Srbija
Rad preko omaldinskih zadruga u Srbiji pokazao se kao vid radne eksploatacije mladih i starih ljudi podjednako, ocenjuju predstavnici Sindikata Nezavisnost, na konferenciji održanoj povodom . Prema njihovim rečima omladinske zadruge zloupotrebljavaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, pa se neretko dešava da ljudi po tom osnovu rade i više godina.Dragica Mišljenović iz Sindikata Nezavisnost podseća da prema Zakonu o zadrugama koji je donet 2015. godine omladinske i studentske zadruge služe za obavljanje privremenih i povremenih poslova. Glavni cilj tih udruženja je da mladim ljudima tokom školovanja pomognu u sticanju dodatnih prihoda.Status zadrugara mogu da steknu ljudi starosti između 18 i 30 godina. Prema rečima Mišljenovićeve, njihovo angažovanje putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima zapravo nema karakter radnog odnosa.Ipak, ona podseća da aktuelni Zakon o radu poslodavcima omogućava da sa zaposlenima zaključe takav ugovor i zapravo tu dolazi do velikog problema za radnike. Naime, pčesto se dešava da privremeno povremene poslove ljudi obavljaju, nezavisno od toga koliko imaju godina."Mislili da će to da se reši Zakonom o agencijskom zapošljavanju. To se poslodavcu isplati, jer privremeno povremeni poslovi nemaju karakter radnog odnosa, odnosno prema takvim ugovorima manje plaćaju one ljude koje radno angažuju", kaže Mišljenović.Podseća da u tom slučaju poslodavci kada zaposleni prestane da radi nemaju nikakve troškove, nema radno-pravne zaštite, a može samo da se pokrene sudski postupak. Prema njenim rečima u Srbiji postoji armija mladih, ali i starijih ljudi koji su radno angažovani po tom osnovu.Zakonom o radu neophodno preciznije definisati šta je zapravo radni odnos, odnosno da je to tip radnog angažovanja tokom kojeg se sa zaposlenim sklapa ugovor o radu na određeno ili na neodređeno vreme."Mi to moramo da promenimo i da vidimo kako da se iz Zakona o radu izbriše karakter privremeno-povremenih poslova. Problem je i definicija sindikalnog organizovanja. Opšta pravila zadrugarstva već su proglašena nezakonitim i neustavnim od strane Ustavnog suda Srbije 2018. godine", ocenjuje Mišljenović.Prema njenim rečima cilj postojanja omladinskih zadruga je da mladi ljudi sebi tokom školovanja obezbede dodatne prihode za školovanje.Zoran Ristić iz NezavisnostiO anketi, u javnosti dosta o tome da je položaj u omlad zadrugama vrlo loš.Istraž realiz online, mali odgovor dobijen u odnosu na očekivanja, odgovori na 104 upitnika.Veliki broj ljudi angaž preko zadruga iznad propisa regulativom koja uređ omlad stud zadruge.Kod nekih ispitanika ugovor o privrem povrem poslovima traje i više od 10 godina.Uglavnom imaju visoko obrazovanje u odnosu na one sa srednjim, što potvrđuje da u nedostatku adekvat poslova priznaju i na te poslove.Postoj deo ispitanika da su mnogi rekli da nisu članovi omladinske zadruge.Problem što su inic ugovor sa firmom zaključ, pa ih ona prebac na omlad zadruge a da oni to nisu znali.Verovani da su angaž preko firme, da li postoje uslovljavanja za rad preko zadruga, deo to potvrdio, to se nalazi u oglasima za posao, to u vezi sa polom i godinama života, direktno kršenje odredbi Zakona o radu.Blizu trećine ispitanika nisu bili upoznati sa uslovima rada, pre radnog angaž, nisu znali gde će ih zadruga uputiti.Ne samo kod privatnika, već i u državna preduzeća, u javnom sektoru, gde je prethodnih godina bilo ograničeno zapošljavanje.25% tvrdi da ne zna za ugovor o privrem-povrem poslovima, poslovi šarenoliki, od operat rad u proizvod 30%, dok prodavci, konobari, higijeničari, administrat radnici, itd.U nekim situac i odgov lica. Kvalifikacije sa poslovima uglavnom nisu bile usklađene, poslovi operat sposob bez priznav diploma. Sumnja da je dobar deo duže angažovan, od 120 dana koliko je to moguće prema zakonu.Oko 36% ispitanika kaže da im se prekovremeno ne računa u zaradu, naknada koju dobij zaposleni, potvrđ da se radi o nisko polaćenim poslovima, ispod ili na nivou minimalne zarade. Najveć broj minimalac ili manje od toga.Radili sve ono što im je poslodavac rekao da rade. Blizu polovine poslodavaca nije obezbedolo obuku za bezbedan i zdrav rad. A ima poslova sa povećanim rizikom.Zadovoljstvo zaposlenih je na jako niskom nivou, 60% njih kaže da nije zadovoljno tim angažmanom, 32% reklo da je poslodavac zahtevao da se radi više od radno angažovanih. Radnici u javnom sektoru su veoma nezadovoljni jer se od njih zahtevalo da rade više od kolega zaposlenih na neodređeno vreme.Među dogovorima radnika koji su učestvovali u anketi stoji i da treba ukinuti omladinske zadruge, kao i da one više ne treba da uzimaju velike provizije."Mi smo kroz prozor ušli u celu tematiku, vremenom su počeli da nam se javljaju lica koja rade preko zadruga, a najveći broj žalbi je stigao iz javnog sektora", kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs.Među zaposlenima u javnom sektoru javljali su im se ljudi koji su angažovani na ugovorima o privremeno povremenim poslovima kao službenici u javnim preduzećima, elektro monteri, dodaje Vučković. Među ostalima to su bili razni sezonski radnici, berači, radnici u hladnjačama.Vučković naglašava da je problem što su plate tih ljudi manje od minimalca, kao i što rade pod velikim proitiskom jer se ugovor obnavlja na svakih 120 dana. Navodi i primer jednog radnika iz Vrbasa, koji je potpisao čak šest ugovora sa jednom omladinskom zadrugom iz Kragujevca, a da pritom i ne zna gde se ona tačno nalazi."Oni su egzistencijalno i psihički ugroženi, neki su pod političkim pritiscima, da idu na mitinge, to je primer kako neko ko nema stalni radni odnos može da bude pritisnut", dodaje predstavnik portala Radnik.rs.Vučković kaže i da omladinske zadruge često nemaju dovoljno novca kako bi dodatno platile radnike koji rade prekovremeno. Među novim trendovima ističe angažovanje dostavljača hrane preko omladinskih zadruga, koji kada se povrede na radu automatski ostaju bez posla.
-270x152.jpg)
