Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Britanska Endava otvorila predstavništvo u Novom Sadu

Nakon Beograda, Kragujevca i Čačka, britanska softverska kompanija Endava otvorila je svoj četvrti razvojni centar u Novom Sadu, navodi se u saopštenju.Trenutno je otvoreno više radnih mesta za  svaku od 20 različitih pozicija, kako u vojvođanskoj prestonici, tako i na ostalim lokacijama širom zemlje.Rast zapošljavanja nastavljen je i tokom pandemije, pa otuda i potreba za širenjem biznisa na nove lokacije u zemlji, ali i u regionu. "U Srbiji poslujemo već šest godina i za to vreme smo se uverili u kvalitet kadrova i važnost ulaganja u stručnjake u ovoj zemlji. Ovo je četvrta lokacija koju otvaramo i to ne znači da ćemo ovde stati", rekao je Remi Savu, generalni menadžer kompanje Endava u Srbiji i dodao:On je naveo da je za devet meseci od kupovine domaćeg Comtrade Digital Services i hrvatskog Five-a Endava značajno uvećala svoj tim koji u svetu broji blizu 7.500 zaposlenih, kao i da je proširila poslovanje na čak 12 lokacija u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Novi razvojni centar pružiće mnogo mogućnosti lokalnim inženjerima, jer će zapošljavati programere i IT stručnjake svih profila."Radimo sa klijentima iz oblasti finansija, osiguranja, telekomunikacija, medija, tehnologija i maloprodaje. To nam daje priliku da koristimo brojne tehnologije, pa smo samim tim u mogućnosti da ponudimo šansu za razvoj velikom broju stručnjaka iz različitih oblasti. Već imamo ljude koji rade u Novom Sadu i činjenica da sada imamo i predstavništvo u ovom gradu učiniće da im budemo i fizički bliži. S druge strane, nova lokacija pomoći će nam da istražimo lokalne prilike i potencijale i odgovorimo na specifičnosti tržišta", kazao je Vladimir Sivački, Head of Development u Endavi Srbija.Sa strategijom zapošljavanja usmerenom, ne samo na prestonicu, već i na manje gradove koji su veliki univerzitetski centri, Endava je u poslednjih godinu dana na svim lokacijama u Srbiji beležila rast broja IT stručnjaka različitih senioriteta i ta tendencija se nastavlja.Trenutno su otvorena radna mesta za 20 različitih profila iz oblasti softverskog inženjerstva – Java, C++, Frontend, Mobile development, DevOps, Test i Data inženjerstvo, business analiza, project menadžment i drugi.Većina zaposlenih radi od kuće, a sve aktivnosti u vezi sa regrutovanjem, procesom uvođenja novozaposlenih u posao i obukom se odvijaju isključivo online. 

Srbija

Proradilo izdavanje digitalnih sertifikata o vakcinaciji

Digitalni zeleni sertifikat predstavlja objedinjenu potvrdu kojom se dokazuje da li je neko primio vakcinu protiv COVID-19, kao i da li se testirao na zaraznu bolest SARS-CoV-2, navodi se na portalu eUprave.Napominje se da Digitalni zeleni sertifikat predstavlja potvrdu koja je elektronski pečatirana i kao takva ne može da bude falsifikovana niti zloupotrebljena.Digitalni zeleni sertifikat, pored ličnih podataka, poput imena, prezimena, matičnog broja, pola, broj pasoša, sadrži i podatke o tome da li je neko vakcinisan. U njemu se nalaze i podaci o broju primljenih doza, kao i datum kada je primljena prva i druga doza.Prijava za dobijanje Digitalnog zelenog sertifikata moguća je OVDE.Digitalni zeleni sertifikat takođe sadrži i rezultate sledećih testova:- PCR test (SARS-CoV-2 RT real-time PCR);- Antigenski test (SARS-CoV-2 Ag-RTD Antigen Rapid Detection Test);- Serološki test (SARS-CoV-2 RBD S-Protein Immunoglobulin G (IgG) Test).Da bi neko dobio Digitalni zeleni sertifikat, potrebno je da bude registrovan i prijavljen kao korisnik Portala eUprava.Nakon prijave na portal na internet stranici pokazaće se zeleno dugme Pokreni uslugu. Potrebno je da kliknete taster Pokreni uslugu, proverite svoje podatke, potvrdite imejl adresu i za par minuta stiže sertifikat na imejl koji je naveden.Ukoliko nemate registrovan nalog na Portalu eUprava, uputstvo je dostupno OVDE.Uputstvo kako da se prijavite korisničkim imenom i lozinkom dostupno je OVDE.VAKCINACIJA OMOGUĆENA I U DRAKULINOM ZAMKU Očitavanjem QR koda na Digitalnom zelenom sertifikatu dobijaju se sledeći statusi:- za vakcinaciju zelena boja ukoliko su primljene prva i druga doza vakcine, odnosno prva doza kod vakcine AstraZeneka;- za rezultate PCR i antigenskog testa zelena boja ukoliko su ovi testovi urađeni u poslednja 72 sata i ukoliko su negativni;- za rezultat serološkog testa zelena boja ukoliko je urađen u poslednjih 6 meseci (za nevakcinisane osobe), odnosno 2 meseca (za vakcinisane osobe) i ukoliko je IgG parametar pozitivan.Digitalnog zelenog sertifikata je besplatno, a on može da se odštampa ili može da bude sačuvan u formi elektronskog ili mobilnog dokumenta.Svaki registrovan korisnik Portala eUprava isključivo za sebe može da dobije Digitalni zeleni sertifikat.Ukoliko neko od članova porodice nekog korisnika želi da dobije Digitalni zeleni sertifikat, neophodno je da se samostalno registruje na Portalu eUprava i pokrene tu uslugu.Za sva pitnaja i nedoumice, korisnici portala eUprava mogu da se obrate na elektronsku adresu office@ite.gov.rs.

Srbija

Potvrda trećeg mesta na tržištu osiguranja u 2020.godini

Prema podacima Narodne banke Srbije o godišnjim rezultatima sektora osiguranja u 2020. godini, Wiener Städtische osiguranje je potvrdilo 3. mesto na tržištu osiguranja, ostvarivši ukupan premijski prihod od 13.247.019.000 dinara, odnosno 12,05% tržišnog učešća. I tokom naročito teške krize, prouzrokovane pandemijom virusa COVID-19, koja je u 2020. godini ostavila ozbiljne posledice na poslovanje brojnih sektora u privredi i negativno uticala na finansijske rezultate, kompanija Wiener Städtische osiguranje uspela je, zahvaljujući svojoj stabilnoj infrastrukturi i pravovremenim strateškim odlukama, da se izbori sa svim izazovima u poslovanju i da omogući nesmetanu uslugu svojim klijentima. „Na sreću, tržište osiguranja u Srbiji je pokazalo otpornost, prilagodljivost, ali i dovoljan nivo diversifikacije, što nam je pomoglo da apsorbujemo pad rezultata u nekim segmentima, a da se to drastično ne odrazi na opšti rezultat. I pored svih prepreka i nepoznanica, u 2020. godini ostvarili smo  ukupnu premiju od 13.25 milijardi RSD. To čini rast od 5,2% što je dvostruko više od ukupnog rasta premije osiguranja u Srbiji od 2,3%. Dalje, to je stabilan rast jer se u njemu ogledaju i rast premije neživotnih osiguranja (2,6%) koji je značajno viši od rasta neživotnih osiguranja na tržištu (1,7%) ali i rast premije životnog osiguranja (8,9%) dvostruko viši od rasta tog segmenta tržišta (4,4%)“, ističe Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora, Wiener Städtische osiguranja.Ovim je Wiener Städtische osiguranje potvrdilo stabilnu drugu poziciju na tržištu životnog osiguranja i tržišno učešće od 21.72%, što je rast u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je zabeleženo tržišno učešće od 20,82%.U neživotnim osiguranjima, Wiener Städtische osiguranje ostvaruje tržišno učešće od 9,03% sa blagim rastom u odnosu na 2019. godinu.„Želeo bih da istaknem i da je naša dobit u segmentu neživotnih osiguranja, bez obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, poslednje 4 godine ubedljivo najviša i najstabilnija, što ukazuje na ravnomerno razvijen portfolio i kompanijsku ekspertizu da zadovolji različite zahteve tržišta u segmentima korporativnog osiguranja i komercijalne prodaje.U godini kada proslavaljamo svoje punoletstvo na tržištu osiguranja u Srbiji, svesni smo ogromnog razvojnog puta koji je kompanija Wiener Städtische osiguranje prešla od osnivanja do danas. Ponosni smo na naše poslovne uspehe i na vrednost našeg brenda u Srbiji u koji su ugrađena velika zalaganja svih naših zaposlenih. Prethodnih godina, tim Wiener Städtische osiguranja zajedno sa  klijentima, prošao je kroz razne izazove. Godina za nama je naročito bila značajna iz ugla dokazivanja naše fleksibilnosti, otpornosti i odgovornosti. Stečeno i opravdano poverenja naših klijenata i poslovnih partnera je najveća motivacija za naš dalji razvoj“, zaključio je Blagojević.

Srbija

Zrenjanin platio uređenje zemljišta Linglongu, država im poklanja i priključak za vodu

Grad Zrenjanin platio je beogradskom preduzeću Milenijum tim 400 miliona dinara za uklanjnje mina na zemljištu na kojem se gradi kineska fabrika guma Linglong, saopštio je Građanski preokret. Dokument koji to potvrđuje, kako se navodi, potiče iz 2020. godine, kada je to zemljište u katastru već bilo uknjiženo kao vlasništvo Linglonga.Odlukom Vlade Srbije, Gradu Zrenjaninu je, kako se naglašava u saopštenju, 28. aprila 2021. godine prebačeno 448,2 miliona dinara iz državnog budžeta za "izvršavanje obaveza koje mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti".Rešenje o tome objavljeno je u Službenom glasniku, a samo 12 dana kasnije, 10. maja održana je hitna vanredna sednica Skupštine grada Zrenjanina.Na njoj je bila samo jedna tačka dnevnog reda: usvajanje izmena i dopuna poslovanja Javno komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija. Grđanski preokret napominje da je iz dostavljenog materijala vidljivo da se upravo taj iznos od 448,2 miliona dinara usmerava u izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture u industrijskoj zoni Jugoistok.Kako se dodaje, zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac je na sednici skupštine potvrdio da je u pitanju izgradnja nedostajuće infrastrukture za kompaniju Linglong."Ovakvi postupci nedvosmisleno pokazuju da je državnim vlastima Srbije i lokalnim vlastima Zrenjanina važnije vodosnabdevanje fabrike guma Linglong od snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom, koje u Zrenjaninu nema već 17 godina", navodi se u saopštnju Građanskog preokreta.Građani Zrenjanina inače imaju decenijski problem sa ispravnom vodom za piće, a problem nije rešen ni nakon izgradnje fabrike za prečišćavanje vode.U novoj fabrici vode se prošle godine dogodila i eksplozija. Sa druge strane izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu, prate brojne kontroverze.RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆ Kineskoj fabrici guma prema tvrdnjama Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nelegalno je odobrena i državna pomoć u iznosu od 83,49 miliona evra.Navedena pomoć, koju je država dodelila kompaniji Linglong Tire, sastoji se, kako je naveo RERI, sastoji se iz dva dela: - opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede),- 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra ( koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu).Predstavnici RERI-ja tada su saopštili da je ostalo nejasno zašto se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći to pitanje našlo godinu dana nakon potpisivanja ugovora od dodele pomoći Linglongu.

Srbija

Palma vodi medicinare i političku delegaciju u Paraliju, put plaćaju Jagodinci

Gradska uprava Jagodine raspisala je javnu nabavku za uslugu autobuskog prevoza i osiguranja zdravstvenih radnika i članova privredno-političke delegacije grada Jagodine u Republiku Grčku.Jagodina će platiti prevoz ukupno 550 putnika na relaciji Jagodina - Paralija, a na put će se kretati 1. i 2. juna ove godine, dok je povratak 7. Juna.Osim autobuskog prevoza, građani će platiti i kolektivno putničko osiguranje za celu delegaciju i zdravstvene radnike koje ima i pokriće za kovid-19.Ni za jednu od navedenih stavki nije navedena procenjena vrednost, a ponude se dostavljaju do 21. maja.Palma: Prevoz u Jagodini odsad besplatan za sve, ne treba ni lična karta, ni dva svedoka Večernje novosti su prošle nedelje prenele da je predsednik Skupštine grada Jagodina Dragan Marković Palma najavio da će “550 lekara i medicinskih sestara iz cele Srbije uskoro putovati u Paraliju i da su već obezbeđeni donatori za to putovanje”.Zdrastveni radnici i “privredno politička delagacija” Jagodine su i u aprilu putovali u egipatsko letovalište Hurgada, a avionski prevoz građani su tada platili 4,4 miliona dinara turističkog agenciji Travelland iz Beograda.Deo delegacije tom prilikom bio je i estradni umetnik Radiša Trajković Đani, koji je u toku avionskog leta nastupao i pevao, o čemu svedoče snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama. 

Srbija

Počinje isplata 30 evra za građane koji su morali da se prijave

Danas počinje isplata prvih 30 evra građanima kojima su se prijavili za pomoć države u okviru mera za ublažavanje posledica pandemije COVID-19. Prvog dana isplate novac bi trebalo da bude uplaćen za najmanje 630 hiljade građana, najavio je ministar finansija Siniša Mali.Očekuje se da novac svima bude na računima do 20. maja, dok drugih 30 evra građani mogu očekivati u novembru, istakao je Mali.Prvi deo pomoći već je uplaćen penzionerima, korisnicima novčane socijalne pomoći i licima lišenim slobode.Drugih 30 evra svim građanima trebalo bi da bude uplaćeno u novembru, dok će u septembru penzioneri dobiti dodatnih 50 evra.Prijave za pomoć od ukupno 60 evra, odnosno dva puta 30 evra, traju do 15. maja na sajtu Uprave za trezor.U drugoj polovini maja pomoć od 100 evra dobiće Srbi na Kosovu i Metohiji, uključujući i decu, a nezaposelnima u južnoj pokrajini će biti uplaćeno po 200 evra.Nezaposleni u ostalom delu Srbije u junu će dobiti pomoć od 60 evra.

Srbija

Nova saobraćajnica će povezati Prokop sa centrom grada?

Između Prokopa i Hajd parka u Beogradu planira se izgradnja velikog stambenog kompleksa i saobraćajnice, prenosi Ekapija. Površina parcele za gradnju stambenih objekata je 6.659 kvadrata, a velika saobraćajnica trebalo bi da poveže železničku stanicu sa centrom grada, navodi se u planskoj dokumentaciji.Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda stavio je na rani javni uvid Plan detaljne regulacije područja između ulica Stjepana Filipovića, Dragana Mancea i Glavne železničke stanice Beograd centar.Naručilac je kompanija Railway city Beograd, a plan je izradila firma Urbanistički centar.Kako se navodi u elaboratu, odluka o izradi plana je doneta kako bi se proverila mogućnost za izgradnju stambeno-poslovnih objekata u predmetnom području i njihovo uklapanje u kompleks glavne železničke stanice Beograd centar u Prokopu.Približna površina tog područja je oko 1,06 hektara.Površina parcele za gradnju stambenih objekata je 6.659 m², a planirana je izgradnja 37.000 m2 stambenog i poslovnog prostora.  Predeviđena su i nova saobraćajna rešenja.Prema planskoj dokumentaciji, Ulica Stjepana Filipovića ostaje deo sekundarne ulične mreže, dok će se sa istočne strane graditi saobraćajnica "Transverzala", u rangu ulice prvog reda.JAVNOST JOŠ ČEKA OBJAVLJIVANJE UGOVORA O IZGRADNJI PROKOPA Ona će, kako se navodi, prelaziti preko auto-puta i povezivati Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića sa Bulevarom Oslobođenja, omogućavajući kvalitetnije povezivanje železničke stanice Beograd "Centar" sa centrom grada.Kolski pristup planiranim sadržajima biće moguć isključivo iz Ulice Stjepana Filipovića, dok će parking mesta biti obezbeđena u skladu sa važećim normativima.Planom je predviđena i rekonstrukcija postojeće odnosno izgradnja nove vodovodne i kanalizacione mreže, izgradnja trafo-stanica i pristupne telekomunikacione mreže.Kada je reč o grejanju, gradiće se priključni toplovod kapaciteta oko 3.000 kW i određen broj toplotnih podstanica u prizemljima stambenih etaža.Rani javni uvid plana traje do 24. maja.

Srbija

Gradsko stambeno lepljenje plastičnih slagalica u liftovima platilo 24 miliona

Beogradsko Javno preduzeće "Gradsko stambeno" platilo je 24 miliona dinara nabavku i lepljenje 2.650 dečijih plastičnih slagalica u liftovima stambenih zgrada koje održava, piše portal Pištaljka. Uslov je bio je da ponuđač ima najmanje tri zaposlena mašinska inženjera i jednog inženjera elektrotehnike, a tražilo se i da slagalice budu otporne na UV zrake.Kao jedini ponuđači posao pravljenja i lepljenja plastičnih slagalica od kojih svaka košta nešto više od devet hiljada dinara dobile su dve firme građevinska DN&T investing grup i David Pajić Daka, koja se bavi proizvodnjom, montažom i servisiranjem liftova.Gradsko stambeno kako se navodi sprovelo je  nabavku u oktobru 2019. godine i tom prilikom kupljeno je 2.650 slagalica od klirita, kvadratnog oblika i dimenzija 30 x 30 centimetara. Površina slagalice podeljena je na osam pokretnih  delova, a njihovim pomeranjem formira se slika na kojoj se nalaze nacrtani likovi ilogo Gradskog stambenog sa tekstom "Lift nije igračka". Slagalice su lepljene dvostrano lepljivom trakom u liftovima zgrada koje su u sistemu održavanja Gradskog stambenog.Mnoge od tih slagalica, kako se dodaje su već oštećene i sem zabavne nemaju nikakvu drugu funkciju. Pištaljka napominje da je došla do saznanja da je prosečna cena jedne takve slagalice 1.600 dinara po komadu, oko šest puta manje od cene koju je platilo Gradsko stambeno.Agencija koja je angažovana u vezi sa tom javnom nabavkom tvrdi da u cenu od 24 miliona dinara spada dizajn, raznošenje i montaža proizvoda.Razlog da firma koja će napraviti i zalepiti slagalice ima najmanje tri mašinska i jednog elektrotehničkog inženjera navodi se kao neophodan "jer Gradsko stambeno u liftove ne može da pusti bilo koga da uđe". Ipak Agencija nije odgovoreno na pitanja o ostalim uslovima: zašto su za posao bili potrebni inženjeri kada sami građani svakodnevno koriste liftove, zašto je traženo da ponuđač ima najmanje jedan CNC laser za sečenje pločastih materijala, kao i zašto je traženo da slagalica bude otporna na UV zrake.Pored tih uslova, kako se dodaje, zahtevano je i najmanje 20 vodećih servisera sa minimalno pet godina radnog iskustva i najmanje 20 pomoćnih servisera, kao i na zahtev da je u periodu od 2016. do 2018. ponuđač imao prihod ne manji od 40 miliona dinara.Pištaljka navodi i da im je iz firme DN&T investing grup prvo odgovoreno da oni nisu učestvovali u javnoj nabavci slagalica, ali su kasnije iz te firme ponovo zvali i odgovorili da ipak jesu. Dodaje se da je prema podacima sa portala javnih nabavki ta firma do sada dobila 30 javnih nabavki velike vrednosti od JP Gradsko stambeno.MAFIJA U BUGARSKOJ OTIMA PREDUZEĆA I EKOLOŠKE POSLOVE RAZGRANATI POSLOVIDN&T investing grup javnosti je od ranije poznata kao izvođač radova na rekonstrukciji srušene zgrade u Kalemegdanskom parku na čijem mestu je trebalo da nikne kafeterija. Ipak, gradnja je obustavljena intervencijom inspekcije.Prema podacima Agencije za privredne registere, ta firma beleži značajan finansijski rast 2019. godine, kada su imali neto dobit skoro 34 miliona dinara, a godinu dana ranije ona je iznosila oko 18 miliona dinara.Pištaljka tvrdi i da je izostalo objašnjenje koja je bila uloga firme David Pajić Daka kao izvršioca ove javne nabavke, jer su te informacije, prema rečima njenih predstavnika, u domenu poslovne tajne.MAFIJA POVAZANA SA ŠPIJUNIMA GLAVNI RAZLOG PROTESTA U BUGARSKOJ BLISKI ODNOSI SA MINISTROM FINANSIJAMajka firme David Pajić Daka kako se navodi je firma Deka inženjering, čiji je jedan od vlasnika Andrej Jovanović. Deka inženjering investitor je stambeno-poslovnih kompleksa Novi Dorćol i A blok na Novom Beogradu.Jovanović je kako se navodi od ranije poznat po dobrim odnosima sa sadašnjim ministrom finansija Sinišom Malim, čija je bivša žena bila zaposlena u jednoj od njegovih firmi.Zajedno sa Bojanom Milovanovićem, bio je prvi vlasnik kompanije Marbo produkt, koju su 2008. godine prodali američkom gigantu Pepsi za 200 miliona evra.   U saradnji sa investicionim fondom Mid Europa Partners kupuju kompanije Imlek, Knjaz Miloš i Bambi. Andrej Jovanović postaje prvi čovek holding kompanije Moji brendovi, a Bambi 2019. godine kupuje Koka-Kola za 260 miliona evra.Jovanović je kako se dodaje učestvovao u osnivanju privatne opšte bolice MediGroup, a jedan je od vlasnika Direktne banke.

Srbija

Ove godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?

Predsednik Asocijacije "Malinari Srbije" Dobrivoje Radović podseća za Novu ekonomiju da je zadatak prve radne grupe koja je formirana za malinare i odgajivače kupina formirane pre tri godine bio rešavanje problema proizvođačke cene na nivou cele Srbije. Prema njegovim rečima cena maline te godine plaćena je 185 dinara, dok je pre formiranja radne grupe cena bila 149 dinara za kilogram maline.Tada je kako podseća utvrđeno da na nivou cele Srbije mora da se uradi izmena sadnog materijala i na nekih 20% odsto zasada u Srbiji tada je izmenjen sadni materijal.On kaže da su prinosi na tim parcelama sa novim sadnicama od 250 do 320 kilograma po jednm aru, dok su na parcelama sa starim zasadima prinosi na nivou cele Srbije oko 35 kilograma po jednom aru.Podseća da je tada  Institut za voćarstvo iz Čačka podigao matičnjak sadnica na planini Mučanj (1400 metara nadmorske visine), a u finansiranju je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede. Taj sadni materijal moći će da se koristi već ove godine na jesen."Uticaj treće formirane radne grupe ima boljitak na poljoprivredne proizvođače", smatra Radović.On dodaje da je u Srbiji i u okruženju poslednjih godina došlo do drastičnog pada proizvodnje maline, koja može da zavisi od kvaliteta sadnih materijala, ali i od klimatskih promena.Podseća i da je zadatak radne grupe koja je formirana 2020. godine bio da se tačno utvrdi koliko u Srbiji ima zasada pod malinama. Dodaje da je realna površina pod zasadnima maline u Srbiji od 13 do 15 hiljada hektara.Ispunjavanje ugovora za isporuku, odnsosno izvoz maline iz 2019. ispunjeni su tek krajem 2020. godine, a ugovori iz te godine tek su počeli da se ispunjavaju i za to će nedostajati velike količine malinam kaže predsedni Asocijacije "Malinari Srbije".U Čileu je rod podbacio negde oko 65% u 2020. i 2021. godini.Cena koja je isplaćena proizvođačima bila je oko 3,30 evra po kilogramu, napominje Radović.Cilj je kako smatra da Srbija zadrži lidersko mesto u svetu i u Evropi po kvalitetu u proizvodnji malina, kao i da poveća količinu malina koju proizvodi.Pre četiri godine proizvodnja maline u Srbiji bila je negde oko 87 do 90 hiljada tona, dok se poslednjih godina proizvodnja kretala od 35 do 42 hiljade tona, što je drastičan pad u količini proizvodnje.Objašnjava da će zbog mrazeva tokom aprila i maja, kao i zbog loše kondicije malinogorja na nivou cele Srbije, rod maline će biti manji za oko 25 do 30 odsto manji nego prethodnih godina.Sa njim se slaže i Aleksadnar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku koji je za Blic izjavio da je zdravstvena kondicija malinjaka u Srbiji prilično šarenolika, kao i da se u poslednje vreme srećemo sa padom proizvodnje.https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/tudja-nesreca-postala-je-nasa-sreca-malinarima-ce-ovo-biti-jedna-od-najboljih-godina/gcyyn0b?utm_source=sport_naslovna_sidebar&utm_medium=sidebar_najnovije_infoRadović kaže za naš portal i da je situacija u malinjacima na jugu Srbije daleko lošija nego u Zapadnoj Srbiji.Rad nove radne grupe kako dodaje treba da se bazira na samoj struci, je u njoj inače ima dosta stručnjaka."Moramo poštovati struku i nauku pa onda neke druge institucije koje se bave delatnošću koja je vezana a tu granu poljoprivrede", kaže Radović za Novu ekonomiju.On smatra i da je oko 80% ljudi koji su imenovani u novu radnu grupu za malinare merodavno da učestvuje u njenom radu. Dodaje da je ljude koji dolaze iz pojedinih ministarstva trebalo zameniti i ubaciti nove ljude kako bi se efikasnije i bolje radilo.Stari malinjaci kako napominje daju oko 70% manje prinosa nego novi malinjak na kome su primenjene iste agrotehničke mere i to je njihovo udruženje pokazalo na konkretnom primeru ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću prilikom njegove nedavne posete.DA LI JE CENA OD 300 DINARA REALNA?Ove godine kako dodaje ponovo je aktuelan problem nedostatka radne snage i kako doći do berača. Sorta maline vilamet kako podseća Radović prošle godine je iznosila od 210 do 220 dinara, dok se za sortu miker plaća nešto više. Doplate za tu cenu bile su od pet do 10 dinara.Međutim, ove godine porasli su troškovi za prosečnu potrošačku korpu, troškovi goriva, kao i repromaterijala.Radović ocenjuje da je ove godine realno da cena kilograma maline u Srbiji dostigne 300 dinara, jer za to postoji dosta razloga, a jedan od najbitnijih je rast tražnje za malinom. "Cena koja je 2020. godine bila 220 dinara je cena od 300 dinara (po kilogramu maline) u 2021. godini", smatra Radović.On dodaje da se cena skladištene maline u Srbiji, ne računajući izvoz kreće od 400 do 450 dinara.Dobrivoje Radović inače gaji maline i kupine na površini od tri hektara u mestu Prilike kod Ivanjice.Da malinari mogu da očekuju veću cenu ove godine, kaže i Aleksandar Leposavić. On smatra da bi Srbija trebalo da se povede primerom Republike Srpske koja je uradila konkretan popis površina i količina koje poseduje pod malinjacima.

Srbija

Coldrex od sada u ponudi Hemofarma

Hemofarm koji posluje u okviru Štada grupe, proširuje svoj portfolio zdravstvenih proizvoda široke potrošnje u Srbiji i u njegovoj ponudi od sada je i Coldrex, jedan od poznatih p...

Srbija

Između šefa i Gugl učionice: Bolje prošli roditelji zaposleni u javnom sektoru

Usklađivanje posla i obaveza oko dece koje je nametnuo drugačiji rad škola u uslovima pandemije virusa korona bio je ogroman problem za većinu porodica u Srbiji. Dve trećine roditelja imalo je teškoća da balansira između „šefa i Gugl učionice“, pokazuje istraživanje portala Nova ekonomija, u kome je više od 70 odsto anketiranih roditelja reklo da poslodavci nisu pokazali razumevanje za to što su morali više da budu uključeni u školske obaveze svoje dece. Svaki peti ispitanik kaže da je zbog povećanih obaveza školovanja na daljinu imao problema sa nadređenima - od toga da se suočio s pretnjom otkazom, da nije bilo tolerisanja kašnjenja, a pojedini su dobijali dodatne zadatke po završetku regularnog radnog vremena:„Daje mi dodatni posao ponekad koji se radi onlajn, pa se sa detetom svađamo muž i ja ko će pre do kompjutera jer je hitno i mora da se završi“. "Ne stignem da obavim dnevne zadatke u radno vreme. Često se uključujem uveče kad svi spavaju da dovršim ono što je ostalo od poslovnih obaveza. Poslodavac nema razumevanja za kašnjenja, hoće da sam dostupna u radno vreme, ne uveče. Još ako je dete bolesno i ne ide u školu, onda je to raspad sistema", kaže majka koja je učestvovala u našem istraživanju.Ukoliko su poslodavci pokazali razumevanje za radnike čija su deca školskog uzrasta, u najvećem broju slučajeva su im omogućili fleksibilno radno vreme.Poslodavci i sindikati su saglasni da su roditelji zaposleni u javnom sektoru neuporedivo bolje prošli od onih koji rade kod privatnika. Nebojša Atanacković iz Unije poslodava Srbije, iznosi neke od činjenica koji to potvrđuju: otkazi su najviše pogodili privatni sektor dok ih u javnom nije bilo; s obzirom na relativno ograničeniji broj zaposlenih u privatnom sektoru u javnom je bilo više „lufta“ ako neko izostane s posla, jer ima ko da ga zameni, a onima koji rade na „državnim jaslama“ plata nije smanjivana. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, tom spisku dodaje podatak da su radnici u javnom sektoru imali 100 odsto naknadu tokom bolovanja, a zaposleni kod privatnika 65 odsto, odnosno 60 odsto u slučaju samoizolacije.„Ovakav nejednak tretman je posebno izazvao nezadovoljstvo zaposlenih u privatnom sektoru, koji su nam se često žalili da su radnici drugog reda“, kaže Savić.Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, jedan od autora istraživanja „Uticaj epidemije Kovid 19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“ kaže da se, iako se ova studija ne bavi aspektom pomirenja profesionalnog i porodičnog života, mogu izvući zaključci koji korespondiraju sa rezultatima drugih istraživanja.On podseća na period „zaključavanja“ i tadašnju Vladinu uredbu da se kome god je to moguće obezbedi rad od kuće.Iako je ova odredba bila instruktivnog karaktera, javni sektor ju je prihvatio kao obavezujuću normu, pa je većina zaposlenih roditelja u to vreme radila od kuće.S druge strane, u privatnom sektoru je bilo različitih primera: poslodavci koji su mogli da omoguće rad od kuće su to zaista i činili pod različitim uslovima, a tamo gde to nije bilo moguće (recimo sektor proizvodnje) poslodavci su bili dosta izričiti i nefleksibilni, osim ako sam obim proizvodnje nije bio smanjen, pa su ljudi slati na različite vrste odsustva i tada su prinudno boravili kod kuće. U ostatku godine se stvari menjaju.Ukidanjem vanrednog stanja u radno- pravnom smislu su prestale da važe odredbe Vladine uredbe, što je dovelo do toga da opadne broj ljudi koji radi iz svojih domova. "Iz našeg, ali i drugih istraživanja se vidi da je postojao jedan broj poslodavaca koji su bili voljni da izađu u susret rodieljima koji moraju da čuvaju decu, ali je nemoguće izvući jedinstven zaključak. U javnom sektoru se to češće dešavalo nego u privatnom. Takođe se pokazalo da samohrani roditelji, među kojima je naviše samohranih majki, nisu imali apsolutno nikakve vrste olakšica. Nisu mogli da se pozovu ni na jednu zakonsku odredbu koja bi poslodavca obavezivala da im obezbedi plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Dakle, sve je bilo u domenu diskrecionog ovlašćenja posladavaca", ističe Reljanović. On dodaje da dve trećine poslova u Srbiji u redovnim okolnostima ne može da se obavlja od kuće, počev od trgovine i proizvodnje, u kojima je među zaposlenima najviše žena. One čine većinu i u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, a upravo u tim sektorima je najviše „frontlajnera“ u pandemiji. "Žene su iznele dvostruki teret: ako ne rade od kuće imaju problem ko će da brine o deci, a još su i na „prvoj liniji“ na poslovima koji su bili visokorizični, poput  zdravstva, rada u apotekama, trgovini i ustanovama socijalne zaštitite. Ako pak rade od kuće, one su te koje brinu i o kućnim poslovima, deci i njihovim školskim obavezama", kaže Reljanović.V. S.   

Srbija

Srbiji potrebno više sudija za kažnjavanje ekoloških prestupa

Rešavanje ekoloških problema predstavlja deo procesa evrointegracija, poručuju učesnici panela "Životna sredina i vladavina zakona" koju su organizovali Fondacija Hajnrih Bel i kancelarija Saveta Evrope u Beogradu. Kako naglašavaju, Srbiji je potrebno više sudija koje se bave ekološkim pravom, jer ekološki kriminal lako prerasta u organizovani  kriminal.Sudija Dušan Dakić, iz Osnovnog suda u Novom Sadu, koji je i član Foruma sudija Evropske unije za životnu sredinu podseća da Član 74. Ustava Srbije garantuje pravo na zdravu životnu sredinu. Kako ocenjuje, u Srbiji je problem i što nije ratifikovana Evropska konvencija o krivičnoj i pravnoj zaštiti životne sredine, koja je doneta 1998. godine."U toj konvenciji se precizno navodi obaveza da se uskladi politika kažnjavanja u oblasti životne sredine. Ona podrazumeva novčane i zatvorske kazne za zagađenje", kaže Dakić.Prema njegovim rečima ta evropska konvencija je važna i zbog toga što je prvi put u krivičnom pravu prepoznala učešće nevladinih organizacija i udruženja građana kao zainteresovanih strana u nekom sudskom postupku koji se vodi zbog zagađenja životne sredine.Dakić podseća da su u Srbiji retki sudski postupci u poblasti ekologije koji imaju veliku medijsku pažnju, osim u slučajevima kada se sudi zbog zlostavljanja životinja.Prema njegovom mišljenju problem je što veliki zagađivači ne mogu da budu obuhvaćeni krivičnim gonjenjem, kao i što često od samih ispektora zavisi da li će neki postupak imati sudski epilog.DRŽAVA MORA DA POSLUŠA PROFESIONALCE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE Dodaje i da je problem što se zagađenja u Srbiji uglavnom tretiraju kao privredni prestupi, kao i činjenica da je oblast zaštite životne sredine u našem zakonodavstvu "izuzetno fragmentirana".Dakić objašnjava da sudije često moraju "da nauče" niz zakonskih definicija o vrstama otpada i mnogih drugih termina i problem akoji se koriste u sudskoj praksi. To kako naglašava, predstavlja niz pravnih pitanja za sudiju koji vodi postupak i otežava čitav proces.Dakić podseća da Austrija Belgija Danska Švedska Španija imaju sud koji se bavi krivičnim felima iz obasti zaštite životne sfedine. Smatra da je kriminal u oblasti ekologije jako razvijen, kao i da lako dobija oblik organizovanog kriminala jer je veoma profitabilan. Ekološki kriminal je kako napominje jedno o prioritetnih pitanja u EU."Voleo bih kada bi u budućnosti imali više specijalizovanih sudija za ovu oblast, postoje države u kojima se sudije bave isključivo ekološkim kriminalom", napominje Dakić.Ana Barreira López iz Međunarodnog instituta za pravo i ekologiju u Madridu kaže da neretko pored kompanije, čak i same države ili neke regionalne vlasti u njima ne poštuju zakone iz oblasti zaštite životne sredine. Kako naglašava u tome ni EU nije izuzetak.Problem sa sprovođenjem zakona u oblasti ekologije, kako napominje, postoji i zbog toga što mnoge državne uprave nemaju dovoljno resursa za formiranje inspekcijskog nadzora i kontrole.Prema njenim rečima u EU se stalno donose i menjaju zakoni, ali je veliko pitanje kako se oni sprovode. Ocenjuje i da se sudski procesi sprovode tek onda kada dođe do štete i zagađenja životne sredine.EKOLOGIJA JESTE POLITIČKO PITANJE OD TOGA NE TREBA BEŽATI Aleksandar Kovačević iz Energetske zajednice, podseća da je odlukom iz 2006. EU zajedno sa balkanskim državama postala potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici koji je tek 2011. godine dobio veći značaj jer je tada postao obaveza u procesu pristupanja EU.Odredbe iz tog ugovora tako su, kako navodi Kovačević, postale deo pristupnih ugovora EU Bugarske, Rumunije i Hrvastke. U njihovim ugovorima o evropintegraciji odredbe Ugovora o Energetskoj zajednici praktično su prepisane, "kao u ogledalu".Sledeća po važnosti je kako objašnjava deklaracija EU koja je prošle godine usvojena u Sofiji, u kojoj se ponavlja sve što nije ispunjeno a navedeno je kao obaveza prilikom formiranja Energetske zajednice.Dodaje da zbog toga sada postoje veliki problem kako da se ispune obaveze, smanji energetsko siromaštvo, zatvore velika ložišta, postigne energetska efikasnost i više koriste obnovljivi izvori energije.Čedomir Savković

Srbija

Počela isplata polovine minimalca za april

Danas počinje isplata polovine minimalca za april u okviru trećeg paketa državne pomoći privredi, prenela je agencija Tanjug. Za tu vrstu pomoći, kako se dodaje, prijavilo se 230.805 preduzetnika i privrednih subjekata."Ukupan iznos koji ćemo isplatiti za 1.122.787 zaposlenih je 17,2 milijarde dinara", napisao je ministar finansija Srbije Siniša Mali na Instagram nalogu.Mali je podsetio da je to druga po redu isplata polovine minimalca."Prvu smo isplatili 8. aprila i za to je bilo opredeljeno 17,5 milijardi dinara, dok će u junu biti isplaćena poslednja rata polovine minimalca koju smo predvideli trećim paketom pomoći privredi", naveo je ministar finansija.Treći paket predviđa isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca, od marta i to za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća.I MINIMALAC ŠTITI BOGATE

Srbija

Još 52 miliona za nagradnu igru sa fiskalnim računima

Za “nedostajuća sredstva” potrebna za realizaciju prvog kruga nagradne igre “Uzmi račun i pobedi” Vlada Srbije je odobrila 52 miliona dinara iz tekućih budžetskih rezervi, navodi se u Rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Ukupna suma koja se izdvaja za potrebe nagradne igre “Uzmi račun i pobedi” već je uvećana rebalansom budžeta, pa će tako umesto predviđenih 82,3 miliona dinara, za ove potrebe biti potrošeno 161,7 miliona dinara koji su uračunati u budžetu, kao i dodatnih 52 miliona iz budžetske rezerve. Najveće povećanje u budžetu, kada su u pitanju troškovi ove nagradne igre, odnose se na “poreze, obavezne takse, penale i kamate” koji će, kako se navodi u Zakonu o budžetu, državnu kasu koštati 98,2 miliona dinara.Na zvaničnom sajtu “Uzmi račun i pobedi” navodi se da će nagradna igra biti organizovana u dva kruga - prvi krug od 15. maja do 25. juna 2021. I drugi krug tokom jeseni. Ukupni nagradni fond obuhvata 60 automobila i 16 stanova u Beogradu. U prvom krugu biće organizovano šest javnih izvlačenja nagrada na RTS-u, a prvo izvlačenje zakazano je za 15. maj, piše na ovom sajtu.Prošle godine nagrade su bili automobili Fiat 500l i stanovi u Zemunskim kapijama i Beogradu na vodi.

Srbija

Roditelji, nastavnici: Kako se školuju deca sa smetnjama u razvoju? (ANKETA)

Izgleda da su nadležni zaboravili na deca sa posebnim potrebama kad su planirali školsku godinu u izmenjenim okolnostima koje traju duže od godinu dana. Epidemija je samo ogolila probleme sa kojima se suočavaju ova deca i njihovi roditelji. Ako ste roditelj deteta sa posebnim potrebama, ili nastavnik koji im predaje, molimo Vas da popunite kratku anketu. Anketa je anonimna.

Srbija

Oglašena prodaja preduzeća Zastava kamioni

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) oglasila je prvu prodaju imovine preduzeća Zastava kamioni iz Kragujevca. Početna prodajna cena iznosi 240 miliona dinara, a javno nadmetanje zakazano je za 9. jun.Kako se navodi na sajtu ALSU kupcima je ponuđeno dvanaest objekata metaloprerađivačke industrije i drugih industrijskih delatnosti, čija je ukupna površina blizu 30 hiljada kvadratnih metara.Među oglašenim stvarim, kako se dodaje nalazi se i pokretna imovina.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila, a u stečaj koji se okončava bankrotom otišla je u septembru 2018.Bivši randici Zastava kamiona protestovali su početkom prošle godine zbog neisplaćenih zarada. Njihovi predstavnici tada su naveli da su nezadovoljni zbog toga što Ministarstvo privrede nije ispunilo svoje obećanje i rešilo njihov problem.Oko 550 bivših radnika te kompanije tada je tražilo 162 miliona dinara za zarade i 44 miliona za sudske troškove.Privredni sud u Kragujevcu je 19. septembra 2018. godine otvorio stečaj Zastave kamiona zbog blokade računa od oko 3,3 milijarde dinara, koja je tada trajala ravno tri godine, preneo je tada list Danas.PROTEST BIVŠIH RADNIKA ZASTAVA KAMIONI

Srbija

Novi vizuelni identitet i korak napred u poslovanju modernizovane farmaceutske kompanije

Kompanija Galenika a.d. Beograd sa sedištem, fabrikom i Institutom za istraživanje i razvoj u Zemunu, ove godine obeležava punih 76 godina uspešnog poslovanja i od ovog meseca predstavlja novi vizuelni identitet, u skladu sa modernom poslovnom vizijom kompanije. U narednom periodu, novi logotip će biti primenjivan na proizvodima kompanije Galenika, a to su generički lekovi koji se dobijaju na recept, dijetetski suplementi i kozmetički proizvodi.Promena vizuelnog identiteta je rezultat investicionog i transformacionog ciklusa koji je realizovan tokom prethodnih godina i koji je rezultirao modernizacijom kompanije i digitalizacijom poslovanja. Novi vizuelni identitet uvodi boje koje simbolizuju vrednosti kompanije i još bliže reflektuju njenu misiju i posvećenost zdravlju i odgovornom poslovanju, uključujući najviše GMP i ISO standarde. „Tokom prethodne dve godine kompanija je prošla intenzivni period investicija i transformacije, zahvaljujući kojima se repozicionirala i zauzela visoko i stabilno drugo mesto po udelu na farmaceutskom tržištu u Srbiji. Galenika ostaje beskompromisno posvećena ljudima i verna zdravlju. Novi vizuelni identitet predstavlja novo uzbudljivo poslovno poglavlje tokom koga ćemo nastaviti da jačamo partnerstva i negujemo kvalitet, inovacije, integritet i solidarnost, koji su u današnje vreme posebno značajni“ – izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor kompanije Galenika.U prvom kvartalu 2021. Galenika je povećala proizvodnju za 32 odsto u odnosu na isti period u 2020. godini, i zabeležila rast na tržištu Srbije za 6 odsto. Izvoz u zemlje regiona (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija) je porastao za čak 147 odsto, dok je na međunarodnim tržištima van regiona (EU, Bliski istok, Afrika) Galenika povećala izvoz za 96 odsto. Registrovano je čak osam novih proizvoda, od kojih je četiri već pušteno u promet. Plan je da do kraja 2021. na tržište bude lansirano još 10 novih proizvoda. U saradnji sa sestrinskom kompanijom iz Brazila – EMS, Galenikin institut za istraživanje i razvoj radi na transferu tehnologije još četiri proizvoda iz novije generacije generičkih lekova.Pored fokusa na kontinuitet proizvodnje i snabdevanja, kao i bezbednost zaposlenih, Galenika je svoju posvećenost društveno-odgovornom poslovanju od početka pandemije dokazala i  realizacijom donacija u opremi za 14 zdravstvenih ustanova i donacija u lekovima za 69 organizacionih jedinica zdravstvenih ustanova širom Srbije. U okolnostima globalne pandemije i limitacija koje ista nosi sa sobom, pokazali smo kontinuitet i u podršci u organizovanju 12 stručnih medicinskih događaja u hibridnom i online formatu, za preko 1000 zdravstvenih radnika, u saradnji sa relevantnim naučnim udruženjima. 

Srbija

Šefovima najviše smetalo kašnjenje na posao zbog online škole

Iako nadpolovična većina roditelja više ne radi od kuće tokom 2021. godine, dve trećine njih prijavljuje da su zbog obaveza prema deci i njihovoj onlajn nastavi imali teškoća u ispunjavanju radnih zadataka. Skoro tri četvrtine, odnosno preko 72 odsto navelo je da poslodavac nije imao razumevanja za činjenicu da su bili više uključeni u školske obaveze svoje dece, rezultati su treće ankete kojom Nova ekonomija istražuje posledice zdravstvene krize na obrazovanje.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Oko 31 odsto učesnika u anketi je prijavilo da su dobili fleksibilno radno vreme, što im je omogućilo da usaglase porodične i poslovne obaeze.Svega 16,2 odsto ispitanika je navelo da je dobilo konkretnu podršku od svog poslodavca, pretežno tako što je omogućavao rad od kuće, da i van pauze telefoniraju i na taj način pomognu detetu ako je to moguće, ili dodatnim danima odmora."Dovoljno je bilo što ne zamera, valjda zato što i sam ima decu i iste probleme", jedan je od odgovora koji smo dobili.Nastavnici dali "dvojku" za organizaciju nastave u pandemiji S druge strane, oko 81 odsto roditelja navodi da nikakvih problema nisu imali sa svojim poslodavem zbog povećanih obaveza usled pandemije.Oni koji su imali probleme pretežno navode da šefovi nisu imali razumevanja za kašnjenja na posao, u slučajevima kad su pomagali deci koja su premala da bi sami popunjavali zadatke putem računara, nagomilavanje onlajn posla, koji onda izaziva "svadju oko računara", kao i manjak volje da se organizuje rad od kuće.Roditelji potrošili i do 500 evra za onlajn nastavu

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.