Skoro 12 hektara besplatnog zemljišta i 4,6 miliona evra subvencija za fabriku vaga
Vučić već najavio dolazak nemačke Bizerbe.
Srbija
NBS demantuje da je odobrila bilo kakvu virtuelnu valutu
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da nije izdala nijedno odobrenje za "beli papir", koji se objavljuje pri izdavanju virtuelnih valuta kao vrste digitalne imovine, kao i da joj nije do danas podnet nijedan zahtev za davanje takvog odobrenja.NBS dodaje da je oglašavanje inicijalne ponude virtuelnih valuta i druge digitalne imovine koja se izdaje u Srbiji dozvoljeno samo u skladu sa odredbama Zakona o digitalnoj imovini, a da nijedan oblik digitalne imovine u ovom trenutku ne ispunjava uslove za to oglašavanje."Posebno se skreće pažnja građanima da ne ulažu sredstva u digitalnu imovinu koja ne ispunjava zakonom propisane uslove i da postoji značajan rizik da će pri tom ulaganju izgubiti celokupna uložena sredstva. Ističemo i da je za oglašavanje virtuelnih valuta suprotno odredbama Zakona o digitalnoj imovini propisana novčana kazna i do pet miliona dinara, a da će NBS kao nadzorni organ preduzeti sve raspoložive mere da spreči izdavanje i oglašavanje takvih valuta", navodi se u saopštenju.
Fiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji je zastareo, a njegova reforma treba da podrazumeva povećanje neoporezivog dela zarade, veće poreze za one sa većim platama kao i poreske olakšice za porodice sa više dece, predložio je Fiskalni savet.Dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana odstupa od evropskih standarda i nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe, ocenjuje se u predlogu reformi.Poreskom reformom potrebno je uspostaviti moderan progresivan dualni porez na dohodak građana sa jednom ili dve poreske stope.Predlažu da poreska stopa bude viša (sada je 10 odsto), ali da se poveća i neoporezivi cenzus (trenutno je 18.300 dinara). Na taj način bi građani sa manjim primanjima plaćali manje poreze (veći deo plate bi bio neoporezovan), dok bi teret punjenja budžeta preuzeli oni sa najvišim primanjima. Kao mogućnost daju dve opcije.Koje uslove treba da ispunite da bi vam država dala novac za seosku kuću? “Reforma sa povećanjem stope na 15% i neoporezivog cenzusa na 26 hiljada dinara bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa prosekom regiona, dok bi reforma sa stopom od 20% i cenzusom od 40 hiljada dinara učinila srspski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistemima u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke,” piše u predlogu.Jedan od reformskih prioriteta je uvođenje poreskih olakšica za izdržavane članove domaćinstva (najčešće decu). Segment u kome trenutni sistem najviše odudara od evropske prakse je nepostojanje olakšica za izdržavane članove domaćinstva, ocenjuje Fiskalni savet.Arsić: Privreda Srbije u prvom kvartalu solidna, javni dug ide na oko 60 odsto Na ovaj način stvara se mnogo veće opterećenje na porodice koje imaju veoma niska primanja, a istvoremeno i veći broj dece.Porodice sa decom mogu da budu rasterećene plaćanja visokih poreza na dva načina. Prvo, uz pomoć dodatnih neoprezivih cenzusa za svako dete koji bi se dodavali na već postojeći cenzus od 18.300 dinara mesečno. Drugo, u vidu poreskih kredita za svakog izdržavnog člana. Predlažu da poreski kredit iznosi 2.500 dinara po jednom izdržavanom članu.Dodaju da je prednost poredskih kredita u tome što bi, u slučaju radnika sa niskim primanjima koji ima decu, ukupna poreska obaveza mogla da postane negativa - tj. da radnik stekne pravo da mu država isplati razliku, umesto da on uplaćuje porez. Time se omogućava integracija poreske i socijalne politike u segmentu najugroženijih domaćinstava, pojašnjavaju.Ono što opterećuje građane sa najnižim primanjima jeste relativno nizak neoporezivi cenzus (deo zarade na koji se ne plaća cenzus).“Smisao neoporezivog cenzusa je da se rasterete najniže zarade i na taj način stvori poreska progresija”, piše u predlogu.Grafički prikaz opterečenja porezima i doprinosima na 100 dinara neto zarade za različite visine prihoda u 2020. godini. Prelaskom kursora preko stubaca očitaće vam se podaci za svaku zemlju i visinu prihoda. U meniju možete izabrati prikaz poreza za građane sa i bez dece.Od susednih država, Mađarska i Bugarska nisu propisale neopreziv cenzus tako da u ovim država ne postoji progresija prilikom oporezivanja zarada, odnosno oni koji više zarađaju ne plaćaju viši porez (videti grafički prikaz).Međutim, na prikazu se može primetiti da građani Srbije i Severne Makedonije i dalje plaćaju slične poreze bez obzira na to koliku zaradu imaju, što nije slučja sa Slovačkom, Slovenijom i Hrvatskom gde su ove razlike znatno veće.Na grafičkom prikazu moguće je i uočiti (ukoliko se u meniju izabere opcija “sa decom”) da se situacija sa porezom u Srbiji ne menja značajno ukoliko je neko živi sam i ukoliko izdržava decu.Ukupno opterećenje porezima i doprinosima je u Srbiju u slučaju građanina bez dece ispod regioanlnog proseka (izuzev u slučaju minimalne zarade). Međutim, situacija se bitno menja u slučaju kada obveznik izdržava supružnika ili suprugu i dvoje dece, a prima manje od dve prosečne zarada. Tada opterećenje u Srbiji postaje znatno više nego u državama u regionu.Fiskalni savet: Smanjenje subvencija javnim preduzećima nije realnoDakle, sistem je tako krojen da u odnosu na region siromašniji građani u Srbiji, a naročito oni koji izdržavaju članove porodice, plaćaju veće poreze i doprinose nego što je to slučaj sa komšijama iz okolnih zemalja.Iako Fiskalni savet smatra da je neophodno značajnije oporozivati građane sa višim primanjima, oni dodaju da treba obratiti pažnju da propisano povećanje poreskog tereta ne bude preveliko, u odnosu na trenutni nivo i u odnosu na zemlje regiona, kako ne bi došlo do urušavanja konkurentnosti domaće privrede i negativnih efekata na ekonomsku aktivnost.Fiskalni savet ističe i da je preširok obuhvat paušalnog oporezivanja što omogućava da je i u slučaju visokoobrazovanih profesija, poput stomatologa ili advokata moguće da obveznici sa istim nivoima prihoda praćaju veoma različite poreze.
Do 20 miliona evra za razvoj srpskih inovativnih preduzeća
Fond za inovacionu delatnost će u narednom periodu za razvoj inovativnih tehnologija, proizvoda i usluga sa tržišnom primenom i velikim potencijalom za komercijalizaciju opredeliti 20 miliona evram navodi se na sajtu fonda. Inovativna preduzeća mogu da se prijave za dodelu bespovratnih sredstava za razvoj inovacija kroz Program ranog razvoja, Program sufinansiranja inovacija i Program saradnje nauke privrede. Prvi javni poziv, vredan 9 miliona evra, otvoren je do 15. septembra 2021. godine u 15:00 časova, a prijave projekata iz svih oblasti nauke i tehnologije, kao i industrijskog sektora se podnose putem portala Fonda. Naredni javni poziv za programe finansiranja očekuje se krajem novembra 2021. godine.Program ranog razvoja namenjen je mladim preduzećima i neformalnim timovima koji razvijaju tehnološku inovaciju za kojom postoji potreba na tržištu. Pojedinačno po projektu dodeljuje se do 80.000 evra.Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se maksimalno 70 dosto ukupnih opravdanih troškova projekta, čije trajanje je do 12 meseci.U slučaju da projekat predložen od strane tima bude odobren za finansiranje, taj tim će biti u obavezi da registruje preduzeće.Кroz Program sufinansiranja inovacija dodeljuje se finansijska podrška do 300.000 evra po projektu, a korisnici su mikro, mala ili srednja preduzeća sa većinskim privatnim vlasništvom registrovana u Srbiji. Podrška omogućava preduzećima razvoj novih proizvoda, usluga i tehnologija sa visokom dodatom vrednošću i podsticanje komercijalizacije istraživanja i razvoja postojećih inovativnih preduzeća. Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta za mikro i mala preduzeća, odnosno 60 odsto za srednja preduzeća. Projekti mogu trajati do 24 meseca.Program saradnje nauke i privrede namenjen je konzorcijumima koji su sačinjeni od najmanje jednog privatnog mikro, malog ili srednjeg preduzeća osnovanog u Srbiji i jedne javne naučno-istraživačke organizacije u većinskom državnom vlasništvu, akreditovane u Srbiji.Finansijska podrška do 300.000 evra po projektu omogućava konzorcijumima da realizuju zajedničke projekte kako bi stvorili proizvode, usluge, tehnologije i tehnološke procese visoke vrednosti kroz primenjeno istraživanje i razvoj.Finansiranje koje Fond obezbeđuje pokriva se maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta za mikro i mala preduzeća, odnosno 60 odsto za srednja preduzeća. Projekti mogu trajati do 24 meseca. Pokretanjem novog Projekta "Povećanje inovacionih kapaciteta i tehnološke spremnosti MSP", Vlada Srbije i Evropska unija obezbedile su dodatna sredstva za nastavak realizacije programa finansiranja Fonda za inovacionu delatnost iz Pretpristupnih fondova Evropske unije za 2018. godinu. Evropska unija je za programe finansiranja inovacija do sada izdvojila 30.8 miliona evra iz Pretpristupnih fondova.
Prodaja i prodajni kontroling dve strane iste medalje
Prva internacionalna on-line konferencija "Prodaja i prodajni kontroling" održana je 28. juna u organizaciji kompanije Casa Forte iz Beograda, saopštila je kompanija. Konferencija je okupila stručn...
CEFTA na Samitu Zapadnog Balkana: Ove godine ostvareni važni rezultati
Porširenje Zelenih koridora, olakšavanje elektronske trgovine, validacija AEO programa, neki su od rezultata koje su u 2021. godini postigle CEFTA Strane, navodi se u saopštenju."Radimo na različitim procesima, koji bi preduzećima doneli uštedu vremena i troškova, a neki od njih su – proširenje Zelenih koridora u okviru CEFTA i sa EU, olakšavanje elektronske trgovine, validacija AEO programa. Značajan posao je urađen na ekspertskom nivou, a sada bi usvajanje ovih važnih odluka trebalo da bude prioritet", naveo je direktor CEFTA Sekretarijata Emir Đikić prilikom predstavljanja rezultata.Takođe, kako piše u saopštenju, izveštaji o validaciji AEO programa za Severnu Makedoniju, Srbiju i Moldaviju su završeni i spremni za usvajanje. Uzajamnim priznavanjem uključene carinske uprave pristaju da priznaju validirane AEO programe izdate na jednom tržištu na ostalih šest tržišta. Ovaj status omogućava lakše carinjenje uopšte i ključni je element u jačanju bezbednosti lanca snabdevanja, navodi se u saopštenju.Takođe je finalizirana Odluka o olakšavanju elektronske trgovine, kojom se utvrđuju pravila o e-trgovini u okviru CEFTA. Usvajanjem zajedničkog tržišnog principa i usklađivanjem ključnih pravila, preduzećima se pruža jedan set pravila za sedam tržišta.To znači da nema posebnog odobrenja i registracije za digitalna preduzeća, umanjeni su troškovi koji se odnose na regulatornu analizu, usklađenost, primenjivanje i sudove, piše u saopštenju.CEFTA Zeleni koridori prošireni su na sve prelaze u regionu, računajući i pružne, a u 2020. godini od početka pandemije 500.000 kamiona iskoristilo je ovu inicijativu. Statistika pokazuje da približno 80 odsto kamiona koristi CEFTA Zelene koridore, a 20 odsto onih koji ih koriste prevoze robu prioritetne neophodnosti i ostvaruju benefite od prioritetnog prolaska.CEFTA Strane, kako se navodi, izrazile su snažan interes da Zelene koridore/trake prošire na granične prelaze sa susednim državama članicama EU na osnovu zaključaka Samita u Sofiji održanog u novembru prošle godine.
Er Srbija: Do osam dnevnih letova ka Tivtu tokom jula
Er Srbija je u julu obezbedila ukupno 12.340 dodatnih sedišta na letovima ka crnogorskom primorju uvođenjem 43 povratna leta ka Tivtu tokom ovog meseca, i promenom tipa aviona na već postojećim letov...
Pošta upozorava građane na lažne kurire
Pošta Srbije upozorila je danas građane da se nepoznata lica lažno predstavljaju kao kuriri Post-ekspresa ili drugih kurirskih službi, i idući od vrata do vrata građana pokušavaju da im uruče pošiljke, uz naplatu određenog iznosa.Kako navode na sajtu Pošte, pojedini građani prijavili su to kao sumnju na pokušaj prevare od strane neimenovanih lica."Tim povodom obaveštavamo i molimo građane da prilikom preuzimanja i plaćanja pošiljaka na kućnoj adresi budu dodatno oprezni, da obrate posebnu pažnju i vode računa o prepoznatljivim obeležjima kurirskih uniformi i dostavljača, jasnim obeležjima dostavnih vozila, kao i o standardnoj ambalaži ekspres pošiljke", navodi se na sajtu Pošte. Pošta je pozvala građane da u slučaju bilo kakve nedoumice ili sumnjivog pokušaja uručenja Post-ekspres pošiljke radi provere pozovu Кontakt centar Pošte Srbije na brojeve 0700 100 300 i 011 3607 788. Ukoliko je moguće, Pošta poziva građane da fotografišu sumnjivo dostavno vozilo, zapišu podatke, ili prijave svaki sumnjivi pokušaj Ministarstvu unutrašnjih poslova.Kako se navodi, sve relevantne službe u Pošti Srbije pojačano prate situaciju na terenu, prikupljaju i obrađuju podatke prema prijavama građana, proveravaju brojeve pošiljaka na koje korisnici imaju sumnju i preduzimaju sve mere iz svoje nadležnosti radi blagovremenog reagovanja na uočene zloupotrebe prijavom Ministarstvu unutrašnjih poslova. O razvoju situacije i aktivnostima Pošte Srbije korisnici će blagovremeno biti obaveštavani na internet stranici Pošte Srbije, Post-eksresa, Fejsbuk profilu, kao i na zvaničnom Instagram nalogu, navodi se u saopštenju.
-270x152.jpg)
Tržište onlajn igara na sreću: Kindred grupa preuzima Relax Gaming
Kindred grupa, online gambling kompanija koja u svom portfoliu ima 9 brendova iz domena online kazina, pokera, binga i sportskog klađenja, najavila je akviziciju švedskog B2B dobavljača za online gambling industriju – kompaniju Relax Gaming koja trenutno broji 240 zaposlenih sa razvojnim centrima na Malti, u Estoniji, Švedskoj i Srbiji, piše Netokracija.Relax Gaming je matleška kompanija osnovana 2010. godine, koja ima kancelariju u Beogradu. Kindred grupa je u ovu kompaniju investirala još 2013. godine. Crna Gora uskoro blokira klađenje na stranim sajtovima Do nedavno je bila jedan od najvećih deoničara sa 33,4% udela u firmi, dok je danas najavila preuzimanje i preostalih 66,6% kompanije pri ukupnoj valuaciji od 320 miliona evra za švedsku iGaming kompaniju koja u svom portfoliu drži preko 100 online kazino, bingo i slot igara.Raste uticaj organizovanog kriminala na sport i klađenje Kako se navodi u zvaničnom saopštenju, Relax Gaming ostaje nezavisan entitet sa odvojenim bordom direktora i nezavisnim menadžmentom. Jedan od ciljeva Kindred grupe jeste dalji rast Relax Gaming-a u B2B iGaming sektoru kroz razvoj novih proizvoda i jačanje strateške pozicije.iGaming obuhvata online igre na sreću i podrzumeva digitalne verzije kazina, pokera ili sportskih klađenja.
Za prvih pet meseci manjak u budžetu skoro 100 milijardi dinara
Za prvih pet meseci ove godine u republičkom budžetu je ostvaren deficit od 99,8 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.Prihodi su iznosili 533,8 milijardi dinara, a rashodi 633,6 milijardi dinara.Samo u maju ostvaren je deficit od 59,5 milijardi dinara, što je i dalje duplo manji deficit nego što je bio u maju prošle godine.Fiskalni savet: Neopravdana polovina planiranog budžetskog deficita Poreski prihodi iznosili su 92,9 milijardi dinara, a najveći deo odnosi se na uplatu PDV (47,5 milijardi dinara) i akciza (23,3 milijardi dinara).Rashodi u maju iznosili su 166 milijardi dinara. Najveći troškovi odnosili su se na subvencije (27,7 milijardi dinara) i ostale tekuće rashode (25,2 milijardi dinara), a u obe kategorije uključena je direktna pomoć privredi i građanima u okviru paketa mera za borbu protiv efekata pandemije.Kolumna Biljane Stepanović: Deficit i stendap komičar Na nivou opšte države od januara do maja ove godine ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 66,1 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit (bez troškova kamata) 4,8 milijardi dinara. Prema revidiranom planu izvršenja budžeta opšte države, za ovaj period je planiran fisklani deficit u iznosu od 120,1 milijardi dinara.
Virus Zapadnog Nila pronađen u beogradskim komarcima
Javno komunalno preduzeće Gradska čistoća saopštilo je danas da je tokom analize izlovljenih komaraca na teritoriji Beograda detektovan virus Zapadnog Nila. "Laboratorija Sektora ekologije i unapređenja životne sredine JКP Gradska čistoća tokom analize izlovljenih komaraca sa teritorije grada Beograda detektovala je virus Zapadnog Nila, te se sugrađanima savetuje povećan oprez", piše u saopštenju na sajtu tog preduzeća.Iz gradske čistoće navode da je pojava virusa Zapadnog je bila očekivana, te da su zato i ušli u proces angažovanja avijacije. "Nažalost, naše sumnje su se obistinile i zato apelujem na sugrađane da budu oprezni i ne zanemaruju simptome, te da se obavezno jave lekaru usled pojave visoke temperature, glavobolje, malaksalosti ili osipa u predelu grunog koša", kaže direktor JКP "Gradska čistoća" Marko Popadić Gradska čistoća apeluje na građane da obavezno koriste repelente, mrežice protiv komarca i da izbegavaju boravak napolju tokom perioda najveće aktivnosti ovih insekata što je u terminu od 19.00 do 24.00 čas.Žitelji Beograda svakog radnog dana od 7 do 15 časova mogu da prijave lokacije na kojima primete povećano prisustvo komaraca pozivom na besplatni broj telefona 0800 000 807 ili putem elektronske pošte na adresu ekologija@gradskacistoca.rs.Marko Popadić je apelovao na sugrađane da ne ometaju akcije preduzeća i dozvole ekipama intezivno suzbijanje komaraca. Sektor ekologije i unapređenja životne sredine JКP „Gradska čistoća“ nastaviće svakodnevno sprovođenje monitoringa na 24 lokacije na teritoriji Beograda, dok će laboratorija nastaviti analize izlovljenih uzoraka.
Telekom akcionarima isplaćuje više od 4,1 milijardi dinara
Skupština „Telekoma Srbija“ je, na predlog Nadzornog odbora, donela odluku o raspodeli preostalog dela dobiti „Telekoma Srbija“ za 2020. godinu, u bruto iznosu od 4.160.000.000,00 dinara, odnosno u bruto iznosu od 5,20 dinara po akciji, navodi se u saopštenju.Telekom Srbija: Održivost poslovanja na ivici Pravo na dividendu imaju svi akcionari Društva – lica koja su upisana u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti kao zakoniti imaoci akcija Društva na dan 19.6.2021. godine. Izvršni odbor Telekoma Srbija odrediće dan početka i postupak isplate dividende akcionarima, u skladu sa važećim propisima.Telekom Srbija je u poslednjem kvartalu prošle godine, kao međudividendu već isplatio akcionarima 2,07 milijardi dinara, podsećaju u saopštenju.Najveći akcionar Telekoma je Republika Srbija, pa bi tako u republički budžet trebalo da se slije više od tri milijarde dinara.Nova ekonomija je već pisala da je dug Telekoma u poslednje tri godine uvećan za više od milijardu evra. U tekstu je pojašnjeno i zbog čega isplata dividendi u takvim okolnostima nije dobar potez.
-615x345.jpg.webp)
Advokati kažu dovedena u pitanje podela vlasti, banke poručuju „cenu će platiti svi“
Predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Viktor Gostiljac izjavio je danas da su tri poslanika koja su podnela predlog autentičnog tumačenja uputili dopis predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću da povlače taj predlog, ali da se jednodnevna obustava rada ipak neće prekinuti, prenosi Beta. Prema njegovim rečima, povlačenju predloga autentičnog tumačenja zakona, doprinela je i aktivnost Advokatske komore Srbije. On je na konferenciji za medije u AKS poručio da će advokatura uvek reagovati kada dože do pokušaja narušavanja pravnog poretka i principa pravne sigurnosti građana.On je istakao da veruje da je na predlog o autentičnim tumačenjima "stavljena tačka", ali da će AKS pratiti situaciju i reagovati ako bude bilo potrebno.Autentičnim tumačenjem, naglasio je on, dovodi se u pitanje "princip podele vlasti"."Princip podele vlasti, na kojem se zasniva svaka demokratska država, ovakvim autentičnim tumačenjem bio bi potpuno narušen. Zakonodavac donosi zakon, a sud sudi i donosi pravo. Na ovaj način, zakonodavac je pokušao da preuzme nadležnosti suda i da donese autentično tumačenje koje ima snagu zakona", rekao je on.Narodna skupština ima pravo da donosi autentična tumačenja, ali, kako je rekao Gostiljac, ona kao "najbliža institucija naroda" mora to pravo da koristi restriktivno i da bude odgovorna.On je ukazao na to da se predloženim autentičnim tumačenjem ponovo aktivirao "princip retroaktivnosti", iako Ustav Srbije to ne dozvoljava, sem ako se radi o opštem interesu, "što ovde sigurno nije slučaj". Tim predlogom se umanjuje i pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, dodao je on.Gostiljac je napomenuo da je rešenje problema na strani banaka."Oni to mogu da reše u jednom danu, mogu da isplate te troškove, imaju sve račune klijenata i na taj način da eliminišu i zaustave sve ove postupke, ali to ne žele iz svojih razloga, imaju svoju matematiku", objasnio je on i dodao da Narodna banka Srbije može da pošalje uputstvo.Advokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kreditaUdruženje sudija i tužilaca (UST): Autentično tumačenje zakona zadire u nadležnost sudske vlastiPovodom predloga za autentično za tumačenje odredbi tri zakona, oglasilo se i Udruženje sudija i tužilaca (UST). Iz UST-a su poručili da je predlog Skupštine Srbije za autentično tumačenje odredbi zakona o obligacionim odnosima, o zaštiti potrošača i o zaštiti korisnika finansijskih usluga, "nedopustiv" i naveli da se na taj način "zadire u nadležnost sudske vlasti", prenosi Beta. "Sudovi su postupajući u predmetima povodom troškova obrade kredita u svim stepenima zauzeli svoj stav i sporne odredbe su već tumačene od za to zakonom određenih institucija, odnosno sudova, te UST nalazi da se ovakve situacije ne mogu rešavati izvan pravosuđa, izvan sudskog postupka jer se time stvara opasan presedan da u svakoj situaciji tzv 'masovnih' tužbi dođe do derogacije sudske vlasti", navodi se u saopštenju.Povodom obustave rada advokata, UST je ukazala da "radikalni načini borbe u ovom trenutku nisu dobri ni za grđane Srbije, ni za pravosuđe".Udruženje, ipak, navodi da da podržava mišljenje izrečeno u odluci Advokatske komore Srbije (AKS), da se eventualnim autentičnim tumačenjem Skupštine Srbije, "krši Ustav RS i Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno zajamčeno pravo na pravično suđenje, jednaku pravnu zaštitu i pravo na pravnu sigurnost građana".Vladmir Vasić: Cenu će plaititi sviGenerelani sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je danas za televiziju K1 da će cenu ovoga plaititi svi, jer banka mora da rezerviše novac dokle god traje spor, a to znači manje novca plasmana građanima, privredi, prenosi Tanjug. "Cenu ovoga će platiti svi, i vi koji niste tužili i ja koji nisam tužio. Ako tužite banke imaćete manje novca, odnsno banka mora da rezerviše dokle god traje spor, a spor traje dve godine Imaćete manje novca, manja plasmana građanima, privredi, manje prihoda u državu i svega manje", rekao je Vasić. On je rekao da je Srbija izlovoano ostrvo kada su u pitanju tužbe za naknade, te da je u pitanju sistemski problem koji se desio samo kod nas. "Kada imate 100,200 tužbi za bilo koji slucej, to nije sistemski problem, ali kada imate toliki broj tužbi ona je to sistemski i društveni problem", rekao je Vasić. Advokatska komora Srbije (AKS) danas organizuje jednodnevnu obustavu rada svih advokata, zbog predloga poslanika za autentično tumačenje odredbi zakona o zaštiti potrošača, o zaštiti korisnika finansijskih usluga i o obligacionim odnosima.Sednica nadležnog odbora Narodne skupštine na kojoj je danas trebalo da se raspravlja o ta tri predloga otkazana je. Mogućnost za usvajanje autentičnih tunačenja pozdravile su Privredna komora Srbije i Udruženje banaka Srbije, koji su ocenile da se time otklanja "pretnja" po finansijski sistem.
Nova šansa za privrednike koji godinu dana čekaju kredite za likvidnost
Za rešavanje više od 7.000 zahteva privrednika koji su u toku prošle godine tražili kredit Fondu za razvoj za održavanje likvidnosti usled pandemije, a koji ga do danas nisu dobili, obezbeđeno je još 200 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke (EIB). Novac za podršku privredi biće obezbeđen i iz budžeta Fonda za razvoj, a uslovi za dobijanje pozajmice biće regulisani Zakonom o utvrđivanju finansijske podrške koji je usvojila Vlada Srbije i koji čeka izglasavanje Narodne skupštine.Razlog za donošenje je veliki broj predmeta koji nisu mogli da budu rešeni do sada, jer nije bilo dovoljno novca za ove namene. Odobreno je tek 2.099 zahteva za kredit, a ostalo je nerešeno 7.036 zahteva, piše u obrazloženju Zakona.Komisija odložila dodelu državne pomoći za noćne klubove i barove Pravo na dobijanje kredita na osnovu ovog zakona imaju preduzetnici, zadruge, mikro, mali i srednji privrednici i koji se bave proizvodnom, uslužnom, trgovinskom ili poljoprivrednom delatnosti, a koji su Fondu za razvoj podneli zahtev za kredit do 10. decembra 2020. godine.Novac iz kredita može da se koristi za nabavku obrtnih sredstava i održavanje tekuće likvidnositi za izmirivanje redovnih obaveza prema poslovnim partnerima, zaposlenima i države.Uslov je da privrednik koji konkuriše nije u teškoćama, odnosno da nad njim nije pokrenut stečajni postupak, da se nad njim ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije, da nije u fazi finansijskog restruktuiranja ili postupka likvidacije.Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privreda Za sve kredite godišnja kamatna stopa je 1 odsto, dok je minimalni iznos kredita za privredna društva milion dinara, a za preduzetnike, zadruge i privredne subjekte registrovane u odgovarajućem registru 200 hiljada dinara.Za preduzeća i preduzetnike koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem predviđeni rok otplate kredita je pet godina, uključujući grejs period od dve godine. Maksimalni iznos za preduzetnike i mikro pravna lica je do 10 miliona dinara, za mala pravna lica do 70 miliona dinara, za srednja do 110 miliona, a najviši iznos odobrenog kredita može da bude do 80 odsto ostvarenih poslovnih prihoda u 2019. godini.Za privrednike iz ostalih delatnost rok otplate je do dve godine, uključujući grejs period do 18 meseci, a maksimalni iznos kredita je za preduzetnike i mikro pravna lica do 10 miliona dinara, za mala prava lica do 70 miliona, za srednja do 110 miliona, a kredit može da se uzme za iznos do 80 odsto ostvarenih poslovnih prihoda iz 2019. godine.
Ko će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?
Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog Zakona o popisu poljoprivrede 2023. godine koji će regulisati prava i obaveze državnih organa i organizacija u vezi sa pripremama i sprovođenjem Popisa, dužnosti porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i gazdinstava pravnih lica i preduzetnika, finansiranje popisnih radnji, ali i kazne sa prekršaje. U Popisu će se prikupiti podaci o lokacijama gazdinstava, zemljišnom fondu i kategorijama korišćenja poljoprivrednog zemljišta, površinama pod usevima, površinama voćnjaka i vinograda, navodnjavanju i upotrebi đubriva, broju stoke – po vrstama i kategorijama, navodi se u predlogu Zakona. Popisom će se, takođe, prikupljati i podaci o broju ostalih životinja i košnica pčela, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, poljoprivrednim objektima, poljoprivrednoj mehanizaciji i opremi, radnoj snazi, drugim aktivnostima gazdinstva, primenjenim merama ruralnog razvoja. Popisom se obuhvataju:- porodična poljoprivredna gazdinstva;- privredna društva, zemljoradničke zadruge, ustanove ili druga pravna lica, kao i preduzetnik koji su registrovani da pretežno obavljaju delatnosti poljoprivredne proizvodnje,- privredna društva i druga pravna lica registrovana za obavljanje delatnosti koje nisu poljoprivredna proizvodnja, a koja imaju organizovane ogranke ili druge organizacione delove u kojima obavljaju delatnosti poljoprivredne proizvodnje.U predlogu zakona navodi se da popisom neće biti obuhvaćena domaćinstva sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom koja nije namenjena tržištu i ne prelazi fizički prag određen u skladu sa metodologijom popisa Republičkog zavoda za statistiku, kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju. Prema predračunu Republičkog zavoda za statistiku Srbije za finansiranje izvršenja svih popisnih poslova neophodno je u periodu od 2020. do 2024. godine obezbediti ukupno 950.093.400 dinara, odnosno 7.917.445 evra.Popis je finansijski podržan kroz IPA 2018 nacionalni program. U skladu sa tim, učešće sredstava iz budžeta Republike Srbije u planiranim ukupnim sredstvima jeste oko 33 odsto, dok je ostatak iz IPA fondova. Zakonom su predložene i kazne za pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, preduzetnika, nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, punoletnog člana porodičnog gazdinstva, ali i popisivača i koordinatora. Tako je, na primer, kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara predviđena za pravno lice koje obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje ako odbije da popisivaču da podatke o gazdinstvu koji se prikupljaju u skladu sa ovim zakonom ili mu da netačne ili nepotpune podatke. Za prekršaj odgovornog lica u pravnom licu predviđena je kazna od 30.000 do 50.000 dinara. Sa druge strane, novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se popisivač, koordinator i drugo fizičko ili pravno lice koje je zaduženo za obavljanje poslova u vezi s popisom, kao i odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja poslove u vezi s popisom ako ne obavlja poslove popisa blagovremeno i na propisan način, ne vodi računa o tačnosti upisa podataka, ne čuva kao tajnu podatke o popisanim gazdinstvima. Kazna od 50.000 do 100.000 dinara predviđena je za prekršaj člana popisne komisije koji je ovlašćen za raspolaganje sredstvima na podračunu za posebne namene ako nenamenski i nezakonito troši sredstva sa podračuna popisne komisije. Kako piše u predlogu zakona, popisivanje se sprovodi u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine, a tačan datum početka određuje direktor Republičkog zavoda za statistiku.Popisivanje će trajati 75 dana od dana njegovog započinjanja, a izuzetno, u slučaju nastupanja vanrednih okolnosti koje znatno otežavaju njegovo sprovođenje, može biti produženo. Podaci koji se prikupljaju putem popisnog upitnika obuhvataju period od poslednjih 12 meseci koji prethode danu započinjanja popisa, dok se podaci u vezi sa korišćenjem podsticajnih sredstava odnose na trogodišnji period koji se završava na dan 31. decembar 2023. godine.Kako se navodi u predlogu zakona, popisivanje će početi ne kasnije od godine dana po završetku Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023, pre svega zbog korišćenja informacija ovog popisa za formiranje Lista domaćinstava koje će biti obuhvaćene Popisom, ali i zbog uštede finansijskih sredstava.Naime, oprema (laptopovi i ostalo) koja je korišćena za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023. godine biće iskorišćena i za ovaj Popis, piše u predlogu zakona. U ovom Popisu koristiće se skice i opisi granica popisnih krugova koje je izradio Republički geodetski zavod kao i tela formirana za potrebe sprovođenja Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023. Zbog svega navedenog, finansijska sredstva predviđena za realizaciju Popisa 2023 su manja za oko 43 odsto u odnosu na utrošena sredstva za Popis poljoprivrede 2012, piše o predlogu. Kako se predlaže zakonom, podaci će se prikupljati neposrednom od gazdinastava, metodom intervjua. Za taj posao biće angažovano 3.500 popisivača. Popis priprema, organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku, pri čemu određene poslove u vezi sa Popisom na teritoriji opština, gradova i Grada Beograda Republički zavod za statistiku obavlja preko Popisnih komisija i Gradske uprave Grada Beograda – za teritoriju Grada Beograda. Republilčki zavod ta statistiku dužan je da najkasnije do 31. januara 2024. objavi preliminarne rezultate popisa, a do 31. decembra 2025. i konačne rezultate. Podaci dobijeni popisom omogućiće pregled stanja poljoprivrede na republičkom nivou i na lokalnom nivou gazdinstava, izradu strateških ciljeva Srbije u toj delatnosti. Takođe, popisom će se obezbediti i podaci za potrebe međunarodnih insututucija i organizacija, kao što su UN i Evrostat.Pored toga, u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, popisni podaci od značaja su za izveštavanje o napretku u više pregovaračkih poglavlja.
Mark Awards – nagrade za najuticajnije marketing stručnjake
Marketing mreža, ove godine, prvi put dodeliće nagrade najuticajnijim marketing i komunikacijskim stručnjacima iz kompanija u Srbiji, u okviru projekta Mark Awards.Na konkurs za nagrade Mark Awards mogu da se prijave svi marketing i komunikacijski stručnjaci iz kompanija u Srbiji, koji smatraju da su svojim radom i delima ostavili trag na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji, navodi se u saopštenju Marketing mreže. Stručnjaci iz kompanije mogu se prijaviti u jednoj od 10 kategorija, lično ili da ih nominuje neko od kolega i saradnika.Mark Awards nagrade biće dodeljene pojedincima za lične poslovne i profesionalne uspehe, odnosno pojedincima koji su ostavili trag na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji u prethodnom periodu.Kako se navodi u saopštenju, cilj Mark Awards priznanja jeste da podstakne i motiviše marketing i komunikacijske stručnjake iz kompanija u Srbiji, ali i ukaže na njihove potencijale, talente, kreativnost i sposobnost za postizanje vrhunskih poslovnih rezultata i prepoznatljivost brenda. "Na tržištu Srbije postoji nekoliko strukovnih nagrada i sve one nagrađuju najuspešnije projekte ili timove. Vrlo često i ne znamo ko stoji iza najuspešnijih brendova i kampanja, ko su ljudi koji, naše omiljene brendove, uspešno grade svakoga dana. Mark Awards upravo želi da istakne i nagradi najuspešnije pojedince iz kompanija koji se bude i ležu sa svojim brendovima i požrtvovano rade na njima", rekla je osnivač i CEO Marketing mreže Ivana Parčetić Mitić,O tome ko će dobiti ovogodišnje Mark Awards nagrade odlučuje stručni žiri koji čine profesionalci iz kreativnih, PR, digitalnih agencija i kompanija. Nominacije su besplatne, a otvorene su do 20. jula na sajtu www.mark-awards.rs.
Kako da ne postanemo žrtve?
Koliko puta ste čuli da siledžija "nanjuši" koga može da maltretira? Da li smo svi jednako skloni da postanemo žrtve, ili postoje neke lične karakteristike i lične životne okolnosti koje određene osobe čine ranjivijim od drugih?
Advokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kredita
Advokatska komora Srbije (AKS) saopštila je da će u ponedeljak, 5. jula, organizovati jednodnevnu obustavu rada svih advokata, zbog predloga poslanika za autentično tumačenje odredbi zakona o za...
Zašto su procvetali privatni časovi
Broj roditelja koji su plaćali privatne časove zbog onlajn nastave povećan je za 10 odsto, u odnosu na period pre pandemije, a više od polovine roditelja čija deca se oslanjaju na pomoć privatnih nastavnika kažu da su zbog novih okolnosti rada škola izdvajali još više novca za tu namenu. U istraživanju portala Nova ekonomija 63 odsto roditelja je kao razlog za angažovanje privatnih nastavnika navelo to što je nastava u školi deci bila nedovoljno jasna i gradivo se prelazilo ubrzano. Četvrtina je rekla da nastavnici nisu sve predavali, dok je 8,5 odsto plaćalo deci privatne časove jer im je školsko gradivo bilo teško.Vlasnica jedne novobeogradske privatne škole kaže za naš portal da je obim posla povećan za oko 30 odsto i da se najviše traže časovi matematike i fizike, a da su ovog proleća najpopularnije bile pripreme za kombinovani test za malu maturu. Njen utisak je da đake mrzi da sami prelistaju gradivo iz prethodnih razreda i da je roditeljima, iz straha da deca ne upišu lošije srednje škole, lakše da izdvoje po nekoliko stotina evra da bi im nastavnici „sažvakali“ lekcije. Nastavnici iz državnih škola pak smatraju da, uz sve mane nastave na daljinu, nije bilo toliko razloga za oslanjanje na pomoć sa strane.Nastavnici dali dvojku za organizaciju nastave u pandemiji Srđan Ognjanović, dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije u Beogradu, misli da pandemija nije uticala na ekspanziju privatnih časova.- Ja sam generalno protivnik uzimanja privatnih časova. Možda je nekad malo potrebna pomoć, ali uglavnom bi deca mogla i sama da rade. Obično se poveća broj privatnih časova pred malu maturu i upise na fakultet, ali mislim da to nije povezano sa pandemijom, jer oni koji su i ranije uzimali privatne časove su nastavili s tim, a ko nije, i dalje ne uzima. Pandemija je mnoge druge probleme donela – ističe Ognjanović za portal Nova ekonomija.Psiholog u OŠ „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci Dragan Prpa se slaže da problem paralelnog sistema školovanja nije u pandemiji, već u tome što je naš obrazovni sistem pogrešno usmeren na ocene koje su, kako kaže, moneta za upis u srednju školu. - Ne bih rekla da su roditelji ti koji primarno insistiraju na boljim ocenama, sistem je takav da je to važno na kraju ukoliko želite da dete po završetku osmog razreda ima izbor. Na kraju sve se svodi na bodove, a za bodove je uspeh u školi važan koliko i rezultat na završnom ispitu. Da bi neko dete na kraju imalo, na primer, 85 bodova, što je prošle godine u mnogim školama u Beogradu bila donja granica za upis, znači da mora da bude odličan učenik u osnovnoj školi i jako dobro uradi testove na maturi. Dodatni pritisak su određene škole i gimnazije koje kao donju granicu imaju preko 90 bodova, a veoma su popularne i tražene. Tu je onda svaka ocena bitna. U celoj priči postoji i nesklad između škola u pogledu kriterijuma, dakle, imamo neujednačenost u samom startu – kaže Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj“.Ona dodaje da se potražnja za privatnim časovima pojačala ne samo zbog mature i činjenice da su deca izgubila skoro dve školske godine, već i zbog toga što nisu imala redovnu nastavu u učionicama svaki dan ili svake nedelje. V. S.
Još jedno spajanje na bankarskom tržištu Srbije
Eurobanka i Direktna banka najavile su spajanju poslovanja u Srbiji. Nakon okončanja ove transakcije, Eurobanka će kontrolisati oko 70 odsto objedinjene banke, dok će akcionari Direktne imati vlasništvo nad preostalih 30 odsto. Formalno okončanje procesa spajanja, kako je najavljeno, očekuje se u poslednjem kvartalu 2021. godine nakon dobijanja neophodnih odobrenja nadležnih regulatornih i nadzornih tela. Ovim spajanjem broj banaka u Srbiji pada na - 23.„Nakon spajanja, objedinjena banka će imati ukupnu aktivu od preko dve milijarde evra, dok će tržišno učešće premašiti 6,5 odsto, čineći je sedmom najvećom bankom u Srbiji“, saopštila je Eurobanka.Direktna banka je, inače, u vlasništvu biznismena Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića, pri čemu obojica imaju po 50 odsto udela. Banka je nastala tokom 2016. godine kada su Jovanović i Milovanović kupili kragujevačku KBM banku od Nove kreditne banke Maribor (NKBM). Potom je Direktna banka preuzela Findomestik banku od Findomestik banke SpA Italija, koja je bila globalnog bankarskog sistema BNP Paribas. I konačno – tokom aprila 2018. zvanično je preuzela i Pireus banku, koja je bila u vlasništvu grčke Pireus bankarske grupe.Eurobanka je, kako se navodi na zvaničnom sajtu, nastala procesom spajanja uz pripajanje EFG Eurobank Beograd i Nacionalne štedionice banke.Zašto se prodala Komercijalna banka
