Srbija beležila pad industrije u januaru

Ukupna industrijska proizvodnja u januaru 2022. međugodišnje je pala za 2,6 odsto, a desezonirani pad u tom mesecu izneo je 3,2 odsto, navodi se u novom biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

I u ukupnoj industrijskoj proizvodnji i u proizvodnji prerađivačke industrije u januaru je usledio međugodišnji pad i desezonirani pad u odnosu na prethodni mesec. 

Promet robe u trgovini na malo je u januaru još uvek imao visok međugodišnji porast, ali je veći deo tog porasta pojela inflacija tako da je realni porast izneo manje od polovine onoga sa kraja prošle godine. 

U MAT-u se ocenjuje da trenutni događaji u vezi sa Ukrajinom ne ulivaju očekivanja da će se tendencije i u svetu i u Srbiji popraviti. Naprotiv, veliki je rizik od pogoršanja. 

„Poremećena je međunarodna razmena i transport, cene energije i hrane (pšenica) vrtoglavo rastu, inflacija bi mogla da se dalje povećava“, navodi se u analizi. 

Presudna komponenta izrazitog pada ukupne industrijske proizvodnje je sektor proizvodnja za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.

Ta proizvodnja je izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, a porast u celoj godini u odnosu na 2020. godinu izneo je samo 0,7 odsto.

Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine izneo je oko 9,5 odsto, ali je u januaru ove godine produbljen na 19 odsto, dok je desezonirani pad u januaru bio 5,6 odsto.

Na drugoj strani, u sektoru rudastva zadržan je vrlo visok rast, u januaru međugodišnje 30,6 odsto, zahvaljujući porastu eksploatacije ruda metala koja je više nego utrostručena (porast za 230 odsto).

Prerađivačka industrija je u januaru 2022. zabeležila međugodišnji pad za 0,8 odsto i on je zabeležen u 11 oblasti.

Desezonirani pad u celoj prerađivačkoj industriji u januaru izneo je 2,5 odsto, a dogodio se u većini oblasti, u njih 16.

Najveći međugodišnji pad proizvodnje u januaru su imali prerada drveta, proizvodnja tekstila, proizvodnja nameštaja i proizvodnja koksa i derivata nafte.

I proizvodnja električne opreme u januaru ove godine se uvrstila među oblasti sa najvećim negativnim doprinosom proizvodnji prerađivačke industrije.

Međugodišnje je najviše pala proizvodnja baterija i akumulatora (za 36 odsto), sledi proizvodnja elektromotora, generatora, transformatora i opreme za distribuciju električne energije (pad za 17 odsto), bitno je pala i proizvodnja aparata za domaćinstvo (7 odsto), proizvodnja žičane i kablovske opreme (pad za 3 odsto). 

Na drugoj strani, proizvodnja opreme za osvetljenje je povećana za dve trećine. 

MAT napominje da su u celoj prošloj godini povećane ne samo proizvodnja cele oblasti nego i svih navedenih grana – od 9 odsto u slučaju baterija i akumulatora do 57 odsto u proizvodnji opreme za osvetljenje.

Rast se vidi kod osnovnih metala 

Pri međugodišnjem upoređivanju, proizvodnja osnovnih metala je u celoj 2021. godini povećana za 9,2 odsto, a u januaru 2022. za 7,1 odsto. 

Porast se zasniva na porastu proizvodnje sirovog gvožđa, čelika i ferolegura za 16 odsto u januaru 2022. godine i za 17 odsto u celoj 2021.godini (u kojoj je povećana i proizvodnja ostalih proizvoda primarne prerade čelika za 37 odsto).

Oporavak proizvodnje čelika može se povezati i sa izuzetnim porastom izvoza u Kinu (sa 326 miliona evra u na 822 miliona u ovoj godini).

Prehrambena industrija u prerađivačkoj industriji učestvuje sa 19,8 odsto, više nego dvostruko od učešća druge po veličini oblasti – proizvodnje koksa i derivata nafte (9,3 odsto).

U januaru ove godine je kod prehrambene industrije usledio pad, uprkos tome što je u decembru prošle godine bio najavljen zaokret ka rastu (međugodišnji porast u tom mesecu, desezonirani porast u tom mesecu, i prelazak trenda u rastući smer).

Međutim, u januaru ove godine, navodi se u biltenu, takvi pokazatelji nisu ponovljeni, usledio je međugodišnji pad proizvodnje u ovoj oblasti za 0,5 odsto, desezonirani pad u odnosu na prethodni mesec za 2,9 odsto i pad vrednosti trenda za 0,2 odsto. 

Ono što bi moglo delovati ohrabrujuće je međugodišnji porast proizvodnje mesne industrije u januaru za 3 odsto. 

U ovom trenutku, kako se navodi u analizi, nije moguće iole precizno prognozirati dinamiku privredne aktivnosti u predstojećem periodu.

„Sankcije Rusiji, sa povratnim dejstvom i na EU, delovaće na tokove snabdevanja sirovinama i proizvodnim komponentama, na mogućnosti izvoza, cene i mogućnosti nabavke energenata, cene hrane“.