Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Univerzijada otkazana, a firma koja je organizuje u gubitku 1,5 milijardi

Poslovanje državne firme "Pete evropske univerzitetske igre Beograd 2020", osnovane da bi organizovala evropsku univerzijadu, dovelo je do gubitka od preko 1,5 milijardi dinara uprkos tome što univerzijada neće biti održana ni ove, a ni naredne godine, piše Pištaljka. Iako univerzijada neće biti održana u Beogradu ni ove, a ni naredne godine, kako je zvanično potvrđeno Pištaljci iz Evropske univerzitetske sportske asocijacije, državna firma skraćenog imena "EUB 2020" nastavlja da posluje sa 35 zaposlenih, 499 računara i dva službena automobila uz obrazloženje da čeka "novi termin igara", otkriva Pištaljka.Prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu, firma "EUB 2020" beleži neto gubitak od više od 1,511 milijardi dinara.Кako se u finansijskom izveštaju navodi, najveći su troškovi proizvodnih usluga koji podrazumevaju transportne usluge, reklamu i propagandu, održavanje nekretnina, zakupninu i slično. Do objavljivanja teksta Pištaljka nije dobila odgovore na pitanja kako je došlo do gubitka.Pištaljka je pisala da je ova firma imala gubitak od 60 miliona dinara u 2019. godini kada je osnovana i da je tada najveći rashod bio onaj za zarade.Prema podacima koje su Pištaljci dostavljene iz firme "EUB 2020", broj zaposlenih se svakoga meseca menja, pa je najviše zaposlenih bilo u martu 2020. godine – 169, a najmanje u martu 2019. godine kada ih je bilo samo deset. Od meseca do meseca menjala se i prosečna neto plata koja nikada nije bila ispod 55.000 dinara a pojedinih meseci dostizala je i 90.000 dinara.Poreed plata u koje su uračunati topli obroci i stimulacije, Pištaljka piše da je država svakom zaposlenom plaćala službeni telefon, pa su troškovi za mobilnu telefoniju u 2020. godini iznosili ukupno 1.407.404 dinara, a u 2021. godini do maja 837.830 dinara. Usluge mobilne telefonije "EUB 2020" plaća Telekomu.Uprkos tome što svi zaposleni dobijaju novac za prevoz i što se sve aktivnosti ovog društva odvijaju u Beogradu, firma takođe raspolaže i sa dva službena automobila koje ovo društvo zakupljuje po ceni od 143.475 dinara mesečno.Кako navode iz firme „EUB 2020”, automobile koriste direktor, zamenica direktora, sektor opštih poslova i sektor za finansije "za aktivnosti unutar društva, od kurirskih poslova, obilazaka radova, prevoza robe do i iz magacina, odlazaka na sastanke i sličnoViše od sto miliona dinara vredi ugovor o marketinškim uslugama koji je "EUB 2020" potpisao sa konzorcijumom koji predvodi beogradska firma "Blok end rol" (Block&Roll), a ugovor za usluge odnosa s javnošću sa firmom "PRA" iznosi 59.400.000 dinara sa PDV-om. Oba ugovora potpisana su u januaru prošle godine.Za odnose s javnošću bila je zainteresovana samo beogradska firma "PRA", koja je i dobila posao.Firma trenutno raspolaže i sa 499 računara koje je kupila preko dve javne nabavke od firmi "Pan Computers" i "Hiteam" u ukupnoj vrednosti od 40.634.940 dinara bez PDV-a. "Trenutno zaposleni koriste računare za svoje redovne poslove, a ostali deo je lagerovan u magacinu. Računari će se nakon održavanja igara, ili ukoliko ne dođe do realizacije igara, raspodeliti po odluci osnivača Društva", odgovorili su Pištaljci. Većina laptopova kupljena je u maju prošle godine, kada je odluka o odlaganju igara već bila doneta.Nakon odlaganja igara u martu ove godine zbog pandemija virusa korona firma "EUB 2020" je nastavila da posluje i čekala odluku za novi termin krajem ove ili sledeće godine. Organizacija Evropskih univerzitetskih igara u 2022. godini već je dodeljena poljskom gradu Lođu, dok je termin za 2024. godinu dodeljen mađarskim gradovima Debrecinu i Miškolcu. U toku je konkurs za 2026. godinu. Uprkos tome, prema informacijama koje je Pištaljka dobila iz firme "EUB 2020", Vlada Republike Srbije i dalje nema u planu gašenje ovog društva, sve dok ne budu gotovi pregovori za navodni novi termin održavanja igara u Beogradu."EUB 2020 d.o.o. mora postojati i završiti svoje aktivnosti i ako se igre definitivno ne održe, u smislu gašenja i likvidacije privrednog društva, s obzirom da je njegov osnivač Republika Srbija, tj. Vlada RS, a to je proces koji zahteva određeni vremenski period i proceduru", naveli su iz firme "EUB 2020".

Srbija

Šta činimo da nam deca da ne završe u kandžama zlostavljača?

Piše: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeutDa li ste prebrižan roditelj i kakve to veze ima sa zlostavljanjem? U ranijem tekstu na Novoj Ekonomiji "Kako da ne postanemo žrtve", kao jednu od tema u vezi sa aktuelnim aferama zlostavljanja, naveli smo i uticaj okruženja na pojavu nasilja i njegovo održavanje. U ovom tekstu ćemo pre svega razmotri prirodu uticaja okruženja na decu i kasnije odrasle (kada ta deca porastu i postanu punoletna). Takođe, pozabavićemo se i pitanjem na koji način bi okruženje, kako ono neposredno (roditelji, škola, vršnjaci itd), tako i ono šire (razne društvene institucije, mediji, obrazovni sistem, vrednosni sistem društva i sl), mogli bolje da pomognu deci (tj. kasnije odraslima), da ne upadnu u zamku zloupotrebe, manipulacije i zlostavljanja, i/ili da se iz te zamke izvuku, ako su u nju već upali. Šta u našem okruženju podstiče manipulaciju i zloupotrebu pojedinca, i na koji način?Pođimo od porodice kao najneposrednijeg i prvog okruženja sa kojim dolazimo u kontakt nakon rođenja. O značaju otvorene i iskrene komunikacije o svim temama je verovatno izlišno govoriti. Odnos prema drugima u najvećoj meri se uči imitacijom ponašanja roditelja. Zato puko objašnjavanje ili pridikovanje deci nema mnogo efekta. Najbolji način da dete naučimo nekom poželjnom ponašanju je davanje dobrog ličnog primera. Ako smo i sami iskreni, ako priznajemo sopstvene greške, ako umemo da praštamo, ako smo blagi (a ne dežurna zvocala i kritizeri), ako ne namećemo pravila bez razumnog obrazloženja i sl., onda će i naše dete naučiti da se tako odnosi prema drugima. Analogno tome: ako "muvamo", jedno govorimo a drugo radimo, guramo probleme pod tepih, dokazujemo svoju ispravnost pošto-poto i ne umemo da kažemo "izvini" ili "pogrešio/la sam" itd., onda je vrlo verovatno da ćemo takvo ponašanje videti i kod sopstvenog deteta. Zatim, ako nam se dete poveri, iznese neki svoj problem, a mi na to reagujemo panično, sa kritikom (bilo deteta ili druge osobe u sukobu), narogušeno, pre-emotivno, ismevanjem i sl., onda je velika šansa da će se naše dete uplašiti od naše reakcije, da će se osetiti preplavljeno emocijama, i da će posledično ustuknuti, zatvoriti se i velika je šansa da ubuduće neće više deliti svoj bol i tajne sa nama. Deca kao snežne pahuljiceTreći odgojni problem koji se danas sve češće viđa je takozvano "helikopter roditeljstvo", koje rezultira u psihološki veoma fragilnoj deci, koju neki autori nazivaju "snežnim pahuljicama". O čemu se naime radi? Počevši od 80-tih godina 20 veka u Americi, način odgajanja dece je doživeo neke suštinske promene. Kao rezultat veće prisutnosti crnih hronika u medijima, roditelji su postajali progresivno sve uplašeniji da puste svoju decu da se, bez nadzora, igraju sa vršnjacima na ulici. Roditelji, od tada, u sve većoj meri počinju neprestano da nadziru i "tetoše" svoju decu.Sa razvojem interneta i socijalnih mreža, problem je dalje produbljen. Deca se danas druže više u virtuelnom, nego u realnom okruženju. Kao rezultat ovakvog odgoja, deca izrastaju u odrasle osobe koje nemaju dovoljno razvijene veštine rešavanja konflikata, problema i uopšte trpljenja psihičkog bola.Eminentni socijalni psiholog Jonathan Haidt poredi ovaj nedostatak psihološke rezilijentnosti, sa npr. nedostatkom imuniteta ili otpornosti na alergene. Naime, naučno je dokazano da ako deci ne dajemo ni da okuse kikiriki (na primer iz straha od alergijske reakcije), onda će upravo iz tog razloga, tj. zbog neizloženosti alergenu, dete razviti neotpornost na kikiriki, tj alergiju na kikiriki. Ili, kao što je našim kostima potrebno opterećenje i ponekad lakši udarci i padovi, da bi ojačale, tako i našem psihičkom sistemu trebaju psihološki izazivi i tečkoće, da bismo naučili da se sa njima nosimo i da ih podnosimo, a bez da se psihološki "obezglavimo", "raspadnemo" ili da budemo izmanipulisani ili zloupotrebljeni od nekih ljudi sa lošim namerama (kojih na žalost ima u svim društvima i uvek će ih biti). Ono što "helikopter roditelj" pokušava je da okruženje deteta očisti od svih "patogena", da ga učini "sterilnim", ne bi li tako zaštitio svoje dete od eventualne bolesti i povrede. Time, nenamerno, takav roditelj u stvari dugoročno čini medveđu uslugu svom detetu, jer sprečava da dete ojača, da se "iskali" i tako pripremi za kasniji život u kojem će se, pre ili kasnije, pojaviti razni "patogeni", bilo u vidu bakterija ili ljudi sa zlim namerama.   Kada krene u školu, dete na dalje sve više dolazi u kontakt sa društvom u celini, drugim istitucijama osim porodice, kao i društvenim normama i društvenim vrednostima. Naravno, i pre škole, i to posredno preko roditelja, dete još od rođenja "upija" uticaje šireg društvenog miljea. Počevši od školskog uzrasta, uticaj društva na dete postaje neposredniji, direktniji. Baveći se problemom manipulacije i zloupotrebe u našem društvu, navedimo ovde neke od (po utisku autora), najbitnijih društvenih faktora koji podstiču javljnje i održavanje spomenutog problema u našem društvu:- Spoljašnji lokus kontrole (SLK). Lokus kontrole je subjektivni osećaj vladanja, odnosno nevladanja sopstvenim životom. Za osobu sa SLK, tok njenog života je određen pretežno spoljašnjim uticajima i ona oseća da nije gospodar svog života, već da u najvećoj meri zavisi od okolnosti u kojima je ili od drugih ljudi. Posledično, i logično, osoba sa SLK će se manje zalagati da nešto promeni u svom životu. Jer, čemu trud i zalaganje kad i tako ništa ne može da promeni?Kakva je veza SLK i podložnosti manipulaciji i zlostavljanju? Ako smo ubeđeni, i to kolektivno, da smo nemoćni, da naša sudbina zavisi od našeg okruženja i drugih ljudi (moćnika), onda ćemo se mnogo spremnije "pomiriti sa zlom sudbinom" i fatalistički prihvatiti "surovu realnost" da smo žrtve i da tu ništa ne može da se promeni, čak i ako bismo probali. Jer moć uticanja na naše živote nije u našim rukama.   -  Autoritarnost i manjak kritičkog mišljenja. Još su psihološka istraživanja 60-tih godina 20 veka pokazala visok nivo tzv. autoritarnosti kao psihološke osobine u populaciji stanovništva Srbije. Autoritarnost je slepa pokornost autoritetu i preuzimanje stavova autoriteta bez bilo kakve kritičke distance ili preispitivanja. Razvijanje kritičkog mišljenja kod dece ne bi trebala da bude neka "velika mudrost" ili skup projekat. Bili bi dovoljni na primer časovi praktičnog debatovanja o raznim običnim životnim pitanjima i temama. Međutim pitanje je da li ima iskrenog interesovanja u društvu? (eventualno tema za neku širu debatu?)Kakva je veza manjka kritičkog mišljenja i autoritarnosti i pokornosti zlostavljaču? Čini se da je objašnjenje izlišno. Ako je zlostavljač neka cenjena figura u bilo kojoj branši, a društvo je autoritarno, onda se i mladi uče i navode da slede taj "svetli primer" svojih roditelja i drugih odraslih, da slepo veruju u ono što autoritet kaže i da rade ono što im autoritet naloži. - Izbegavanje neprijatnosti, posebno ako nije jasno sa kojim ciljem bismo preduzeli nešto opasno ili bolno, tj. koja je potencijalna dobit od pobune. Ovo je u stvari celishodno i logično ponašanje. Ako ne znamo tačno šta će nam dobro doneti ako se na primer pobunimo protiv nasilnika, a sa druge strane, kristalno nam je jasno da nam odmah prete neke sankcije, onda ćemo lako pokleknuti i predati se u ruke zlostavljača. Jačanje odbrambenih snaga bi se sastojalo u jačanju društvene podrške osnovnim moralnim vrednostima jednog civilizovanog društva, kao i pravljenje kolektivnog akcionog plana. Takav plan bi trebalo da započne analizom problema: njegovih uzroka i faktora koji ga jačaju i slabe. Ali, čini se da takav svestan i organizovan napor u društvu (čitaj intelektualnoj eliti) u Srbiji izostaje. Još više od intelektualnog napora, nama manjka spremnost na ličnu žrtvu (u vidu preuzimanja rizika da se primi kritika, ulaganja energije i vremena i sl.) a zarad opšteg dobra i civilizacijskih vrednosti. Narodski rečeno: ulenjili smo se.  - Primat emocija nad razumom. Puštanje da nas vode strasti i da se ponašamo razuzdano, bez kočnica. Nedostatak emocionalne samokontrole, kao i nevrednovanje emocionalne zrelosti kao društvene vrednosti. Slično prethodnoj stavki (izbegavanje neprijatnosti), impulsivnost je takođe odlika spontanog, nesocijalizovanog, dečjeg ponašanja. Žao mi je ako će se neko osetiti uvređenim, ali kao društvo mi ne vrednujemo emocionalnu i socijalnu zrelost, tj. razvijene socijalne i emocionalne veštine. Kako je kontrola emocija povezana sa otpornošću prema manipulaciji i zlostavljanju?Ako je impulsivno, divlje pokazivanje emocija norma, ako se u društvu ne etiketira kao nezrelo i nepoželjno ponašanje, onda će takvo ponašanje manipulatora ili nasilnika biti ocenjeno kao normalno, a možda čak i poželjno. Time žrtva u stvari ne postavlja "gard" ili zdrave granice dopustivog i nedopustivog. Sve se može, sve je OK, pa i šamari, seksualne zloupotrebe, zavođenje maloletnica i slično. 

Srbija

Doktorand na Harvardu: Porazno je da su iz Srbije otišli i oni koji su uspeli

U inostranstvu trenutno živi preko 730 hiljada ljudi koji su otišli iz Srbije, a van granica otišlo je i oko 10 odsto akademske zajednice, pokazuju podaci do kojih je došli Aleksandar Buranov i Tica Lin, doktorandi na Harvard univerzitetu. Neki od njih su se vratili usled pandemije, ali Bauranov za Novu ekonomiju kaže da su male šanse da će ovde i ostati.On ističe da se radi samo o ljudima koji su preselili iz Srbije, a ne i generacijama koje su rođene u inostranstvu, a izjašnjavaju se kao Srbi. Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000 Do ovih podataka su došli koristeći podatke koje pruža Fejsbuk, odnosno platforma za oglašavanje Fejsbuk eds (Facebook Ads), objašnjava za Bauranov.“Ukoliko se registrujete kao preduzeće, FB dozvoljava da filtrirate njihove korisnike radi preciznijeg oglašavanja. Na primer, moguće je videti približan broj FB korisnika u Beogradu koji su zainteresovani za fudbal”, kaže Bauranov.Objašnjava da su oni ovaj mehanizam iskoristili kako bi našli broj ljudi u svakoj državi na svetu koji su nekad živeli u Srbiji, uključujući njihovu starnosnu grupu, pol, obrazovanje i status veze.Naglašava da nijedan od ovih podataka ne sadrži informacije kao što su ime ili prezime, te da su sve baze apsolutno anonimne."Tačka povratka" za znanje koje dolazi iz dijaspore “S obzirom da samo određeni procenat migranata koristi FB, napravili smo model koji na osnovu tog broja daje procenu ukupnog broja srpskih migranata u određenoj zemlji. Pošto je projekat počeo u septembru, prve podatke smo skupili za oktobar.”Zatim su na svaka dva-tri meseca ponavljali analizu i pratili da li se broj srpskih migranata povećava ili smanjuje. Podatke do kojih su došli objavili su na sajtu migracije.net gde je moguće pronaći brojke za oktobar, februar i maj za svaku državu pojedinačno.Bauranov ističe da su jedini apsolutno tačni podaci one koje daje država i da njihove procene sigurno sadrže “neku malu grešku”.Ipak, država nema podatke o tome kako se migracije dešavaju u realnom vremenu, odnosno ne postoji način kako bi nam država izveštavala koliko je ljudi iz Srbije otišlo svakog meseca, niti koliko se njih vratilo.Tako, sve to Bauranov nije izašao sa podacima, nismo znali ni da se od oktobra u Srbiju vratilo više od 120 hiljada ljudi.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje “Ljudi koji su se vratili od oktobra uglavnom su oni koji nisu imali rešen useljenički status u destinacionoj državi i nisu imali gde drugde da odu tokom pandemije - studenti, ljudi na privremenim poslovima,” objašnjava on.Dodaje da će nastaviti da prate brojeve kako bi videli koliko od ovih 120 hiljada će ostati u Srbiji.“Mislim da je mala šansa da se oni zadrže i da je ova imigracija privremena.”Iz Srbije otišlo deset odsto naučnikaNezavisno od Facebook analize, uradili su analizu biblioteke naučnih radova Microsoft Academic, kako bi utvrdili koliko je akademskih radnika i naučnika otišlo iz Srbije.“Analizirali smo oko 200 miliona naučnih radova i tražili naučnike iz Srbije koji su objavili rad u Srbiji (kao član srpskog fakulteta), a zatim se preselili i objavili naučni rad kao član nekog stranog fakulteta.”Došli su do podatka da je čak deset odsto akademske zajednice napustilo Srbiju. Bauranov naglašava da su u pitanju najproduktivniji i za državu najvredniji delovi akademske zajednice - doktorandi koji su pri kraju svojih studija, docenti i profesore. Analiza nije obuhvatila one koji nisu objavili nijedan naučni rad.“Ovaj rezultat je porazan jer pokazuje da čak i oni koji su „uspeli“ u akademskom svetu u Srbiji odlučuju da odu,” kaže Bauranov.Ističe da nam najviše odlazi inženjera, matematičara i fizičara, a za to postoje dva razloga.“Prvo, u ovim disciplinama je neophodno kontinuirano finansiranje da bi se radilo kvalitetno istraživanje, što kod nas nije slučaj. Drugo, prilika za povećanje zarade preseljenjem u inostranstvo u ovim disciplinama je najveća – matematičari, fizičari i inženjeri se lako prebacuju na tražena zanimanja u oblastima kao što su data science, machine learning i sl.”Mladi koji odlaze: Treba se boriti sam u svetu Bauranov je i sam otišao na Harvard, a ističe da misli da je Amerika najbolje mesto za naučnike jer su finansiranje i uslovi za istraživanje odlični, što je, kako kaže, rezultat ulaganja ne samo države, nego i privatnih kompanija.Master je u uradio pre nekoliko godina u Kaliforniji, a trenutno radi na doktoratu koji se tiče procenjivanja uticaja samoupravljajućih automobila na saobraćaj, kao i preporuke za planiranje gradova i infrastrukture u kontekstu ove tehnologije.“Paralelno sa time radim i na kreiranju kotrole letenja u gradovima za potrebe dostavnih dronova i letećih taksija. Konkretno, deo sam tima koji radi na formiranju ovog sistema u Parizu za Olimpijadu 2024. godine.”Ukoliko odluči da se vrati u Srbiji objašnjava da će nastaviti sa radom na projektima u avijaciji sa američkim univerzitetima, čime se bavio i pre odlaska u Ameriku. Cilj mu je da taj rad jednoga dana preraste u istraživački centar.Ipak, na pitanje da li veruje da se u Srbiji može podjednako uspešno raditi kao i u Americi odgovara - ne, ako si mlad, zdrav i bez duga, nigde ne može da se radi uspešno kao u Americi.Domaće tržište radne snage oseća efekte odliva kvalitetnih kadrova “Novac za osnivanje kompanija je lako dostupan, međutim, ta preterana dostupnost i oslanjanje na dug često izaziva lične, regionalne i nacionalne finansijske balone.”U Americi mu upravo smeta manjak regulative koji, kako kaže, omogućava značajno bogaćenje, uglavnom na uštrb radnika i prirodne sredine.“Za mene lično, razlog definitnivnog povratka u Evropu, I eventualnog povratka u Srbiju, neće biti bolja poslovna klima, nego odlazak od socijalne neuređenosti u Americi”, zaključuje Bauranov.

Srbija

Kako su mlevene pečurke iz Padinske Skele našle kupce preko Amazona

Prvo  čorbica od sušenih organskih šampinjona i povrća iz "Padinjaka". Onda malo hleb od spelte, šampinjona i bundeve, pa  veganska pica sa granulama od - organskih šampinjona gajenih u plastenicima preduzeća Eko fungi, nedaleko od Beograda. Tako izgleda tanjir Amerikanaca koji na Amazonu mogu da kupe proizvode od organskih gljiva uzgajanih u plastenicima preduzeće Eko fungi. Direktorka ovog preduzećam jednog od malobrojnih u Evropi koje ima sertifikovanu organsku proizvodnju gljiva, je biolog Ivanka Milenković. Ivanka već 32 godine proučava i gaji pečurke.Ovaj đak beogradskog i holandskog univerziteta  bavi se organskom proizvodnjom šampinjona poštujući cikluse u prirodi i principe plave ekonomije. To znači da koristi isključivo obližnje lokalne sirovine, da ne troši silnu energiju, ne uništava prirodu, a otpad ponovo koristi u proizvodnji. U pandemiji, Ivanka i njene kolege bili su primorani da osmisle alternativne načine online prodaje. Tako se i dogodilo da su odlučili da izađu na Amazonovu platformu u Americi. To nije bilo lako. Za čitaoce Nove ekonomije i sva mala preduzeća koja razmišljaju o osvajanju američkog tržišta putem ove platforme, Miloš Mirković, marketing menadžer u Eko fungi, nesebično detaljno otkriva kako su uspeli, ali i gde su pogrešili. Da bi mogli da se registrujemo na platformi kao kompanija čije sedište je u Beogradu morali smo da uradimo nekoliko stvari, priča Miloš. "Amazon nema podršku u Srbiji što znači da Amazon ne prihvata račune u našim bankama.Taj problem smo rešili tako što smo otvorili preko Payoneer-a račun u Americi i dobili u stvari američki, dolarski račun, koji smo prijavili na platformi". Kako kaže, to je ujedno i jedini način da se iz naše zemlje uradi registracija na njihovoj platformi. Sve što se proda u Americi, Amazon uplati na Payoneer račun i onda sa tog računa se prebacuje na Ekofungi račun u Srbiji. Ali, onda nastaje problem sa izvozom robe do Amazonovog centralnog magacina. "Amazon nije kupac naše robe, on je samo posrednik i platforma za prodaju. Mi smo dužni da robu dovedemo do njihovog centralnog magacina odakle je oni posle isporučuju na adresu kupca. Zahvaljujući špediterskim kompanijama koje rade kao partneri sa Amazonom dobili smo informaciju ( koja je inače javna, ali nije lako do nje doći, pogotovu iz Beograda) da je najbolje rešenje da se registrujemo u Americi kao nerezidentni uvoznik. U saradnji sa kompanijom Milšped i njihovim ljudima u US uspeli smo da se registrujemo. Ekofungi izvozi robu iz Beograda i Ekofungi kao nerezidentni uvoznik prima robu u SAD koju onda šalje do Amazonovog skladišta". Kako registrovati brend na AmazonuNa Amazonu sada postoji Ekofungi brend ( EF EKOFUNGI ). Amazon ima opciju da svakoj kompaniji koja ima svoj brend da mogućnost da taj brend zaštiti kako na svojoj platformi tako i na celoj teritoriji Amerike. MI smo podneli zahtev da se naš brend koji je već bio registrovan ispred Evropske komisije prihvati od strane Amazona. Dali su zeleno svetlo i sada imamo zaštićen brend čime se izdvajamo od većine prodavaca/preprodavaca koji se nalaze na toj platformi.Kao registrovan brend dobili smo razne mogućnosti koje mogu da koriste samo brendirane kompanije.Tu spadaju razni alati:- Marketing i promocija proizvoda-  Uređivanje početne strane proizvoda ( izgled,slike, tekst ), mnogo više stvari smo mogli da stavimo i da napravimo izgled naše stranice onako kako smo želeli - Davanje kupona-popusta- Praćenje proizvoda ( analitički podaci ) koliko ljudi nas je posetilo, koliko ljudi je kupilo proizvod, koliko nije itd. - Optimizacija ključnih reči - Dobili smo opciju da pronađemo najbolje reči vezane za naš proizvod koje potencijalni kupci najčešće ukucavaju u pretragu. Prodaja prvih proizvodaKao registrovani brend sa svim opcijama koje smo dobili odlučili smo da pošaljemo 3 proizvoda i da se oprobamo. Svi novi prodavci imaju limit. Amazon ne dozvoljava da se proizvodi gomilaju u njihovim magacinima tako da smo bili uslovljeni da posšaljemo 200 jedinica proizvoda od svakog. Naše kutije su takve da smo morali da pošaljemo 180 od svakog, ukupno 540 kesica naših proizvoda. Prvi deo registracije sređivanje svih papira koje Amazon i Američka država traže je trajao od maja 2020. godine do oktobra 2020.  U oktobru smo započeli slanje robe i roba je konačno stigla u Amazon  polovinom novembra 2020. godine.Njihovim ljudima je trebalo 15 dana da našu robu provere i da je ubace u njihov sistem kako bi bila dostupna na platformi. Amazon u potpunosti odgovara za našu robu od trenutka prijema tako da ako se bilo šta desi u njhovom magacinu ili u toku isporuke do kupca, Amazon nadoknađuje nama u iznosu koji smo istakli na njihovoj platformi.  Koju god cenu da mi stavimo, Amazon tu cenu nama plaća ukoliko se nešto desi sa  robom. Od 1.12.2020. Ekofungi proizvodi su bili dopstupni na celoj teritoriji US u svih 50 država. Rok isporuke je bio od 1 do 3 dana u zavisnosti da li kupac želi da doplati da mu proizvod stigne sutra ili će da čeka par dana dok mu Amazon ne isporuči. 50 dolara od Amazona s pretvorilo u dug od 600. Kako?Kao neko ko se tek pojavio na najvećem i najkonkurentnijem tržištu na svetu mi smo odmah u decembru krenuli sa reklamiranjem naših proizvoda. Dobili smo 50 dolara od Amazona da počnemo sa reklamiranjem na samoj platformi i nakon potrošenih 50 dolara nastavili smo da sami finansiramo marketing. Prodaja na Amazonu je specifična i ima svoja pravila. Mi kao novi prodavci nismo imali iskustva i to je dovelo do toga da napravimo određene greške. 1. Hteli smo da stavimo promociju 40% od cene na samoj platformi i da tu istu promociju damo i preko društvenih mreža. To su odvojeni alati i obe promocije se prave odvojeno. Rezultat toga je bio da je Amazon spajao te dve promocije i ustvari davao kupcima popust od 80%. 2. Marketing njihov se bazira na PPC ( pay per click ). Izaberu se određene reči preko kojih se reklamira i svako ko ukuca te reci vidi na prvom mestu vas proizvod. Ukoliko se odluci da klikne na proizvod i pogleda o cemu se radi Amazon vam to naplati. Ovaj vid marketinga iako je dosta efikasan je bio za nas previse skup. Mi prodajemo prehrambene proizvode organski sertifikovane ali cena ne moze da bude dovoljno visoka da izdrzi ovako skup marketing. cena po kliku je nam je bila izmedju 0.8$ do 2$. Posto nismo znali kako na drugaciji nacin da promovisemo nase proizvode i da nas ljudi vide u moru proizvoda koji se nalazi na platformi ovo nam je bio jedini nacin. Ovakav vid marketinga smo radili od sredine decembra do marta meseca. I u tom periodu smo napravili minus od 600 dolara. Imali smo znacajnu prodaju i u odnosu na pocetak decembra kada se nismo reklamirali prodaja jeste stvarno skocila ali su nam i troskovi bili preveliki. Ja sam se prijavljivao na sve webinare koje je Amazon organizovao u cilju da nadjemo resenje da poslujemo u plusu. Jedan od tih webinara je bio i bas kako treba da se vodi kampanja, instrucije korak po korak. Ti webinari su bili u Januaru i mi smo uradili sve sto su nam eksperti iz Amazona savetovali. Jednostavno nas proizvod je previse jeftin za takav vid marketinga i rezultat je bio da smo dosli u situaciju da dugujemo amazonu 600 dolara. Umesto da nam taj iznos naplate, blokiraju prodaju ili nas sankcionisu na bilo koji nacin, Amazon nam je rekao da cemo dug koji imamo prema njima platiti onda kada prodaju dovedemo na profitabilan nivo. 600 dolara su nam zamrzi da se tako izrazim i nastavili su da nam salju novac koji smo zaradili bez obzira sto imamo dug prema njima.   Zahvaljujuci silnim webinarima i preko 1000 mejlova razmenjenih sa njihovim supportom dobili smo poziv da se budemo deo Akademije za mala i srednja preduzeca koja prodaju svoje proizvode preko njih. Ta akademija je obuhvatala sve pojedinosti od toga kako se kreira profil, kako se odredjuje prava cena, kako se proizvodi reklamiraju i pozicioniraju. Kako se pravilno koriste svi alati koji su nam dostupni. Dobili smo i neke alate koji su jos uvek beta verzija da bi smo ih probali i testirali i da bi nam pomogli u prodaji. Ocene kupacaJedna od najvaznijih stvari za prodaju jesu ocene kupaca ( review ) to se jako tesko dobija posto ljudi nisu voljni da kada kupe nesto napisu da li im se to svidja a to je jako vazna preporuka da bi drugi ljudi koji dodju mogli da znaju da li se radi od dobrom ili losem proizovdu. Amazon nam je dao opciju da nase proizvode posalje kod najkompetentnihij ljudi iz nase branse koji ostavljaju objektivne komentare i da na taj nacin dobijemo pocetnih 20ak review-a. Mi smo to prihvatili i dobili smo 55 ocena za nasa 3 proizvoda od kojih su 95% bili pozitivni od 5 zvezdica. Webinari na koje smo isli, komentari koje smo dobili kao i znanje sa akademije ali i iskustvo, 6 meseci koje smo proveli na paltformi, dovelo je do toga da limit koji smo imali na pocetku od 200 jedinica proizvoda pomerimo na 3000 jedinica. U razgovorima koje smo vodili sa ljudima iz Amazona dosli smo do zakljucka da su puderi, mlevene pecruke jako atraktivne i da bi bilo dobro da napravimo i neki nov proizovod. Posto nam limit vise nije bio 200 to je znacilo da robu ne moramo da saljemo avionom ( avio transport je previse skup i mnogo utice na nasu cenu ) vec da mozemo da robu saljemo brodom. Mi smo napravili 3 nova proizvoda plus smo poslali svih 5 koje smo do tada imali vec i na taj nacin poslali 8 razlicitih proizvoda u ameriku. Novi limit koji smo dobili nam je omogucio da sa 8 proizvoda napunimo kontejener i brodom posaljemo robu za Ameriku. Po zavrsetku akademije dobili smo poziv za nove video sastanke kao kompanija koja je pokazala da joj je stalo da uspe. Najnovija opcija koju nam je Amazon ponudio je da na svakom nasem pakovanju bude QR code ( data matrix tehnologija ) skoro je bio clanak da je Sabacka mlekara uvela ovu tehnologiju za 800.000evra. Tu istu tehnologiju cemo mi imati na svim nasim proizvodima. U narednih nekoliko dana cemo zavrstiti sve tehnicke stvari sa ljudima iz Amazona i dobiti ovu tehnologiju za sve nase proizvode. Ne samo za proizvode koje idu u Amazon vec za sve nase proizvode gde god da ih izvozimo i prodajemo. Ono sto je jos vazno Amazon putem ovo tehnologije stiti nas kao njihove partnere da ne dodje do kopiranja ili falsifikovanja nasih proizvoda. U koliko bi neko pokusao da napravi kopiju naseg proizvoda, da stavi istu ambalazu a da proizvod bude znatno nizeg kvaliteta mi kao mala firma koja tesko moze da vodi sporove u drugim zemljama imamo zastitu u vidu toga da Amazon sankcionise i brani nase interese u vecini razvijenih zemlaja gde imaju tu mogucnost. Nakon sto implementiramo QR kod ( data matrix tehnologiju ) Amazon ce nam pruziti zastitu brenda i proizvoda u sledecim zemljama :  UK,US, Kanada, Spanija, Nemacka, Francuska, Italija, Indija, Australija. Nasa prica je pocela u maju 2020 sa porblemima oko registracije i salnja robe kao i sa limitima u vidu kolicine. Poslali smo 540 jedinica ( 3 vrste proizovda ) i sa time poceli probijanje na trzistu.Sada godinu dana kasnije uvodimo jednu od najmodernih tehnologija u prehrambenoj inustriji, razvili smo 3 nova proizvoda i saljemo ukupno 10500 jedinica ( 8 proizvoda ) za US. Uvodimo placanje i kupovinu preko naseg Website-a za sve korisnike koji imaju Amazon nalog preko Amazon pay sistema. Amazon je svestan da je veliki problem davanje kreditne kartice i ostalih licnih podataka na sajtovima koji jos uvek nemaju izgradjeno poverenje. Mi cemo na ovaj nacin moci da prodajemo nase proizvode preko naseg sajta a kupci nece morati da nam ostave svoje podatke. Karitca koju su prijavili pri kreiranju naloga za amazon ce automatski da izvrsi transakciju ciju sigurnost naravno garantuje Amazon. Imacemo opciju da se proizvodi plate tako sto ce neko ukucati svoje podatke kao sto se radi na vecini sajtova ali cemo imati i drugu opciju koja ce biti plati preko Amazona gde jedino sto treba je da se uloguju u svoj amazon nalog i da na taj nacin kupe proizvode na nasem sajtu preko firme u koju imaju poverenje. 

Srbija

Država najavila subvencije za ugradnju solarnih panela

Krajem avgusta ili najkasnije u prvim danima septembra Ministarstvo rudarstva i energetike raspisaće javni poziv za subvencionisanje ugradnje solarnih panela, najavila je danas ministarka rudarstva i energerike Zorana Mihajlović. "Plan je da javni poziv za subvencije za ugradnju solarnih panela protekne isto kao prethodni o povećanju energetske efikanosti, odnosno zamene stolarije. To su bitni projekti koji će trajati i nekoliko godina. Drugi javni poziv za zamenu stolarije ponovićemo krajem decembra ka svim lokalnim samoupravama", kazala je ona u Metovinci kod Bora. Mihajlovićeva je istakla da će Ministarstvo i u narednoj godini obezbediti sredstava za subvencije.Prema njenim rečima za narednu godinu je u planu 100 miliona evra za zamenu stolarije. Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je objavilo spisak 67 lokalnih samouprava kojima su odobrena sredstva za finansiranje programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova u ukupnom iznosu od oko 224,3 miliona dinara. 

Srbija

Nastavljamo da jačamo potrošačko iskustvo u kategoriji čokolade

Atlantic Grupa i Beri Kalebo, vodeći svetski proizvođač visokokvalitetnih proizvoda od čokolade i kakaoa - sklopili su juče ugovor o saradnji, koja će unaprediti proizvodnju i kvalitet Atlanticovog etabliranog portfolija u asortimanu čokolada, pod brendom - Atlantic Štark, čija tradicija u Srbiji datira još od 1922. godine.Partnerstvo sa Beri Kaleboom u potpunosti je u skladu sa strateškim prioritetom Atlantic Štarka da se usredsredi na dalji razvoj portfolija čokolade, ulaganjem u nove tehnologije i istraživanjem novih partnerstava. „Radujemo se bliskoj saradnji sa timom Beri Kaleboa u različitim oblastima i siguran sam da naše partnerstvo može doneti mnogo dobrih benefita za obe naše kompanije, a sve sa jedinim ciljem da našim potrošačima i kupcima ponudimo nova uzbudljiva čokoladna iznenadjenja. Srećna je okolnost i to da novo partnerstvo u razvoju tržišta čokolade možemo objaviti upravo na svetski Dan čokolade. “, rekao je tom prilikom Marko Njavro, generalni direktor kompanije Atlantic Štark.Atlantic Štark je prvi regionalni strateški partner Bari Kaleboa, koji će se snabdevati iz nove fabrike u Novom Sadu, a isporuke će obuhvatiti i kakao sa certifikatom Cocoa Horizons, inicijative za održivost, čija je misija da se poboljša egzistencija farmera kakaoa i njihovih zajednica, promocijom održivog preduzetničkog uzgoja, poboljšanjem produktivnosti i razvoja zajednice, koji štite prirodu i decu. 

Srbija

Inovacioni fond UNICEF-a finansira startape sa po 100.000 dolara

UNICEF-ov Inovacioni fond namerava da investira do 100.000 dolara po kompaniji u vidu sredstava za rano finansiranje profitnih tehnoloških startap kompanija koje imaju potencijal da doprinesu čovečanstvu, navodi se na sajtu UNICEF-a.Traže se kompanije koje koriste mašinsko učenje (ML), veštačku inteligenciju (AI), ili nauku o podacima (DS) u izradi softverskih rešenja.Pored toga potrebno je da su kompanije registrovane u jednoj od zemalja uključenih u UNICEF-ove programe, i poseduju funkcionalni prototip sa otvorenim kodom, ili su voljni da otvore pristup kodu, koji daje obećavajuće rezultate. Inovacioni fond, kako se navodi, naročito traga za rešenjima koja se bave izazovima kako bi se ubrzali rezultati za decu, optimizovana za okruženja oskudnih resursa (slaba povezanost na internet, mobilni pristup), fokusirana na smanjenje, a ne na uvećanje nejednakosti, mogu da se sprovode na većem broju jezika, uključujući i manje jezike.  Inovacioni fond uspostavljen da bi se finansirale tehnologije u povoju sa otvorenim kodom, koje mogu pomoći deci, navodi se na sajtu.Osnovna motivacija Inovacionog fonda je da pronađe "skupove" ili portfolija inicijativa koje se bave najmodernijim tehnologijama, tako da UNICEF može da učestvuje na njihovom tržištu, obavesti se o ovim tehnologijama i pomogne da one doprinesu boljem životu za decu. "Ulažemo u rešenja u okviru industrija čija je vrednost oko 100 milijardi dolara, kada su u pitanju najmodernije granične tehnologije: blokčejn, virtuelna i augmentovana stvarnost, mašinsko učenje i veštačka inteligencija", navodi se na sajtu Unicefa.UNICEF navodi da skoro četiri milijarde ljudi, od kojih su 29 odsto starosti od 18 do 24 godine, nije povezano na internet, pa samim tim nemaju pristup digitalnim proizvodima koji bi mogli da im dramatično unaprede život. "Pandemija koronavirusa posebno je naglasila ovaj digitalni jaz u zemljama, kao i između različitih zemalja i regiona, čime se dostupnost digitalnih platformi i usluga nametnula kao ključni prioritet", navode iz UNICEF-a.

Srbija

Poziv kompanijama: Besplatna obuka zaposlenih za energetske skaute

Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) objavila je poziv kompanijama da prijave zainteresovane zaposlene za obuku za energetske skaute, navodi se u saopštenju.Obuke će pomoći kompanijama da postanu energetski efikasnije i da smanje emisiju CO2, kao i da dugoročno smanje troškove. Druga najveća hidroelektrana na svetu počinje sa radom Obuka podrazumeva sticanje praktičnog znanja i veština na temu energije - od proizvodnje i njenog značaja za zaštitu životne sredine do njene efikasne upotrebe u preduzećima. Rok za prijave je 20. septembar 2021. godine.Projekat „Young Energy Europe 2.0“ podrazumeva obuku učesnika u oblastima energetske efikasnosti i optimizacije resursa, kako teorijski tako i kroz praktičnu realizaciju projekata iz ovih oblasti u svojim kompanijama i organizacijama. Prva petodnevna obuka je zakazana za period između 25. oktobra i 05. novembra 2021. godine, bez ograničenja broja učesnika iz pojedinačnih kompanija. Obuku realizuju docenti na srpskom jeziku, a starosna granica polaznika takođe nije limitirana. Elektronski uređaji u Srbiji najskuplji u regionu Nakon obuke sledi period od nekoliko nedelja u kojem energetski skauti identifikuju najveće potrošače energije i osmišljavaju i sprovode sopstvene projekte u svojim kompanijama, a koji će biti evaluirani na osnovu unapred zadatih parametra od strane stručne komisije. Najbolje ocenjeni energetski skauti imaće priliku da predstave svoj projekat na posebnom događaju u Berlinu.Učešće u obukama je besplatno.

Srbija

Skupština potvrdila 768,8 miliona evra zajmova

Skupština Srbije potvrdila je više međunarodnih sporazuma o kreditima, čija je ukupna vrednost 768,8 miliiona evra, prenosi Danas. Sporazumi se odnose na tri oblasti – izgradnja i unapređenje saobraćajne infrastrukture, unapređenje životne sredine i rad javnog sektora, piše FoNet.Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između vlada Srbije i Velike Britanije definiše bilateralne sporazume kojima se podstiču dalje investicije, trgovinski i ekonomski razvoj i saradnja dve zemlje.Poslanici su potvrdili i Ugovor o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene, koji iznosi 50 miliona evra, kao i Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a u pitanju je Programski zajam za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak u iznosu od 82,6 miliona evra.Potvrđen je i Ugovor o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Srbije za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji Faza 1 od 51 milion evra i Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa, koji takođe iznosi 51 milion evra.Zajam od Međunarodne banke za obnovu i razvoj za realizaciju Projekta integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa iznosi 78,2 miliona evre.Na sednici je potvrđen i Finansijski ugovor za izgradnju gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-Bugarska, između Srbije i Evropske investicione banke , koji treba da obezbedi stabilno snabdevanje gasom, a za to će biti obezbeđeno 25 miliona evra.

Srbija

Glasajte za naše predstavnike na Evropskom takmičenju učeničkih kompanija

Tri tima školaraca iz Srbije učestvuje na ovogodišnjem Evropskog takmičenja učeničkih kompanija, koji traje do 15. jula. Tog datuma ćemo saznati ko su ovogodišnji pobednici, ali postoji i nagrada publike, a glasanje za taj deo je otvoren do 13. jula.Tri domaće ekipe dolaze iz Kragujevca, Kruševca i Niša.Kragujevački đaci Petar Mihajlović, Strahinja Đakovic, Mihajlo Đurovic, Filip Pantić, Stefan Grujičić and Matija Marković, čine tim Edu Games koji se bavi kreiranjem obrazovnih igara zasnovanih na Majnkraft platformi.Za njihovo rešenje možete glasati OVDE.Nature Supreme je učenička kompanija koju vode tri devojke koje žele da ljude približe prirodi. Njihov vodeći proizvod je Drop, alat za preživljavanje u divljini, namenjen planinarima, a koji omogućava izvlačenje vode iz drveća.Tim je izvršio istraživanje tržišta i vrednim radom i odlučnošću formirao je novu nišu u industriji planinarske opreme. Njihov novi proizvod je višenamenski štap za planinarenje koji će učiniti da se svi osećaju sigurno u svojim avanturama.Za njihov predlog možete glasati OVDE.Ekolim je učenička kompanija iz niške gimnazije "Bora Stanković" , koju vodi pet ambicioznih prvaka. Tim, kako navode, predstavlja "skup mladosti, iskustva i svesti". Ekolim proizvodi i prodaje solarne panele od limenki."Vodi nas ideja održivog razvoja, pri čemu inspiracija dolazi iz svakodnevnog života mladih koji dnevno koriste do 1.000 konzervi. Cilj naše kompanije je da ponudi ekonomičan i efikasan proizvod".Za njihov predlog možete glasati OVDE.

Srbija

Kako se rodila učiteljica na klik

Samo dva dana pred poglašenje vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije korona virusa, učiteljici Sonji Vuković je istekao ugovor na zameni u jednoj osnovnoj školi. Svesna da u novonastalim okolnostima verovatno neće imati novi posao do početka naredne školske godine, Sonja je došla na ideju da napravi portal preko koga bi držala onlajn časove đacima od prvog do četvrtog razreda. Neposredan povod da se upusti u ovaj, tada prilično neizvestan poduhvat, bio je trenutak kada joj se obratila majka deteta kome je povremeno pomagala u savladavanju gradiva i pitala je da li bi časove mogla da drži preko interneta. Od klasičnih onlajn časova ovaj projekat je u međuvramenu prerastao u edukativni centar za onlajn nastavu, koji pruža usluge individualne i grupne nastave za predškolce i đake nižih razreda osnovne škole, a takođe se realizuju i kreativne tematske radionice.- Edukativni centar Učiteljica je nastao kao odgovor na potrebe dece i roditelja  dolaskom pandemije. Kada su učenici prešli na onlajn nastavu bila im je potrebna pomoć, jer u većini slučajeva nisu imali učiteljicu koju mogu nešto da pitaju, a mi smo uvideli priliku da personalizovanim pristupom učinimo mnogo više od pomoći u savladavanju gradiva - priča učiteljica Sonja za portal Nova ekonomija.Prisećajući se početaka, kaže da je najteže bilo roditeljima da se uvere da je onlajn način rada sa decom tog uzrasta uopšte moguć. Online nastava nije Instagram - Deca su ovaj način rada prihvatila lakše od roditelja, a mi smo pokazali da ne samo da je moguć, nego i da ima određene prednosti u odnosu na rad uživo. Jedina stvar koju deca u tom uzrastu ne mogu da urade sama jeste da se prvi put uključe na čas i da isprate neke tehničke zahteve. Kada roditelj pomogne u tom segmentu, na početku saradnje, učenici se brzo i lako upoznaju sa onlajn načinom rada – ističe Sonja.Najčešći razlog zbog kojih joj se roditelji javljaju je želja da neko stručan pomogne detetu u savladavanju školskog gradiva. Međutim, sve više je i roditelja predškolaca, čija deca se kroz igru pripremaju za polazak u školu.- Interesovanje za naše usluge je konstantno. U trenucima kada su škole bile zatvorene jeste postojala potreba za većim brojem časova, ali je od septembra broj učenika koji nam se javio veći. Činjenica je da nije isto ako čas u školi traje 30 minuta i ako traje 45. Koje su posledice toga ćemo tek videti. Naši učenici će nastaviti da koriste naše usluge i kada časovi budu ponovo trajali 45 minuta jer vrednost koju dobijaju na našim časovima je mnogo više od utvrđivanja školskog gradiva – uverena je Sonja. Na pitanje da li deli mišljenje nekih kolega da su današnji đaci prilično nesamostalni i da se mnogo više nego ranije generacije oslanjaju na pomoć roditelja i privatnih nastavnika,  učiteljica Sonja kaže da joj „nije neobično to što je nesamostalnost kod dece nastala kao posledica načina na koji se odrasle osobe odnose prema njima“. - Sasvim je očekivano da ako detetu ne pružite priliku da bude samostalno, ono to ne može ni postati. Rekla bih da se povećao broj odraslih koji nesvesno onemogućavaju detetu da postane samostalno, pa smo došli do toga da se povećao i broj nesamostalne dece. Odrasle osobe su tu da deci obezbede okruženje koje će ih podsticati da samostalno uče kroz iskustvo. S obzirom na to da smo svesni toga i mi radimo na projektima koji će pomoći roditeljima da to osveste – zaključuje učiteljica.V. S. 

Srbija

Referentna kamatna stopa NBS nepromenjena i u julu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto, navodi se u saopštenju.U saopštenju se donosi da je Izvršni odbor pre svega imao u vidu da se efekti prethodno donetih monetarnih i fiskalnih mera, uključujući i treći paket ekonomskih mera pomoći privredi i građanima od oko 4,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, mogu očekivati i u narednom periodu i da će po tom osnovu uslovi finansiranja privrede i građana ostati povoljni.Dodaje se da je u maju zabeležen rast međugodišnje inflacije (na 3,6 odsto), što je bio slučaj i u većini drugih zemalja pre svega zbog niske baze iz prethodne godine."Niska baza se u najvećoj meri odnosi na cene naftnih derivata koje su u prvim mesecima nakon izbijanja pandemije pod uticajem niže svetske cene nafte zabeležile snažan pad. U narednim mesecima, Izvršni odbor očekuje kretanje inflacije oko centralne vrednosti cilja od 3 odsto... Na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka ukazuje stabilno kretanje bazne inflacije, koja je u maju iznosila 2,0 odsto međugodišnje", navodi se u saopštenju NBS.Centralna banka ocenjuje da viša inflacija od početka ove godine, za sada ne utiču na odluku Evropske centralne banke da smanji stepen ekspanzivnosti monetarne politike, jer se "faktori više inflacije ocenjuju privremenim".Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. avgusta 2021.

Srbija

Na prodaju objekti novobeogradske „Nove livnice“ površine 39.000 kvadrata

Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik Beobanke oglasila je prodaju imovine "Nove livnice" sa pripadajućom opremom  u Ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Procenjena vrednost imovine je 29.981.392 evra, a početna cena 21,5 miliona evra.Kako se navodi u dokumentaciji, predmetnu nepokretnost čini 11 objekata ukupne površine 38.815 m2, mašinske, električne i ostale instalacije, transformatorske stanice. Ukupna površina zemljišta pod i oko objekata iznosi 73.771 metara kvadratnih.  Na prodaju su, između ostalog, fabrika odlivaka, livnica, stanica za podmazivanje, sušač vazduha, kompresorska stanica, stanica sečenje. Imovina se prodaje neposrednom pogodbom uz elektronsko pobiljšanje ponuda. Početna cena predstavlja ujedno i minimalnu prohvatljivu cenu. Vojvodina: Banke kuće dužnika prodaju se i za manje od 2.000 evra Uplata depozita vrši se do 28. jula 2021. godine, a javno otvaranje ponuda održaće se 2. avgusta 2021. Depozit iznosi 30 odsto od početne cene.

Srbija

Počela besplatne obuke zaposlenih u turizmu

Turistička organizacija Srbije (TOS) u saradnji sa Centrom za istraživanja i studije turizma započela je na Zlatiboru Program edukacije ljudskih resursa u turizmu.Edukacija je započeta predavanjem "Upravljanje destinacijom nakon krize, uloga regionalnih organizacija i destinacijskih marketing organizacija".Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović navela je da je cilj edukacija iznalaženje rešenja uz koje bi se turistički rezultati vratili na period pre pandemije. Prema njenim rečima, za takav cilj neophodno je, između ostalog, unapređenje marketinga u turizmu.Dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum Slovodan Čerović naglasio je da su ljudi faktor koji pravi razliku između uspešnih i neuspešnih destinacija, lokaliteta, projekata.Beograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma Program edukacije ljudskih resursa započet na Zlatiboru, nastavlja se narednih dana predavanjima u Donjem Milanovcu i Sremskim Karlovcima. Obuke traju do jeseni, a njima će biti obuhvaćeni zaposleni u turizmu na teritoriji cele Srbije.Program "Edukacije ljudskih resursa u turizmu Republike Srbije" besplatan je za sve učesnike.

Srbija

Leskovački povrtari poklanjaju paradajz jer je cena pala na 10 dinara

Proizvođači paradajza iz svih sela sa teritorije grada Leskovca okupiće se sutra od 10 sati u ulici između marketa „Roda“ i „Lidl“, kako bi prolaznicima delili besplatno paradajz, revoltirani otkupnom cenom koja je pala na 10 dinara, piše Jugmedia.Ko će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?  Kako je za Jugmediu ispričao jedan od proizvođača Dušan Kocić, na ovaj potez su se odlučili zato što niko ništa ne preduzima, a propast seljaka je na vidiku i naglašava da ovo nije protest, već samo iskazivanje nezadovoljstva.„U marketima kilogram paradajza košta 120, 130 kilograma, a kod nas je 10 dinara, gajba od 150 do 200 dinara u kojoj ima od 11 do 12 kilograma“, rekao je Kocić.Smatra da je problem što je stao izvoz, a Srbija je mala i začas se podmiri, otkupa nema i ne vide izlaz iz ove situacije ukoliko država ne preduzme nešto.Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća  

Srbija

Tri firme se žalile na uslove tendera za uniforme komunalnih milicajaca

Javna nabavka uniforme za komunalne milicijace prekinuta je nakon što su podneseni zahtevi za zaštitu prava. Čak tri firme - DES2020, Luss Textile i Yumco prizosi - smatrale su da su oštećene u tenderskom postupku i podnele su zahtev za zaštitu prava, odgovaraju za Novu ekonomiju iz Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.Pred Republičkom komisijom trenutno su u toku postupci po zahtevima “Luss textile” iz Draganića i “Yumco prizosi” iz Vranja koji su podneti u okviru javne nabavke “uniforme za potrebe Sekretarijata za poslove komunalne milicije” koju sprovodi gradska uprava Beograda.Iz Republičke komisije nisu želeli da komentarišu postupke koji su u toku i naglašavaju da će odluke koje budu donete biti objavljenje nakon što budu dostavljene svim strankama u postupku, kažu iz Republičke komisije za javne nabavke.Postupak po zahtevu “DES2020” iz Šabca, je okončan pred naručiocem, odgovaraju iz Republičke komisije. To znači da je ova kompanija predala zahtev gradu kao naručiocu i da je gradska uprava prihvatila neke od zamerki koje je “DES 2020” podneo i da zahtev zbog toga ni nije došao pred Komisiju na odlučivanje.PROČITAJTE SVE O SPORNOM TENDERU: Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evraPodsetimo, Sekretarijat za opšte poslove je rapisao javnu nabavku uniformi za komunalne milicajce početkom maja ove godine. Kako je pokazala analiza Nove ekonomije konkursna dokumentacije u određenim delovima apsolutno odgovarala pojedinim artiklima sa sajtova sportske opreme, kao što je slučaj sa Adidas patikama. Neki od zahteva su bili i da patike imaju "oblikovani poliuretan u obliku 3 pruge koji omogućava i podržava stabilnost stopala pri bočnim pokretima" što u potpunosti odgovara Adidasovom zaštitnom znaku.Vrednost tendera je 1,3 miliona evra, što je najveća nabavka uniforme za komunalne milicijace ili nekadašnje komunalne policajce.Tako su uniforme za komunalnu policiju u Beogradu 2015. godine koštale oko 15 miliona dinara, 2016. godine 7,8 miliona, a 2017. 26 miliona dinara.

Srbija

Beograd suzbijanje ambrozije plaća 1,3 miliona evra

Beogradski sekretarijat za zdravstvo je sklopio ugovor sa Zavodom za biocide i medicinsku ekologiju radi suzbijanja i uništavanja ambrozije hemijskim putem. Beograd će ovu uslugu plati 148 miliona dinara, što je skoro 1,3 miliona evra.Suzbijanje i uništavanje ambrozije hemijskim putem će se vršiti na neuređenim ili delimično uređenim zelenim i drugim javnim površinama do 30 miliona kvadratnih metara, navodi se u tehničkoj specijfikaciji.Ambrozija u Beogradu: Ni dronovi ne znaju koliko je ima Krajem maja ove godine Zavod za biocide je od grada dobio posao monitoringa i kartiranja terena na kome ima ambrozije i durgih alergogenih biljaka. Ovaj posao podrazumevao je i laboratorijska i terenska istraživanja na teritoriji Beograda.Na osnovu podataka koji su prikupljeni u toku monitoringa i zabeležlih GPS lokacija na kojima ima ambrozije Beograd će Zavodu izdavati naloge za ukljanjanje ambrozije.Zavod za biocide se obavezuje da će sa uništavanjem i suzbijanjem ambrozije početi najkasnije 15-og dana po zaključivanju ugovora, a da će sa poslom nastaviti najkasnije do 10. oktobra 2021. godine.Neke od firme koje su bile zainteresovane za učešće na tenderu su poslale zahteve za pojašnjenja u kojima tvrde da iako je tender bio otvorenog tipa, uslove iz konkursa je ostvarivala samo jedna firma. Zavod za biocide je zaista bio jedini ponuđač koji je podneo ponudu.Medonosne pčele nisu ugrožene, a svet bez njih ne bi nestao (VIDEO) Postavilo se i pitanje zbog čega se prednost daje isključivo hemijskom načinu ukljanjanja ambrozije.Aktuelnim Akcionim planom za suzbijanje ambrozije se takođe naznačava da je hemijska metoda samo dopuna mehaničkom uklanjanju, odnosno košenju i slično.“Imajući u vidu međunarodna iskustva i prepruke, kao i primere iz nekih drugih gradova Srbije (Vojvodina) hemisjki tretman ambrozije treba da bude samo dopuna prioritetnom mehaničkom suzbijanju i primenjen samo na onim površinama gde je to neophodno i potpuno bezbnedno za životnu sredinu”, piše u Akcionom planu.Aplikacija za prikaz koncentracije polena u Srbiji Iz gradske uprave na pitanje u okviru tendera odgovaraju da shodno nadkežnostima JKP “Zelenilo Beograd” u 10 gradskih opština primenjuje mehaničke načine suzbijanja ambrozije, dok su na teritoriji sedam gradskih opština, za to zadužena opštinska komunalna preduzeća. Takođe, na privatnim površinama, Grad nema ingerencije za suzbijanje ambrozije, dodaju, ali su vlasnici dužni da ukljanjaju ambroziju.Ambrozija sve prisutnija i sve više alergičnih osobaKorovska biljka ambrozija spada u veoma jake alergene i u poređenju sa drugim polenskim alergijama, njen polen dvostruko češće izaziva asmatične napade.U periodu od 1976. do 2000. godine zastupljenost ambrozije u korovskoj flori Srbije se povećala devet puta, tj. sa 2 na 18 odsto. S obzirom na intezivno širenje nakon 2000. godine, kao i na osnovu podataka dobijenih tokom četvorogošnjeg kartiranja korova na teritoriji Srbije, pretpostavlja se da je danas procenat učešća ambrozije u flori Srbije zantno veći, piše u Akcionom planu.Najjače alergije na polen ambrozije se javljaju tokom avgusta i septembra. Iako alergije uglavnom nisu opasne po život, u značajnoj meri smanjuju radnu sposobnost stanovništva. Projekcije pokazuju da će se narednih decenija osetljivost na ambroziju na području Evrope povećati dvosturko, i to sa sadašnjih 33 na 77 miliona ljudi.

Srbija

Pandemija smanjila kirije, a povećale cene stanova u Beogradu za petinu

U opštinama Voždovac, Novi Beograd, Palilula, Savski venac i Stari Grad došlo je do najvećeg pada cene iznajmljivana stanova u Beogradu. Iako su cene stanova na najam u glavnom gradu pale, za kupovinu nekretnenina u gotovo svim beogradskim opštinama, potrebno je izdvojiti više novca, pokazalo je istraživanje Indomio portala. Ukupno gledano na nivou teritorije celog grada, a fokusirajući se na stanove, istraživanja pokazuju da su cene za izdavanje niže i to za -4,8 odsto, dok su cene stanova za prodaju skočile za oko 21,1 odsto. Tokom 2021.godine, cene stambenog prostora na prodaju u Beogradu nastavljaju da prikazuju kontinuiran rast, a jedan od faktora koji je doveo do tog porasta (od 5, 2 do 21,1 odsto, u zavisnosti od lokacije) za kvadratni metar je i veliki broj novoizgrađenih i luksuznih objekata širom centralne gradske zone, prikazuju istraživanja Indomia.Porast cene naročito je bio karakterističan za opštine Zemun, Zvezdara i Voždovac, ali i na periferna naselja poput Grocke, Sopota, Surčina i Mladenovca.Foto: Indomio.rsGovoreći o najatraktivnijim gradskim opštinama poput Starog grada, Savskog Venca, Vračara, Voždovca i Novog Beograda kvadrat prostora na ovim teritorijama je i dalje daleko skuplji nego na perifernim opštinama, pa je tako prosečna cena kvadratnog metra stana na ovim teritorijama 1750 do 2680,5 evra. Na perifernim područjima Beograda cene su daleko niže, pa se s toga u opsegu od 543,48 evra do 950 evra po kvadratnom metru mogu pronaći stanovi u Barajevu, Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu i Grockoj. Opštine Stari Grad i Savski Venac i dalje drže primat u pogledu cene kvadratnog metra stambenog prostora nekretnina za izdavanje, međutim gledano u odnosu na proteklu godinu, tamo je trenutno i povoljnije iznajmiti stan, pokazalo je istraživanje koje je tokom maja sproveo Indomio portal. Najveći pad cene stanova za najam zabeležen je na Novom Beogradu -8,1 odsto, Savskom Vencu -5,6 odsto, Starom Gradu -5,5 odsto, Paliluli -4,8 odsto i Voždovcu -4,6 odsto. Foto: Indomio.rsKako se navodi u istraživanju, prilikoma analize cena kvadrata stambenih prostora u glavnom gradu, mora se uzeti u obzir i veliki broj stanova koji se na teritoriji Beograda iznajmljuju na kratke periode, takozvani stanovi na dan.Globalna kriza i smanjenje kretanja dramatično su uticali na povećanje raspoloživih nekretnina za rentu, a posledično i na smanjenje cene mesečnog najma. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.