Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Nagrade opštinama: Krupanj najefikasniji, Vrnjačka Banja najtransparentnija

Opštine Krupanj, Vrnjačka Banja, Veliko Gradište i Ćuprija su dobile nagrade u vidu bespovratnih sredstava, kao najbolje lokalne samouprave u četiri oblasti, piše u odluci ministarke državne uprave i lokalne samouprave Marije Obradović.Svaka opština dobiće po 2,3 miliona dinara, što je ukupno 9,2 miliona.Da li će privrednici "bežati" u opštine s manjim nametima? Prva nagrada u oblasti "Efikasnost i odgovornost" je dodeljena opštini Krupanj za uvođenje šest elektronskih usluga, koje su postavljenje na portalu eUprave. Krupanj je razvio elektronske usluge naknade zarada za vreme porodiljskog odustustva, podnošenje predstavki komunalnoj miliciji, saobraćajnoj inspekciji i primedbi na odluku o izradi planskog dokumenta u toku ranog uvida i premedbi na nacrt planskog dokumenta u toku javnog uvida i prijave komunalnog problema. Vrnjačka Banja je dobila nagradu kao najtransparentnija opština zbog uključivanja građana u izradu Odluke o budžetu i organizovanja javne rasprave.U oblasti "Odgovornost i vladavina prava" prvu nagradu je dobila opština Veliko Gradište zbog donošenja lokalnog antikorupcijskog plana.Bespovratna sredstva za inovacije u lokalnim samoupravama Ćuprija je dobila prvu nagradu u oblasti "Ravnopravnost i anti-diskriminacija" zbog organizovanja besplatnih terapijskih tretmana logopeda i senzorne integracije za osobe sa invaliditetom i kreativnih radionica tokom koji su učesnici pravili predmete koje su nakon toga prodavali svojim sugrađanima tokom novogodišnjig praznika.MDULS je dodelio i posbena priznanja Zrenjaninu i Pirotu u oblasti efikasnosti i delotvornosti, Somoboru i Arilju za transparentnost i Dimitrovgradu, Rumi i Loznici za ravnopravnost i anti-diskriminaciju.Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine

Srbija

Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je donelo odluku o raspodeli 450,8 miliona dinara lokalnim samoupravama za realizaciju novih ili započetih projekata, uvođenja e-uprave, organizaciju događaja, kao i za podršku projektima u vezi sa sprečavanjem klimatskih promena.Za podršku novim ili započetim projektima koji se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave MDULS je za 17 opština dodelio ukupno 256,5 miliona dinara.Objavljeni strateški partneri za novu obilaznicu oko Kragujevca Najviše novca, 28 miliona dinara, dobila je opština Topola, za rekonstrukciju sportske sale u Srednjoj školi "Kralj Petar I".Podržani su i projekti uvođenja sistema video nadzora u Beloj Palanci sa 26,5 miliona dinara, infrastrukturno opremanje sportskog kompleksa u Bečeju sa 25 miliona dinara, kao i zamena fasadne stolatije na gradi Gradske uprave u Prokuplju.Uvođenje e-uprave i savremenih informacionih tehnologija u rad organa lokalnih samouprava je podržano sa 136,3 miliona dinara, a novac je dodeljen za 17 opština.Najviše novca MDULS je dao za razvoj sistema za "bekap" podataka u Subotici, 17 miliona dinara, za unapređenje i kontrolu sisteme naplate i evidencije pijačnina elektronskim putem u Novom Sadu 15 miliona dinara. Novac je dodeljen i a uvođenje e-skupštinskog sistema u Petrovcu na Mlavi (11,8 miliona dinara), Velikom Gradištu (8 miliona dinara) i Zaječaru (6,6 miliona dinara).U oblasti organizovanaj događaja, Novi Kneževac je dobio milion dinara za organizovanja događaja "Deca su ukras sveta - eko bajka".MDULS je dodelio ukupno 57 miliona dinara za projekte koji doprinose preventivnom delovanju na smanjenju rizika od klimatskih promena, kao i elementarnih i drugih nepogoda. Novi Pazar je dobio 26 miliona dinara za sanaciju klizišta, a Požarevac za 12,5 miliona dinara za tretman distibutivne vodovodne mreže.

Srbija

Neformalno obrazovanje za 110 polaznika iz cele Srbije

Program obuke iz neformalnog obrazovanja i stručnog osposobljavanja u različitim zanimanjima za građanstvo u  proteklom periodu pohađalo je 110 polaznika iz cele Srbije. Ovo je jedna od mera podrške ekonomskog jačanja povratnika i lokalnog stanovništva koje finansira Vlada Nemačke, zahvaljujući kome je 51 povratnik iz inostranstva po bilo kom osnovu, besplatno unapredilo svoje kvalifikacije za domaće tržište rada. Obuke je održana u okviru programa Nemačke razvojne saradnje "Migracije za razvoj" koji u Srbiji sprovodi GIZ, realizovao ju je Zanatsko obrazovni centar "Adžija" u saradnji sa Nemačkim informativnim centrom za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK). Obuke su se realizovale u 4 različite oblasti: informacionih tehnologija (IT), administraciji, nezi lepote i zanatima, iz preko 30 različitih zanimanja. Kursevi iz oblasti IT i administracije su bili održavani onlajn, pružajući mogućnost polaznicima iz cele Srbije da iz svojih domova prisustvuju nastavi, što se pokazalo kao odličan modalitet za vreme pandemije Kovid-19. Obuke je završilo 63 žene i 47 muškaraca, od kojih su se neki svesno odlučili za deficitarna zanimanja kao što su krojačko, zavarivanje, upravljanje građevinskim mašinama ili krojačko zanimanje, dok je kurs grafičkog dizajna pobudio jednako interesovanje među oba pola."Pored podrške u edukaciji i zapošljavanju, program je obezbedio i savetovanje polaznika kurseva, kako o uspešnijem korišćenju ostalih mera podrške za socijalnu i ekonomsku (re)integraciju koje nude nacionalne institucije, međunarodne i nevladine organizacije, tako i o drugim mehanizmima pomoći koje obezbeđuje Nemačka razvojna saradnja, posebno kroz DIMAK", navedeno je u saopštenju. Promocija zapošljavanja jedan je od strateških ciljeva DIMAK centra i podrazumeva individualno savetovanje i informisanje o mogućnostima stručnog obrazovanja, zapošljavanja i reintegracije, kao i obukama za pripremu radne biografije i prijavljivanje za posao. Partneri DIMAK-a su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje i Komesarijat za izbeglice i migracije.

Srbija

Uskoro isplata subvencija za biljnu proizvodnju

U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, najavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja, Marko Kesić. Na prethodno održanim protestima poljoprivrednici su tražili da im se isplate subvencije od 200 evra po hektaru."U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, zapravo radi se o podsticajima 6.000 dinara po hektaru i 2.000 dinara kao pomoć za situaciju koju danas imamo, sa opštim rastom cena energenata, semena, đubriva, goriva", izjavio je Kesić.Kako se napominje, sredstva će biti isplaćena svim poljoprivrednicima koji su protekle godine ostvarili pravo na taj podsticaj, iako taj zahtev nisu podnosili za 2022. godinu.Još nema rešenja za poljoprivredne penzionerePoljoprivrednici će nastaviti proteste ukoliko im se ne usvoje zahtevi Poljoprivredni proizvođači koji su registrovali svoje gazdinstvo u periodu od 30.09.2020 do 30.09.2021 godine, ili pre tog perioda, a koji prošle godine nisu ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, zahteve će podnositi Upravi za agrarna plaćanja putem mejl adrese podsticaji.pohektaru@minpolj.gov.rs do 30. aprila 2022. godine.Podnosilac zahteva treba da dostavi sledeće podatke:- ime i prezime;- matični broj (JMBG) i- broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG).Kako se navodi, korisnicima koji nisu tehnički u mogućnosti da upute mejl biće dostupne filijale Uprave za Trezor.Poljoprivrednici su krajem februara protestovali, tražili ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.

Srbija

Tender od 50 miliona za prostorni plan Nacionalnog fudbalskog stadiona

Ministarstvo građevinarstva, soobraćaja i infrastrukture izdvojilo je 50,4 miliona dinara (oko 428 hiljada evra) za drugu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ministarstvo je objavilo obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva.  U obrazloženju se navodi da se obuhvat prostornog plana u potpunosti nalazi na teritoriji Beograd, a nosilac isključivog prava obavljanja delatnosti urbanističkog i prostornog planiranja gradova, naselja i prostora je Urbanistički zavod Beograda. Ministarstvo, takođe, ima zaključen ugovor sa Urbanističkim zavodom Beograd i za prvu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobraNišta od obećane studije za nacionalni stadionNacionalni fudbalski stadion planiran je na građevinskoj parceli u delu Surčinskog polja na površini oko 32 hektara, sa planiranim kapacitetom do 60.000 gledalaca. Sadion je planiran kao multifunkcionalni sportski objekat namenjen za međunarodna takmičenja od najvećeg značaja, a predviđena je mogućnost i da se koristi  za kulturne i druge manifestacije (koncerti, izložbe..).Planirani kapacitet stadiona je 52.000 stalnih mesta, uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za značajne događaje.Šta će nama nacionalni stadion

Srbija

Nove fiskalne kase dolaze u nezgodno vreme

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika ocenjuje da je zbog neizvesnosti na tržištu izazvane ratom u Ukrajini neophodno da se održi stabilno poslovanje privrede bez novih administrativnih i fiskalnih opretećivanja usred krize i da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji.  "Naš predlog je i dalje da se odloži primena, redefiniše zakon i bolje razmotre potencijalni efekti na sivu ekonomiju. Nova opterećenja u lošem momentu doprineće povećanju sive ekonomije i crnog tržišta", kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika.Ministar finansija Siniša Mali podsetio je nedavno privrednike da što pre pređu na novi model i da ne čekaju krajnji rok, odnosno 30. april ove godine.“Mi u ovom trenutku imamo više od 130.000 prijavljenih za proces e-fiskalizacije. Za više od 125.000 poreskih obveznika smo isplatili subvencije, a više od 10.000 njih već posluje u novom sistemu. Do 30. aprila traje tranzicioni i prelazni period, a od 1. maja svi koji su po Zakonu o fiskalizaciji u obavezi da pređu na novi sistem, to moraju i da urade”, rekao je Mali.Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Udruženje Računovodstvena komora Srbije krajem prošle godine podneli su zahtev Ministartsvu finansija da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama zbog neusklađenosti tog propisa sa Zaknom o PDV-u i računovodstvu i još nisu dobili odgovor."Iako u Ministarstvu finansija tvrde da je odgovor pripremljen još nam nije stigao. Problemi su i dalje isti, nije dobro vreme za uvođenje novih fisklanih kasa, pandemija se još nije završila a sad imamo nove neizvesnosti koje se odnose na energetsku krizu i najavljene zabrane izvoza žitarica i ulja, što se sve odražava i na domaću privredu", kaže Amon. MUKE MALIH PRIVREDNIKA: KOJU FISKLANU KASU KUPITI?

Srbija

HIP Petrohemija više neće biti akcionarsko društvo

"HIP-Petrohemija" iz Pančeva menja pravnu formu i postaje društvo sa organičenom odgovornošću (d.o.o), piše u odluci koju je donela Skupština akcionara.Pančevačko preduzeće do sada je poslovalo kao akcionarsko društvo u većinskom državnom vlasništvu.NIS postao većinski vlasnik Petrohemije Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHOV), Srbija je i dalje vlasnik 75 odsto akcija preduzeća, NIS 20 odsto, a Lukoil Srbija tri odsto akcija.Međutim, Ministarstvo privrede, NIS i HIP Petrohemija potpisali su u decembru prošle godine Ugovor o strateškom partnerstvu. Ovim ugovorom vlasnički udeo NIS-a u Petrohemiji se povećao sa 20 na 90 odsto akcija uz dokapitalizacije od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje u roku od šest godina. Promenom pravne forme, svi akcionari postaju članovi društva, odnosno sve akcije se pretvaraju u udele u vlasništvu.BIP će se umesto pivom baviti lizingom prava Ukupna visina osnovnog kapitala HIP Petrohemije je 55,5 milijardi dinara (oko 472 miliona evra).Petrohemija zadržava sva prava i obaveze koja je imala i pre promene pravne forme i "za preuzete obaveze odgovara celokupnom imovinom, piše u tekstu odluke.Delatnost Petrohemije ostaje ista, proizvodnja plastičnih masa u primarnim oblicima.

Srbija

Srbija beležila pad industrije u januaru

Ukupna industrijska proizvodnja u januaru 2022. međugodišnje je pala za 2,6 odsto, a desezonirani pad u tom mesecu izneo je 3,2 odsto, navodi se u novom biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Promet robe u trgovini na malo je u januaru još uvek imao visok međugodišnji porast, ali je veći deo tog porasta pojela inflacija tako da je realni porast izneo manje od polovine onoga sa kraja prošle godine. Trenutni događaji u vezi sa Ukrajinom ne ulivaju očekivanja da će se tendencije i u svetu i kod nas popraviti,  naprotiv, veliki je rizik od pogoršanja, navodi se u biltenu. "Poremećena je međunarodna razmena i transport, cene energije i hrane (pšenica) vrtoglavo rastu, inflacija bi mogla da se dalje povećava", navodi se u analizi. Presudna komponenta izrazitog pada ukupne industrjske proizvodnje je sektor proizvodnja za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.Ta proizvodnja je izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, a porast u celoj godini u odnosu na 2020. godinu izneo je samo 0,7 odsto.Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine izneo je oko 9,5 odsto, ali je u januaru ove godine produbljen na 19 odsto, dok je desezonirani pad u januaru bio 5,6 odsto.Na drugoj strani, u sektoru rudastva zadržan je vrlo visok rast, u januaru međugodišnje 30,6 odsto, zahvaljujući porastu eksploatacije ruda metala koja je više nego utrostručena (porast za 230 odsto).Prerađivačka industrija je u januaru 2022. zabeležila međugodišnji pad za 0,8 odsto i on je zabeležen u 11 oblasti.Desezonirani pad u celoj prerađivačkoj industriji u januaru izneo je 2,5 odsto, a dogodio se u većini oblasti, u njih 16.Najveći međugodišnji pad proizvodnje u januaru su imali prerada drveta, proizvodnja tekstila, proizvodnja nameštaja i proizvodnja koksa i derivata nafte.I proizvodnja električne opreme u januaru ove godine se uvrstila među oblasti sa najvećim negativnim doprinosom proizvodnji prerađivačke industrije.Međugodišnje je najviše pala proizvodnja baterija i akumulatora (za 36 odsto), sledi proizvodnja elektromotora, generatora, transformatora i opreme za distribuciju električne energije (pad za 17 odsto), bitno je pala i proizvodnja aparata za domaćinstvo (7 odsto), proizvodnja žičane i kablovske opreme (pad za 3 odsto). Na drugoj strani, proizvodnja opreme za osvetljenje je povećana za dve trećine. MAT napominje da su u celoj prošloj godini povećane ne samo proizvodnja cele oblasti nego i svih navedenih grana - od 9 odsto u slučaju baterija i akumulatora do 57 odsto u proizvodnji opreme za osvetljenje.Rast kod osnovnih metala Pri međugodišnjem upoređivanju, proizvodnja osnovnih metala je u celoj 2021. godini povećana za 9,2 odsto, a u januaru 2022. za 7,1 odsto. Porast se zasniva na porastu proizvodnje sirovog gvožđa, čelika i ferolegura za 16 odsto u januaru 2022. godine i za 17 odsto u celoj 2021.godini (u kojoj je povećana i proizvodnja ostalih proizvoda primarne prerade čelika za 37 odsto).Oporavak proizvodnje čelika može se povezati i sa izuzetnim porastom izvoza u Kinu (sa 326 miliona evra u na 822 miliona u ovoj godini).Prehrambena industrija u prerađivačkoj industriji učestvuje sa 19,8 odsto, više nego dvostruko od učešća druge po veličini oblasti - proizvodnje koksa i derivata nafte (9,3 odsto).U januaru ove godine je kod prehrambene industrije usledio pad, uprkos tome što je u decembru prošle godine bio najavljen zaokret ka rastu (međugodišnji porast u tom mesecu, desezonirani porast u tom mesecu, i prelazak trenda u rastući smer).Međutim, u januaru ove godine takvi pokazatelji nisu ponovljeni, usledio je međugodišnji pad proizvodnje u ovoj oblasti za 0,5 odsto, desezonirani pad u odnosu na prethodni mesec za 2,9 odsto i pad vrednosti trenda za 0,2 odsto. Ono što bi moglo delovati ohrabrujuće je međugodišnji porast proizvodnje mesne industrije u januaru za 3 odsto. U ovom trenutku, kako se navodi u analizi, nije moguće iole precizno prognozirati dinamiku privredne aktivnosti u predstojećem periodu."Sankcije Rusiji, sa povratnim dejstvom i na EU, delovaće na tokove snabdevanja sirovinama i proizvodnim komponentama, na mogućnosti izvoza, cene i mogućnosti nabavke energenata, cene hrane". 

Srbija

JKP „Javno osvetljenje“ mora da plati 120.000 dinara Kip lajtu

Beogradsko Javno komunalno preduzeće "Javno osvetljenje" mora da plati 120.000 dinara firmi "Kip lajt" (Keep Lght), koja se bavi projektovanjem i izgradnjom dekorativnih i novogodišnjih osvetljenja, pošto je krajem prošle godine pogrešno formulisalo uslove i nije dovoljno dobro definisalo boje ukrasnih lančanica.Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je krajem januara, po zahtevu Kip Lajta, donela odluku jer je Javno osvetljenje prošlogodišnju ponudu za novogodušnju rasvetu ovog preduzeća ocenilo neprihvatljivom, saznaje Pištaljka.Javno osvetljenje je obustavilo nabavku vrednu 45 miliona dinara pošto nijedna od četiri ponude nije bila prihvatljiva, a ponuda firme Kip Lajt odbijena je jer su dostavili uzorke lančanica u "bledoj, nedefinisanoj boji", umesto u crvenoj koja odgovara onoj sa zastave Srbije, kako su nam tada objasnili iz ovog preduzeća.U konkursnoj dokumentaciji nije precizirano da boja lančanica treba da odgovara bojama srpske zastave kao i to da uzorci koji su dostavljeni uz ponudu uopšte nisu crvene boje.Kako ocenjuje Republička komisije, u postupku ove javne nabavke nije bilo moguće pravilno proceniti ponude zbog nedostatka preciznih kriterijuma, te je komisija usvojila zahtev da Javno osvetljenje uplati firmi Kip Lajt 120.000 dinara na ime troškova zahteva za zaštitu prava kada je i poništila javnu nabavku opreme za dekorativno osvetljenje.Takođe iz ove institucije navde i da ni u jednom delu nije bio opredeljen zahtev za lančanicama  u bojama srpske zastave, niti je određeno na koji način će se ocenjivati uzorci ponuđenih dobara, te u ovom slučaju konkursna dokumentacija nije sačinjena na jasan i precizan način koji bi ponuđačima pod jednakim i unapred definisanim zahtevima omogućio podnošenje ponuda, a naručiocu sprovođenje pravilne stručne ocene.Međutim, ovakva revnost komisije čudi kada se uzme u obzir slučaj u kojem se ukazivalo na nepravilnosti koje su išle u korist Kip Lajta.Tako, na primer, kada je 2017. godine Javno osvetljenje u tenderskoj dokumentaciji koristilo slike iz kataloga grčke firme "Fotodiastasi", čiji je jedini distributer u Srbiji Kip lajt, Republička komisija nije videla ništa sporno. Tada je firma "Stars LTD" (Stars LTD) podnela zahtev za zaštitu prava, ali je bila odbijena za šta razlog komisije bio da je firma Stars LTD mogla da podnese zahtev za zaštitu prava pre otvaranja ponuda, što nije učinila pa je Kip lajt i na ovom konkursu, kao i na prethodnim i narednim tenderima za praznično osvetljenje, dobio posao praktično bez konkurencije.Iz Stars LTD su ukazivali na nezakonitost korišćenja slika iz kataloga firme Fotodiastasi ne samo zbog rušenja konkurencije na tenderu, već i zbog toga što je dizajn ove grčke firme zaštićen i njegovo korišćenje bi značilo kršenje zakona.Prošle godine prekinuta je praksa učestvovanja samo jednog ponuđača na tenderima za kupovinu novogodišnjih lampica, a ponude su podneče čak četiri firme. Iako na tenderu nisu tražene specifične figure i ukrasi već obične lančanice i svetleće zavese u crvenoj, plavoj i beloj boji, nijedna firma nije ispunila tražene zahteve.Firma Kip lajt nije jedina koja je za prošlogodišnju nabavku novogodišnje rasvete podnela Republičkoj komisiji zahtev za zaštitu prava, isto je uradila i firma "Mak trejd" (Mak Trade) koja je dostavila identične uzorke kao Kip lajt. Naime njihov razlog za podnošenje zahteva nije bio isti, on je podnet pre isteka roka za podnošenje ponuda, u oktobru prošle godine, iz razloga što je Javno osvetljenje nakon davanja odgovora na postavljena pitanja ponuđača izvršilo "bitne izmene konkursne dokumentacije", a nije ostavilo dodatni rok za podnošenje ponuda, što je bilo dužno po zakonu.Republička komisija je rešenjem donetim krajem oktobra prošle godine delimično poništila ovu javnu nabavku i naložila beogradskom preduzeću da Mak trejdu nadoknadi troškove postupka zaštite prava u iznosu od 120.000 dinara.

Srbija

BOŠ: Otvorene prijave za prvu Akademiju novinarstva

Beogradska otvorena škola (BOŠ) pozvala je novinare i novinarke da se prijave za prvu Akademiju novinarstva "Mladi i mediji".Na predavanjima će biti obrađene teme korišćenja naprednih tehnika i alata u novinarstvu, istraživačkog novinarstva, multimedije u novinarstvu, novinarske forenzike, ali i upotreba novih formi - podkasta, "mobilnog novinarstva".Program počinje 31. marta 2022. godine i trajaće šest nedelja i kombinuje predavanja i događaje uživo i onlajn.Program predavanja će se održati u onlajn sferi, izvan radnog vremena, dok će trodnevni početni i završni događaji biti održani uživo. Na predavanjima će polaznici i polaznice imati priliku da uče od profesionalaca iz priznatih srpskih redakcija-  KRIK-a, CINS-a, N1, BBC-ja na sprskom, RTV-a, Insajdera. Cilj programa je poboljšanje praktičnih veština izveštavanja, upoznavanje sa istraživačkim novinarstvom, uvođenje novih tehnika u rad mladih novinara i novinarki, ali i podsticanje međusobnog umrežavanja i saradnje.Uslovi za prijavu je da su svi kandidati i kandidatkinje već angažovani u medijima, kao i da imaju najviše 35 godina.Prijave su otvorene do 17. marta do 15 časova. Priliku da unaprede znanja, veštine i alate za bavljenje novinarstvom dobiće 15 novinara i novinarki.

Srbija

Države treba da se uključe u rešavanje rizika pandemije

„Pandemija korona virusa do sada je koštala svetske osiguravače i reosiguravače oko 45 milijardi dolara, a prognozira se da će ukupni gubici dostići 100 milijardi dolara. Ovaj podatak, rizik korone čini trećim najskupljim katastrofalnim događajem za industriju osiguranja, iza uragana Katrina i terorističkog napada 11. septembra. Ceo teret ovakvih sistemskih rizika industrija osiguranja ne može sama da podnese, već je neophodno da se uključe države i institucije“, rekao je Bojan Mijailović, predsednik Izvršnog odbora Sava osiguranja na Kopaonik Biznis Forumu 2022, govoreći na panelu posvećenom osiguranju „Pandemija: da li smo spremni za nove izazove“. Ukazujući na to da se u svetu sve više predlažu posebni zakoni koji bi regulisali ovu oblast, on je naveo primer Zakona o osiguranju od pandemijskog rizika koji je u SAD donet 2021. godine, radi uspostavljanja transparentnog sistema naknade za gubitke usled prekida poslovanja zbog pandemije ili izbijanja zarazne bolesti.„Slično ovome, Evropska federacija za upravljanje rizicima predložila je javno-privatno partnerstvo za osiguravajuća društva u Evropskoj uniji, primenjujući program koji bi bio uspostavljen za rešavanje prekida poslovanja u vezi sa pandemijom, kada dolazi do gubitka prihoda usled nepružanja usluge“, rekao je Bojan Mijailović i dodao da se i u Kini organizuju konzorcijumi osiguravača koji prodaju slične polise, pri čemu lokalna vlada subvencioniše 50 do 70 odsto premije.Pandemija je otkrila i nova polja koja nisu dovoljno, ili uopšte nisu pokrivena osiguranjem: povećani kreditni rizici, rizici od inflacije i rizici koji se odnose na tržište nekretnina, ali i sajber rizici koji su doživeli skok upravo sa jačanjem digitalne transformacije koja je ubrzana tokom pandemije.„Za razliku od tržišnih rizika, sajber je nova teritorija na kojoj su modeli za procenu rizika i dostupni podaci još prilično oskudni, ali se ta oblast može smatrati prilikom za osiguravače – globalno tržište sajber osiguranja već ima godišnji rast od oko 20-25 odsto, prvenstveno zbog visokih kazni kompanijama koje trpe povrede podataka. Očekuje se da će početni fokus sajber osiguranja biti na digitalnoj imovini, a da će se zatim proširiti i na niz novih proizvoda koji pokrivaju druge klase imovine, te da će dostići razvoj proizvoda osiguranja od krađe intelektualne svojine“, rekao je Bojan Mijailović.Kao jedan od značajnih novih rizika koje je donela pandemija, on je naveo i rizike koji se odnose na mentalno zdravlje, što je uzrokovalo da su osiguravajuća društva u svetu počela da nude pakete dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji uključuju kao dopunski rizik i konsultacije o mentalnom zdravlju - kroz usluge psihoterapije, konsultacije sa psihijatrom, neuropshijatrom, psihologom, defektologom, kao i lekarima drugih specijalnosti u vezi sa mentalnim zdravljem.

Srbija

OTP Grupa planira da postane regionalni lider u zelenom finansiranju

Predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija Predrag Mihajlović izjavio je da je OTP Grupa, u skladu sa Zelenim planom, definisala stubove ESG strategije sa ciljem da postane regionalni lider u zelenom finansiranju i izgradnji održive budućnosti.Mihajlović je na Kopaoink biznis forumu (KBF) rekao da se suočavamo sa razornim efektom klimatskih promena što direktno utiče na kvalitet života ljudi, ali i na svetsku ekonomiju, koja može do 2050. godine izgubiti i do 18 odsto BDP-a prema poslednjim procenama."Emisija ugljen-dioksida može dostići do 2050. godine 43 milijarde metričkih tona, što je ekvivalent ugljičnog otiska 200 nuklearnih bombi", rekao je Mihajlović.OTP banka je, prema njegovim rečima,  prva banka u Srbiji koja se priključila globalnoj inicijativi "Priceless Planet Coalition" kompanije Mastercard sa ciljem da se u sledećih pet godina posadi čak 100 miliona stabala u područjima širom sveta."Ponosan sam što je OTP potpisala Principe za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija, kao i na projekat 'Generator Zero' koji je posvećen podršci i nagrađivanju inovacionih projekata koji predstavljaju održiva rešenja sa realnim i merljivim uticajem na smanjenje karbonskog otiska, kao jednog od najvećih izazova današnjice".  rekao je Mihajlović.Mihajlović je na Kopaonik biznis forumu učestvovao na bankarskom panelu na temu "Da li je konsolidacija završena" i  govorio o intenzivnom ukrupnjavanju bankarskog tržišta i integraciji banaka iz ugla korisnika, zaposlenih, tržišta i menadžmenta. 

Srbija

Besplatan POS za kartična plaćanja, počela prijava za preduzetnike

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje pokrenula je sajt boljinacin.rs na kojem je započeo proces pretprijave za POS program putem koga je samo u ovoj godini planirano  da se opremi  prvih 4.000 prodajnih mesta širom Srbije, uključujući i onlajn prodavnice. Pored preduzetnika, mikro i malih preduzeća, korisnici programa mogu da budu i institucije javne uprave, a osnovni uslov za sve je da u prethodnih godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja. Kad počne sa primenom POS program, mali trgovci i ostali preduzetnici koji žele da svojim mušterijama omoguće kupovinu putem kartica ili mobilnih telefona moći će besplatno da dobiju instalaciju i korišćenje POS terminala, uz subvencionisanu trgovačku naknadu u trajanju do godinu dana, navodi se u saopštenju Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja. “Uvođenje bezgotovinskog plaćanja je najbolji put za male biznise da modernizuju i razviju poslovanje, izađu na nova tržišta, zahvaljujući onlajn prodaji, ali i da zadrže postojeće i privuku nove kupce, koji sve češće plaćaju putem kartice ili mobilnog telefona. Planirano je da Nacionalna inicijativa, tokom tri godine, kroz POS program opremi čak 25.000 prodajnih mesta i imajući u vidu da danas u Srbiji imamo gotovo 115.000 POS terminala, značajno ćemo povećati prihvatnu infrastrukturu”, kaže Ivan Radak, šef jedinice za odnose s javnošću u NALED-u.Pored naziva radnje, grada, delatnosti i i-mejl adrese, privrednici treba u pretprijavi da navedu i da li su obveznici fiskalizacije. Preporučuje se svima koji su u procesu nabavke nove fiskalne kase da uđu na listu čekanja za POS program, jer će moći će da dobiju dodatnu subvenciju za bezgotovinska plaćanja i da tako, zajedno sa subvencijom države za fiskalizaciju, još lakše i brže dođu do kase i POS terminala. Slogan Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje je Bolji način, koji ukazuje na prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram keša kada je reč o efikasnosti, pouzdanosti i praktičnosti, a na istoimenom portalu građani i privrednici će moći da nađu informacije o POS programu i Nacionalnoj inicijativi, kao i veoma korisne podatke o značaju razvoja bezgotovinskog društva, podacima o korišćenju bezgotovinskih plaćanja u zemlji i svetu. Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.

Srbija

EMS imenovao novog izvršnog direktora za upravljanje

Duško Aničić je imenovan za novog izvršnog direktora za upravljanje i tržište, objavljeno je na portalu Agencije za privredne registre.Aničić je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Elektroenergetski sistemi, navodi u svojoj zvaničnoj biografili.Finansijska direktora EMS-a prešla u Er Srbiju Radio je na poslovima dispečera u Nacionalnom dispečerskom centru (NDC) u Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" (EPS), a 2005-2015. godine na istim poslovima u EMS-u. Imenovan je za rukovodioca NDC 2007. godine."Nakon događaja od 08.01.2021. godine, kada dolazi do razdvajanja interkonekcije gde je EMS imao značajnu ulogu u saniranju poremećaja, kao predstavnik EMS učestvuje u ENTSO-E timu u izradi izveštaja. Ovaj izveštaj je nagrađen od strane ENTSO-E", piše u biografiji.Funkciju izvršnog direktora za upravljanje i tržište pre Aničića obavljao je Aleksandar Kurćubić koji je preminuo u februaru ove godine.EMS istražuje mogućnost za proizvodnju struje iz OEI

Srbija

Objavljen startap skener – kako izgleda srpski startap ekosistem u brojkama?

Inicijativa "Digitalna Srbija" objavila je sveobuhvatan izveštaj Startap Skener 2022, koji nudi detaljnu analizu okruženja u kome posluju inovativne domaće tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište. Ova analiza domaćeg startap ekosistema izrađena je u okviru projekta "Preduzmi ideju", koji konzorcijum okupljen oko Inicijative "Digitalna Srbija" sprovodi uz podršku USAID-a. U istraživanju je učestvovalo više od 150 domaćih startapa, od ukupno 360 koliko se procenjuje da je aktivno u lokalnom ekosistemu. Startap Skener 2022 omogućio je bolje razumevanje lokalnog ekosistema, lakše identifikovanje prilika i izazova, mogućnosti za unapređenje ekosistema, ali i za njegovu promociju."Zahvaljujući podacima koje smo prikupili i obradili, stvoren je preduslov da prepoznamo koje su jake strane našeg ekosistema, a koje to oblasti zahtevaju ulaganje dodatnog napora. Na primer, 20 odsto osnivača startapa čine žene, a skoro trećina startapa ima u osnivačkim timovima i muškarce i žene, što je više od evropskog proseka. Takođe se pokazalo da dve trećine startapa u svom osnivačkom timu imaju i osnivače koji dolaze iz netehničkih oblasti. Ovakvi rezultati govore u prilog značaju kreiranja raznolikih i multidisciplinarnih timova za razvoj inovativnih biznisa, istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta "Preduzmi ideju".Posebno nam je drago, kako je rekla, što iz istraživanja izbija optimizam i energija naših startapa koji se hvataju u koštac sa izazovima i donose svetu novu vrednost. "Kada je reč o oblastima u kojima postoji najviše prostora za poboljšanje, kroz Startap skener identifikovali smo da postoji manjak informisanosti o zaštiti intelektualne svojine. Istraživanje je takođe pokazalo relativno slab uticaj formalnog obrazovanja na kreiranje i motivisanje kadrova i osnivača, kao i manjak usklađenosti programa podrške sa potrebama startapa, što nam svima pokazuje u kom pravcu bi trebalo da usmerimo svoje napore u budućnosti", rekla je Tomić Brkušanin. Startapi, njihovi uspesi i ključni akteri poslednjih godina privlače pažnju javnosti, pa se logično postavlja pitanje ko pokreće inovativne biznise u Srbiji i u kakvim prilikama razvija poslovanje. Prosečan osnivač startapa u Srbiji ima između 30 i 40 godina, diplomu visokog obrazovanja i prethodno iskustvo rada u korporaciji ili vođenja sopstvenog biznisa. "Samo u prošloj godini domaći startapi privukli su više od 123 miliona evra investicija, a ove godine očekujemo dodatno ubrzanje tempa razvoja ekosistema. Više od polovine startapa koji su učestvovali u istraživanju procenjuju da će njihov biznis u 2022. godini porasti za 50 odsto. Takođe, 150 startapa koji su učestvovali u našem istraživanju planiraju da u 2022. ukupno zaposle preko 800 ljudi. I u pogledu biznisa i u pogledu novih radnih mesta indikovani rast ekosistema dostiže 50 odsto u samo jednoj godini. To potvrđuje naš stav da su znanje i inovacije najveća prilika za Srbiju i da startap ekosistem može biti motor razvoja domaće privrede i ekonomije", ističe direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Bjelotomić.Startap skener sadrži relevantne podatke i o drugim segmentima startap ekosistema — profili zaposlenih u startapima, vrsta biznis modela, načini finansiranja startapa, uticaj Covid-19 na startap ekosistem, sistem podrške i slično. Sledeći koraci su analiza istraživanja, planiranje daljih aktivnosti kroz koje ćemo zajedno kreirati što bolje programe podrške, predloge za unapređenje poslovnog okruženja i zajedno praviti put za lakši nastanak i razvoj naših startapa, kao i njihov globalni uspeh. Ove aktivnosti biće realizovane i kroz projekat Preduzmi ideju, u saradnji sa partnerima i drugim akterima lokalnog startap ekosistema.Kreiranje ovog skenera predstavlja samo jednu od aktivnosti koje Inicijativa "Digitalna Srbija" realizuje sa ciljem pružanja podrške startapima kako bi pokrenuli i proširili svoje poslovanje u Srbiji i na globalnom tržištu. 

Srbija

Od EU 650.000 evra za unapređenje turizma i kulturnog nasleđa u Srbiji

Projekat #EUzaTebe - za kulturno nasleđe i turizam dodeliće preko 650.000 evra bespovratnih sredstava iz predpristupnih IPA fondova Evropske unije za projekte namenjene unapređenju turističke ponude i kulturnog nasleđa u sedam gradova i opština u Istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju.Lokalne samouprave, nosioci projekata, su uložile najmanje 20 odsto sopstvenih sredstava kao dodatno sufinansiranje za realizaciju projekata sa kojima su konkurisali.U Smederevu, sa nešto više od 65.000 evra biće omogućeno postavljanje Turističkog informacionog centra u Smederevskoj tvrđavi, koju godišnje poseti oko 40.000 turista.Centar će ubuduće pored prodaje karata i promotivnog materijala, pružati i informacije o turističkoj ponudi smederevskog regiona i Donjeg Podunavlja.Opština Majdanpek je najveći dobitnik sredstava Evropske unije na ovom konkursu, kao nosilac dva projekta ukupne vrednosti 175.000 evra. Kroz jedan projekat vredan nešto više od 99.000 evra biće napravljena pešačka staza do Trajanove table, kulturno istorijskog spomenika iz rimskog perioda, uklesanog u litice Đerdapske klisure koji je sad vidljiv jedino sa reke. Drugi projekat vredan  oko 75.000 evra, predviđa uređenje otvorene turističke pijace u Donjem  Milanovcu, sa 32 drvena kioska, u kojima bi lokalni poljoprivrednici i zanatlije prodavali svoje tradicionalne proizvode. Pijaca je planirana da bude u neposrednoj blizini međunarodnog pristaništa, Turističkog informacionog centra i Centra za posetioce Nacionalnog Parka Đerdap."U naredne dve godine, koliko je predviđeno da projekat traje, mi ćemo kroz konkurse slične ovom, dodeljivati bespovratna sredstva malim i porodičnim preduzetnicima u turističkom sektoru, mladim aktivistima i građanskim organizacijama, inovatorima i organizacijama koje se bave upravljanjem kulturnim nasleđem, promoterima turizma, regionalnim agencijama za razvoj, organizacijama koje se bave poslovnom podrškom razvoju i  promociji turizma", rekao je Aleksander Bec, vođa projekta #EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam.Za multi-partnerski projekat koji vodi Opština Negotin, uključeni su i Turistička organizacija Negotin, Muzej Krajine i Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Projekat vredan više od 99.000 evra, predviđa izgradnju mokrog čvora u muzeju Mokranjčeva kuća, renoviranje Turističkog informacionog centra i unapređenje marketinga i promocije, kroz tradicionalne kanale i u digitalnom okruženju, navodi se u saopštenju. Opština Golubac konkurisala je za adaptaciju Turističkog info centra i rekonstrukciju centralnog gradskog Trga, u vrednosti od nešto manje od 100.000 evra.Nakon rekonstrukcije, tokom letnjih perioda na trgu će biti postavljena letnja prodajna izložba lokalnih poljoprivrednih i zanatskih radova. Planirano je da se na trgu održavaju letnji festivali za decu kao i druge kulturne manifestacije. Uz pomoć projekta razviće se novi turistički proizvod nematerijalnog kulturnog  nasleđa ovog kraja u vidu oživljavanja Đerdapskih mitova i legendi.Za lakši pristup tvrđavi Fetislam, koja se rekonstruiše kroz drugu komponentu projekta #EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam, kao i povezivanje sa međunarodnim biciklističkim rutama Eurovelo 6 i 13, Opština Kladovo dobiće nešto više od 78.000 evra. Kroz projekat biće napravljena i pešačka i biciklistička staza u šancu tvrđave koji okružuje ceo lokalitet, što će omogućiti bezbednije kretanje posetilaca.Opština Veliko Gradište dobiće nešto manje od 56.000 evra za akciju nazvanu "KulTura na točkovima", projekat koji se naslanja na njihove prethodne aktivnosti, a cilj mu je da promoviše i uspostavi integrisanu turističku ponudu za najmanje tri kulturno-istorijska spomenika u tom regionu - tvrđave Ram i Golubac i rimski kompleks Viminacijum. Drugi deo projekta predviđa rekonstrukciju dela Eurovelo 6 međunarodne biciklističke rute, modernizaciju internet sajta lokalne turističke organizacije, kao i uvođenje integrisanog sistema rezervacija smeštaja i kategorizaciju Velikog Gradišta kao turističke destinacije.Grad Zaječar, koji nema dovoljne i adekvatne smeštajne kapacitete, može da računa na nešto više od 79.000 evra za završetak  omladinskog kampa u spomen parku "Šuma Kraljevica", u kome bi se ubuduće mogli smeštati učesnici različitih kulturnih, sportskih, obrazovnih, muzičkih, omladinskih i drugih manifestacija koje grad organizuje.

Srbija

Svi infrastrukturni objekti u Srbiji su osigurani

 "Iako u Srbiji osiguranje objekata u izgradnji nije obavezno, svi infrastrukturni objekti u Srbiji su osigurani, i to ne samo objekti u izgradnji i montaži već se ugovaraju i osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, koje obično predstavlja sastavni deo polise za izgradnju, ali i polise profesionalne odgovrnosti projektanata i nadzora. Ovo definitivno pobija prilično rasprostranjeno mišljenje da se o osiguranju misli tek kada se šteta dogodi, posebno kad je reč o vrednostima od više stotina hiljada, pa i miliona evra”, rekao je Đorđe Nedeljković, direktor korporativnog poslovanja UNIQA osiguranja na Kopaonik Biznis Forumu, na panelu posvećenom infrastrukturnim projektima i povezivanju. On je dodao da su najugroženiji infrastrukturni objekti, kada govorimo o putevima i železnicama, oni koji imaju dosta tunela, mostova, useka, odnosno oni koji se izvode na nepristupačnim terenima. Osiguranje u ovoj oblasti već je postalo standardni element u ugovorima između investitora i izvođača gde se propisuje i obaveza ugovaranja osiguranja radova i odgovornosti prema trećim licima. „Kad je reč o projektima izgradnje, osiguranje je i stvar odgovornosti prema društvu uopšte. Ukoliko se desi šteta trećim licima ona će najlakše biti nadoknađena iz osiguranja, a to vredi par promila vrednosti ukupne investicije, koliko iznosi veličina premije. Rizici koji dovode do najvećih šteta u našem regionu su elementarnie nepogode, a na našim prostorima posebno poplave, koje su sve učestalije – štete često iznose i po nekoliko stotina hiljada evra, u izveštajima svetskih osiguravača takođe se ističu rizici elementarnih nepogoda. Spisak rizika koji se mogu osigurati je dugačak, a neki od osnovnih su požar, građevinska nezgoda, prirodne nepogode, ljudska greška, krađa. Pored samih radova, osigurava se i postojeća imovina, oprema, skladišta, raščišćavanje ruševina itd. Retkost nisu ni štete prema trećim licima i njihovoj imovini“, rekao je Đorđe Nedeljković iz UNIQA osiguranja.Nedeljković je upozorio da to što su radovi i odgovornost prema trećim licima osigurani ne znači da učesnici u projektu mogu da budu neodgovorni: preduslov da bi šteta bila isplaćena je da se radi u skladu sa pravilima struke i u skladu sa zakonom, što važi kako za izvođače tako i za nadzor i za sve učesnike u realizaciji infrastrukturnih projekata.

Srbija

Ukrajinska IT firma napušta Novi Sad jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji

Ukrajinska IT kompanija Intellias saopštila je da je preselila svoje poslovanje iz Novog Sada u Zagreb, glavni grad Hrvatske. Predstavnici te kompanije kao razlog za taj potez navode vlasti prema agresiji Rusije u Ukrajini."U ovim teškim vremenima ne osećamo odgovarajuću podršku Ukrajini od srpskih vlasti, pa je Intellias odlučio svoj razvojni centar preseliti u Hrvatsku. Novi ured kompanije nalaziće se u Zagrebu", saopšteno je iz te kompanije koja upošljava preko 2.500 IT stručnjaka.U kompaniji ističu kako su Hrvatsku izabrali "zbog doslednog proukrajinskog položaja, pružanja pomoći ukrajinskoj vojsci i zaštiti izbeglica". Navode i kako Hrvatskoj zahvaljuju na podršci za hitan prijem u Evropsku uniju, kao i zbog zabrane saobraćaja za rusko vazduhoplovstvo u vazdušno prostoru Hrvatske.Ukrajina ograničila izvoz hrane, EU zabrinuta "Vrlo nam je važno kako druge države reaguju na događaje u Ukrajini u kojima se nalaze naši razvojni centri. Vidimo da hrvatsko političko vodstvo aktivno podržava Ukrajinu u ratu i pruža utočište izbeglicama", kaže izvršni direktor i suosnivač Intellias Vitaly Sedler.Prema njegovim rečima, ta kompanija se zahvaljuje i hrvatskim dobrovoljcima koji su otišli u Ukrajinu da pomognu njenoj vojsci, pa su s obzirom na sve to doneli smo hitnu odluku o preseljenju ureda Intelliasa u ZagrebIntellias je globalni tehnološki partner koji posluje u 25 zemalja širom sveta i upošljava 2.5000 profesionalaca, među kojima su i IT stručnjaci iz Srbije. Za sada nije poznato da li će odluka kompanije da preseli posao u Hrvatsku uticati i na njihove poslovne angažmane.

Srbija

Jelena Popović-Bujić (Iceberg Salat Centar): Žene su fleksibilnije i rade posao srcem

Žena u preduzetništvu je mnogo manje nego muškaraca, samo 30 odsto dok je 70 odsto muškaraca, kaže Jelena Popović-Bujić, generalna direktorka i vlasnica kompanije Iceberg Salat Centar, prva žena koja je dobila nagradu "EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2021. godinu".Povodom 8. marta Dana žena, vlasnica firme Iceerg Salat Centar kaže da kad je došla u firmu 2015. godine u firmi nije bilo žena među zaposlenima, dok su danas uglavnom žene na rukovodećim poslovima otkad je ona direktorka kompanije. “Smatram da su žene fleksibilnije, mnogo borbenije, da rade posao srcem, uvek nađu rešenje i sposobne za više uloga u životu”, kaže Jelena Popović-Bujić majka dvoje dece i generalna direktorka Iceberg Salat Centar.Na pitanje kako za devet godina da jedna žena prvi put dobije nagradu da li je razlog što se žene ne prijavljuju, nemaju takve ambicije, Jelena kaže da se za ovu nagradu preduzetnici ne prijavljuju već ih biraju na osnovu kriterijuma i rezulatata.“Žena preduzetnica ima manje i za ovu nagradu biraju se kompanije koje zadovlajvaju uslove, kad se odabere uži krug posmatra se da li imaju preduzetnički duh, strategiju, viziju, da li kompanija izvozi. Na osnovu toga, kasnije nezavisni žiri koji čine preduzetnici, nema nijednog člana EY, ocenjuju kandidate. Prema svetskoj metodologiji po kojoj ocenjuju kandidte pored potrebnih kriterijuma najvažniji je ljudski faktor i utisak koji preduzetnici ostave na žiri”, kaže Popović-Bujić. EY "PREDUZETNIK GODINE JE JELENA POPOVIĆ-BUJIĆ (ICEBERG SALAT CENTAR)

Srbija

RIK dodelio ugovore u postupcima „hitnih“ nabavki

Republička izborna komisija (RIK) dodelila je ugovore za nabavku softvera za pisarnicu, laptop računara i onlajn obuka. RIK je te tri javne nabavke "usled izuzetne hitnosti" sproveo u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Ugovor za softver dodeljen je kompaniji Fadata iz Beograda, a njegova vrednost je 7,08 miliona dinara (sa PDV-om). Pored firme Fadata, RIK je u postupku za nabavku softvera poziv uputio i firmama Digital Archiving i Laptop centar. Ponude su stigle od Laptop centra i firme Fadata. RIK je ponudu "Laptop centra" ocenio kao neprihvatljivu jer nije dostavio tehničku dokumentaciju za ponuđeni softver, proizvođački katalog ponuđenog softvera ili drugi tehnički dokument iz koga se jasno i nedvosmisleno može utvrditi da li ponuđeni softver ispunjava sve zahtevane karakteristike. Naručilac nije bio u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude, niti da je uporedi sa drugim ponudama.Ugovor za nabavku laptop računara za potrebe održavanja elektronskih sednica, vredan 23,9 miliona dinara (sa PDV-om), dodeljen je kompaniji Digitron ist.Ugovor za onlajn obuke za GDPR/270001, vredan 2,37 miliona dinara (sa PDV-om) dodeljen je kompaniji PDCA konsalting iz Novog Sada.  Ponuda ove kompanije ocenjena je kao najpovoljnija. Poziv u postpku nabavke za računare je upućen i kompanijama Magnetic system i Prointer sistem. Nabavke su "usled izuzetne hitnosti" sprovedene u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Hitnost je prouzrokovana događajima koje RIK "nije mogao da predvidi", a okolnosti koje opravdavaju hitnost nisu prouzrokovane postupanjem izborne komisije, pisalo je u oglasima o javnim nabavkama. Naime, kako se obrazlaže, predsednik Srbije raspisao je 15. februara vanredne parlamentarne izbore u Srbiji koji će biti održani 3. aprila, a zakonima je propisana obaveza da se na sajtu RIK-a objavljuju svi akti koje donosi Republička izborna komisija, opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.