Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Sanofi zatvara filijalu u Srbiji posle 15 godina

Poznata farmaceutska kompanija Sanofi zatvoriće posle 15 godina svoju filijalu u Srbiji, Sanofi Aventis doo, saznaje Noba ekonomija.Direktor filijare Semir Attar potvrdio je za Novu ekonomiju da je kompanija Sanofi donela odluku o novom modelu poslovanje koji podrazumeva distribuciju preko lokalnog partnera, a koji će se primeniti od 2022. godine. Novi model poslovanja preko lokalnog distributera primeniće se u više zemalja u ovom regionu uključujući i Srbiju, naveo je Attar."Novi poslovni modeli su razmotreni i za nekoliku zemalja u našem regionu, ali uvek imajući u vidu prioritet nesmetanog snabdevanja tržišta našim lekovima i vakcinama. Drugim rečima, želimo naglasiti da dostupnost naših lekova i vakcina pacijentima u Republici Srbiji nije upitna", rekao je direktor beogradske filijale.Srpska filijala francuske kompanije Sanofi otvorena je 2006. godine. Prema poslednje dostupnom izveštaju o poslovanju za 2019, u kompaniji je bilo zaposleno 58 radnika.Sanofi je, između ostalog, poznat po Pentaxim-u, vakcini protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i Haemophilusa tip b.  Sanofi Aventis je četvrta najveća farmaceutska kompanija na svetu. Kako se navodi na sajtu farmacijamedicina.rs, kompanija je prva na svetu otpočela sa proizvodnjom vitamina C na industrijskom nivou, a takođe je bila i prvi nacionalni proizvođač insulina i penicilina.Koliko su stvarno plaćeni lekari u Srbiji I.P.

Srbija

Violeta Jovanović (NALED): Privrednici žele bolji dijalog sa državom

„Javno-privatni dijalog za razvoj“ je program USAID-a u čijoj realizaciji učestvuje i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) čiji je cilj unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji. Prema rečima Violete Jovanović, izvršnog direktora NALED-a, prema istraživanjima o javno-privatnom dijalogu, svaki treći privrednik ovaj segment izgradnje poslovnog ambijenta ocenjuje kao loš. „Više od 60 odsto privrednika nije upoznato sa ovom praksom u Srbiji, a velika većina njih (80 odsto) kaže da u dijalogu i ne učestvuje. S druge strane, predstavnici javnog sektora dijalog između države i privrede opisuju kao dobar“, kaže Jovanović. Na kom nivou je dijalog između države i privrede?Prema ovom istraživanju, privrednike najviše brine brzina reagovanja institucija na njihove predloge za unapređenje poslovnog okruženja, što su najslabije ocenili. Kao najefikasniju fazu dijaloga, obe strane vide onu u kojoj se planiraju izmene propisa. Naš godišnji izveštaj o kvalitetu regulatornog okruženja 2019/2020. ukazuje na određene pomake, na primer, da se manje zakona donosi po hitnom postupku. U 2016. je tako doneto 60 odsto zakona, a u 2019. je taj udeo pao na 25 odsto, što ohrabruje i otvara prostor za jačanje poverenja kao temelja za efikasan javno-privatni dijalog.Procene su da gotovo svako treće preduzeće u Srbiji posluje u sivoj zoniS obzirom na to da je jedna od ključnih aktivnosti bila i podrška u implementaciji šest ključnih reformi za poboljšanje privrednog ambijenta, koje su to reforme i u kojoj meri se sprovode?To su reforme na unapređenju sistema obrazovanja, javnih nabavki, paušalnog oporezivanja, upravljanja otpadnim vodama, očuvanja pčela i organske proizvodnje. Kada je reč o njihovom sprovođenju, veliki pomak je ostvaren usvajanjem novog Zakona o javnim nabavkama koji je u primeni od jula 2020. Taj propis znatno skraćuje proceduru i smanjuje troškove za sve učesnike nabavki, a posebno za mala i srednja preduzeća, kroz uvođenje potpuno elektronskog postupka. Ostvaren je i važan pomak na polju upravljanja otpadnim vodama, jer je višestruko povećan broj preduzeća (na oko 4.500) koja će morati da izveštavaju nadležnu agenciju o svom upravljanju otpadnim vodama. Vlada Srbije nedavno je formirala i radnu grupu za unapređenje upravljanja otpadnim vodama i planirana su ulaganja u više desetina postrojenja širom Srbije. Takođe, ove godine nas očekuje zapošljavanje 28 novih republičkih inspektora, što bi u smislu kapaciteta bio važan korak napred. Da podsetimo i da je od prošle godine paušalcima obezbeđena preko potrebna predvidljivost poslovanja kroz uvođenje jasne formule za utvrđivanje visine poreza i elektronsko dostavljanje poreskih rešenja na početku poslovne godine. Za prosvetne radnike pripremljen je višestruko korisni Priručnik za sprovođenje nastave putem savremenih metoda. Pored toga, predano se radi i na uspostavljanju funkcionalnog sistema za organsku proizvodnju i zaštitu pčela.Jedan od fokusa projekta je i obrazovanje za 4. industrijsku revoluciju. Kakve promene u obrazovanju i zahtevima privrede za veštinama donosi 4. industrijska revolucija?U središtu ove reforme nalazi se projektna nastava kao inovativni metod koji služi razvoju veština poput kritičkog promišljanja, timskog rada i komunikacije, kojima bi svaki učenik trebalo da ovlada tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja. U te svrhe je pre nekoliko meseci predstavljen i Priručnik za sprovođenje nastave putem savremenih metoda, gde su na jednom mestu opisani alati i resursi za realizaciju projektne i nastave na daljinu. NALED je godinama posvećen suzbijanju sive ekonomije. Kakvi su rezultati do sada? Koliko se procenjuje da sada iznosi udeo sive ekonomije?Istraživanja o udelu sive ekonomije se rade na pet godina. Prema poslednjoj analizi „Siva ekonomija u Srbiji 2017“, koju smo sproveli uz podršku Nemačke razvojne saradnje, procenjuje da je obim poslovanja u sivoj zoni među registrovanom privredom oko 15,4% BDP-a što bi po sadašnjem iznosu bruto domaćeg proizvoda bilo oko sedam milijardi evra. Tu je i problem crne ekonomije odnosno potpuno neregistrovanih firmi i radnji koje čine 17,2% ukupnog broja privrednih subjekata i ima ih više od 70.000. Procene su da gotovo svako treće preduzeće u Srbiji posluje u sivoj zoni, pre svega u sektorima ugostiteljstva, poljoprivrede i građevinarstva, dok je jedan od sada najbrže rastućih oblika sive ekonomije prisutan u vidu nedozvoljenog oglašavanja i prodaje na internetu i društvenim mrežama.Kako je pandemija uticala na ovaj sektor?Krize generalno imaju tendenciju da produbljuju rad u sivoj zoni. To se primera radi vidi kod nedozvoljene trgovine duvanskim proizvodima. Dok se takva roba sada retko može naći na pijacama, ona se u velikoj meri preselila na internet.U 2019. otkriveno je tek nekoliko stotina oglasa za prodaju duvana na internetu, a prošle godine čak 7.000. Zato je danas, u vreme pandemije korona virusa, ključno jačanje poreske kulture i isticanje važnosti plaćanja poreza. Građani mogu da doprinesu borbi protiv sive ekonomije tako što će pažljivo birati mesta na kojima kupuju, uzimati fiskalni račun u svakoj situaciji i plaćati bezgotovinski kad god je to moguće, jer jedino tako mogu da budu sigurni da je promet stvarno evidentiran.Kako prisustvo sive ekonomije utiče na privlačenje stranih investitora?Siva ekonomija je kancer društva i privrede, pa nepovoljno utiče i na investitore koji, kad dolaze u neku državu, imaju obavezu da posluju prema njenim zakonima. Firme koje rade u sivoj zoni su za njih, ali i za sve ostale firme koje rade po propisima, nelojalna konkurencija, koja svojim načinom rada ugrožava prava radnika i kvalitet i bezbednost proizvoda. Da li očekujete veće prisustvo američkih investicija nakon otvaranja kancelarije DFC-a u Srbiji?To svakako. Činjenica da je kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije otvorena u Beogradu je signal koji govori da će dolaziti investitori iz te zemlje. Koja će to dinamika i sektori biti, sada je rano govoriti.

Srbija

Kafići mogu duže da budu otvoreni, ali su maske i dalje obavezne

Ugostitelji od danas mogu da rade svakog dana od 6 do 22 časa. I u zatvorenom i u otvorenom delu kafića i restorana gosti moraju sve vreme da nose makse, osim kada konzumiraju hranu ili piće, navodi se u izmenama naredbe kojom se ograničava radnom vreme za vreme epidemije.Maske moraju da nose i svi zaposleni, a naročito prilikom pripreme i posluživanja hrane i pića. Živa muzika je zabranjena nakon 18 časova, a zatvoreni deo može biti maksimalno 50 odsto popunjen.U bašti razmak između stolova mora da budu minimum dva metra, a za jednim stolom ne može sedeti više od pet osoba.Ukoliko u otvorenom delu nema stolova i stolica rastojanje između svih prisutnih mora biti takvo da na svakih devet metara kvadratnih može boraviti samo jedna osoba. Bašte kafića i restorana moraju biti fizički odvojeni od javne površine i to tako što ih mora ograđivati fizička prepreka, odnosno barijera tako da između gostiju i ljudi na javnim površinama razmak bude minimum tri metra.

Srbija

Argumenti „za“ i „protiv“ rudnika litijuma u dolini Jadra

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) održala je raspravu o Projektu Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice. Rio Tinto navodi da taj projekat neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok stručna javnost ukazuje bi mogao mogao da dovede do uništavanja šume, zemljišta i vodotokova.Prema rečima Vesne Prodanović direktorke Rio Sava exploration kompanije preko koje Rio Tintno vrši istraživanja jadarita u Srbiji, bilo je potrebno oko četiri godine kako bi se ovladalo tehnologijom prerade te rude.  Ona je dematnovala informacije koje se u vezi sa budućim rudnikom pojavljuju u javnosti naglašavajući da se planira izgradnja dubokog podzemnog rudnika."Ovo naglašavam pošto često čujemo komentare pošto često čujemo omentare da će na lokaciji biti otvoren kop na površini od više hiljada hektara. Naš rudnik će biti sa dva okna prečnika 6,5 i 8,5 metara", rekla je Prodanović. Naglašava da je postrojenje za preradu jadarita veoma skupa investicija, pa će kompanija za njegovu izgradnju potrošiti oko dve trećine investicije. Ruda će se kako objašnjava prevoditi u koncentrat i na taj način će se u njoj povećati nivo korisnih materija koji će ići u industrijsko u industrijsko postrojenje. "Iz njega će izlaziti litijum-karbonat koji je kvalitetan za izradu baterija, borna kiselina i sodijum sumpor", naglašava direktorka kompanije Rio Sava exploration.Projekat će prema njenim rečima biti dizajniran i vođen u skladu sa vrhunskom svetskom tehnologijom, a u rudniku će biti korišćena isključivo upotreba električna vozila."Neće biti nikakvog kiselog otpada, to je jedina istina, a sve ostalo su pogrešna tumačenja. Rudni telo se nalazi u zoni koja je hidrogeološki odvojena, izolovana od zona gde se kreću izvori vode za piće", dodaje Prodanović.BAJDEN ODLUČUJE O SUDBIJI RUDNIKA RIO TINTA U ARIZONI KORIŠĆENJE EKSPLOZIVARad postrojenja prema njenim rečima neće biti visoko-rizičan, već je okarakterisan kao rad postrojenja sa niskim rizikom od akcidenata."Razlog za to je kako dodaje zbog toga što će se u njemu koristiti eksploziv, a ne zbog korišćenja hemikalija. Eksploziv će se dopremati u dve neeksplozovne komponente koje će se mešati i čuvati pod zemljom", kaže predstavnica Rio Tinta.Struja koja se bude koristila prilikom prerade jadarita, kako naglašava biće isključivo "zelena". Dodaje da kompanija spada u niže potrošače električne energije, kao i da će se iznad rudnika površina tla tokom 20 godina spuštati za 20 centimetara.Ispuštanje prečišćene i mineralizovane vode biće na nivou od 100 hiljada kubika godišnje, što je kako podseća Prodanovićeva hiljaditi deo vode koju ispušta ukupna industrija u Srbiji.Uzimanje vode iz vršiće se iz aluvijona reke Drine (ne iz Drine i Jadra) kako dodaje, biće na nivou od 520 do 1550 kubika vode na dan, što je prema njihovim podacima samo 400-ti deo prosečnog toka koji ima reka Drina.Čitav rudnik sa odlagalištem, postrojenjem za preradu rude, kao i odlagalištem zauzimaće površinu od oko 300 hektara. Prema rečima Vesne Prodanović, u Evropi postoje rudnici koji za nekoliko godina generišu količinu otpada koji će Rio Tinto generisati tokom čitavog životnog veka rudnika. Projekat će kako dodaje pratiti važeću zakonsku regulativu, a studija uticaja na životnu sredinu do sada nije urađena jer nije urađen Prostorni plan i nisu dobijeni neophodni lokacijski uslovi, niti je izrađena tehnička dokumentacija.Komentarišući navode koji se pojavljuju u javnosti da Rio Titnto učestvuje i u drugim istraživanjima ležišta litijuma koja se trenutno obavljaju po Srbiji, Vesna Prodanović je navela da je ta kompanija preko kompanije Rio Sava exploration angažovana jedino na istraživanju jadarita u okolini Loznice.Akademik Bogdan Šolaja napomenuo je da će se na jalovištu rudnika jadarita nalaziti jedinjenje kalcijum-arsenat:"Arsen u mineralima neće biti mnogo toksičan, ali taj mineral više nije pod zemljom, on je izložen kiseoniku i vremenom se oksiduje u rastvorno jedinjenje koje ide pod zemlju", rekao je Šolaja. Naučni savetnik Instituta za hemiju Dragana Đorđević ocenila je da će za 1000 tona sumporne kiseline, koju Rio Tinto namerava da koristi  za rastvaranje jadarita, biti potrebno 36 hiljade kubika vode, daleko više nego što kompanija navodi u svojim prezentacijama. Kako dodaje veliki problem biće da se obezbedi tolika količina vode.MEĐUNARODNA AGENCIJA SAVETUJE STVARANJE STRATEŠKIH ZALIHA LITIJUMA DILEMA: RUDNIK ILI ODRŽIV RAZVOJ?Na raspravi koju je organizovala SANU, predavanje je održao i poznati protivnik izgradnje mini hidro-elektrana dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.  On tvrdi da će realizacijom Projekta Jadar čija je lokacija udaljena 12 do 15 kilometara od Loznice doći do "velike degradacije prostora" na slivu potoka Štavice i Rakovica, kao i do uklanjanja kvalitetnih šumskih ekosistema, u kojima dominira hrastovo i bukovo drveće."To će biti prostor koji je namenjen za odlaganje otpada koji će nastati preradom rude jadarit. U slivu potoka Štavice predviđena je izgradnja brane visoke 17 metara", objašnjava Ristić.Dodaje da se u donjem slivu vodotoka Korenita kod njegovog ušća u reku Jadar nalazi lokacija glavnih rudarskih aktivnosti. Naglašava da je to relativno naseljeno područje u kojem dominira poljoprivredna aktivnost.Ristić objašnjava da je prostor koji se nalazi između sela Bradić, Brezjak, Gornje i Donje Nedeljice predviđen je za deponiju na površini od gotovo 145 hektara. Ona bi, kako dodaje Ristić bila visoka od 40 do 60 metara prema informacijama iz raspoložive litetature i brošura Rio Tinta.On smatra da će deponija u tom ravničarskom području biti izložena vrlo nepredvidivom bujičnom režimu reka Jadar i Korenite."Praktično trajno će biti uklonjeni oko 532 hektara zemljišta, od toga najviše poljoprivrednog oko 316 hektara, a šumskih oko 200 hektara", tvrdi Ristić. Prema njegovom mišljenju, vrlo "invazivan uticaj rudnika" osećaće se na 1290 hektara prostora, a pored toga rudarskim i prerađivačkim aktivnostima oslobađaće se i oko sedam hiljada tona organskog ugljenika.Dekan Šumarskog fakulteta podsetio je i na propale i štetne rudarsko industrijske projekte u okolini Loznice i planianog rudnika jadarita: fabriku celuloze Viskoza, bivši rudnik u Zajači i rudnik Stolice.Ocenjuje i da bi se otvaranjem novog rudnika pojavio i visok intenzitet drumskog i železničkog saobraćaja, a povećala bi se i mogućnost incidentnih situacija koje bi mogle da izazovu zagađenje."Mi na slivu Jadra svake druge godine imamo ozbiljne poplavne događaje. Postavlja se pitanje ko može da garantuje da će odbrambeni nasipi biti sposobni da spreče izlivanje otpada u tok Jadra, Drine i potencijalno Savom do Beograda", kaže Ristić kome je uža specijalnost zaštita od voda i bujica.Ristić je podsetio na neostvareni projekat eksploatacije nikla u selu Mokra Gora kod Užica, o kome se govorilo 2005. godine. Dodaje da je taj neizgrađeni rudnik tada predstavljen kao vrhunski inovacioni tehnološki projekat koji će značajno unaprediti ekonomiju Srbije i dovesti do zapošljavanja jako velikog broja ljudi."Srećom to se nije desilo, jer da je počela ta ekspolatacija Mokra Gora bi bila mrtav prostor. Danas je Mokra Gora primer jednog održivog harmoničnog razvoja, svi znate za čuvenu Šargansku osmicu koja je postala evropska turistička destinacija", kaže Ristić.Čedomir Savković

Srbija

Danas isplata prvih 30 evra za korisnike socijalne pomoći i lica lišena slobode

Isplata prvih 30 evra pomoći počela je danas za 143.313 korisnika novčane socijalne pomoći i za 9.500 lica lišenih slobode, rekao je ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali.Mali je istakao da se građani koji će danas dobiti pomoć za nju nisu prijavljivali već da im novac direktno leže na račun. Ista procedura važi i za penzionere koji su 30 evra u dinarskoj protivvrednosti dobili juče.On je podsetio da penzioneri u septembru mogu očekivati uplatu od 50 evra, a drugih 30 evra u novembru. Uplata u iznosu od 60 evra za ostale građane počinje 12. maja, a očekuje se da će svima novac na računima biti do 20. maja, dok drugih 30 evra mogu očekivati u novembru, navodi se na sajtu Ministarstva finansija.U drugoj polovini maja uplatu od 100 evra dobiće i Srbi na Kosovu i Metohiji, uključujući i decu, a nezaposelnima u južnoj pokrajini će biti uplaćeno po 200 evra.Nezaposleni u ostalom delu Srbije u junu će dobiti pomoć od 60 evra.Prijava za 3.000 dinara pomoći za građane koji su dobili makar jednu dozu vakcine će trajati od 1. do 15. juna, a pravo na prijavu će imati stariji od 16. godina.

Srbija

Prijave za podsticaje poljoprivrednicima traju do 4. juna

Prijava za novčane podsticaje namenjene malim poljoprivrednim gazdinstvima i preduzećima, koje daje država, u saradnji sa Svetskom bankom, traje do 4. juna, podsećaju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Maksimalni iznos koji jedno gazdinstvo bespovratno može da dobije je 25.000 evra, dok je za firme taj limit 200.000 evra.Ukupni budžet projekta je kako se navodi 38 miliona dolara i on će trajati tri godine, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da na konkurs može da se prijavi svako gazdinstvo.On je dodao da je javni poziv namenjen voćarima, povrtarima, vinogradarima i odgajivačima cveća, a najavio je još dva takva poziva za stočare i za ratare, čime će kako se naglašava biti obuhvaćene sve proizvođačke grupe.Nedimović je izjavio i da se na tom konkursu novac dobija unapred, 50% granta, 40% je kreditna podrška, dok 10%  poljoprivrednik mora sam da obezbedi.Ukoliko bude više prijava, kako se naglašava, pristupiće se rangiranju, a prednost će imati mladi poljoprivrednici iz Istočne i Južne Srbije, odnosno nerazvijenih područja. U sistem će biti uključeno i 14 banaka, dodao je Nedimović.Nedimović je rekao da je veliko interesovanje za nabavku traktora, posebno u Priboju i Prijepolju. Prema njegovim rečima, da bi se kupio traktor ili bilo šta od poljoprivredne mehanizacije, najmanja vrednost kupovine mora da bude 20.000 evra, sa uključenim PDV-om."Ako traktor košta 20.000 evra s PDV-om, 50% dobijete bespovratno, konkurišete kod Uprave za agrarna plaćanja, ako dobijete rešenje od Uprave, onda idete kod poslovnih banaka da biste obezbedili kredit od 40%, to je u konkretnom slučaju 8.000 evra i 2.000 evra morate obezbediti sami", objasnio je Nedimović.On je napomenuo i da vlasnik tako nabavljen traktor neće moći da otuđi pet godina.KAKO DA SE PRIJAVITE?Bespovratna sredstva u okviru Javnog poziva, kako se navodi obuhvataju nabavku i instaliranje nove opreme za korišćenje obnovljivih izvora energije i unapređenje energetske efikasnosti, kao i opreme za digitalizaciju i automatizaciju proizvodnje, softvera sa pratećim hardverom, kao i novih navigacionih GPS sistema za traktore.Bespovratna sredstva kako se dodaje obuhvataju investicije za unapređenje proizvodnje u zaštićenom prostoru, nabavku novih mašina i opreme za proizvodnju biljaka na otvorenom polju, žetvu, transport, berbu voća i povrća.Detaljnije informacije o toma za koje nabavke i investicije se u okviru javnog poziva dodeljuju subvencije, dostupne su na sledećem LINKU.Pravo ostvarivanje subvencija, kako se napominje imaju sva lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinastava i imaju aktivan status.Obrasci za prijavu na javni poziv koji je otvoren do 4. juna mogu da se nađu na sledećem LINKU, a uz njih je potrebno dostaviti i druga neophnodna uverenja čiji spisak može da se nađe na desetoj strani dokumenta koji je okačen na sledećem LINKU.

Srbija

Slovenija još pregovara o osnivanju nove avio-prevozniku

Slovenačko Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju saopštilo je da još traži rešenje za osnivanje nove nacionalne avio-kompanije, prenosi Exyuaviation. Slovenija je ranije odustala od planova za stvaranje novog avio-prevoznika pomoću sredstava Evropske unijea. Slovenačko ministarstvo kako se dodaje pregovara sa privatnicima zainteresovanim za stvaranje nove komercijalne aviokompanije. Vlada je razgovarala sa stranim prevoznicima, uključujući LOT Polish Airlines i Air Serbia, kako bi poboljšala povezanost zemlje u vazdušnom saobraćaju. Slovenačko tržište aviotransporta bilo je jedno od najpogođenijih u Evropi od početka pandemije koronavirusa. Kompanije Brussels Airlines, Vizz Air, Sviss, easyJet i SunExprees ponovo su odložile obnavljanje letova u Ljubljani.Situaciju dodatno komplikuje bankrot koji je slovenačka nacionalna avio-kompanija Adria Airways proglasila krajem 2019. godine. Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju saopštilo je ranije da je pokušalo da nađe investitore koji bi sačuvali Adria Airways."Ulazak države u njenu vlasničku strukturu nije se pokazao održivim rešenjem, već lošim i za državu i za poreske obveznike, što je jasno saopšteno u jesen 2019. godine", preneo je portal Sierra5 saopštenje ministarstva.SLOVENIJA SUBVENCIONIŠE STRANE AVIOPREVOZNIKE Slovenački avio-prevoznik u teretnom saobraćaju Solinair razgovarao je sa vladom o mogućnosti da se pokrenu redovni letovi ili da se formira novi nacionalni prevoznik. Solinair je predložio dve strategije za poboljšanje povezanosti zemlje nakon bankrota Adria Airwaysa i zatražio finansijsku podršku vlade za projekat. Kompanija je napomenula da bi radila sa flotom od pet aviona Mitsubishi CRJ900, Dash 8 K400 ili ATR72 sa elisno-mlaznim motorom koji bi bio idealan za slovenačko tržište. Solinair je saopštio i da bi želeo da se dogovori sa nemačkom Lufthansom o preuzimanju linija koje povezuju Ljubljanu i gradove Frankfurt, Minhen i Cirih.Kako se dodaje, teretni avio prevoznik bi se sa Brussels Airlinesom dogovorio o preuzimanju linije Ljubljana-Brisel.

Srbija

Takmičenje u rešavanju studija slučaja StartFON 20. maja

Projekat StartFON, namenjen svim studentima koji žele da se oprobaju u rešavanju studije slučaja za neke od najuspešnijih kompanija u regionu, biće održan 18. i 20. maja u Beogradu.StartFON je projekat Studentske Asocijacije Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, a  sastoji se iz edukativnog i takmicarskog dela.Edukativni deo projekta će se održati 18. maja i obuhvata obuku koju će držati kompanija Poslovi Infostud o metodologiji rešavanja studije slučaja i veštinama prezentovanja i prodaje, kao i predavanje kompanije Kafeterija na temu "Program praksi za mlade".Tokom prvog dana StartFON-a, kompanije Delta DMD, Bambi, Knjaz Miloš i PepsiCo će zadati svoje studije slučaja učesnicima projekta, nakon čega oni imaju jedan dan da osmisle najbolje rešenje.Takmičarski deo projekta će se održati 20. maja i sastoji se iz prezentovanja rešenja takmičarskih timova, nakon čega sledi proglašenje pobedničkih timova.Pobednici takmičenja će imati priliku da osvoje vredne nagrade, praksu u nekoj od domaćih kompanija, ali i da steknu menadžerske veštine, navode organizatori.Prijave za učešće na StartFON-u su otvorene do 10. maja, a za učešće se možete prijaviti OVDE.

Srbija

Država plaća terapeute za nasilnike, ali ne i Sigurne kuće za žrtve

Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je Vlada Srbije podnela Narodnoj skupštini predviđa da se specijalizovane usluge za počinioce nasilja finansiraju iz republičkog budžeta, dok je za usluge za žrtve, koje podrazumevaju Sigurne kuće i Krizne centre za žrtve seksualnog nasilja, predviđeno samo finansiranje iz budžeta lokalnih samouprava, navodi se u saopštenju Autonomnog ženskog centra (AŽC).Ova organizacija ističe da je član koji se odnosi na finansiranje specijalizovanih usluga izmenjen nakon zaključivanje javne rasprave, pa da oni nemaju uvid u to kako je do ovakve izmene došlo.Autonomni ženski centar smatra da je neusvajanjem predloga teksta ovog člana onako kako je bio naveden u nacrtu Zakona učinjena ne samo velika šteta, već i direktna diskriminacija žrtava u odnosu na učinioce nasilja kao korisnika usluga.Nacrt je predviđao podelu odgovornosti i finansiranja između republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalnih samouprava, što je jedino moguće za regionalne usluge, i uvažavao činjenicu da siromšane loklane samouprave koje se finansiraju iz namenskih transfera nisu u mogućnosti da finansiraju specijalizovane usluge za žrtve nasilja.Kako se zapatila osvetnička pornografija Ako je Vlada Republike Srbije odlučila da finansira specijalizovanu i veoma skupu uslugu za učinioce nasilja, koja nema garanciju za pozitivan ishod i bezbednost žrtava, onda je to mogla da učini samo pod istim uslovima kao i za specijalizovane usluge za žrtve nasilja, dodaje se u saopštenju AŽC.Ističu da u svetu gde postoje specijalizovane usluge za učionioce nasilja, te usluge uglavnom plaćaju sami učinioci, jer na taj način pokazuju stvarnu nameru da žele da promene svoje ponašanje i da preuzmu odgovornost za učinjenu štetu. U nekim kantonima u Švajcarskoj, učinioci nasilja snose ne samo trošak ovakvog psihoterapeutskog tretmana, već i trošak boravka žene i dece u Sigurnoj kući u situaciji kada je učinilac ostao da živi u zajedničkoj kući ili stanu.

Srbija

Kožne rukavice i Adidas patike za „komunalce“ Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra

Grad Beograd je raspisao javnu nabavku za kupovinu uniforme za komunalne milicajce, a procenjeno je da će one koštati 157 miliona dinara, odnosno oko 1,3 miliona evra.Uniforme za komunalne milicijace, koji su se tada zvali komunlani policijaci, bile su nabavljane prethodnih godina u nekoliko navrata, ali za višestruko manje svote novca. Tako su uniforme za komunalnu policiju u Beogradu 2015. godine koštale oko 15 miliona dinara, 2016. godine 7,8 miliona, a 2017. 26 miliona dinara.Broj komunlanih milicijaca tokom godina nije znatno varirao, pa ih je 2015. godine bilo 311, kako je tada objavio Istinomer, a danas ih ima 320, dok zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavljuje da će ih sledeće godine biti 600.Na pitanje zbog čega su sada uniforme desetinama puta skuplje, na pitanja Nove ekonomije niko iz gradske uprave nije odgovorio. Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobili Međutim, pre nedelju dana se oglasio upravo Goran Vesić koji je najavio ovu skupocenu nabavku. Tom prilikom je i istakao da “unapred zna da će Grad Beograd biti napadnut zato što nabavlja uniforme”, kao i da “želi da poručim da ćemo uvek ulagati u opremu za obične ljude koji rade za grad”, objavljeno je na stranici grada.“Naša Komunalna milicija će imati dobre automobile i dobre uniforme jer u njima provode čitav dan, ali i dobru opremu kako bi mogli da rade u korist građana.”Da gradski čelnici zaista znaju šta žele, pokazuju i podaci iz konkursne dokumentacije za nabavku uniforme.Naime, za komunalne milicijace se nabavljaju zimske rukavice od jagnjeće kože, ali i patike koje gotovo identično odgovaraju Adidas modelima obuće.Adidas ima karakterističan znak sa tri pruge, a u konkursnoj dokumentaciji se navodi da gornji deo cipele treba da ima “oblikovani poliuretan u obliku 3 pruge koji omogućava i podržava stabilnost stopala pri bočnim pokretima”.Plan je da se nabavi po 150 plitkih i dubokih cipela i 100 plitkih patika.Upoređivanjem ilustracija iz konkursne dokumentacije i fotografija sa sajtova prodavnica sportske opreme vidi se da se osim oblika i boje poklapaju i dizajn, pa čak i gumene oznake.Osim obuće, planirano je da se, između ostalog, nabave i letnje i zimske jake, košulje, polo majice, čarape, kačketi, opasači, aktivni donji veš i slično.Rok za podnošenje ponuda je 4. jun. 

Srbija

Pet preduzeća nagrađeno za doprinos ženskom preduzetništvu

Preduzeće "Nanin recept s juga" jedno je od pet nagrađenih preduzeća na konkursu "Ja sam odvažna". Konkurs predstavlja zajednički projekat Fondacije Ana i Vlade Divac i kompanije IKEA Srbija na kojem je učestvovalo više od 140 preduzetnica iz Srbije. Vlasnica "Naninog recepta" Jelena Janković iz Vranja je pre šest godina pobedila rak i nakon toga odlučila da sa ćerkama Tanjom i Bojanom pokrene sopstveni biznis. Ideju je dobila tokom lečenja, kada je, između ostalog, promenila i način ishrane. Tada je kako objašnjava počela da kupuje namirnice proverenog kvaliteta, isključivo od malih proizvođača. Shvatila je da uopšte nije lako pronaći zdrave i kvalitetne prehrambene proizvode, što je bio glavni razlog da sa ćerkama pokrene proizvodnju zimnice, džemova i slatkog.Tako je pre više od četiri godine nastala zanatska radionica za preradu voća i povrća "Nanin recept s juga". Jelena i njene ćerke u proizvodnji koriste najbolje povrće i voće, koje nije tretirano hemijom, a proizvodi su bez konzervansa, veštačkih boja i zaslađivača. "Nanin recept" jedinstven je i po tome što su sve zaposlene radnice žene, a prednost u zapošljavanju imaju one iz ranjivih kategorija društva. Foto: Fondacija Ana i Vlade DivacVLADA SRBIJE: UKUPNO 170 MILIONA ZA INOVACIJE U PREDUZETNIŠTVU Jelena Janković, objašnajva da je pet preduzeća dobilo podsticaje za razvoj poslovanja u iznosu od tri miliona dinara."Ovaj projekat je značajan za nas male preduzetnike. Većina je teško preživela period pandemije ili su ugasili radnje i firme. Mi smo aplicirale za sredstva da bismo kupile mašinu za ceđenje sokova", kaže Jelena Janković. Ostale nagrađene firme su: Spelta Jevtić iz Bačkog Gradišta, Pekara Ključ iz Beograda, Slatka jesen iz Požege i Real Red Raspberry iz Bečeja. Fondacija Ana i Vlade Divac i IKEA Srbija najavili su da će nastaviti da podržavaju žensko preduzetništvo u Srbiji, objasnila je direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Košel.

Srbija

Naše odnose sa Rusijom, Kinom i SAD diktira proširenje EU

Brisel u velikoj meri drži ključeve spoljne politike Srbije: što je Evropska unija spremnija da sprovodi jasnu politiku proširenja, to će manje podsticati Beograd da svoje interese ostvaruje preko drugih velikih sila, smatra profesor Dragan Pavlićević, sa Međunarodnog Xi'an Jiaotong Univerziteta Liverpul.U svom autorskom tekstu za magazin Cord, Pavlićević navodi da bi Srbija morala da uskladi svoju politiku sa zvaničnim Briselom, jer ona kao država teži članstvu u Evropskoj uniji, ekonomski je orijentisana pretežno ka Evropi, a i Brisel je ključni posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine.Iako je Srbija 2018. prihvatila takozvanu "Verodostojnu perspektivu proširenja" koja otvara izglede državama Zapadnog Balkana da pristupe Evropskoj uniji do 2025. godine, Brisel nastavlja da šalje mešovite signale o istinskoj spremnosti da realizuje tu viziju, ocenjuje Pavlićević:"Ta neizvesnost je rezultat zbivanja unutar same Unije, ali i nesigurnih koraka kojima Srbija sinhronizuje svoje propise i prakse sa evropskim. Brisel se pokazao i kao neefikasan posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, jer su pojedine odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine, koje su važne Srbiji, ostale mrtvo slovo na papiru", navodi Pavlićević.On dodaje da je Brisel time otvorio vrata vladi u Beogradu da svoje različite interese brani kroz odnose sa drugim važnim spoljnim igračima, umesto uz pomoć EU.Tvrdi da iz te perspektive treba posmatrati odnose Srbije sa Kinom i Rusijom, jer sve dok EU ne pokaže da je spremna i sposobna da zaštiti srpske interese na Kosovu, Srbija će tratžiti podršku te dve zemlje.Pavlićević smatra da na sličan način treba posmatrati i njen odnos sa SAD, naročito u vezi sa potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.Dodaje da osim jačanja svoje pozicije po pitanju Kosova, održavanjem prijateljskih odnosa sa Moskvom, Pekingom i Vašingtonom, Beograd u domaćoj javnosti želi da se prikaže kao cenjeni partner velikih sila.SUD U KINI NADLEŽAN ZA AUTO-PUT U CRNOJ GORI SARADNJA U OBLASTI EKONOMIJEEkonomska dimenzija odnosa sa Kinom pomaže Vladi Srbije da se pozicionira kao nosilac ekonomskog napretka, a to se pre svega ogleda u preuzimanju velikih državnih preduzeća poput Železare u Smederevu i RTB Bor, ali i infrastrukturnim projektima, navodi Pavlićević."U tom smislu i povratak SAD u region, kroz najavu infrastrukturnih investicija u Srbiji, može biti samo u interesu Beograda ukoliko Bajdenova administracija nastavi Trampovu politiku", dodaje se u tekstu.Prema Pavlićevićevim rečima, na spoljnu politiku Srbije uticaće razvoj odnosa EU i Kine."Ako ti odnosi nastave da se pogoršavaju uprkos nedavno potpisanom sporazumu o ekonomskoj saradnji, treba očekivati da Brisel pojača pritisak na Srbiju kako bi ona promenila svoju politiku prema Kini, a slično se može očekivati i od Vašingtona", ocenjuje profesor Pavlićević.

Srbija

NSZ i dalje ne zna koliko nezaposlenih će dobiti pomoć

Iako još od početka zvaničnici najavaljuju novčanu pomoć koju bi trebalo da dobiju svi nezaposleni, iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za Novu ekonomiju kažu da još uvek ne znaju koliko će tačno osoba novac i dobiti, niti koliko će novca na to biti utrošeno.Svi koji su se 15. aprila nalazili na evidenciji NSZ trebalo bi da u junu dobiju po 60 evra, najavio je sredinom aprila direktor ove institucije Zoran Martinović.„Imaćemo oko 600.000 onih koji očekuju tu pomoć, to je ukupno oko 4,3 milijarde dinara“, kazao je Martinović.Međutim, deset dana nakon ove izjave, iz NSZ odgovaraju da se još uvek kompletiraju spiskovi lica koja će imati pravo da ostvare ovu vrstu pomoći i da još uvek nemaju konačni presek. “Ukupnim iznosom novčane pomoći biće obuhvaćena lica koja su bila prijavljena na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje na dan usvajanja Zaključka, odnosno 15.4.2021. godine i to: nezaposlena lica, uključujući korisnike novčane naknade za slučajn nezaposlenosti i lica uključena u mere aktivne politike zapošljavanja, lica koja imaju status privremene sprečenosit za rad, korisnici posbene novčane naknade i korisnici privremene naknade,” piše u pisanom odgovoru koji je Nova ekonomija dobila 29. aprila.Petinu nezaposlenih u Srbiji čine mladi ljudi uzrasta od 15 do 30 godina Novac za isplatu jednokratne pomoći za nezaposlene obezbeđen je rebalansom republičkog budžeta i finansijskim planom NSZ.Istog dana kada je donela i Zaključak o isplati jednokratne pomoći, Vlada je predložila i izmene finansijskog plana NSZ kojim je predviđeno da se uz pomoć transfera Ministarstva finansija za ovu namenu izdvoji skoro 4,85 milijardi dinara. To je za oko 550 miliona više nego što je rekao direktor NSZ. Ukoliko se sav novac koji je trenutno opredeljen za jednokratnu pomoć uplatio nezaposlenima, to bi značilo da bi 60 evra dobilo 687 hiljada nezaposlenih.Ova brojka je više nego duplo veća od ukupnog broja nezaposlenih koje je prepoznala Anketa o radnoj snazi na kraju prethodne godine. Upravo zato, stručnjaci ukazuju da podaci sa evidencije NSZ nisu pouzdani kada je u pitanju broj nezaposlenih.“To nije neki indikator šta se dešava sa brojem nezaposlenih. Kada država najavi neku pomoć, odjednom nagrne veliki broj ljudi koji će samo da se prijave da su nezaposleni”, objašnjava Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Često se dešava da su u pitanju neaktivni građani, odnosno oni koji ni nemaju planove da traže posao, a u našoj državi je veliki udeo neaktivne populacije, ističe Žarković. Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje “Kada bi država rekla da ukida neku privilegiju, recimo da možete da dobijete zdravstveno osiguranje kada ste registrovani u NSZ, odjednom bi pao broj registrovanih”, dodaje ona.Registrovanih nezaposlenih je na birou krajem marta bilo za 43.000 više nego što je to slučaj sa krajem decembra prošle godine. Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko smatra da je deo novoprijavljenih verovatno posledica krize, ali da sigurno ima i onih koji su se prijavili zbog naknade.Međutim, on ističe da je veoma teško precizno targetirati pomoć jer će uvek postojati “slepi putnici”.“Opet, to što su se oni javili zbog pomoći, možda je neki indikator da im pomoć više i treba neko i nekim drugim ljudima.”Dodaje da su se mnoge države, među kojima je i Japan, odlučile na univerzalne pomoć upravo zato što je bilo teško ispravno selektovati građane kojima je pomoć najpotrebnija. Ipak, Arandarenko da je trenutno sistem po kome Srbija dodeljuje pomoć zadovoljavajuć.“Ovaj sistem koji se sada uspostavio - da imate taj najširi krug gde svi dobijaju neki iznos od 60 evra, pa onda drugi krug u kome se još dodaje onima koji imaju veće faktote rizika, to nije tako loša politika.”Osim dodatne pomoći za nezaposlene, predsednik države i Vlada su najavili dodatnih 3.000 dinara za sve građane koji će do 31. maja primiti makar jednu dozu vakcine.Za vakcinisane građane još 3.000 dinara pomoći

Srbija

Evropske banke spremaju konkurenciju američkim platnim karticama

Više od 30 najvećih evropskih banaka i kompanija za platni promet planira da osnuje sopstveni servis, koji bi mogao da konkuriše američkih finansijskih giganata, poput Vise, Mastercard, PayPal i Apple, prenosi Poslovni.hr.Financial Times (FT) navodi da su organizacije na kontinentu okupljene u Evropsku platnu inicijativu (EPI), sa sedištem u Briselu, koje su započele s radom pre devet meseci.Grupacija planira da do septembra napravi nacrt za sistem koji će se moći da se koristiti za plaćanje u fizičkim i internetskim transakcijama, plaćanje računa, kao i podizanje gotovine na bankomatima.Među bankama koje su deo te inicijative nalaze se Deutsche Banka, francuska BNP Paribas, italijanski UniCredita, španskog Santandera.Klijenti tih finansijskih institucija čine više od polovine svih transakcija platnim karticama u Evropi.Prema navodima FT-a, projekt ima podršku Evropske komisije i evropskih financijskih regulatora.Prva EPI-jeva aplikacija koja će omogućavati elektronsko plaćanje u realnom vremenu između potrošača mogla bi biti lansirana već početkom 2022. godine.Naredne aplikacije za plaćanje mogli bi uslediti u drugom polugodištu iste godine.

Srbija

Tokom radova na Koridoru 11 pronađeno zlato i srebro

Značajna nalazišta zlata i povišeni sadržaji srebra pronađeni su 2018. godine tokom pripremnih radova na izgradnji Koridora 11, piše u Pravilniku o utvrđivanju Godišnjeg programa osnovnih geoloških istraživanja za 2021. godinu, prenosi Ekapija. Istraživanja ležišta dragocenih metala u Srbiji traju do 2024. godine, a pored Koridora 11 obavljaju se i na planinama Golija i Ozren.Na lokalitetu Munjino brdo, koji se nalazi na trasi koridora 11 između Preljine i Požege, dobijeni su sadržaji zlata od 5,74 ppm i srebra od 0,7 ppm, piše između ostalog u Pravilniku o utvrđivanju Godišnjeg programa osnovnih geoloških istraživanja za 2021. godinu koji je doneo ministar rudarstva i energetike krajem marta.Oznaka ppm (parts per million na engleskom jeziku), odnosi se na milioniti deo celine, a ruda zlata može da se ekonomično da se iskopa već sa 0,5 ppm, dok se rudama zlata niske klase smatraju one sa manje od 5 ppm zlata.Tokom 2019. godine, istraživanja su obavljena na delu Koridora 11, takođe između Preljine i Požege kod lokaliteta Prilipac, a nastavljena su istraživanja na lokalitetu Ivanovci kod Ljiga gde su potvrđeni povišeni sadržaji retkih metala: berilijuma, niobijuma, volframa, srebra i torijuma.Tokom 2020. godine, kako se navodi, najveći obim istraživanja bio je usmeren na terene između Preljine i Požege, takođe na Koridoru 11, na kojima se grade tuneli Laz i Munjino brdo. Na ulazu u tunel Munjino brdo u grafitičnim škriljcima i filitima registrovani povišeni sadržaji hroma i srebra, a na izlazu iz tunela registrovani su povišeni sadržaji hroma, mangana, srebra i kobalta.Istraživanja duž novih koridora u Srbiji vršena su i ranije, a u 2016. godini najveći obim osnovnih geoloških istraživanja obavljen je na koridorima 11 i 10. Na području Takovo–Preljina tada su otkrivene su "interesantne mineralizacije antimona, hroma, nikla i žive", dodaje se u Pravilniku.Geološka istraživanja su na području Takovo Preljina nastavljena su i 2017. godine, kao i na području izgradnje trase koridora 10, od Niša do Pirota. Tada su presečene dve metalogenetske zone: Ridanjsko-krepoljinska i Borska metalogenetska zona, u kojima su konstantovane kako se naglašava "vrlo interesantne mineralizacije bakra i zlata".Za 2021. godinu, zaključuje se u delu dokumenta koji beavi geološkim istraživanjima metala duž koridora, planiran je nastavak geoloških istraživanja na Koridoru 11, odnosno na deonici Preljina – Požega, ali i na putnom pravcu Ruma – Šabac – Loznica, kao i na svim drugim putnim pravcima čije trase prolaze kroz geološki interesantna područja.OTKRIVENO NAJVEĆE LEŽIŠTE ZLATA NA SVETU GOLIJA I OZREN LEŽE NA ZLATU?Srbija od 2018. godine plemenite metale traži i na planini Goliji u blizini Ivanjice, kao i na Ozrenu blizu Sokobanje. Rezultati tih istraživanja pokazali su, kako piše u istom Pravilniku, da se radi o vrlo perspektivnim terenima u smislu nalaženja najvrednijeg plemenitog metala.Na Goliji je te godine registrovano značajno povećanje zlata, a pretprošle godine, na širem prostoru Ozrena i Golije od oko 200 kvadratnih kilometara, ponovo su registrovani visoki sadržaji zlata koji nisu zabeleženi i u prethodnim istraživanjima.Istraživanja na tim planinama nastavljena su i tokom 2020. godine, a na tom području planirana su i tokom 2021. godine kao i na prodručju prema Zlataru i Priboju.Završetak istraživanja plemenitih metala u Srbiji, kako se dodaje, planira se 2024. godine.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.