Ni sudovi ni građani ne razlikuju diskriminaciju i zlostavljanje
“Praksa je pokazala da ni sudovi ni advokati ne prave razliku između diskriminacije i zlostavljanja, tome svedoči broj pravosnažno donetih presuda, donete po ovom pitanju, ali ibroj tužbi koje du odbijene od strane sudova jer nisu napisane kako treba. Pitanje nije su dvoljno zastupljene u našem društvu, jer ako profesor na fakultetu, sudija ili advokat/adovkatica ne prave razliku, kako će običan građanin?”rekao je dr Bojan Urdarević profesor na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu, na panelu posvećenom mentalno zdravlje na radnom mestu.Profeosr Urdarević je naveo primer konkursa jednog doma zdravlja gde su tražene medicinske sestre mlađe od 35 godine, a kao kao obrazloženje konkursa nevedeno je zato što su brži. Taj konkurs je nezakonit jer prestavlja diskirminatorsku radnju, tužbom je traženo da se poništi(konkurs).“Diskriminacija je pravljenje razlike po ličnom svojstvu,dok zlostavljanje predstavlja radnju i ponašanje kojom se značajno otežava boravak u radnoj sredini, na kraju pojedinac ili da otkaz i ode, često je praćeno zdravstvenim problemima i dokumentacijom. Diskriminacija se vrši jednom radnjom, kao ovaj konkurs, dok zlostavljanje po našem Zakonu treba da se vrši u dužem sudskom periodu. Sudska praksa kaže barem 6 meseci da biste mogli da da tužite. “, rekao je Urdarević.Navodi i primer kako mladi na razgovorima za posao odmah kažu svoj bračni status jer je to postalo praksa, jer gde god da su na razgovoru (za posao), bili ranije, poslodavac ih je to pitao, pa su i sami počeli da govore. Zako o zabrani zlostavljanja je donet 2010 godine, paket zakona koji regulišu ljudska prava. Neko je lepo rekao da imamo unosimo pravne norme koje ne razumemo, ali ih unosimo u pravni sistem jer tako treba. I onda dobijete Zakon koji za sudove biva problem jer mnoge njegove odredbe ne shvataju dobro. Kod zlostavljanja na radu moraju da budu ispunjeni neki uslovi, jedna radnja nije dovljna, revizija u postupku po pitanju zlostavljanja nije dozvoljena, dok kod diskriminacije jeste dozvoljena, isto jedan besmisao. Kod dela diskriminacije izvršilac može biti svako, kod zlostavljanja može biti samo poslodavac. Jedan od propusta Zakona je da će kroz proces teško ići slostavljanje trećeg lica. Ukoliko radimo u banci i klijent nas “napadne”, ne možemo tužiti njega, već je zakonom samo obuhvaćen poslodavac. “Takođe dodaje da je teško dokazivo retko dolazi do jer dolazi do svedočenja zbog straha, čak i kada mogu da tuže neće jer se boje nekih posledica. Mali broj dolazi da svedoči. Onda je problem dokazivosti, zato imamo malo takvih presuda, i ti postupci zaista dugo traju. Ono što se danas dolazi do sudova su poremećeni ljudski odnosi, uglavnom istovremeno kreću tužbe i za diskriminaciju i za zlostavljanje, koje su identične, u tužbi za diskriminaciju mora da bude navedeno koje je lično svojstvo povređeno i da se navede konretno šta se traži."Tu zakon nije rešenje, već rešenje edukacija od malih nogu. Kako ću ja kao profesor na fakultetu, da utičem na studenta koji već formiran, oni imaju stavovi i predubeđenja. Ako nemate poveranja u institucije, u sud koji će da prepozna zlostavljanje, onda je je cela priča sa Zakonom besmisao." “Prema nekim istraživanjima u nordijskim zemljama pokazuju kada je zakon rigorozniji po pitanju zlostavljanja i mobinga, tu su muškarci i žene tolerantniji. Oni kada dodđu na posao, očekuju da su zaštićeni”, Jasna Mićović, koautorka priručnika.Kupac nije uvek u pravu, jer su žene u, naoričito u prodaji i ugostiteljstvu, izložene zlostavljanju. Pa bi poslodavac trebao da napravi korake i zaštiti svoje zaposlene od trećeg klica to jest klijenta u ovom slučaju, dodala je jedna od koautorki priručnika.Pojam roda se u našem pravnom sistemu vodi relativno od skora vodi, izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminaciji i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Pol predstavlja biološke razlike, dok je rod socijalni konstrukt, rekao je Relja Pantić, savetnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.“Pol kao osnov diskriminacije se uvek nalazi u vrhu statistika se nalazi jedna od tri najčešće pritužbe za diskriminaciju. Od početka godine do danas Poverenik je primio oko 80 pritužbi u kome je nevedeno da je osnov diskriminacije pol, dok je prošle godine bilo 110 pritužbi po ovoj osnovi. Upravo kada se u pitanju rad i zapošljavanje, u toj oblasti je podneto njaviše pritužbi, prošle godine jpodneto preko 185 pritužbi po različitim osnovama u oblasti rada i zapošljavanja.”, dodao je Pantić. Postupak kada je predat Poverenik ilazi sa svojim mišljenjem da li je došlo do povrede ili ne predlogom kako to da se ispravi. Unekim slučajevima diskriminacije,dovoljno je priznanje diskriminatora. Celokupan postupak obično traje 90 dana i najčešće se završava pred Poverenikom. “Briga o mentalnom zdravlju se višestruko vraća”, rekla je Jelena Vulić - koautorka priručnika. Dodala je da rokovi predstavljaju jedan od rizika izazivanja stresa koji je priznat kao mentalna bolest. Stres takođe ubija i kreativnost koja je jedan od ključnih faktora u nekim biznisima. Takođe jedan od pokazatelja i radnog okruženja je i broj bolovanja i odsustva sa posla koji pokazuju kakva je “klima” u firmi,Posebno su ranjive višestruko diskriminisane žene, koje pored diskriminacije na poslu, trpe i diskriminaciju po rasnoj,verskoj ili seksualnoj osnovi. Vulić dodaje granica u verbalnom uzmenmiravanju predstavlja doživljaj, bitna je granica. Moramo da kažemo da nam je neprijatno. Priručnik Mentalno zdravlje i poslovno okruženje je izdat u okviru projekta “Ravnopravnost ne može da čeka” koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške.Autorke priručnika su Jasna Mićović, Jelena Vulić i Katarina Jovičić. Priručnik ima za cilj da omogući prepoznavanje i razumevanje uticaja rodno zasnovane diskriminacije na mentalno zdravlje zaposlenih, kao i posledice na poslovni uspeh.
