Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Casa Forte Global Money Week 26. marta

Global Money Week ove godine se održava 26. marta i obeležava 10. jubilej, a Casa Forte je ponovo jedan od vodećih partnera dogadjaja za Srbiju, saopštila je Casa Forte. Na panelu "Build your future, be smart about money" govornici će kroz praktične primere objasnuti značaj finansijske pismenosti za decu, mlade, preduzetnike/ce.Govornici:➡️ NjKV princeza Ljubica Karađorđević ➡️ Bojan Mišković, bankarski ekspert ➡️ Biljana Lazarević, Senior Consultant, ispred organizatoraPanel će biti na ZOOM platformi, 26. marta u 12h. Prijava na link.Svaki registrovani učesnik dobija e-book: “Korak ispred, priručnik za razvoj MSP" 

Srbija

Jagodina daje 57.000 evra za „ol inkluziv“ u Hurgadi

Putovanje u egipatsko letovalište Hurgadu gradska uprava Jagodine plaća 6,7 miliona dinara, odnosno blizu 57.000 evra. Na put bi trebalo da idu zdravtsveni radnici i privredno-poltička delegacija, vidi se iz dokumentacije sprovedene javne nabavke.Posao pružanja hotelske usluge dobila je egipatska firma Titanic For Investment & Development iz Hurgade, koja je ujedno bila i jedini ponuđač.Palma vodi medicinare i političku delegaciju u Paraliju, put plaćaju Jagodinci Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i investicije je na tenderu tražila hotelske usluge za 159 članova delegacije koju čine zdravstveni radnici i članovi privredno-političke delegacije.Nabavka obuhvata putovanje 7-14. aprila ove godine za 144 osoba i 8-15. aprila za 15 osoba.Uslov je bio da usluga bude "all inclusive" (sve uključeno), a da lokacija bude u južnom delu oko 17 kilometara od centra Hurgade i aerodroma."Hotelski kompleks mora da ima privatnu plažu, akva park, puno bazena, restorana i barova", piše u tenderskoj specifikaciji.Traženo je i da u okviru ponude budu uključene i dve svečane večere za 159 osoba.Skupštini Jagodine potrebne usluge restorana sa najmanje 200 mesta Sekretarijat je početkom marta skratio rok za dostavljanje ponuda, umesto do 9. marta, do 7. marta.Razlog za skraćenje roka je poremaćj na deviznom tržištu, a zbog toga što je Jagodina dozvolila iskazivanje cene u ponudi u dolarima.Na pitanja Nove ekonomije ko će činiti privredno-političku delegaciju, kao i iz kojih sredstava se finansiraju hotelske usluge, iz jagodinske uprave nisu odgovorili.

Srbija

Pošta pokreće nagradni konkurs „100 uspešnih poslovnih žena“

Pošta Srbije pokreće danas prvi nacionalni nagradni konkurs "100 uspešnih poslovnih žena".  Za 100 kandidatkinja čije prijave budu najbolje ocenjene, Pošta će obezbediti nacionalnu vidljivost njihovog poslovanja kroz besplatan oglasni prostor u više od 1.500 pošta širom Srbije.To podrazumeva predstavljanja u brošuri koja će biti dostupna bez naknade korisnicima poštanskih usluga, kao i u onlajn brošuri, na monitorima u poštama, i na korporativnom sajtu i zvaničnim profilima Pošte na Instagramu, Fejsbuku i Linkedinu.Konkurs nosi slogan "Najbolje tek dolazi" i namenjen je preduzetnicama ili osnivačima i zakonskim zastupnicama malih preduzeća sa teritorije cele Srbije.Cilj je da se pomogne osnaživanje i promocija ženskog preduzetništva kroz afirmaciju biznisa čije su vlasnice žene, kao i njihovu veću konkurentnost i bolje pozicioniranje na nacionalnom tržištu roba i usluga.Nagradni konkurs "100 uspešnih poslovnih žena" traje do 8. aprila 2022, a kriterijumi za ocenjivanje su, između ostalog, nagrade u oblasti poslovanja ili stvaralaštva, društveno-odgovorne aktivnosti i uspešnost prezentovanih poslovnih aktivnosti ili poslovne ideje.Prijave će ocenjivati stručna Кomisija, a proglašenje pobednica konkursa biće organizovano krajem aprila.Detaljne informacije o uslovima konkursa i načinu prijave dostpne su na internet adresi preduzetnice.posta.rs.

Srbija

Prodaje se Prokupac za preko 17 miliona evra

Stečajni upravnik je danas oglasio prodaju kompanije Prokupac. Vrednost kompanije je procenjena na više od dve milijarde dinara.Delatnost Prokupca je proizvodnja, destilacija, prečišćavanje i mešanje pića.Predmet prodaje je stečajni dužnik kao pravno lice i formiran je kao jedna prodajna celina koju čine imovina, prava i potraživanja stečajnog dužnika. U oglasu o prodaji se navodi da je procenjena vrednost Prokupca 17,07 miliona evra. "Procenjena vrednost nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude i neposredne pogodbe", piše u oglasu o prodaji. Iznos obaveznog depozita za učešće u postupku prodaje je 401,6 miiliona dinara, a krajni rok za dostavljanje ponuda 11. april. Imovina Prokupca obuhvata, između ostalog, objekte, poljoprivredno zemljište, vozila, patente i licence, opremu. 

Srbija

Beograd raspisao poziv za subvencije poljoprivrednicima

Sekretarijat za poljoprivredu Beograda je raspisao konkurse za podsticajna sredstva za poljoprivredna gazdinstva u oblasti pčelarstva, voćarstva i povrtarstva i za kupovinu traktora ukupne vrednosti 180 miliona dinara.U sva tri javna poziva uslovi su da nosioci gazdinstva imaju prebivalište na teritoriji Beograda, kao i da ne budu korisnici drugih subvencija za nabavku opreme za čiju kupovinu sada konkurišu.Gradska uprava za nabavku bilo koje opreme nadoknađuje najviše 80 odsto cene bez PDV-a, a novac koji gazdinstva dobiju je bespovratan.Još nema rešenja za poljoprivredne penzionere Milion dinara za traktorZa nabavku traktora, gazdinstva čiji nosioci imaju prebivalište u Beogradu, mogu da dobiju do milion dinara.Uslov je da se katastarske parcele nalaze na teritoriji Beograda i da gazdinstvo ne koristi druge državne pomoći, kao i da traktor mora da kupi nakon dobijanja novca od grada i to od dobavljača ili proizvođača traktora iz Beograda.U okviru javnog poziva definisani su i specifični uslovu u zavisnosti od sektora (mleko, meso, voće...) po kojem gazdinstvo konkuriše.Beograd je za podsticaje za kupovinu traktora ukupno izdvojio 100 miliona dinara.Ceo tekst konkursa na linku.Baštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede Subvencije za voćare i povrtarePoljoprivredna gazdinstva koja se bave voćarstom i povrtarstvom mogu da konkurišu za subvencije za kupovinu protivgradne mreže, plastenika sa sitemom za navodnjavanje kap po kap, žičane ograde, hidranta i druge opreme. U zavisnoti od vrste opreme i veličine parcele koju obrađuju, gazdinstva mogu da konkurišu za subvencije od 37.000 do 1,5 miliona dinara.Gradska uprava je opredelila ukupno 45 miliona dinara za ovu vrstu subvencija.Prilikom konkurisanja, vrednije će biti bodovana gazdinstva na kojima je žena nosilac, kada se nosilac gazdinstva bavi isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, kada nosioci imaju manje godina, kada su višečlana gazdinstva i kada se bave organskom proizvodnjom.Ceo tekst javnog poziva na linku.Voćari očekuju pad izvoza zbog rata u Ukrajini Pčelarima podsticaji za košnice, vagePčelari iz Beograda se mogu prijaviti za podsticajna sredstva za nabavku nove opreme, i to do 20 košnica, satne osnove do 60 kg, do dve sms vage, jedne ručne prese za satne osnove, jedne sušare za polen i drugu opremu koja je navedena u tekstu javnog poziva.Subvencije su mogu biti najviše 120.000 dinara po korisniku.Ukupna podsticajna sredstva za podršku pčelarstvu u okviru ovog konkursa su 35 miliona dinara.Uslov je da se katastarska parcela na kojoj je izvršeno obeležavanje pčelinjih društava i registracija pčelinjaka nalazi na teritoriji glavnog grada.Takođe, gazdinstvo ne sme da bude korisnik drugih državnih pomoći, a oprema mora da bude kupljena tek nakon dobijanja subvencije.Ceo tekst javnog poziva na linku.Pčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjaka

Srbija

Lažni profil Inteze za „lajk“ nudi dupliranje novca na računu

Na društvenoj mreži Fejbuk (Facebook) je kreirana lažna stranica Banca Intesa Srbija koja sprovodi fišing kampanju, saopštila je ova banka na svojim zvaničnim profilima.Nebojša Stankić (Zebra Systems): Haker je u mreži 144 dana pre napada Lažna stranica poziva korisnike da „lajkuju“, komentarišu i dele objavu pomenute stranice na svojim profilima, a za uzvrat poklanja „dupliranje novčane sume na računima korisnika“.Banka upozorava da se u cilju bezbednosti podataka građani ne odazivaju pozivu za učešću u ovim aktivnostima i navode kako su preduzeli sve neophodne korake kako bi ih sprečili.

Srbija

Erenli završio prvu fazu izgradnje fabrike, od države zemljište u Leskovcu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je u Leskovcu  svečanosti povodom završetka prve faze radova na izgradnji nove fabrike kompanije Erenli.  Kompaniji Erenli je bez naknade dodeljeno državno zemljište od 67.469 metara kvadratnih radi izgradnje proizvodnog objekta.U fabrici će se proizvoditi sistemi za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji. Plan je da se u novom objektu proizvode smeše i pokrene proizvodna linija za proizvodnju plastičnih cevi.Erenli je u pogon investirala 16,6 miliona evra, a do kraja investicionog ciklusa 2025. godine u fabrici bi trebalo da bude zaposleno 338 radnika.Ambasador Turske Hami Aksoj rekao je da turske investicije u Srbiji rastu jer država nudi brojne subvencije stranim ulagačima. Dodao je da je vrednost turskih ulaganja u Srbiji 300 miliona dolara. Кomisija za kontrolu državne pomoći je u oktobru odobrila da se kompaniji dodeli zemljište bez naknade. Ugovor o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini Srbije, bez naknade, zaključen je između Srbije i privrednog društva Erenli, navodi se u odluci Komisije. Tržišna vrednosti zemljišta iznosi oko 1,2 miliona evra, procenilo je Ministarstvo finansija. Ugovorom je predviđena obaveza korisnika (kompanije Enerli) da u vezi sa investiconim projektom uloži 16,6 miliona evra i zaposli 338 novozaposlenih na neodređeno vreme. Kompanija će se obavezati i da ne smanjuje dostignuti broj zaposlenih u periodu od pet godina od dana završetka Investicionog projekta, kao i da ne može da proda parcele koje su predmet ugovora trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka Investicionog projekta.Ugovor predviđa i da najmanje 25 odsto ulaganja kompanija mora da finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć. Obaveza kompanije je i da zadrži početnu investiciju u istom području najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.U Nacrtu ugovora koji je dostavljen Komisiji navodi se da je Vlada 9. jula 2021. donela zaključak kojim je utvrdila da je Investicioni projekat izgradnje objekta za proizvodnju sistema za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji Erenli projekat od značaja za Republiku Srbiju.Erenli je u Leskovcu osnovana 13. maja 2021. godine i vlasništvu je kompanije ERENLI KAUCUK iz Turske.Glavni proizvodi Erenlija su sistemi za hlađenje i grejanje, CAC creva, sistemi za kontrolu emisije i creva za hlađenje ulja. 

Srbija

Opština Palilula kupuje tri „škode“

Beogradska opština Palilula raspisala je tender za nabavku automobila. Palilula nabavlja tri automobila, a u tenderskoj dokumentaciji su detaljno opisane njihove karakterisike. Kada se radi o prvom automobilu, naručilac traži Škodu Oktaviju ili "ekvivalent istih ili boljih karakteristika". Automoblil treba da bude sive metalik boje i crne unutrašnjosti i da ima Euro 6 motor. Vozilo treba da bude dužine 4,689 metara, širine 1,829 metara i visine 1,486 metara. Takođe treba da poseduje kožni multifunkcionalni volan za radio i telefon, komfort ručicu menjača i dekorativne aluminijum lajsne.Bolnica za lečenje srca kupila od Auto Čačka limuzinu za 36.000 evraDrugo vozilo koje je je predmet javne nabavke je Škoda Fabija ili "ekvivalent istih ili boljih karakteristika", navodi se u dokumentaciji. Naručilac će kupiti dva ta automobila, a u dokumentaciji je opisano da treba da budu bele boje, dužine 4,263 metara, širine 1,732 metara i visine 1,503 metara. Između ostalog, treba da poseduju Euro 6 motor i servo volan podseiv u dve ose. Rok za dostavljenje ponuda je 14. mart, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"

Srbija

Ističe rok za podnošenje arhive, za kašnjenje predviđene milionske kazne

Prema novom Zakonu o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se primenjuje od 2. februara prošle godine, privrednici u Srbiji imaju rok do 30. aprila ove godine da dostave arhivske spise nadležnom Arhivu, podseća Forum media.  Ako se ne ispoštuju propisane obaveze propisane su visoke novčane kazne, koje su pooštrene u odnosu na ranije važeće zakonsko rešenje.  Kako je Nova ekonomija pisala krajem prošle godine, privrednici u Srbiji koji pripadaju grupi mikro preduzeća dužni su prema Zakonu o arhivskoj građi da arhiviraju dokumentaciju, čak i u slučaju da u svojim knjigama nemaju druge papirologije osim potvrda o transakcijama. Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije podnelo je inicijativu i poslalo dopis Ministarstvu kulture i informisanja da se mikropreduzeća izuzmu iz primene Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, jer taj propis predstavlja bespotrebno opterećenje mikro firmi usred krize. Preduzetnici su već izuzeti iz primene ovog Zakona, dok propis važi za mala preduzeća koja su inače u sistemu PDV-a. Od Ministarstva kulture i informisanja nismo dobili odgovor na pitanja koja smo poslali na ovu temu u decembru 2021.Privrednici kao arhivatoriBoban Stamenković, vlasnik firme Marcoil doo, koja se bavi trgovinom industrijskih i motornih ulja (naftnim proizvodima) kaže da je primena Zakona o arhiviranju veliko opterećenje za njegovo preduzeće i da nemaju zapise koje je potrebno arhivirati. “Za nas je arhiviranje veliki trošak, trebalo bi da plaćamo 500 evra godišnje i da zaposlimo radnika koji bi se samo bavio papirologijom. Ali, mi i nemamo dokumenta za arhivsku građu, sve što imamo su standardna dokumenta koja su dostupna u APR-u ili bankarska rešenja i izvodi. Šta mi da arhiviramo? Nemamo arhivske spise a nameće nam se još nešto da plaćamo pored svih poreza i taksi koje plaćamo državi”, kaže Stamenković za Novu ekonomiju. Milena Amon, zastupnik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, kaže da su inicijativu podneli zato što nema suštinske razlike između preduzetnika koji su izuzeti iz primene i mikro preduzeća koja zapravo i nemaju arhivske predmete.Dokumentarni materijal kod preduzetnika i mikropreduzeća svodi se na javno dostupne podatke preko APR-a, kako ona kaže, takođe i na finansijske izveštaje koji su javni. Takođe, postoji, i dokumenatcija u vezi sa zaposlenima kojoj svaki zaposleni može pristupiti preko Croso sistema, na sopstveni zahtev. “Zbog toga smatramo da je ovo bespotrebno opterećenje malih privrednika i to usred krize i suprotno Strategiji digitalizacije, koja ima za cilj da pojeftini procedure a ne da ih zakomplikuje i poskupi. Ovaj zakon treba da se odnosi samo na one koji poseduju arhivsku građu u smislu imovine od kulturnog značaja kao kao što su umetničke slike i autorska prava od javnog značaja”, kaže Amon. Prema njenoj oceni, nije jasno koja je svrha ovog zakona da se primenjuje za privrednike koji nemaju važne zapise od kulturne i istorisjke vrednosti. “Trošak izrade akata, lista, podnošenje arhivu, od oko 500 evra pored količine ostalih diskutabilnih nameta ogroman je udar na domaće privrednike u vreme krize”, kaže Amon.Milionske kazne Usled preopterećenja procedurama, porezima i ostalim nametima, kako ona napominje, mali privrednici ugase preduzeća i prelaze na crno tržište, što je pogubno po ekonomiju i zaposlene u privatnom sektoru. "Pored svega toga, ovaj zakon podrazumeva nelogične kaznene odredbe i do dva miliona dinara za neusklađivanje sa propisom i to ne uzimajući u obzir princip srazmernosti ni ekonomsku moć preduzeća", kaže Milena Amon.  Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se menjao nakon više od dve decenije u Srbiji, uvedene su nove obaveze za sve institucije i privrednike koji stvaraju arhivsku građu i dokumentarni materijal (državne organe i organizacije, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, firme).Pravnici navode da je važno razlikovati dokumentarni materijal od arhivske građe. Dokumentarni materijal predstavlja sva dokumenta, koja nastaju radom, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru i takav materijal nije neophodno trajno čuvati, a rokove čuvanja određuje ustanova ili firma čijim radom nastaju takvi materijali.Prema objašnjenju stručnjaka, arhivska građa predstavlja specifičnu vrstu dokumenata koji imaju kulturni, društveni i istorijski značaj i koja moraju trajno da se čuvaju. Takve važne spise institucije podnose nadležnom arhivu na čuvanje.Prvi put ovim Zakonom uvodi se mogućnost stvaranja i čuvanja arhivske građe u elektronskom obliku, koja će morati da se čuva u skladu sa propisanim elektronskim čuvanjem dokumenata.

Srbija

Šta se uči na Coca-Cola 24/7 Akademiji

Kako da napravite kafu baš po svom ukusu ili kako da umućkate koktel idealan za vaša nepca. Kopanija Coca-Cola HBC Srbija otvorila je jedinstven prostor ne samo za opuštanje, već i za sticanje novih znanja i veština poput ovih. Da li ste čuli za Akademiju 24/7?Naime, ova kompanija odavno broji dosta proizvoda u svom portfoliju. Kako bi bilo da ih sve objedinimo i da na jednom mestu poslovnim partnerima, kupcima i zaposlenima ponudimo jedinstveni doživljaj, palo je nekome na pamet.I, eto ga. Prostor za novi način konzumacije proizvoda je tu za sve koji bi da uživaju i nauče nešto novo. Tako ćete, recimo, naučiti da od Plazme možete napraviti veoma ukusne kolače, na koji način se uživa u vrhunskoj kafi i kada je najbolje piti. Tu su i plazma šejkovi koje vole ljudi svih životnih dobi.Akademija 24/7 kreirana je sa ciljem da, ne samo kako bi ova kompanija pokazala snagu brenda, široku paletu proizvoda, već i da potrošačima ponudi nešto više od same konzumacije proizvoda. 

Srbija

NBS krenula u kontrolu menjačnica

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je počela sa kontrolom menjačnica zbog sumnje da devizni kurs po komer neke od njih razmenju strane valute nije u skladu sa njenim odlukama. Strane gotovine u Srbiji kako se napominje ima dovoljno i nema potrebe da se povlače depoziti iz banaka, niti da se kupuju devize u menjačnicama. NBS podseća da prodajni kurs evra može da bude veći do 1,25 odsto od zvaničnog srednjeg kursa, kao i da je u kontrolu menjačnica krenula na osnovu sopstvenih saznanja, kao i pritužbi građana.Kako se naglašava, prema Zakonu o deviznom poslovanju za menjačnice koje ne postupaju u skladu sa propisima NBS propisana prekršajna odgovornost: za pravno lice novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara, a za preduzetnika novčana kazna od 10.000 do 500.000 dinara.  NBS od 2019. godine kontroliše zakonitost obavljanja menjačkih poslova - ukoliko u postupku kontrole utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti, pored zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji se upućuje nadležnom prekršajnom sudu,NBS kako se podseća može da donese i rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, ako se utvrdi da ovlašćeni menjač nije obustavio nezakonite ili nepravilne radnje.   deviznih sredstava i strane gotovine ima dovolno, pa građani ne treba brinu i da povlače svoje depozite iz banaka, niti da kupuju devize u menjačnicama, kažu u NBS."Nema razloga  razloga za paniku, NBS već obezbeđuje bankama i dinarsku i deviznu likvidnost, a pojačano je snabdevanje banaka stranom gotovinom kako bi menjačnice brzo i efikasno mogle da odgovore na pojačanu tražnju građana koja se pojavila", dodaje se u saopoštenju.  "Očekujemo da banke u što kraćem roku prenesu efektivu menjačnicama koje će podmiriti tražnju građana. NBS je naložila bankama da ni u jednom trenutku ne sme biti prekida snabdevanja menjačnica gotovinom", naglašava se u saopštenju. Dodaje se da ni u jednom trenutku stabilnost kursa nije i neće biti dovedena u pitanje, kao i da je trenutna kriza sa rekordno visokim nivoom deviznih rezervi od preko 16 milijardi evra.NBS: Raste inflacija, ali i srpska ekonomijaNBS očekuje "blagi rast" inflacije u januaru i februaru

Srbija

Er Srbija u februaru prevezla 78 odsto više putnika nego lane

Avio-kompanija Er Srbija je u februaru prevezla ukupno 80.122 putnika, što predstavlja uvećanje od čak 78 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, kada je prevezeno 44.963 putnika.U januaru je Er Srbija prevezla više od 90 hiljada putnika, što je 71 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine, saopšteno je iz te avio-kompanije. Er Srbija je tokom prethodne godine prevezla 1.586.665 putnika, za čak 83 odsto više nego tokom 2020. godine.Istovremeno, realizovano je za 39 odsto više saobraćaja u odnosu na 2020. godinu, uz prosečnu popunjenost putničke kabine na letovima od 64 odsto.

Srbija

Metico investment izneo ponudio da otkupi preostale akcije Luke Beograd

Centralni registar hartija od vrednosti objavio je ponudu firme Metico investment iz Beograda za preuzimanje akcija Luke Beograd na osnovu rešenja Komisije za hartije od vrednosti.Metico koji je vlasnik 93,56 odsto akcija Luke Beograd ponudio je preuzimanje preostalih 442.414 akcija, odnosno  6,35 odsto, po ceni od 59,35 dinara po akciji.Istaknuto je da ponuđač ponuđač nema nameru da menja osnovnu delatnost ciljnog društva i mesto njenog obavljanjai, kao da namerava nastavi sa dosadašnjom poslovnom politikom ciljnog društva objavljenom u godišnjim izveštajima o poslovanju. Ponuda je otvorena od 4. marta, a datum zatvaranja ponude je 23. mart.Svi akcionari mogu deponovati svoje akcije, lično ili preko punomoćnika, davanjem pismenog naloga članu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti kod kog imaju otvoren vlasnički račun, a akcije se mogu deponovati svakog radnog dana dok traje ponuda za preuzimanje, a kao i 23. marta do 12 časova. Podsetimo, Beogradska berza je januara objavila nameru preuzimanja cele Luke Beograd od strane kompanije Metico. Tada je rečeno da če ponuda biti objavljena po odobrenju Komisije za hartije od vrednosti.

Srbija

Može li Evropa da preživi sledeću zimu bez ruskog gasa?

Trenutne evropske rezerve gasa su na donjoj granici petogodišnjeg proseka, što je dovoljno da Evropa izdrži sledeću zimu bez ruskog gasa, ali na duže staze, pred njom je kompleksiniji problem, piše sajt Oilprice.Sukob Rusije i Ukrajine je istakao potrebu Evrope da poboljša svoju energetsku bezbednost i da smanji zavisnost od ruskog gasa. Ranjivost energetskog sektora je bio razlog zbog čega EU i SAD još uvek nisu uveli sankcije kada je u pitanju uvoz ruskog gasa.Ko finansira Putinov rat Evropa dobija jednu trećinu prirodnog gasa iz Rusije, ali zavisnost varira između pojedinačnih država, piše Oilprice.Polovina nemačkog uvoza zavisi od ruskog gasa, dok Italija 40 odsto gasa uvozi iz Rusije.Jugozapadne evropske zemlje, Španija i Portugal ne uvoze ruski gas, dok jugoistočne zemlje i ruski zapadni susedi, Estonija i Finska, apsolutno zavise od Moskve jer gotovo 100 odsto gasa uvoze iz Rusije.Kako rat u Ukrajini preti da prekine snabdevanjem ruskim gasom, bilo u vidu sankcije ili kao Putinova reakcija na sankcije, Evropa shvata da mora da se odvikne od ruske isporuke gasa, pa makar i po višim ekonomskim cenama.Nemačka zbog Ukrajine obustavila Severni tok 2 Analitičari iz Evropske komisije kažu da obezbeđivanje gasa za sledeću zimu neće biti problem, ali je pitanje šta će biti nakon toga, piše Oilprice. Konsultantska kuća Wood Mackenzie ocenjuje da su rezerve evropske rezervena donjoj granici petogodišnjeg proseka, a da će Evropa moći naredne zime bez ruskog gasa, pod uslovom da dopunjuje rezerve u toku leta.Zamrzavanje rezervi ruske centralne banke: Bomba u međunarodnim finansijama

Srbija

UNICEF pozvao firme da pomognu deci iz Ukrajine

Unicef Srbija pozvao je firme da donacijama pomognu deci u Ukrajini."UNICEF je već na pet lokacija u Ukrajini i dostavlja kritičnu pomoć za decu. UNICEF-ovi timovi su i na granici sa Moldavijom, gde pružaju pomoć, vodu i hranu izbeglim porodicama", navodi se u saopštenju. Unicef navodi da donacija neke firme već sutra može da obezbedi kritičnu pomoć za decu Ukrajine. - 7.300 dinara omogućava da se obezbede dva velika paketa prve pomoći i lekova,- 14.000 dinara može da obezbedi vodu i higijenske pakete za tri porodice,- 23.000 dinara obezbediće nabavku školskog pribora za 60 dece jer obrazovanje dece ne sme da se zaustavi ni u vanrednim situacijama, Donaciju Vaše firme možete uplatiti i na žiro račun 160-666-18, sa svrhom uplate 0122 – Pomoć deci iz Ukrajine.UNICEF pozvao građane i firme iz Srbije da doniraju deci u Ukrajini 

Srbija

Inspekcija kaznila firme koje su ograničavale prodaju goriva

Dve naftne firme u Srbiji kažnjene su od strane nadležne inspekcije jer su na svojim pumpama prodavale ograničene količine goriva, izjavila je za Tanjug ministarka trgovine Tatjana Matić, prenosi Politika. Ona je poručila da nikome neće biti dozvoljeno da "izvrgava ruglu" važeći Zakon o zaštiti potrošača."Dva privredna subjekta su kažnjena. Kod njih utvrđeno da su prekršili zakon, a kod trećeg je postojala prijava međutim utvrđeno je da nije bilo osnova za kaznu", rekla je ministarka.Matićeva je navela kako je u pripremi i nova Uredba o kojoj se razgovara sa predstavnicima naftnog sektora.Kako se dodaje, ministarstvo je tokom noći imalo vanredne inspekcijske kontrole zbog kršenja Zakona o zaštiti potrošača koji su obavljeni u u Beogradu, Kragujevcu, Babušnici, i Novom Sadu.Dodala je da su inspekcijske kontrole nastaljene i danas, a situacija na pumpama se normalizovala i nema gužvi. Uredba o ograničenju cene nafte i naftnih derivata je na snazi, kako se dodaje, do 13. marta.Nakon brašna, sad i gorivo: Vlada Srbije zamrzla cene benzina "Mi smo u pregovorima, i razgovaramo sa Udruženjem naftnih kompanija Srbije. Razumemo, velike su fluktuacije cena na globalnom tržištu, i njihove potrebe. Doći će do nove uredbe. Pregovaramo koji su to novi uslovi pod kojima će ona biti doneta", dodala je Matićeva.Kako je ocenila ovo tržište u Srbiji će biti stabilno i dobro snabdeveno i nema nikakvog mesta panici, a pre svega nema mesta neodgovornom ponašanju, niti bilo kakvom ponašanju "koje podrazumeva špekulisanje i zelenašenje".Dodala je da svi subjekti tržišta nafte i derivata moraju da razumeju da su u ovoj situaciji zajedno."Moramo da razumemo da nam je svima zajednički cilj da pre svega tržište bude dobro snabdeveno, i da niko ne zloupotrebi svoju ulogu na tržištu na štetu građana", poručila je ministarka trgovine.Zbog poskupljenja energenata, koje je bilo aktuelno i pre ratnog sukoba u Ukrajini, Vlada Srbije je nedavno zamrzla cene naftnih derivata na pumpama.

Srbija

Zlatibor Valjan (Agropromet): Trgujemo brzo zbog rekordne cene kukuruza

Zbog rekordne cene kukuruza na svetskim berzama, Zlatibor Valjan, generalni direktor kompanije Agropromet iz Bečeja, kaže da količine koje otkupe od proizvođača odmah i prodaju jer u uslovima nestabilnog tržišta treba igrati na kratke i sigurne trgovine. Ujedno smo i ove visoke cene kukuruza preneli i na individulane poljoprivredne proizvođače, prilikom otkupa kukuruza, kako bi i oni dobili maksimalnu cenu koja je ikada postignuta na tržištu."Količine kukuruza iz sopstvene proizvodnje prodali smo ranije velikim kompanijama izvoznicima, po ceni koja je bila prihvatljiva, ostale količine koje otkupimo od proizvođača koji imaju u silosima prodamo taj dan kad smo i kupili, plašimo se da ne bude nekih većih poremećaja na tržištu”, kaže generalni direktor kompanije Agropromet, koja ima 5.700 hekatra planirane količine zasada kukuruza za ovu godinu.Početkom januara cena kukuruza je iznosila između 25,50 i 27,00 dinara bez PDV-a (osam odsto PDV) i nakon toga cena je počela da skače i nagli skok se desio kad je počeo rat u Ukrajini i od tada je povećana tražnja za ovom poljoprivrednim proizvodom, kaže on.  Cena na Produktnoj berziPrema poslednjim podacima, koje su mediji preneli, cena kilograma kukuruza na Produktnoj berzi 35,20 dinara po kilogramu, sa porezom na dodatu vrednost (PDV), na rekordnom nivou, a kilogram pšenice je 36,30 dinara.Pošto su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici poljoprivrednih proizvoda, sve kulture svakodnevno beleže rast cena na svetskim berzama.

Srbija

Čije institucije su zabranile ruske medije u Srbiji?

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nije uvelo restrukcije niti zabranu emitovanja Russia Today ili drugih ruskih televizijskih kanala, niti imamo saznanja da je to učinio bilo koji drugi državni organ Republike Srbije, piše u odgovoru ove insitutcije Novoj ekonomije.Ipak, većina građana juče nije mogla da prati programe ovog kanala, nakon što su čelnici Evropske unije objavili da će ruski mediji Russia Today i Sputnik biti zabranjeni u Evropskoj uniji."Kablovski operatori u Republici Srbiji nisu zvanično obavestili REM o promeni ponude televizijskih kanala koje distribuiraju preko svojih mreža ali iz novinskih naslova smo saznali da Russia Today  nije dostupan na platformama u Srbiji i svetu", piše u odgovoru REM-a.Ko finansira Putinov rat Dodaje se da, prema nezvaničnim informacijama, Telekom Srbija, kao kablovski operator, pokušava da pronađe način da dođe do signala kako bi nastavio distribuciju navedenih programa.Iz kompanije Telekom su Novoj ekonomiji juče odgovorili da se kanal Russia Today nije emitovao od srede jet su satelitski provajderi obustavili isporuku tog kanala dok se kanali Rossia 24 i RTR Planeta i dalje nesmetano emituju.Kako Novoj ekonomiji javljaju pojedini čitaoci, korisnicima MTS-a je ponovo dostupan kanal Russia Today.Kompanija SBB je našem portalu odgovorila da programe različitih prekograničnih pružalaca medijskih usluga preuzima sa satelita kompanije EUTELSAT, što je i slučaj sa kanalom Russia Today."Kompanija EUTELSAT je, prateći odluku Evropske unije, prestala da isporučuje signal TV kanala Russia Today, pa zbog toga SBB nije u mogućnosti da nadalje preuzima i distribuira ovaj TV kanal. U ovom trenutku, od ruskih kanala Channel One Russia je dostupan i dalje. Ukoliko dođe do drugih izmena, SBB korisnici će biti istog trenutka obavešteni", piše u odgovoru kompanije SBB.Mediji da ne doprinose polarizaciji društva Ko odlučuje o emitovanju inostranih kanala?Regualtorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) je navela da u njenoj nadležnosti nije emitovanje televizijski kanala i predložila nam obraćanje REM-u.Međutim, ni REM nema zakonska ovlašćenja da određuje koji strani programi će se distribuirati putem kablovskih operatora, odgovoreno nam je iz ove institucije."Na odnose između pružalaca medijske usluge (emitera) i kablovskih operatora primenjuje (se) Zakon o obligacionim odnosima, koji propisuje da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volјi", piše u odgovoru REM-a.REM: Televizije Al Jazeera, N1 i Nova S staviti pod redovan nadzor Dodaje se da kablovski operator ima obavezu da pre uklјučivanja pojedine medijske usluge radija, usluge televizijskog emitovanja ili medijske usluge na zahtev u svoj programski paket i početka njegovog emitovanja i distribucije, pribavi prethodnu pisanu saglasnost imaoca prava na program i podnese je REM-u radi evidentiranja.Nije kablovski operator REM nije obavestio o primeni ponude televizijskih kanala.Milinčić (Sputnjik): Provajderi spuštaju gvozdenu zavesuGlavna urednica Sputnjika u Srbiji, Ljubinka Milinčić, kaže da se onemogućavanje signala ruskih medija dešava zato što su satelitski provajderi odlučili da spuste gvozdenu zavestu između Rusije i Zapadne Evrope."Sve što zavisi od EU biće uskraćeno Srbiji, kao i celoj Evropi. Ostaje nam samo ono što zavisi od Srbije koja je danas, za medije, najdemokratskija zemlja u Evropi. U Srbiji se emituju istovremeno u Sputnjik i N1, i mnogi drugi mediji. Koja još evropska zemlja može time da se pohvali", navodi Milinčić.Ocenjuje da gašenje ruskih kanala "znak siledžijske politike evropskih provajdera", a da je i sajt Sputnjika bio izložen hakerskim napadima.Banke sa ruskim kapitalom sigurne i pod nadzorom, kaže NBS Evropska federacija novinara (EFJ) je izrazila zabrinutost zbog "spiralnih efekata cenzurisanja slobode govora u Evropi"."Pre svega, treba zapamtiti da medijska regulacija nije u nadležnosti Evropske unije. Verujemo da EU nema pravo da daje ili oduzima dozvole za emitovanje. To je isključivo nadležnost država", izjavio je generalni sekretar EFJ Rikardo GUdruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara Srbije (SINOS) su se pridružili EFJ, čiji su članovi. 

Srbija

Građani povukli 30.000 tužbi protiv banaka

U sporovima građana protiv banaka zbog obrada troškova kredita do 31. decembra evidentirano je preko 200.000 predmeta, a oni građani koji nisu povukli tužbene zahteve do kraja prošle godine, roka koji su banke dale građanima, ukoliko to žele i dalje mogu učiniti, rekli su iz Udruženja banaka Srbije (UBS) za Novu ekonomiju.Kada je 16. septembra Vrhovni kasacioni sud (VKS) usvojio dopunu stava, prema kojoj banka nije dužna posebno da dokazuje postojanost svojih troškova obrade kredita, iz Udruženja banaka su pozvali građane da do 31. decembra povuku svoje tužbene zahteve, a banke će se zauzvrat odreći prava na naplatu sudskih troškova. Do 21. februara povučeno je između 30.000 i 40.000 tužbi, a iz UBS napominju da oni koji još uvek nisu povukli tužbe, kao i banke u tim predmetima, "mogu da očekuju krajnji ishod spora i posledice koje zavise od njegovog rezultata".Ističe rok za povlačenje tužbi protiv banaka, advokati nezadovoljni Unikredit banka je pred Višim sudom u Beogradu tužila bivšeg advokata, Branislava Popovića i koleginicu koja je nasledila njegove predmete, Slađanu Sudimac jer su "protivpravno pribavili na hiljade klijenata". Ova banka je tražila odštetu u iznosi od 529 miliona dinara jer je Popović samo u prošloj godini, pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pokrenuo čak 4.553 postupka protiv banaka, a u Beogradu, samo protiv Unikredit banke 2.340 parnica.Na naše pitanje koliko je takvih slučajeva u kojima su banke tužile advokatske kancelarije iz Udruženja banaka su nas obavestili da je njima poznat samo taj jedan spor u kome su tužena već pomenuta dva lica.Prema informacijama Udruženja banaka od dopune stava Vrhovnog kasacionog suda do sada je doneto ukupno oko 55.000 presuda.Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva savetuje građane da ne povlače svoje tužbe jer banke u Srbiji i dalje uglavnom gube sporove od strane klijenata budući da Kasacioni sud smatra da banka mora da objasni svoje troškove klijentu kroz formular u kome su klijentu objasnile zašto naplaćuju neku uslugi pri obradi kredita.Banke moraju da objasne troškove za usluge koje naplaćuju, tvrdi Efektiva Dok finajsijske institucije pozivaju građane da povuku zahteve advokati koji zastupaju korisnike kredita primećuju "agresiju banaka" koje zovu klijente, zastrašuju ih i šalju dopise da se odreknu tužbi što advokat Miroslav Živkovića ocenio kao kriminal od strane banaka. Viši sud u Beogradu je privremeno zaustavio obustavu rada Beogradskih advokata, čiji je jedan od zahteva bio upravo otkljanjanje pravne nesigurnosti izazvane donošenjem dopunjenog stava VKS u septembru prošle godine. Zbog toga su advokati pozvali svoje kojlege da im se sutra u 13 časova pridruže na protestu ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda.Advokatska komora Beograda privremeno prekida obustavu rada

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.