasko osiguranja ili osiguranja domaćinstva – Moja kućica i paketa životnog osiguranja, sa čak pet dopunskih pokrića – smrt usled nezgode, invaliditet usled nezgode, smrt usled saobraćajne nezgode, potpuni invaliditet i EPIDEMIK PROTEKT. Na kraju, polisa životnog osiguranja nudi pokriće od smrti usled bolesti ili nezgode, sa isplatom ugovorene sume u osiguranom slučaju i zbog obolevanja od Kovid-19.Zaključivanjem imovinskih i životnih osiguranja, klijenti dobijaju kvalitetno obezbeđenje i dodatni popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja za Pomoć na putu uz kasko polisu, kao i 10% popusta za ugovaranje osiguranja imovine – Moja kućica.Briga o svojoj imovini, time što će ona biti osigurana, pruža sigurnost za neočekivane i nepredviđene situacije. Prava polisa u pravom trenutku, može da pokrije iznenandne troškove i spase imetak koji je godinama stican. Briga o svojoj imovini jednako je važna kao i briga o sebi i svojoj porodici.

Srbija

Rast privrede u trećem kvartalu predvodi IT sektor

Poslovni prihodi u domaćoj nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji tokom trećeg kvartala 2020. godine bili su veći za 9,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.U poređenju s drugim kvartalom tekuće godine, zabeležen je rast od 17,8 odsto.U informaciono-komunikacionom (IKT) sektoru poslovni prihodi su bili veći za 7,7 odsto u odnosu na isti period lane, odnosno od 4,5 međukvartalno.Poslovni rashodi u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji u trećem tromesečju bili su veći za 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno za 14,4 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.U IKT sektoru poslovni rashodi su bili veći za 9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Međugodišnji rast zabeležen je u većini sektora, osim u oblastima "Saobraćaj i skladištenja", "Smeštaj i ishrana"i "ostalim uslugama".

Srbija

Veća cena vode u Beogradu od Nove godine

Od 1. januara 2021. godine stanovnici Beograda plaćaće naknadu za isporučenu vodu i odvođenje otpanih voda za pet odsto skuplje nego do sada, saopštilo je JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija". Tak...

Srbija

Frilenseri: Prinudna naplata poreza je nesprovodiva, pregovori jedino rešenje

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) je ispred inicijative "Ne uništavajte frilensere" ocenilo korisnom najavu Ministarstva finansija da će se o njihovim predlozima  razgovarati iduće godine kada se bude pripremao novi set Zakona o porezu na dohodak gradjana.Kako prenosi agencija Beta, UZUZ je saopštio da će problem koji postoji pogoditi veliki broj porodica i da bi najava Poreske uprave o naplati nesporno ugrozila egzistenciju mnogih."Takodje i više je nego očigledno da Poreska uprava nema kapacitete da izvrši naplatu svih poreza koji nisu naplaćivani poslednjih 5 godina. Jasno je da bi naplata pogodila samo neke delove frilens zajednice i imali bismo na delu nejednaku primenu zakona", naveli su iz UZUZ-a.Istakli su da nije sporno to što zakon mora da se primenjuje, ali za njegovo ne primenjivanje 5 godina nisu odgovorni samo oni na koje se zakon odnosi već i oni koji su dužni da ga primenjuju."Pregovori o postizanju adekvatnog rešenja jedini su put za rešavanje ovog problema. Istovremeno smatramo da se otvara velika šansa da adekvatnim poreskim tretmanom Srbija postane zemlja koja prepoznaje potencijal poslova koji se obavljaju onlajn, što bi mogla postati značajna razvojna šansa", kazali su iz UZUZ-a.Oni su pozvali gradjane da nastave sa potpisivanjem peticije "Ne uništavajte frilensere" kako bi došli do 30.000 potpisa, što je jednako broju potrebnom za predlaganje zvaničnog zakona putem gradjanske inicijative."Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, Udruženje frilensera i preduzetnika i Tim 'Kreni - Promeni' predložiće odredjena poreska rešenja koja bi trebala da prati izmena zakona", kaže se u saopštenju.

Srbija

Zbog nedostatka vladavine prava Srbija ove godine neće otvoriti nova poglavlja sa EU

Evropska unija do kraja godine neće otvoriti nijedno novo poglavlje u pregovorima o članstvu sa Srbijom, jer više članica EU smatraju da vlasti u Beogradu, uprkos obećanjima, nisu sprovele dodatne nužne reforme u ključnim oblastima vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode izražavanja, rekli su Beti izvori u Briselu, piše Euractiv.Izvori u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU objasnili su za agenciju Beta da i poslednje rasprave uoči ministarskih zasedanja i sastanka lidera EU pokazuju da "nema izgleda da se donese odluka o otvaranju bar jednog novog poglavlja, što se ranije smatralo mogućim".Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je još nedavno ocenio da bi EU sa Srbijom mogla otvoriti pregovaračko poglavlje 8, koje se odnosi na konkurentnost, ali su najnovije analize navele neke članice EU da je to zasad teško prihvatljivo jer je došlo do zastoja u bitnim reformama u Srbiji.Evropski diplomatski izvori su skrenuli pažnju na činjenicu da u nacrtu zaključaka za sastanak šefova diplomatija Unije, koji treba da bude održan 8. decembra, stoji da, kad je reč o Srbiji, "Savet EU žali što napredak u vladavini prava nije bio tako brz i efikasan kao što se očekuje od zemlje koja vodi pregovore i poziva Srbiju da demonstrira političku volju, značajno ubrza reforme i pruži konkretne i opipljive rezultate u ovoj, kao i u drugim temeljnim oblastima".Zvaničnici u Briselu napominju da to nikako ne znači da EU na bilo koji način koči rešenost da podrži Zapadni Balkan na putu evropske integracije, ali ima i mišljenja da je bolje malo sačekati i dobiti kvalitetniju osnovu za dalji napredak.Na to se, kako je rečeno, nadovezuje i za većinu vrlo sporna odluka Bugarske da zaustavi početak pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom, ali i stavovi, posebno Francuske i Holandije, da ni Albanija zasad ne zaslužuje da počne pregovore o članstvu zbog manjkavih reformi vladavine prava.Varheji je, međutim 2. decembra u Evropskom parlamentu, tokom raspave o situaciji na Zapadnom Balkanu, 25 godina nakon Dejtona, rekao da se, kad je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji, "jos uvek nada" ali da je "nažalost sve manje izvesno da se ove godine mogu usvojiti pregovarački okviri".Evropski komesar je pozvao parlamente u Skoplju i Tirani da pomognu da se prebrode teškoće, ali i rekao da "Severna Makedonija mora da učini dodatne napore da izađe u susret onome što brine Bugarsku i da se nađu prihvatljiva rešenja”, uz opasku da je to i stvar političke volje vlada te dve zemlje.I specijalni izaslanik EU za dijalog Beograd-Priština Miroslav Lajčak je u raspravi naglasio da se sad vidi da Evropska komisija nastoji da podstakne rešavanje svih problema u regionu, pa je tako i u dijalogu pokrenula pitanja koja su do sada bila po strani.Posebno je stavljen naglasak na postignute a neprimenjene dogovore i sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština, podvukao je Lajčak, rekavši da "pacta sunt servanda', sve što je dogovoreno mora biti sprovedeno" i da je zato EU utvrdila i nadzorni mehanizam koji će to pratiti.

Srbija

DRI: Završni račun državnog budžeta „blizu pozitivne ocene“

Generalni državni revizor Duško Pejović predstavio je poslanicima Narodne skupštine reviziju Završnog računa budžeta Republike Srbije za 2019, saopštila je Državna revizorska instritucija. To je kako se dodaje prvi put da državni revizor pred poslanicima obrazlaže tu vrtstu izveštaja."Revizijom su obuhvaćeni finansijski izveštaji 26 subjekta, od čega je 17 direktnih i devet indirektnih budžetskih korisnika", naveo je dr Pejović. On je rekao da je izraženo 13 pozitivnih mišljenja i 13 mišljenja sa rezervom, dok negativnih mišljenja i uzdržavanja od davanja mišljenja nije bilo.U izveštaju se navodi da Završni račun budžeta RS za 2019. godinu sadrži 89 projektnih aktivnosti koje nisu realizovane i u okviru kojih nije bilo izvršenja rashoda i izdataka."Finansijsko upravljanje i kontrola nisu u potpunosti uspostavljeni kod korisnika budžeta. I dalje postoje greške u ekonomskoj i funkcionalnoj klasifikaciji, ali su one manje po iznosima u odnosu na protekle godine", rekao je generalni državni revizor.U oblasti prihoda i primanja, prema njegovim rečima, uočene su nepravilnosti u iznosu od 5,8 milijardi dinara."Što se tiče rashoda i izdataka, revidirali smo 1,52 biliona dinara i utvrdili greške u vrednosti od 9,2 milijarde dinara, što je 0,6 odsto od revidiranog dela. To pokazuje da je budžet Republike Srbije blizu pozitivne ocene", zaključio je Pejović.On je napomenuo da utvrđivanjem rezultata za 2019. godinu, nisu obuhvaćeni rashodi i izdaci koji iznose najmanje 6,1 milijardu dinara.U oblasti popisa utvrđene su greške u vrednosti od 12,7 milijardi dinara. "To je oblast koja ima manjkavosti i kojoj je potrebno unapređenje", naglasio je dr Pejović.Dodao je da su u bilansu stanja utvrđene nepravilnosti u iznosu od 65,3 milijarde dinara.Pohvalno je, prema rečima generalnog državnog revizora, to što su prvi put u poslovnim knjigama evidentirane obaveze u vrednosti od 67,5 milijardi dinara. Prvi put je evidentirana i nefinansijska imovina u pripremi, u zalihama, kao i dotacije, donacije i avansi.Učešće duga opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze na osnovu restitucije, u bruto domaćem proizvodu iznosi 52,9 odsto.Državni revizori dali su ukupno 110 preporuka, i to: 19 preporuka u vezi sa Završnim računom budžeta RS, 44 preporuke direktnim i 47 indirektnim korisnicima republičkog budžeta. Generalni državni revizor očekuje da u predviđenom roku od 90 dana budu otklonjene nepravilnosti onde gde je to moguće.Dr Pejović je na sednici Odbora predstavio i Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja Završnog računa budžeta Grada Niša za 2019. godinu. Ocenio je da su finansijski izveštaji pripremljeni u skladu sa zakonom, ali da zbog utvrđenih određenih nepravilnosti, Nišu nije data pozitivna ocena, već mišljenje sa rezervom.„Ukazali smo na neke od slabosti koje se odnose na organizacionu i ekonomsku klasifikaciju, nedoslednost u popisu imovine i obaveza, nepostojanje pomoćnih knjiga u gradskoj upravi za određene oblasti, pitanja i evidencije, kao na nedovoljno efikasan sistem internih kontrola", rekao je Pejović. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”.

Srbija

Može li RTS da preživi bez subvencija?

Udruženje nvinara Srbije (UNS) podseća na činjencu da se u predlogu budžeta za 2021. nalaze samo novčana sredstva namenjena za Radio-televiziju Vojvodine (RTV). Predlogom budžeta izostavljena je državna pomoć za Radio-televizija Srbije (RTS), ali je drugim predlogom zakona predviđeno poskupljenje takse za javne medijske servise.U predlogu budžeta za 2021. godinu, koji se već nalazi u skupštinskoj proceduri, u stavci pod nazivom „finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa" određeno je 900.000.000 dinara samo za Radio-televiziju Vojvodine. UNS podseća da je u tom delu budžeta prethodnih godina bilo mesta i za RTS.Predlog Vlade Srbije, koji je takođe ušao u skupštinu je da se od 1. januara 2021. godine poveća taksa za javne RTV servise sa 255 na 299 dinara (poskupljenje bi bilo 44 dinara). To bi bilo novo poskupljenje jer je prošle godine pretplata takođe poskupela sa 150 na 220 dinara.Sve to je, kako se naglašava izazvalo podeljena mišljenja u javnosti, pa čak i da je reč o nekoj grešci.NAPLATA TAKSE ZA RTS PROŠLE GODINE BILA 55%UNS podseća da u finansijskom izveštaju RTS-a za 2019. godinu stoji da su prihod od ukupno 13.570.284.000 dinara činili: naplata takse (55 odsto), subvencije iz budžeta (23 odsto) i prihodi od marketinga (21 odsto).Ukupni troškovi i rashodi RTS-a u 2019. godini prema šemi bilansa uspeha ostvareni su u iznosu od 9,9 milijardi dinara, piše u finansijskom izveštaju javnog servisa za tu godinu. U izveštaju se dodaje i da su ostvareni troškovi manji za 9,4 odsto (1,02 milijardi) nego u prethodnoj godini, a u odnosu na plan, troškovi su manji od planiranih vrednosti za 24,3 odsto.RTS je od takse koja je u 2019. godini bila 220 dinara prihodovao 7.422.407.000 dinara, iz čega proizlazi da je 2.811.517 građana, odnosno vlasnika strujomera plaćalo taksu za javni medijski servis.Pod pretpostavkom da je isti broj građana plaćao pretplatu koja je ove godine bila 255 dinara, RTS je od takse prihodovao oko 8,6 milijardi dinara, dok će mu 2021. godine sa pretplatom od 299 dinara pripasti oko 10,08 milijardi dinara.Za 2020. godinu je za RTS za finansiranje osnovnih delatnosti iz budžeta bilo opredeljeno 2,15 milijardi dinara, ali je rebalansom budžeta taj iznos bio umanjen na 1,67 milijardi dinara. Predstavnici Ministarstva kulture rekli da će sredstva za RTS u budžetu za 2020. biti smanjena zbog dobiti koju je on ostvario u 2018. godini. Istovremeno je i taksa za javne servise 2020. godine porasla sa 220 na 255 dinara.Ove godine, obrazloženje da RTS može da opstane bez budžetskih sredstava je, kako se dodaje, izostalo.

Srbija

Žene sa više od 45 godina jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada

Diskriminisanjem žena starosti preko 45 godina na tržištu rada država gubi prihode, povećava rashode, a građani i građanke gube svoje samopouzdanje, osećaj pripadanja, manje su zadovoljni, dok su i materijalno ugroženi. U ovakvoj situaciji se pak mnogo češće nalaze žene nego muškarci, pa se tako nova studija koju je objavilo udruženje "Žene na prekretnici" bavi upravo ekonomskim efektima manjeg učešća žena na tržištu rada, ili jednostavnije – kako bi nam svima bilo mnogo bolje kada bismo imali jednake šanse.Kako ističu autori ovog istraživanja, Jelena Žarković i Marko Vladisavljević, aktivnost žena na tržištu rada raste uporedo sa njihovim godinama, ali samo do jednog momenta.Naime, kako i pokazuje studija, žene prvo "stasavaju" za posao, odnosno verovatnoća da će biti aktivne na tržištu ide uzlaznom putanjom sve do 40-ih godina. Nakon toga verovatnoća opada, pa tako žene sa oko 60 godina imaju sličnu mogućnost da budu aktivne, to jeste da imaju ili traže posao, kao i one žene na početku karijere, u svojim 20-im godinama.Imajući u vidu ovu prekretnicu koju žene doživljavaju oko 40. godine, ne čudi što mnogi strateški dokumenti koji se odnose na zapošljavanje i rodnu ravnopravnost upravo prepoznaju žene sa više od 45 godina kao jednu od najranjivijih grupa na tržištu rada.Poslednja Anketa o radnoj snazi koja se odnosi na drugi kvartal 2020. godine pokazuje da u Srbiji ima ukupno 974.200 žena između 45 i 64 godine, to jeste onih koje još uvek nisu ispunile starosni uslov za penziju, a spadaju u kategoriju "starije radne snage".Od tog broja, oko 548.000 žena je zaposleno, nešto više od 24.000 nezaposleno, a čak 401.400 žena ove starosti je neaktivno na tržištu rada.Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, neaktivni su svi oni koji nisu zaposleni, ne zarađuju, ali ni ne traže posao, niti su spremni da počnu da rade.TRAŽE, TRAŽE, PA ODUSTANUVisok stepen neaktivnosti je tipičan za žene starije od 45 godina i karakterističan za ovu grupu. Naime, imajući u vidu brojeve koje smo malopre naveli, možemo izračunati da je oko 41 odsto žena između 45 i 64 godina neaktivno, dok je kod muškaraca istog starosnog doba taj procenat gotovo upola manji – tek oko 24 odsto njih je neaktivno."Za razliku od muškaraca kod kojih je ’zrelo’ doba povezano i sa višom stopom zaposlenosti (uporedite stope zaposlenosti mlađih i starijih muškaraca), ženama se šanse da budu zaposlene smanjuju posle 45. godine”, navodi se u istraživanju koje se bavi položajem žena koje imaju više od 45 godina na tržištu rada, a koje je sprovelo udruženje "Žene na prekretnici".Ukoliko pak uporedimo starije žene sa ženama između 24 i 44 godine, dolazimo do sličnog podatka kao i kod muškaraca – među ovim ženama ima oko 26 odsto neaktivnih.Veća neaktivnost svojstvena je i mlađim ženama, između 15. i 24. godine, o čemu smo pisali i na početku teksta, pa je tako i ovde procenat visok, čak oko 80 odsto, ali treba imati u vidu da se u neaktivne uračunavaju i učenice, kao i studentkinje.Međutim, ono što predstavlja veliki problem kada su u pitanju žene 45+ jeste da razlog njihovog netraženja posla i neučestvovanja na tržištu rada jeste da su često obeshrabrene i da se zapravo prinudno "deaktiviraju", navodi se u istraživanju "Tržište rada u Srbiji – položaj žena 45+"."U ovom poslednjem aspektu je izražena velika razlika između njih i mlađih žena, jer je kod mlađih žena viša stopa nezaposlenosti, što znači da ne odustaju tako lako od potrage za zaposlenjem”, navodi se u istraživanju.ŽENE 45+ UMORNE I OBESHRABRENEOvo udruženje je, zajedno sa lokalnim organizacijama, sprovelo niz obuka i sastanaka sa ženama koje spadaju u ovu starosnu kategoriju ne bi li im pomoglo da nađu zaposlenje ili pokrenu svoje sopstvene biznise.Iskustva sa ovih obuka potvrđuju tvrdnje da su ove žene prošle "i sito i rešeto" tražeći zaposlenje i da su na ovom putu često izgubile i motivaciju i samopouzdanje, što im je sve kasnije predstavljalo značajan teret.Gotovo sve žene koje su učestvovale na obukama su bezuspešno pokušavale da se zaposle, konkurisale su mnogo puta za različite poslove, a u međuvremenu su učile da se bave različitim zanimanjima, da šiju, heklaju, pletu, idu na kurseve za kozmetičara, frizera, pekara, odlaze na prekvalifikacije i slično, objašnjava Snežana Milisavljević iz udruženja "Putokaz" iz Kragujevca."Vidljivo je njihovo razočaranje, a čuli su se i komentari ’ko će mene u ovim godinama’, ’zapošljavaju se samo oni koji imaju vezu’, ’samo stranka može da ti pomogne’. Žene koje su pak bile pozivane da dođu na razgovor za posao su, kako kažu, bile dodatno razočarane, pa čak i ogorčene. Jedna od njih nam je rekla da joj je poslodavac kod kojeg je bila na razgovoru za posao rekao da je ’debela’", dodaje ona u pisanom odgovoru za "Novu ekonomiju".U mestima u kojima se stanovništvo pretežno bavi poljoprivrednim delatnostima, kakav je na primer Aleksandrovac, žene često rade teške fizičke poslove, a nemaju ni slobodno vreme niti godišnji odmor, objašnjava za "Novu ekonomiju" Biljana Petrović iz udruženja "Miona" iz ovog grada."Njihov rad u porodici je neplaćen jer se smatra da je briga o deci, porodici, domaćinstvu i starijim članovima porodice isključivo njihova obaveza. Veliki broj žena nema sopstvene prihode i u potpunosti zavise od muških članova porodice, a zbog patrijarhalnih normi retko nasleđuju imovinu", objašnjava ona.S obzirom na to da su ove godine, s obzirom na okolnosti izazvane pandemijom, potražnja i prodaja slabije nego prethodnih godina, udruženje "Miona" se sa svojim saradnicama dogovorilo da će na društvenim mrežama reklamirati njihove proizvode i na taj način pomoći ženama iz ove sredine.Ljiljana Petrović iz čačanskog udruženja "Laris", koje je takođe učestvovalo u seriji obuka, objašnjava da su iz razgovora sa ženama iz njihovog kraja došli do zaključka da su žene odustajale od traženja posla zbog toga što se uglavnom, za njihov nivo stručne spreme, nude poslovi koji im nisu prihvatljivi."To su poslovi u butiku, roštilj majstori, restoranski poslovi... I onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće i da se bave neplaćenim poslovima, brinu o starijim članovima, brinu o deci, unučićima i slično. Takođe, nadoknade za te poslove su veoma male i onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće jer misle da na taj način daju veći doprinos svojoj porodici nego što bi ako donesu to malo novca," objašnjava za "Novu ekonomiju" Ljiljana Petrović.VREDI LI ONO ŠTO SE UČILO U ŠKOLI PRE 30 GODINA?Poslodavci se uglavnom opredeljuju za mlađe za takve poslove, za devojke koje su tek završile srednju školu. Takođe, ono na šta Petrović još skreće pažnju jeste da žene 45+ nemaju dovoljno veština i kompetencija koje se danas traže na tržištu rada."Obrazovanje koje su one stekle pre 30 godina i ovo sad koje je potrebno na tržištu rada je totalno drugačije. I ovde u Čačku samo se otvaraju neke proizvodnje i to što je namenjeno više muškoj populaciji."Kako ona dalje objašnjava, formalno tržište rada kakvo trenutno postoji u Srbiji ne može na odgovarajući način da odgovori potrebama žena koje imaju više od 45 godina. S obzirom na to da one uglavnom ne mogu svoje dane da organizuju na taj način da osam sati fiksno budu prisutne na poslu, a da istovremeno za to dobijaju veoma niske naknade, odlučili su da im pruže nešto drugačije – posao kome mogu da se prilagode i koji može da odgovori na njihove potrebe.Zbog toga osnivaju Udruženje građana "Dar" u kome se desetak žena koje su učestvovale na obukama trenutno bave krojačkim delatnostima, šiju ili vezu. Trenutno popravljaju i prekrajaju garderobu zdravstvenih radnika iz svog kraja, a plan im je da počnu da se bave i popravkama odeće svojih sugrađana.NE MOGU DA OSTAVE STOKU I ODU NA OBUKUDa muka i pandemija mogu da budu ujedinjujući faktor pokazuje i primer Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) koji je, iako nije bio deo ovih organizovanih obuka, u svom kraju organizovao onlajn pijacu. I to baš za vreme vanrednog stanja."Suočene sa zatvaranjem pijaca, zabranom kretanja, smanjivanjem otkupne cene mleka i stoke, odlučile smo da sredstva namenjena nekim aktivnostima preusmerimo u pokretanje onlajn prodavnice proizvoda poljoprivrednica", objašnjava predsednica ovog udruženja Jelena Ružić.Ona za "Novu ekonomiju" dodaje da su na početku rada onlajn prodavnice mnoge žene bile skeptične da bi takav vid prodaje mogao da uspe, pa su u prvih sedam dana imale tek tri poljoprivrednice koje su dostavile fotografije i cene svojih proizvoda.Međutim, već nakon prve dostave su i ostale počele da se priključuju, tako da trenutno na Ženskoj pijaci proizvode prodaje oko 30 poljoprivrednica koje i gotovo ceo logistički deo obavljaju same."Da smo nekome pre nekoliko meseci rekle da će poljoprivrednice u 50-im i 60-im godinama, koje pre toga nisu imale nikakvo znanje iz oblasti logistike i organizovanja, same voditi onlajn prodaju i dostavu svojih proizvoda na tržište koje je često udaljeno i preko 100 kilometara, kao na primer Osečina, retko ko bi poverovao, a one su sad prava mala dobro organizovana firma", zaključuje Jelena Ružić.Ne veruju ni poslodavci starijim ženama, pa im uglavnom ni ne daju priliku da se oprobaju u poslu jer postoje predrasude da se one teže adaptiraju na promene, da teže usvajaju nova znanja i da neće moći da ispunjavaju poslovne obaveze, objašnjava Ružić.Ona takođe skreće pažnju na neophodno kompjutersko znanje i poznavanje stranih jezika, sa kojima žene preko 45 godina ređe raspolažu."Nacionalna služba za zapošljavanje često ima različite programe prekvalifikacije ili sticanja novih znanja koji su jako korisni, ali dinamika rada nije prilagođena ženama sa sela."Jedan od glavnih problema je fizička udaljenost mesta organizovanja ovih obuka, jer u mnogim seoskim sredinama ne postoje redovne autobuske linije kojima bi žene mogle da dolaze na ovakve obuke."I vreme održavanja obuka je neprilagođeno njima jer žene na selu imaju svakodnevne obaveze oko životinja i ne može se očekivati od njih da sedam ili 10 dana uzastopno ostave nenahranjenu stoku i pojave se u gradu u 7 sati ujutru.U odnosu na znanje koje će steći, one će uvek dati prednost svojim svakodnevnim obavezama u njivi ili oko životinja, jer to je nešto što je za njih od egzistencijalne važnosti", objašnjava JelenaRužić. Ovi problemi bi bilo jednostavno rešeni, zaključuje ona, ukoliko bi se imalo više razumevanja i ukoliko bi obuke bile organizovane u selima, ukoliko bi se satnice prilagodile ili ukoliko bi bio organizovan prevoz.Svakako da je najvažniji sluh – sluh za one koji nemaju kako da dođe do mesta dešavanja, sluh za one čije znanje je vreme pregazilo, ali koje same ne daju da budu pregažene. Važno je ipak razumeti i one koje su posle mnogo pokušaja odustale. I ne odustati od njih

Srbija

Zapošljavanje mladih: Jaz između obećanja i ispunjenja

Šta je osim hrabrosti potrebno da se razgovor sa prijateljima pretvori u biznis ili da se sati besplatnog rada pretvore u pristojne plate? Da li Srbija ima vrata na koja bi mladi mogli da pokucaju i da kažu "imam genijalnu ideju, imam super ekipu, imam želju i znanje, nemam novac i treba mi savet"?"Iskreno, jedina misao mi je bila – kad ću ako neću sad", započinje svoju priču Marina Zec, koja je pre nešto više od dve godine pokrenula sajt Oblakoder.U trenutku kada se rodila ideja, Marina je imala 22 godine, dok je sajt lansiran kada je Marina napunila 23."To je bio jedini trenutak kada sam ja završila fakultet, imala dovoljno prostora i energije da znam da sam dovoljno mlada, da mogu da radim jedan posao plus još jedan, pa da se borim za neku ideju."Ideja je, kako objašnjava, bila da stvori nešto novo, ali i da napravi mesto na kome će ona i kolege moći da imaju dostojanstvenu zaradu, jer dok je studirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka bila je okružena prijateljima koji su do unedogled volontirali u većim redakcijama bez ikakve nadoknade.Prvo je sa koleginicom poželela da pokrene blog, a zatim je ideja u razgovoru sa drugima rasla sve do momenta dok nisu oformili ekipu od njih petoro i krenuli u razradu zamisli."Mi smo prvih šest meseci samo razmišljali, o imenu, o konceptu, kako će sve to da izgleda", kaže Marina.DUGAČAK PUT OD IDEJE DO NOVCAOblakoder, portal za mlade, lansiran je 25. maja 2018. godine, ali je put do prvih zarada još uvek bio dugačak."Mi smo sve vreme bili u minusu, to jest od samog nastanka... Bez novca smo radili do maja 2020. Dve godine rada bez ikakvog novca, u ozbiljnom minusu zbog toga što smo mi i organizovali događaje i imali dizajnerku koja je i dan-danas sa nama, radili na izradi sajta... To su sve stvari koje nisu besplatne i trudili smo se da naš sadržaj bude kvalitetan, da imamo na primer neke fotografije, da možemo nekoga za to da platimo. Tu je bilo puno dovijanja", navela je onaKako kaže, godinu dana nakon zvaničnog pokretanja sajta, to je postao posao sa punim radnim vremenom i momenat kada to već postaje opterećujuće, imajući u vidu da prihoda i dalje nema."Svi smo radili druge poslove, neki su dobijali novac od roditelja i uvek je postojalo to kao krajnja instanca i prostor za pomoć, ali recimo ja sam radila u marketinškoj agenciji, radila sam kao PR, kao frilenser. Tako da, uglavnom smo od tih para finansirali sve ostale aktivnosti."Marina objašnjava da su Oblakoder, osim što su ga zaveli u registru medija, registrovali kao nevladinu organizaciju. Razlozi za takav potez su se pre svega odnosili na mogućnost projektnog finansiranja, ali i na ambiciju da Oblakoder u budućnosti ne bude samo magazin, već i mesto okupljanja mladih koji bi bili okrenuti aktivizmu."To nam je ostavilo najviše prostora i najmanje imate troškova, to je isto veoma bitna stvar. Jer mi prve dve godine nismo imali nikakav obrt novca i da smo bili bilo kako drugačije registrovani imali bismo troškove, a ne bismo imali odakle da platimo."KONKURSI NISU PODRŠKA ZA MALE, NEGO DOTACIJE ZA VELIKEIako kao nevladina organizacija ne mogu da konkurišu na državne konkurse koji se odnose na pomoć mladim preduzetnicima i startapima koji su pre svega tržišno orijentisani, Marina kaže da su kao medij koji se bavi kulturom pokušali da konkurišu na konkurse Ministarstva kulture i informisanja, ali i na one koje je raspisivao Grad Beograd.Međutim, tu su veoma brzo naišli na razočaranje."Mi smo se prve dve godine prijavljivali na sve konkurse i ni na jednom nismo dobili nikakvu podršku. Poslednji je bio na gradskom nivou, konkurs za javno informisanje i na tom konkursu su pojedine redakcije, iako je uslov da ne možete da se prijavite sa više od jednog projekta, i koje nisu samo orijentisane na grad, a mi jesmo lokalno orijentisani, dobile finansije za različite projekte i to za nekoliko njih. I u tom trenutku smo rešile da više nećemo tražiti pare ovde. I isti taj projekat koji nije prošao na gradskom nivou, prošao je na evropskom", kaže Marina.NEDOSTATAK MENTORSKE PODRŠKEKada su od jedne evropske organizacije dobili novac za projekat na kome trenutno rade, počelo je i sve ono što su na početku sebi zacrtali kao cilj – redovne plate, stalno zaposlenje za Marinu i još tri koleginice, tim honoraraca, prostor u kome je smeštena redakcija...Uz sve to Marina sa ponosom ističe da je u prethodne dve godine kroz Oblakoder prošlo oko 50 saradnika i da je sve to deo misije koju su sebi zadali, a to je da podrže i razvijaju vršnjačko obrazovanje, ne bi li jedni od drugih učili.Marina dodaje da im je u radu najteže bilo to što na putu od ideje do njene realizacije nisu imali nikakvu podršku, a naročito ne podršku od strane države.Kako objašnjava, sve je zavisilo od ličnih kontakata i to pre svega u drugim nezavisnim medijima koji su im pomagali svojim savetima."Bilo bi idealno da su postojala neka vrata na koja smo mi mogli da pokucamo i da neko nama da i pruži pomoć, ne samo finansijsku, već baš tu mentorsku u razvoju naše biznis ideje i koliko ona može da se razvije i na koje načine."DRŽAVA OBEZBEDILA NEPOVRATNA SREDSTVAU Srbiji postoji nekoliko vrata na koja mladi mogu da pokucaju kada reše da pokrenu svoj biznis – Fond za razvoj koji malim privrednicima nudi bespovratna sredstva u visini do trećine ukupnog ulaganja, Nacionalna služba za zapošljavanje koja dodeljuje sredstva za samozapošljavanje, ali kao najznačajniji vid podrške za pre svega tehnološke startape Digitalna Srbija u svom istraživanju "Startap skener" ističe podršku Fonda za inovacionu delatnost.Ovaj Fond počeo je sa radom 2011. godine i od tada je dodelio ukupno 15,8 miliona evra za 352 projekta koja su realizovala 288 preduzeća u 59 istraživačko-razvojnih organizacija, navodi se u "Startap skeneru".To je, primera radi, oko 40 puta manje sredstava nego što je Srbija izdvojila samo za jednu isplatu univerzalne pomoći "100 evra svakom punoletnom građaninu".DIGITALNO OBRAZOVANJE ZA SVEMeđutim, postoje startapi koji su zahvaljujući grantovima Fonda za inovacionu delatnost uspeli da značajno razviju svoj proizvod. Jedan od njih je platforma "Shtreber" koja osnovcima nudi školsko gradivo predstavljeno na zanimljiv i jednostavan način, kroz različite igrice, zadatke ili kvizove."Nas je 2019. godine podržao Fond za inovacionu delatnost kroz program ranog razvoja. Grant je za nas bio ključan i zahvaljujući njemu smo ovde gde smo danas. Novac nam je pomogao da razvijemo proizvod, a uspešna saradnja sa Fondom, investitorima je poslala signal da smo dobar potencijal za ulaganje", objašnjava za "Novu ekonomiju" Stefanija Lukić, suosnivačica i vođa projekta "Shtreber".Kako Stefanija objašnjava, ideja je bila da se svakom detetu obezbedi besplatan pristup digitalnom obrazovanju. Ono je međutim svoj potpuni potencijal pokazalo upravo u toku pandemije.O tome svedoči i podatak da je od početka pandemije ova platforma zabeležila povećanje broja korisnika i poseta za čak 260 odsto, dok se istovremeno produžilo i vreme koje korisnici provode za "Shtreberu".Osim državnog Fonda, Stefanija ističe da im je od velike pomoći bila i mentorska podrška koju su dobili učešćem na Startap akademiji koju organizuje organizacija Startit, ali i nagrada koju su 2018. godini dobili od Fondacije Đoković za najbolju tehnološku inovaciju u službi čoveka, a zahvaljujući kojoj su učestvovali na Gugl laučpedu (Google Launchpad)."Shtreber" trenutno ima sedam zaposlenih i oko 50 stručnih saradnika, a samo u oktobru imali su oko 300.000 jedinstvenih korisnika i preko pola miliona poseta.BEZ POREZA I DOPRINOSE U PRVIH GODINU DANAOsim direktnih novčanih davanja, Vlada Srbije je krajem 2019. godine donela set mera koji se odnose na niz poreskih olakšica novoosnovanim startapima, kao i na podršku u vidu neplaćanja poreza i doprinosa za osnivače ovih firmi, kao i za do devet zaposlenih u prvoj godini poslovanja.Ovakva vrsta olakšica prilikom zapošljvanja mogla bi umnogome da pomogne startapima, o čemu svedoči i priča Jovana Milovanovića, jednog od suosnivača startapa Trastid (Trusteed) i Skajlid (Skylead) koji je sa svojim kolegom u ovu priču ušao pre donošenja olakšica, pa im je zapošljavanje dodatnih ljudi bilo veoma otežano.Jovan je sa svojim kolegom Nikolom prvo započeo izgradnju Trastida. Tada su sa idejom da naprave alatku koja bi u radu pomogla influenserima na Instagramu prijavili da učestvuju u Inkubatoru koji je organizovao Ekonomski fakultet u Beogradu.Osnovali su startap Trastid (Trusteed) i počeli sa radom, finansirajući se uglavnom od besplatnih kredita koje su dobijali učešćem u različitim projektima.Ipak, kako kaže Jovan, do finalne verzije same alatke nikada nije došlo. Razlozi su bili različiti – nisu svi članovi tima uspeli da se u potpunosti posvete radu u nastajućem startapu jer su radili druge poslove, ali se i naplata korišćenja njihovog proizvoda za klijente iz inostranstva pokazala kao izazovna jer u Srbiji u tom momentu za ovako nešto nisu postojali razvijeni načini.KAKO STRANCU NAPLATITI USLUGU?Na problem deviznog poslovanja, na koje se startapi mahom oslanjaju, skreće pažnju i inicijativa Digitalna Srbija u svom istraživanju. Oni ističu kako je glavni kočničar u digitalizaciji deviznih transakcija Zakon o deviznom poslovanju (ZDP)."Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje žele da prodaju svoje proizvode i usluge u inostranstvu", navodi se u istraživanju "Startap skener".Jovana, međutim, odustajanje od Trastida nije sprečilo da nastavi da radi na novim idejama. Kroz rad na samom Trastidu, uvideo je značaj Linkdina (Linkedin) uz pomoć koga su stupali u kontakt sa potencijalnim klijentima, pa je tako sledeći korak bilo osnivanje novog startapa, Skajlida (Skylead), koji je imao za cilj da napravi alatku koja bi automatizovala slanje zahteva i poruka na ovoj mreži.Skajlid su osnovali zajedno sa još dvoje kolega koji su, za razliku od Jovana i Nikole, iz programerskih voda. Pa su, dok su oni radili na razvijanju biznisa i vođenju firme, dvojica drugih suosnivača radili na razvijanju samog alata. Na taj način su uštedeli, jer, osim dizajnerke i još jednog programera, nisu imali potrebe za angažovanje dodatnog kadra."Dobra stvar kod pravljenja softverskog proizvoda je to što troškovi nisu veliki. Potrebni su laptop i znanje, to su najvažniji resursi. Za razliku od nekog biznisa za koji vam trebaju mašine i stvari koje povećavaju troškove", objašnjava Jovan.Jovan i Nikola su prodali svoj udeo u Skajlidu i trenutno rade na razvijanju agencije koja će upravo koristiti Skajlid kao alatku pomoću koje će drugim firmama pronalaziti potencijalne klijente.DRŽAVA DA OHRABRI PRIVATNIKE DA ULAŽU U STARTAPIpak, nemaju svi mladi u Srbiji jednake mogućnosti da pokrenu svoj sopstveni posao. Mnogo zavisi od toga odakle dolaze i gde se školuju. Pre svega zato što je startap scena pre svega koncentrisana na Beograd.Kako pokazuju rezultati "Startap skenera" 71 odsto startapa dolazi iz Beograda, iz Novog Sada 15 odsto i iz Niša 4 odsto. Takođe, iako startap ekosistem u Srbiji ide uzlaznom putanjom, Digitalna Srbija u svom istraživanju ističe da je neophodno povećati ulaganja u finansiranje startapa na samom njihovom početku, koje je u Srbiji trenutno 90 odsto niže u odnosu na svetski prosek.S obzirom na to da iskustvo širom sveta pokazuje da su investicije privatnog sektora mnogo delotvornije od onog koji dolazi iz sfere javnog. Zbog toga država treba pre svega da podstiče privatna preduzeća da ulažu u startap ekosistem i da radi na stvaranju novih lokalnih investitora i novih fondova, kao i da uz pomoć poreskih olakšica umanji rizik investitora koji se odluče da novac ulože u neku startap ideju.Katarina BaletićOvaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group

Srbija

Skoro 95 odsto građana smatra da rade više nego što je potrebno (REZULTATI ANKETE)

Nova ekonomija nastavlja sa svojim serijalom tekstova posvećenom potresima na tržištu rada koje je izazvala pandemija koronavirusa. Najveći broj čitalaca koji je odgovorio na poslednju anketu, skoro 95 odsto njih, smatra da zaposleni u Srbiji rade više nego što je potrebno, odnosno da je ravnoteža između radnog i slobodnog vremena značajno narušena.Nešto više od polovine njih (oko 56 odsto) navodi da im na radnom mestu više odgovara fleksibilno radno vreme, do 44 odsto njih preferira tačno određen početak i kraj radnog dana.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDEKako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.