Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Usvojen Predlog zakona o zaštiti potrošača: Uvodi se registar „Ne zovi“

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o zaštiti potrošača, a neke od najvažnijih novina koje on donosi su uvođenje registra "Ne zovi",  kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima. Kako se navodi u saopštenju Vlade, novim zakonskim rešenjem korigovaće se suštinski nedostaci, kao što su nepostojanje funkcionalnog institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nepostojanje preciznog broja potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima, nedovoljna zaštita putnika u oblasti turizma, nepostojanje adekvatne kazne koja ima odvraćajuće dejstvo i potreba za višim nivoom odgovornosti i javnosti u radu udruženja, saveza i Saveta za zaštitu potrošača. "Najvažnije novine u ovom predlogu odnose se na uvođenje registra 'Ne zovi', uvođenje obaveza trgovca da sačini proračun prilikom pružanja usluga, kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima", navela je  ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.Matić je rekla da predlog obuhvata i dalje usklađivanje sa propisima EU u oblasti turizma, unapređenje mehanizma vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i prekršajne naloge za pojedine prekršaje trgovaca. 

Srbija

Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine dao je saglasnost za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosi na projekat izgradnje miksera za gume fabrike Linglong u Zrenjaninu.  Kako se navodi u obrazloženju koje je potpisao predstavnik sekretarijata Nemanja Erceg, pogoni za proizvodnju pneumatika nisu predmet tog zahteva.Proizvodni program projekta o kome je reč predviđa "izradu sirovih gumenih traka na bazi kaučuka opšte namene i na bazi butil-kaučuka. U objektu će biti devet proizvodnih linija sa mikserima, a planirana je i izgradnja skladišta opasnog i neopasnog otpada.Navodi se i da će emiteri zagađujućih materija u vazduh, iz oba  miksera biti opremljeni sistemima za smanjenje zagađenja, dok je za rad miksera predviđena potrošnja prirodnog gasa. Vodosnabdevanje će biti iz gradskog vodovoda, a ukoliko vode ne bude dovoljno, bušiće se bunar.Navodi se i da će se otpadne vode sa lokacije odvoditi zasebnim kanalizacionim mrežama za atmosferske vode, sanitarno-fekalne i tehnološke otpadne vode za koje je predviđen uređaj za primarno prečišćavanje otpadnih voda.Ukazuje se i da su za vreme trajanja javnog uvida mišljenje o Studiji dostavila tri udruženja građana: Most na suvom, RERI i Zrenjaninska omladinska organizacija, kao i 98 građana. Najviše ih je brinula zaštita vazduha, uticaj projekta na vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, ali i ugroženost obližnjeg rezervagta Carske bare.Kineskoj fabrici guma zemljište, subvencije i sad ulicaKrivične prijave protiv kompanije Linglong zbog nelegalne gradnje Komisija je saopštila da je studija o uticaju na životnu sredinu u skladu sa zakonom i napomenula da će svi odgovori obrađivača studije (investirora) koji objašnjavaju nejasnoće morati da budu u njenoj dopunjenoj verziji.Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku za proizvodnju guma na oko 97 hektara, a vrednost investicije koja bi trebalo da zaposli 1.200 radnika je 800 miliona evra.Projekat fabrike guma u Zrenjaninu, gradu koji je bez pijaće vode već više decenija, prate brojne kontroverze. RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoćZrenjanin platio uređenje zemljišta Linglongu, država im poklanja i priključak za vodu

Srbija

Energetska tranzicija u regionu: U fokusu lokalne zajednice i poslovi

Energetska tranzicija biće teška i komplikovana, ali je tranzicija ka nečemu boljem, za nju će biti potrebna transparentnost i iskrenost, ali i uključivanje svih onih koji su njom pogođeni, pre svega radnika zaposlenih u industriji uglja, neki su od zaključaka godišnjeg sastanka Inicijative za regione uglja u tranziciji. "Ovo je teška i komplikovana tranzicija, ali tranzicija ka nečemu boljem", rekao je Bruik Poznik iz Generalnog direktorata za energetiku dodao da će ona doneti benefite i za EU, i Zapadni Balkan i Ukrajinu.On smatra da je ovo teška i komplikovana tranzicija, ali tranzicija ka nečemu boljem. Zamenik direktora Dirk Bušl iz Sekretarijata Energetske zajednice rekao da države moraju da budu svesne da je tranzicija, već stigla i da se neće nestati. Prema njegovim rečima, Evopska unija je u sprintu, dok su zemlje u regionu još uvek na startu i gledaju da li će krenuti levo ili desno. On smatra da će zemlje morati da rade na tome da sustignu zemlje članice za šta će biti potrebno i "da se malo razgovora". On je naveo da u EU "Zeleni dogovor" nije pao sa neba već je rezultat duge istorije dekarbonizacije. Tranzicija u zemljama regiona, kako je rekao,  mora da bude transparentna, iskrena, otvorena.  "Ovo nije samo energetska strategija, radi se i iskrenosti i otvorenosti", rekao je on. Majkl Stenli iz Svetske banke rekao je u centru tranzicije treba da budu ljudi i zajednice, a fokus na radnike koji su direktno i indirektno zaposleni u industriji uglja. Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizuje onlajn godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a".

radnici

Srbija

Deceniju rade preko zadruge, iako je zakonski maksimum 120 dana

Rad preko omaldinskih zadruga u Srbiji pokazao se kao vid radne eksploatacije mladih i starih ljudi podjednako, ocenjuju predstavnici Sindikata Nezavisnost, na konferenciji održanoj povodom . Prema njihovim rečima omladinske zadruge zloupotrebljavaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, pa se neretko dešava da ljudi po tom osnovu rade i više godina.Dragica Mišljenović iz Sindikata Nezavisnost podseća da prema Zakonu o zadrugama koji je donet 2015. godine omladinske i studentske zadruge služe za obavljanje privremenih i povremenih poslova. Glavni cilj tih udruženja je da mladim ljudima tokom školovanja pomognu u sticanju dodatnih prihoda.Status zadrugara mogu da steknu ljudi starosti između 18 i 30 godina. Prema rečima Mišljenovićeve, njihovo angažovanje putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima zapravo nema karakter radnog odnosa.Ipak, ona podseća da aktuelni Zakon o radu poslodavcima omogućava da sa zaposlenima zaključe takav ugovor i zapravo tu dolazi do velikog problema za radnike. Naime, pčesto se dešava da privremeno povremene poslove ljudi obavljaju, nezavisno od toga koliko imaju godina."Mislili da će to da se reši Zakonom o agencijskom zapošljavanju. To se poslodavcu isplati, jer privremeno povremeni poslovi nemaju karakter radnog odnosa, odnosno prema takvim ugovorima manje plaćaju one ljude koje radno angažuju", kaže Mišljenović.Podseća da u tom slučaju poslodavci kada zaposleni prestane da radi nemaju nikakve troškove, nema radno-pravne zaštite, a može samo da se pokrene sudski postupak. Prema njenim rečima u Srbiji postoji armija mladih, ali i starijih ljudi koji su radno angažovani po tom osnovu.Zakonom o radu neophodno preciznije definisati šta je zapravo radni odnos, odnosno da je to tip radnog angažovanja tokom kojeg se sa zaposlenim sklapa ugovor o radu na određeno ili na neodređeno vreme."Mi to moramo da promenimo i da vidimo kako da se iz Zakona o radu izbriše karakter privremeno-povremenih poslova. Problem je i definicija sindikalnog organizovanja. Opšta pravila zadrugarstva već su proglašena nezakonitim i neustavnim od strane Ustavnog suda Srbije 2018. godine", ocenjuje Mišljenović.Prema njenim rečima cilj postojanja omladinskih zadruga je da mladi ljudi sebi tokom školovanja obezbede dodatne prihode za školovanje.Zoran Ristić iz NezavisnostiO anketi, u javnosti dosta o tome da je položaj u omlad zadrugama vrlo loš.Istraž realiz online, mali odgovor dobijen u odnosu na očekivanja, odgovori na 104 upitnika.Veliki broj ljudi angaž preko zadruga iznad propisa regulativom koja uređ omlad stud zadruge.Kod nekih ispitanika ugovor o privrem povrem poslovima traje i više od 10 godina.Uglavnom imaju visoko obrazovanje u odnosu na one sa srednjim, što potvrđuje da u nedostatku adekvat poslova priznaju i na te poslove.Postoj deo ispitanika da su mnogi rekli da nisu članovi omladinske zadruge.Problem što su inic ugovor sa firmom zaključ, pa ih ona prebac na omlad zadruge a da oni to nisu znali.Verovani da su angaž preko firme, da li postoje uslovljavanja za rad preko zadruga, deo to potvrdio, to se nalazi u oglasima za posao, to u vezi sa polom i godinama života, direktno kršenje odredbi Zakona o radu.Blizu trećine ispitanika nisu bili upoznati sa uslovima rada, pre radnog angaž, nisu znali gde će ih zadruga uputiti.Ne samo kod privatnika, već i u državna preduzeća, u javnom sektoru, gde je prethodnih godina bilo ograničeno zapošljavanje.25% tvrdi da ne zna za ugovor o privrem-povrem poslovima, poslovi šarenoliki, od operat rad u proizvod 30%, dok prodavci, konobari, higijeničari, administrat radnici, itd.U nekim situac i odgov lica. Kvalifikacije sa poslovima uglavnom nisu bile usklađene, poslovi operat sposob bez priznav diploma. Sumnja da je dobar deo duže angažovan, od 120 dana koliko je to moguće prema zakonu.Oko 36% ispitanika kaže da im se prekovremeno ne računa u zaradu, naknada koju dobij zaposleni, potvrđ da se radi o nisko polaćenim  poslovima, ispod ili na nivou minimalne zarade. Najveć broj minimalac ili manje od toga.Radili sve ono što im je poslodavac rekao da rade. Blizu polovine poslodavaca nije obezbedolo obuku za bezbedan i zdrav rad. A ima poslova sa povećanim rizikom.Zadovoljstvo zaposlenih je na jako niskom nivou, 60% njih kaže da nije zadovoljno tim angažmanom, 32% reklo da je poslodavac zahtevao da se radi više od radno angažovanih. Radnici u javnom sektoru su veoma nezadovoljni jer se od njih zahtevalo da rade više od kolega zaposlenih na neodređeno vreme.Među dogovorima radnika koji su učestvovali u anketi stoji i da treba ukinuti omladinske zadruge, kao i da one više ne treba da uzimaju velike provizije."Mi smo kroz prozor ušli u celu tematiku, vremenom su počeli da nam se javljaju lica koja rade preko zadruga, a najveći broj žalbi je stigao iz javnog sektora", kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs.Među zaposlenima u javnom sektoru javljali su im se ljudi koji su angažovani na ugovorima o privremeno povremenim poslovima kao službenici u javnim preduzećima, elektro monteri, dodaje Vučković. Među ostalima to su bili razni sezonski radnici, berači, radnici u hladnjačama.Vučković naglašava da je problem što su plate tih ljudi manje od minimalca, kao i što rade pod velikim proitiskom jer se ugovor obnavlja na svakih 120 dana. Navodi i primer jednog radnika iz Vrbasa, koji je potpisao čak šest ugovora sa jednom omladinskom zadrugom iz Kragujevca, a da pritom i ne zna gde se ona tačno nalazi."Oni su egzistencijalno i psihički ugroženi, neki su pod političkim pritiscima, da idu na mitinge, to je primer kako neko ko nema stalni radni odnos može da bude pritisnut", dodaje predstavnik portala Radnik.rs.Vučković kaže i da omladinske zadruge često nemaju dovoljno novca kako bi dodatno platile radnike koji rade prekovremeno. Među novim trendovima ističe angažovanje dostavljača hrane preko omladinskih zadruga, koji kada se povrede na radu automatski ostaju bez posla.

Srbija

Treba li Srbiji rudnik litijuma? Ponedeljak, 28. jun, 10 h, LIVE

Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom, vas poziva da pratite  forum "Treba li Srbiji rudnik litijuma?" u ponedeljak, 28. juna 2021, 10h u LIVE STREAM prenosu na YT kanalu Nove ekonomije. Potvrđeni učesnici su:• Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet• Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka• Ratko Ristić, Šumarski fakultet• Vesna Prodanović, direktorka Rio Sava Exploration  • Petar Đukić, Tehnološko-metalurški fakultet• Miroslav Mijatović, Podrinjski Anti Korupcijski tim (PAKT)Moderator:  Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u BeograduZašto organizujemo ovaj panel?Projekat Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice, već mesecima zaokuplja pažnju medija i javnosti. Rio Tinto navodi da taj projekat iskopavanja litijuma neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok deo stručne javnosti i građana ukazuje da bi to bi moglo da dovede do uništavanja zemljišta i vodotokova. Meštani Jadra i okoline Loznice, kao i brojne ekološke organizacije u Srbiji organizovali su proteste. Prikupljeno je i gotovo neverovatnih 100.000 potpisa za peticiju protiv rudnika Rio Tinta, a vlast najavljuje da će podršku građana tražiti na referendumu. - Zanima nas šta je tačno od velikog broja informacija koje se pojavljuju u javnosti? Gde možemo pravovremeno, istinito i tačno da saznamo kakav rudnik se planira i kako će uticati na privredu, zdravlje i prirodu?- Da li je veća ekonomska korist ili ekološka šteta?- Da li će Srbija zaista imati veliku finansijsku korist od tog projekta?- Da li Srbija u slučaju da u dolini Jadra počne eksploatacija litijuma, može da dobije fabriku električnih baterija za automobile?- Može li da se pomiri rudnik litijuma i održivi razvoj?

Srbija

Novi predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d.

Upravni odbor UniCredit Bank Srbija a.d. odobrio je danas imenovanje Nikole Vuletića na poziciju novog predsednika Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d. Nikola Vuletić će službeno preuzeti tu dužnost počev od 1. septembra 2021. godine.Nikola Vuletić, direktor Sektora za upravljanje rizicima u UniCredit Bank Srbija,  preuzima funkciju od Feze Tan, koja je identifikovana naslednica na funkciji zamenice predsednika Izvršnog odbora UniCredit Bank Rumunija. U narednom periodu, ona će proći sve neophodne korake za njeno imenovanje od strane upravnih tela Banke, uključujući prethodno odobrenje od strane Nacionalne banke Rumunije.Teodora Petkova, direktorka Istočne Evrope UniCredit Grupe, izjavila je: „Uverena sam da će Nikola sa svojim osamnaestogodišnjim iskustvom u našoj Grupi, kako u oba biznis segmenta bankarskog poslovanja, tako i u oblasti rizika, potkrepljeno temeljnim poznavanjem lokalnog tržišta, nastaviti uspešno poslovanje naše banke u Srbiji. Njegovi prvi profesionalni počeci u našoj grupi, a zatim rast i razvoj tokom godina, još jedan su dokaz sposobnosti naše grupe da prepozna i gradi svoje interne talente, ohrabrujući ih pri tom da preuzmu vodeće pozicije. Želela bih da se zahvalim Fezi na odličnim rezultatima koje je postigla vodeći našu banku u Srbiji i sigurna sam da će nastaviti da se ističe u svom novom kapacitetu na još većem tržištu, kakvo je tržište Rumunije, dajući značajan doprinos UniCredit Bank Rumunije i podržavajući dalji razvoj banke.“Nikola VuletićNikola Vuletić je imenovan za člana Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija ad 24. januara 2017. godine.Svoju profesionalnu karijeru je započeo 2003. godine u Eksimbanci, na poziciji saradnika za poslove sa stanovništvom i malom privredom. Dalju karijeru je nadograđivao u okviru iste banke, na različitim pozicijama u okviru Sektora za poslovanje sa privredom.Nakon spajanja Eksimbanke i UniCredit Banke,  svoje profesionalno angažovanje nastavlja u Odeljenju za rad sa velikim i međunarodnim kompanijama. Sa pozicije šefa tima u ovom Odeljenju, krajem 2007. biva unapređen u direktora Odeljenja za poslovanje sa srednjim preduzećima. U martu 2009. godine imenovan je za direktora Direkcije za komercijalne poslove u okviru Sektora poslovanja sa stanovništvom i malom privredom, nakon čega, 1. avgusta 2012. godine preuzima funkciju direktora Sektora poslovanja sa stanovništvom i malom privredom. U julu 2017. godine prelazi na poziciju direktora Sektora za upravljanje rizicima.Nikola Vuletić je završio Ekonomski fakultet, smer Međunarodni menadžment.

Srbija

Ministarstvo objavilo spisak: Za zamenu stolarije 224 miliona u 67 opština

Ministarstvo rudarstva i enrgetike objavilo je spisak 67 lokalnih samouprava kojima su odobrena sredstva za finansiranje programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova u ukupnom iznosu od 224.299.536 miliona dinara. Ukupan iznos sredstava koji je tražen od ministarstva je 224,299.536 miliona dinara, iako je u javnom pozivu navedeno da ukupna raspoloživa sredstva podsticaja Ministarstva za realizaciju Programa iznose 54.000.000 dinara.  Ministarstvo je odlučilo da u punom iznosu finansira sve programe, te navodi da je obezbedilo 20.000.000 dinara na osnovu odustajanja grada Niša od finansiranja projekta unapređenja energetske efikasnosti "Rekonstrukcija i adaptacija osnovne škole 'Bubanjski heroji'",  kao i dodatna sredstva u iznosu od 150.299.536 dinara koji su neophodni kako bi se finansirali programi u svih 67 jedinica lokalne samouprave čije su projave ocenjene kao uredne. Odobrenje  su dobile opštine: Mali Zvornik, Krupanj, Užice, Raška, Žabari, Šabac, Prijepolje, Dimitrovgrad, Babušnica, Ljubovija, Pirot, Svilajnac, Medveđa, Leskovac, Kuršumlija, Trstenik, Novi Bečej, Bojnik, Rača, Osečina, Sremska Mitrovica, Kikinda, Kraljevo, Kragujevac, Žitište, Knjaževac, Niš, Majdanpek, Boljevac, Irig, Zrenjanin, Ćićevac, Kula, Vlasotince, Žagubica, Srbovran, Vranje, Vrnjačka banja, Valjevo, Senta, Kovin, Nova Crnja, Šid, Gornji Milanovac, Vršac, Sečanj, Pećinci, Loznica, Vrbas, Batočina, Temerin, Odžaci, Stara Pazova, Vladimirci, Sombor, Bač, Beograd, Nova Varoš, Kručevac, Plandište, Bački Petrovac, Pančevo, Bujanovac, Ivanjica, Smederevska Palanka, Jagodina, Beočin. Građani se za subvencionisanje energetske efikasnosti prijavljuju od jula  Najviše sredstava od Ministarsva, po 10 miliona dinara, dobili su Beograd Majdanpek, Valjevo, Stara Pazova i Smederevska Palanka. Najmanje sredstava je odboreno gradu Kruševac, koja je od Ministarstva tražio 300.000 dinara, kao i opštini Nova Crnja koja je tražila 500.000 dinara. U javnom pozivu je definisano da je maksimalni iznos sredstava podsticaja koji dodeljuje Ministarstvo po jednici lokalne samouprave 100 odsto planiranih budžetskih sredstava JLS za ovu nameninu, a ne može biti veći od 10 miliona dinara po jedinici lokalne samouprave. Imajući u vidu veliko interesovanje lokalnih samouprava, i činjenicu da je energetska efikasnost i racionalna upotreba energije u javnom interesu Srbije,  Ministarsvo navodi da je preduzelo sve mere da se finansira što veći broj programa. Imajući u vidu sve navedeno Ministarstvo je odlučilo da se u punom iznosu mogu finansirati svi programi u ukupnom iznosu od 224.299.536,32 dinara, piše u rešenju kojim se odobrava finansiranje Programa. Na javni poziv blagovremeno je stiglo 88 prijava.

Srbija

Hrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenih

I pored toga što je prošle godine u Hrvatskoj prošle godine bilo neaktivno 32,9% radno sposobnog stanovništva, za 0,6% manje u odnosu na 2019. godinu. Ipak, po tom parametru naš sused se i dalje nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji odmah iza Italije, prenosi Poslovni.hr. Po udelu nezaposlenih, ali radno sposobnih, u Hrvatskoj je postignut još vidljiviji pomak u odnosu na 2002. kada je taj udeo bio 37,4%.U Italiji je visok udeo te grupe ljudi, a prošle godine je povećan na 35,9%, sa najvećom godišnjom stopom od 1,6%.Pandemija koronavirusa je na nivou EU zaustavila trend smanjenja neaktivnog radno sposobnog stanovništva, starosti između 15 i 64 godine, koji traje od 2002. godine.Prema podacima Eurostata, na nivou EU lane se udeo onih koji su ostali radno neaktivni povećao sa 26,6% u 2019. na 27,1% (u 2002. bio je 32,3%).Istu stopu rasta kao u Italiji (1,6%) imala je još i Španija, a značajan porast neaktivnosti bilježi se još u Irskoj, Portugalu i Grčkoj.U društvu onih kod kojih je udeo neaktivnih ali radno sposobnih ljudi smanjen uz Hrvatsku se nalaze još Malta, Letovnija, Rumunija, Litvanija, Estonija, Luksemburg, Poljska i Mađarska.Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine Inače je u odnosu na 2002. Mađarska je ostvarila najveće smanjenje udela radno neaktivnih građana, sa 40,5 na 27,2%. Susedna Slovenija lane je zabeležila porast udela neaktivnih, sa 24,8 na 25,4%, a prema podacima Eurostata 2002. taj udeo je iznosio 31,5%.Članica EU sa najmanjim učešćem neaktivnih stanovnika ostaje Švedska, iako je prošle godine zabeležila porast za 0,4%, na 17,5%. Učešće manje od 20% ima još samo Luksemburg (19,1%), u kojem je broj radno neaktivnih ljudi ostao isti kao u 2019. godini.Na nivou EU i dalje je više nezaposlenih žena nego muškaraca. Ipak, treba imati na umu da Eurostat beleži da je prošle godine prvi put od 2002. zaustavljen trend smanjenja udela neaktivnih, a radno sposobnih žena.

Srbija

Napuštanje uglja: Izazov, ali i šansa za region

Postepeno napuštanje uglja na Zapadnom Balkanu doneće sa sobom izazov prekfalifikacije radnika iz tog sektora i pitanje šta tranzicija na održive izvore energije donosi njima, ocenjeno je, između ostalog, na godišnjem sastanku Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizuje  danas i sutra onlajn godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.  Predsednik opštine Banovići iz BiH Bego Gutić kaže da u rudniku mrkog uglja u toj opštini radi 2800 zaposlenih. Kaže da je to rudarski kraj, ali da su svesni promena koje dolaze, te su odlučili da pokažu spremnost za tranziciju. Izazov će biti na koji način da se radna snaga iz rudarskog sektora pebaci u druge grane pivrede, smatra predsednik te opštine. On očekuje od onih koji upravljaju energetskim sektorom u toj državi da napravi plan i uključi sve aktere, te da ne sme da nijedan radnik ostane nezbrinut.Jedan deo radnika je moguće prekvalifikovati, drugi deo penzionisati,  dok za treći deo postoji mogućnost otkupa staža, rekao je Gutić. Presednik Makedonske konfederacije slobodnih sindikata Blagoja Ralpovski rekao je da je prosek onih koji rade u toj industriji oko 50 godina, i da su zabrinuti zbog pitanja šta tranzicija donosi tim ljudima, jer je, kaže, u tim godinama prekvalifikacija teška. On je rekao da je Makednoniji potrebna interna strategija i naveo da je minimalna plata u toj državi 250 evra i da bi državljani teško izdržali poskupljenje električne energije. Mislim da ni država ne bi izdržala da se ugasi ta industrija, rekao je on.Programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura rekao je da će svi biti pogođeni procesom tranzicije, i da nema načina da je izbegnemo.Govoreći o Srbiji, on je rekao da misli da je prosek ljudi zaposlenih u industriji uglja oko 51 godina i da ne smatra da će oni penzionisati na tim pozicijama.  "Moramo da se pomerimo iz situacije u kojoj smo sada", rekao je Macura. Direktorka Mehanizma za pravednu tranziciju Evropske komisije Paula Pinja rekla je da je tranzicija prilika za rast i stvaranje randih mesta, i da je potrebno da svi budu deo toga. Ključ je da se stvori zdrav život održivi i dobri poslovi, rekla je ona. Neki regioni će se suočiti sa radikalnom transformacijom, navodi Pinja. Ona smatra da je važno da tranzicija ostane fer i inkluzivna, i da niko ne treba da ostane izostavljen uključijući one koji rade u rudnicima uglja. Pinja navodi da oni poseduju veštine koje mogu da se iskoriste u poslovima sa čistom energije. Zamenica generalnog direktora za proširenje Evropske komisije Katarina Mathernova rekla je da moramo da budemo svesni da su situacije u regionima različite i da će biti drugačije pogođeni tranzicijom.  Kosovo je, kako navodi, 99 odsto zavisno od uglja, a velika je zavisnost od tog energenta i u Srbiji. Ona je navela da u regionu postoje dobri primeri u procesu ukidanja uglja, a jedan od njih je odluka Srbije da se zaustavi izgradnja termoelektrane Kolubare B. Neće biti lako, ali smo u ovome zajedno, rekla je ona. Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a".

Srbija

AstraZeneca može da izazove komplikacije ako imate redak kapilarni sindrom

Vakcina AstraZeneca može da izazove komplikacije kod osoba koje su ranije imale sindrom kapilarnog curenja, objavila je Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).Povučeni sa tržišta Bausch+Lomb rastvori za kontaktna sočiva "Veoma mali broj slučajeva sindroma kapilarnog curenja (engl. Capillary Leak Syndrome, CLS) bio je prijavljen u prvih nekoliko dana nakon primene vakcine COVID-19 Vaccine AstraZeneca. Kod nekih od tih slučajeva, sindrom kapilarnog curenja je i ranije bio zabeležen u istoriji bolesti. Jedan slučaj je imao smrtni ishod", piše u saopštenju.ALIMS ističe da se ove preporuku nadovezuju na već ranije objavljena pisma zdravstevnim radnicima u kojima se upozorava da je moguće da nakon primene vakcine AstraZeneca dođe do pojave tromboze i trombocitopenije, ali da su ove neželjene reakcije veoma retke.

Srbija

Proizvođači trešanja besni zbog cene od 30 dinara po kilogramu

Proizvođači trešanja u najvećem voćarskom kraju Srbije, Grockoj i Ritopeku, u jeku sezone branja tog voća počinju da odustaju od tog posla jer im otkupljivači nude cenu od 60 do 80 dinara, a prekupci i po 30 dinara za kilogram, prenosi Beta. Vlasnik voćnjaka trešanja od dva hektara iz Ritopeka Dragan Dragić rekao je za Betu da je po ceni trešanja ova godina "najgora od najgorih"."Ove godine vegetacija u Srbiji kasni dve nedelje, pa su trešnje u Azerbejdžanu sazrele pre naših i oni su zauzeli rusko tržište gde se izvozi i trešnja iz Srbije", rekao je Dragić.Dodao je da se i otkupljivači žale jer nemaju zaradu, a na domaćem tržištu prerađivači nude 65 dinara koliko i rumunska firma koja kupuje trešnje za proizvodnju likera."Proizvođači trešanja nemaju nikakvu zaradu, ali neke sorte trešanja moramo da oberemo da bi naredne godine mogle da rode", rekao je Dragić.Poljoprivrednik iz Ritopeka Miloš Matejić rekao je da će otpustiti radnike jer je čist gubitak plaćati ih 3.000 dnevno i trešnje prodavati po 30 ili 60 dinara."Za ovakvu situaciju na tržištu trešanja kriva je i država koja je dozvolila da veliki otkupljivači ucenjuju male proizvođače koji nemaju pravo da registruju hladnjaču ako nemaju 400 tona trešanja u sezoni, a toliko nema ni celo selo", rekao je Matejić.Dodao je da će prekinuti berbu i otpustiti radnike da ne bi uvećavao gubitak od prodaje trešanja."Jeftinije je zapustiti voćnjak, nego raditi i dotirati iz džepa", rekao je Matejić.Za ministarstvo poljoprivrede, kako je rekao, poljoprivreda su jedino kukuruz i pšenica, a "voćarstvo ih ne interesuje".Matejić je rekao da ne može da registruje voćnjak smokvi jer ne postoji u registru, a to je neophodno kada bi hteo da ih izvozi.On je rekao da državu poljoprivrednici interesuju samo kada se "brani zemlja, kada treba da im zavuče ruku u džep i kada se glasa"."Daju nam subvencije od 4.000 dinara po hektaru, koliko košta jedan džak mineralnog đubriva, a za hektar treba šest džakova", rekao je Matejić.

Srbija

Koridori uzimaju kredit od 430 miliona evra za Moravski koridor

Koridori Srbije su za potrebe izgradnje autoputa Pojate - Preljina, poznatijeg kao Moravski koridor, uzeli kredit vredan 431,7 miliona evra od J.P. Morgan Chase banke iz Londona, koja je ujedno i ovlašćeni glavni aranžer, piše u Predlogu zakona o potvrđivanju zajma koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini.Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog kraljevstva je dala garanciju za zajam koji obezbeđuje JP Morgan.Novac će otići firmi Bechtel Enka, registrovanoj u Londonu koja gradi ovu deonicu, a u Srbiji posluje preko svog ogranka u Beogradu.Vlada Srbije je u julu 2019. obrazovala Radnu grupu za izbor strateškog partnera u cilju realizacije projekta izgradnju Moravskog koridora. U avgustu je kao stateški partner izabran konzorcijum Bechtel-Enka. Komercijalni ugovor o Projektu izgradnje je zaključen u decembru 2019. godine. Iznos ugovora je 745 miliona evra, ne računajući indirektne kapitalne troškove, jedinični deo cene za jedinični obim radova i nadoknadivi deo.U okviru pregovora sa strateškim partnerima ugovoreno je i uzimanje zajma od 431,7 miliona evra kojim će se finansirati do 85 posto vrednosti prihvatljive robe i prihvatljivih usluga, što se odnosi na robe i usluge iz Velike Britanije i trećih zemalja. Novcem iz kredita trebalo bi da se pokrije i 30 odsto vrednosti robe i usluga iz Velike Britanije i trećih zemalja u pogledu lokalnih troškova i do 100 odsto iznosa premije agecncije za izvozno kreditiranje.Rok dospeća kredita daje 13 godina, uključujući i grejs period od tri godine, tako da bi Srbija sa otplatom kredita trebalo da počne u decembru 2024. godine.Ugovorena je varijabilna kamatna stopa u visini šestomesečnog EURIBOR-a uvećanog za fiksnu maržu od 0,5 odsto.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.