Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

NBS: Zamenite skuplji kredit jeftinijim bez administrativnih procedura

Narodna banka Srbije (NBS) donela je Instrukciju o refinansiranju kredita kod druge banke, koja e) će omogućiti korisnicima da sve svoje kreditne obaveze u banci (kredite, kreditne kartice, dozvoljeno prekoračenje) refinansiraju brzo i jednostavno, bez potrebe odlaska u banku kod koje žele da zatvore svoje kreditne obaveze i bez rizika da te obaveze ne budu otplaćene. Instrukcija koju su banke dužne da primenjuju od 1. jula 2021. godine korisnicima omogućavaju da samo jednom odu u banku kod koje je pronašao odgovarajući kredit za refinansiranje i da na taj način zatvori obaveze kod prethodne banke.Svu komunikaciju s bankom čiji kredit korisnik želi da refinansira na sebe preuzima ona banka kod koje korisnik uzima kredit za refinansiranje.Banke pritom, ne mogu korisniku da naplate bilo kakve naknade ili troškove u vezi sa ovim obavezama."Na ovaj način je svim korisnicima koji žele da svoje postojeće kreditne obaveze smanje, odnosno da umanje cenu svojih kredita – omogućen odgovarajući komoditet, jer sve aktivnosti s tim u vezi banke preuzimaju na sebe", navodi se u saopštenju.Pored toga, instrukcija obezbeđuje potpunu transparentnost i strukturu obračuna iznosa koji je potreban da bi se izvršila potpuna prevremena otplata kredita.Banke su dužne da korisnike koji nameravaju da podnesu zahtev za refinansiranje kredita informišu o prednostima refinansiranja kredita primenom ove instrukcije Narodne banke Srbije, kao i da informacije o tome objave i na svojim internet prezentacijama.Pored toga, sami korisnici koji nameravaju da svoje kreditne obaveze kod jedne banke refinansiraju kreditom druge banke, mogu od banke kod koje nameravaju da uzmu kredit zatraže da ih bliže informišu o primeni ove instrukcije.

Srbija

Predstavništvo PKS u Jerusalimu počinje da radi tokom aprila

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da se formiranje njenog predstavništva u Izraelu, koje je dogovoreno sporazumom između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, nalazi u završnoj fazi. Prema poslednjim najavama ono bi trebalo da počne sa radom tokom aprila. "Planiramo otvaranje predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu tokom aprila, kao i posetu srpskih privrednika Izraelu kako bi se upoznali sa inovativnim izraelskim preduzećima iz sektora obnovljivih izvora energije, prerade voda, i građevinarstva", izjavo je predsednik PKS Marko Čadež.Čadež se inače sastao sa ambasadorom Izraela u Srbiji, Jahelom Vilanom, a tema razgovora bila je unapređenje trgovinske saradnje kroz postizanje trgovinskog sporazuma između Srbije i Izraela. Ambasador Vilan je rekao da su napravljeni prvi koraci u tom smeru i pozdravio inicijativu predsednika PKS da Izrael poseti delegacija privrednika iz Srbije.Prema podacima PKS, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Izraela tokom prošle godine iznosila je 72,2 miliona evra. Srbija, kako je naglašeno, beleži povećanje izvoza za 10% u Izrael (38,3 miliona evra). PKS FORMIRALA KRIZNU GRUPU ZA VANLINIJSKI PREVOZ RADNIKA Uvoz Srbije iz Izraela u 2020. godini iznosio je 33,9 miliona evra, što predstavlja smanjenje od 15%, u odnosu na 2019. godinu.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić premijer Kosova Abdulah Hoti potpisali su u Vašingtonu sporazume sa SAD o normalizaciji svojih ekonomskih odnosa 4. septembra 2021. godine.U isto vreme Srbija i SAD su potpisale sporazum kojim je dogovoreno premeštanje ambasade Republike Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine, kao i osnovanje predstavništva PKS u Izraelu.Kosovo i SAD su tada takođe potpisali sporazum kojim je dogovoreno međusobno priznanje Kosova i Izraela.Izrael je uspostavio diplomatske odnose sa Kosovom 1. februara 2021. godine, a ambasador Izraela u Beogradu Jahel Vilan izjavio je nakon potpisivanja sporazma u Vašingtonu da je njegova zemlja priznala Kosovo 4. septembra 2020.Odluci Srbije da premesti ambasadu u Jerusalim usprotivila se Evropska Unija, jer nijedna njena članica nema ambasadu u tom gradu.Portparol predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano naglasio je svojevremeno da je stav EU o Jerusalimu u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 478 iz 1980. godine.

Srbija

Otvoren 10. konkurs za Sakura stipendije

Desetu godinu zaredom kompanija Japan Tobacco International (JTI) u saradnji sa Ambasadom Japana, objavljuje konkurs za Sakura stipendije namenjene radoznalim i ambicioznim studentima i istraživačima &scaron...

Srbija

Unija poslodavaca predlaže formiranje kriznog štaba za privredu

Predstavnici Unije poslodavaca Srbije poručili su Vladi Srbije da bi Krizni štab za zaštitu od pandemije trebalo da se bavi medicinskm problemima, dok bi probleme privrede trebalo da rešava poseban krizni štab koji bi za to bio zadužen. Razlog za to, kako tvrde, vide u činjenici da su mere koje je donosio aktuelni Krizni štab poslodavcima često bile nejasne i stvarale su im brojne probleme.Svetlana Budimčević, direktorke Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije, poručila je da bi strategija kratkoročnih mera za zaštitu od pandemije, trebalo da preraste u dugoročnu strategiju održivog razvoja.Kaže da privredi treba da se pomogne finansijski, operativno, kao i sa ciljem da se podstakne njen dalji razvoj."Privreda želi da radi, niko nije osnovao preduzeće da bi živeo od državne pomoći", napominje Budimčević.Prema njenim rečima, neophodno je da ne stoji proizvodnja, kao i da funkcioniše sekor usluga. Ona poručuje i da su među najugroženijim privrednim granama ugostiteljstvo i turizam."Na sve moguće načine ugostiteljskim objektima i tržnim centrima treba omogućiti da rade, uz zaštitne mere", napominje Budimčević.Predstavnica Unije poslodavaca podseća da je ta organizacija Vladi Srbije, već uputila neke predloge, čiji je cilj da se privrednicima olakša poslovanje:- da se smanjenji PDV-a ugostiteljima za hranu i piće na 10%,- da se smanjenji porez na dobit,- da se odloži plaćanje poreza za poslodavce kojima je bilo zabranjeno da rade zbog pandemije,- da se obustavi uvođenje novih taksi i parafiskalnih nameta, jer ih trenutno ima oko 1200 ri predstavljaju veliko opterećenje, a uvođenje novih privredni sistem ne bi mogao da izdrži,- da se poslodavci koji nisu mogli da rade oslobode od plaćanja nameta lokalnim samoupravama (takse za reklame, naknade za isticanje natpisa firme, za postavljanje panoa, za letnje bašte, za ekološku taksu, kao i mnogih drugih).Budimčević je navela i primer da ugostitelji koji imaju po 10 zaposlenih i posluju u objektu površine 300 kvadrata, dnevno moraju da obezbede oko 400 evra za troškove.Podseća da su veliki i troškovi za firmarine, pa ih preduzeća sa 20 zaposlenih plaćaju i po pet hiljada evra."Smatramo da bi blagovremeno definisanje zaštitnih mera mnogo značilo privredi, potrebna je njihova prava kontrola, kao i da se ona ne sprovodi selektivno", objašnjava Budimčević.Direktorka Sektora za članstvo Unije poslodavaca Srbije, Ljiljana Pavlović kaže da je 101.230 članova tog udruženja prošle godine sa optimizmom gledalo na 2021. godinu, pa su smatrali da će im za oporavak od pandemije biti potrebno od šest do 12 meseci.Međutim, novi talasi pandemije izneverili su ta očekivanja, uvedena su nova ograničenja, ali bez formiranja kriznog štaba koji bi brinuo o ekonomskim problemima i donosio mere koje bi olakšale rad najugroženijim poslodavcima."Mikro preduzeća su najugroženija, ona su imala pad prihoda od 80%, dok je ugostiteljstvo imalo pad prihoda od 60%", kaže Pavlović.Sve te činjenice, prema njenim rečima, ukazuju da su umesto kratkoročnih zatvaranja, privredi neophodne dugoročne mere.Često se dešavalo, kako naglašava da Krizni štab donosi nejasne i neprecizne odluke, pa su privrednici zvali Uniju poslodavaca da pitaju da li oni mogu da rade.Dešavalo se i da privrednici obave neophodne nabavke za rad, a da pri tome ne znaju da li će im biti omogućeno da rade, pa su ostale  brojne nedorečenosti u vezi sa tim zašto se, kako i kome zabranjuje rad."Ne zna se na koga se mere odnose, posebno su loše odluke koje se donose petkom popodne, ili tokom vikenda", smatra Ljiljana Pavlović.Čedomir Savković

Srbija

Agencija za lekove odobrila AstraZeneca vakcinu proizvedenu u Južnoj Koreji

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je odobrila korišćenje AstraZeneca vakcine koja je proizvedena u Južnoj Koreji. Nosilac dozvole je Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak.Vakcinu koju proizvodi južnokorejska kompanija SK Bioscience odbrena je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) po hitnom postupku 15. februara ove godine. Tom prilikom zeleno svetlo dato je i AstraZeneca vakcini koja se proizvodi u Indiji.Kako je tom prilikom navedeno na sajtu SZO, vakcina je 8. februara testirana od strane Strateške savetodavne grupe za imunizaciju koja je preporučila njeno korišćenje kod svih starosnih grupa iznad 18 godina.U Srbiji je do sada odobrenje za korišćenje imala jedino vakcina AstraZeneca koju proizvodi Medimmune Pharma iz Holandije. Nosilac dozvole ove vakcine je predstavništvo AstraZenece u Beogradu.

Srbija

Preduzetnici traže ostavku ministarke Kisić Tepavčević

Reagujući na novo odluku Krizonog štaba po kojoj nema ublažavanja mera, udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije traži da se svim poslodavcima kojima je zabranjen rad otpišu porezi i doprinosi, nadoknade svi fiksni troškovi od početka pandemije do danas, kao i nadoknade troškova za 80 posto bruto zarada za poslednjih 12 meseci.Udruženje takođe traži i ukidanje parafiskalnih nameta i nepotrebnih dažbina kao što su eko-taksa, naknade za SOKOJ ili natpise na objektima i umanjenje svih lokalnih taksi i dažbina. Na listi zahteva nalazi se i smanjenje PDV-a na 5 posto u naredne dve godine.Ovo bi, kažu iz udruženja, bilo u skladu sa već donetom uredbom o određivanju uslova i kriterijuma za dodeljivanje državne pomoći zbog uticaja krize izazvane pandemijom.U saopštenju se zahteva i ostavka ministarke Darije Kisić Tepavčević na sve funkcije, jer kako kažu, svojim delovanjem u Kriznom štabu uništava radna mesta što je suprotno funkciji ministra za rad. Ostavka se traži i zbog afere kada je Kisić Tepavčević bila gošća ugostiteljskog objekta, dok su ostali bili zatvoreni.Udruženje poziva i na dostavljanje izveštaja o kontroli mera u hipermarketima i javnom prevozu.

Srbija

Sutra ističe rok za prijavu za državnu pomoć

Poslodavci koji nameravaju da koriste pomoć države od aprila, u iznosu polovine neto minimalca za svakog zaposlenog, moraju da se elektronski prijave u Poreskoj upravi, najkasnije 25. marta i izaberu poslovnu banku preko koje će joj biti uplaćen novac. Bez toga, kako je ranije najavljeno iz Ministarstva finansija, njihovi zaposleni neće imati pravo na pomoć.Navedena izjava mora da se daje svakog meseca, pred početak očekivane isplate, a od te obaveze izuzeti su samo preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade.Do četvrtka 25. marta, poslodavci koji imaju više otvorenih računa kod poslovnih banka, imaju rok da se, putem elektronskog servisa Poreske uprave, izjasne u kojoj banci žele da otvore poseban COVID račun. Poreska uprava, preko Uprave za trezor, dostavlja Narodnoj banci Srbije (NBS) podatke o poslodavcu u elektronskom obliku, na osnovu kojih odabrana banka otvara Covid račun. KAKO SE POPUNJAVA ONLAJN OBRAZAC ZA POLOVINU MINIMALCA? "Banka je dužna da otvori taj račun u roku koji utvrdi NBS, a najkasnije do 31. marta ove godine. Otvaranjem COVID računa ne stiče se automatski pravo na direktna davanja", kažu u Poreskoj upravi Srbije.Važno je da poslodavac odobrenu novčanu pomoć preusmeri isključivo na tekuće račune svojih zaposlenih. U Ministarstvu finansija ističu da poslodavac ima obavezu da obračuna i plati poreze i doprinose."Dobijena sredstva ne mogu da se koriste za druge svrhe. Inače, činjenica da država uplaćuje određena sredstva za zarade zaposlenih, ne znači i da se na bilo koji način meša u to kolika će biti visina zarade i naknade zarade", objašnjavaju u Ministarstvu finansija.O tome kako izgleda prijava za polovinu minimalca, možete videti na sledećem LINKU.

Srbija

Isplata obeštećenja za oduzetu imovinu od sledeće godine

Agencija za restituciju intenzivno donosi rešenja o obeštećenju vlasnika oduzete imovine, nedeljno oko 100. Ako se nastavi tim tempom pravosnažna rešenja doneta do juna biće isplaćena sledeće godine, najavio je danas direktor Agencije Strahinja Sekulić. On je precizirao da je dosad potpisano 200 rešenje, a da bi do kraja juna moglo biti potpisano i 1.500 rešenja o obeštećenju.  Odlukom Vlade Srbije, koeficijent za utvrđivanje iznosa obeštećanja iznosi 0,15 što znači da će vlasnici imovine koja im nije mogla biti vraćena u naturi dobiti 0,15 odsto tržišne vrednosti imovine, na osnovu procena Poreske uprave Srbije, rekao je on gostujući na RTS. Procene su da će obeštećenje trajati tri, četiri godine posle donošenja pravosnažnih rešenja. "Pretpostavljamo da će biti veliki broj žalbi i tužbi i treba sačekati reagovanja nadležnih organa, moramo da sačekamo i eventualno predloge za ponavljanje postupka, rekao je on.Na pitanje kakva će biti dinamika isplate ljudima koji traže da im se vrati ogromna imovina koja je procenjana na nekoliko miliona evra, on kaže da će najveći broj njih dobiti obeštećenje na na 12 godina uplus kamata od dva odsto. Maksimalno obeštećenje po podnosiociu zahteva ne može preći 500.000 evra, dok ukupno isplaćeno obeštećenje ne može biti veće od dve milijarde evre, istakao je on. Kako je rekao, obeštećenje je trenutno centralni deo posla Agencije, budući da je najveći deo imovine u naturalnom obliku vraćen, dok je kod poljoprivrednog zemljišta vraćeno 80 odsto.Prema rečima Sekulića, u Beogradu je u naturalnom obliku vraćena gotovo sva imovina, i kako je rekao  "ima još 10 predmeta, pri kraju su". U naturi je ostalo da se vrati poljoprovrdno zemljište u Vojvodini, ali ovim tempom vraćanja taj proces će biti gotov za dve godine. On je kazao da se bivši vlasnici nisu žalili na keoficijent, ali ima ljudi koji su nezadovoljni visinom maksimalnog iznosa.Nigde nije došlo do potpune kompenzacije oduzete imovine. Srbija kao država se fer ponašala u ovom postupku, ocenio je on. Sekulić je najavio izradu uporedne analize o restituciji u Srbiji i u Evropi što će, kako je rekao "pokazati koliko je država Sebija bila fer prema građanima kojima je oduzeta imovina". 

Srbija

Poništena građevinska dozvola za gondolu na Kalemegdanu

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštio je da je Upravni sud doneo odluku da uvaži tužbu te organizacije i poništi građevinsku dozvolu za izgradnju gondole na Kalemegdanu koju je izdalo ministarstvo građevine. Pored RERI-ja, nameri gradske vlasti prethodnih godina suprotstavio se veliki broj građana, kao i stručna javnost.Poništenu dozvolu ministarstvo građevine izdalo je za izvođenje pripremnih radova za izgradnju gondole na Kalemegdanu.U obrazloženju presude navodi se da je ministarstvo u obavezi da RERI-ju plati troškove upravnog spora, koji iznose 34.500 dinara, dok je zahtev grada Beograda za naknadu troškova spora odbijen, prenela je Nova.rs. Predmet će biti vraćen nadležnom organu, Ministarstvu građevinarstva, na ponovno odlučivanje.U obrazloženju presude, između ostalog se navodi da je RERI tužbom osnovano ukazao da je rešenjem o građevinskoj dozvoli povređen zakon.Razlog za to leži u činjenici da je ta odluka doneta isključivo u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, međutim, to u ovom slučaju nije bilo dovoljno.Upravni sud napominje da je Beogradska tvrđava spomenik kulture, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, kao i da ona obuhvata arheološko nalazište Antički Singidunum.Imajući sve to u vidu, sud je zaključio da su morali da se primene i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i Zakon o kulturnim dobrima.RERI je podneo Upravnim sudom tužbu za poništavanje rešenja o građevinskoj dozvoli za izvođenje radova na izgradnji stanice gondole na Kalemegdanu.UNESCO MOŽE DA ODBIJE KALEMEGDAN ZBOG GONDOLE POBEDA SVIH GRAĐANA"Dogodila se vladavina prava, verovali ili ne, u zemlji Srbiji", navodi se u saopštenju RERI-ja.Predstavnici te organizacije najiskrenije su se zahvalili organizaciji Evropa Nostra, koja im je pružila stručnu podršku, kao i svim stručnjacima, nevladinim organizacijama, aktivistima i medijima koji su nepokolebljivo branili Kalemegdan i Beogradsku tvrđavu."Ovu pobedu ostvarili smo zajedno. Ovo je pobeda Beograda, slobodnih i hrabrih ljudi koji u njemu žive", dodaje se u saopštenju.Ministarstvo građevinarstva je 1. aprila 2019. izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli kojom se odobravaju pripremni radovi na Kalemegdanu, a prethodno je posečeno drvo koje je predstavljalo simbol Kalemegdana.Upravni sud je 23. aprila 2019. prvo doneo privremenu odluku kojom su obustavljeni pripremni radovi na Kalemegdanu, navodeći da je zahtev RERI-ja osnovan.Gradnji gondole u Beogradu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, a peticiju protiv njene gradnje potpisalo je oko 14.000 građana.

Srbija

Tamara Jokanović među 40 najboljih mladih lidera Jugoistočne Evrope

 Business Elite nagrade “40 ispod 40” je prestižni program koji identifikuje izvanredne mlade direktore i preduzetnike u svetu biznisa, a često je i prvi program koji otkriva mnoge uspešne poslovne lidere u regionu. „Poslednjih godinu dana nije bilo nimalo lako ni za jednog lidera. Poslovni izazovi koji su nas zatekli, pogotovu u sektoru usluga i malih i srednjih preduzeća, usponi i padovi, i danas, nakon svega, jedno ovakvo priznanje je samo potvrda da smo na pravom putu i da su odluke koje smo donosili u proteklom periodu bile ispravne. Vi kao lider morate da verujete u postavljene ciljeve, ma kako oni bili visoko postavljeni. Za vredne „stvari“ se vredi protegnuti malo više, dati malo više od prosečnih domašaja. Nagrada koja mi je dodeljena u domenu mladih lidera za Jugoistočno Evropu nije samo moja. To je i nagrada mog tima, jer zajedničkim snagama svakodnevno iznova dokazujemo da za nas ne postoji nepremostiva prepreka, da stremimo ka istim ciljevima, da negujemo iste vrednosti i da smo tim za primer!“ Nagrade Business Elite, koje su deo renomirane kanadsko-američke kompanije Global Top Brands Awards, su fokusirane na izgradnju široke poslovne mreže koju čini elita nad elitom. Zato što veliki umovi slično razmišljaju, a udruženi imamo još veće šanse za uspeh, članovi “Kluba izvršnih direktora”, odnosno prestižna alumni mreža, su izuzetno uspešni poslovni lideri koji imaju pristup ovoj platformi radi međunarodnih povezivanja i saradnji.  Uspesi 40 eminentnih i ambicioznih poslovnih lidera iz jugoistočne Evrope će biti proslavljena tokom gala večere koja će se održati u muzeju Balgati Valseki u Milanu 14. septembra 2021. godine. 

Srbija

Microsoft kupuje Discord za preko deset milijardi dolara?

Microsoft bi mogao da postane novi vlasnik platforme za razmenu poruka Discord, veoma popularne među gejmerima. Razgovori o akviziciji vrednoj više od 10 milijardi dolara trenuntno su u toku, tvrde Blumbergovi izvori, a prenosi portal The Verge.Za kupovinu Diskorda do sada je bilo zainteresovano više kompanija među kojima su i Epic Games i Amazon.Ova platforma mesečno ima oko 140 miliona korisnika, a samo prethodne godine zaradili su oko 130 miliona dolara, iako kompanija još uvek nije profitabilna, pisao je nedavno The Wall Street Journal.Dopisivanje preko Diskorda je besplatno, ali kompanija zarađuje tako što naplaćuje 9,99 dolara za mesečno pretplate koje nude višu rezoluciju, dodatne stikere i mogućnost podizanja veće količine podataka. 

Srbija

Air Serbia ponovo leti do Rima

Air Serbia (Er Srbija) će od 30. aprila obnoviti direktan avio-saobraćaj na relaciji između Beograda i Rima, saopštila je nacionalna aviokompanija. Letovi između dva grada obavljaće se dva puta nedel...

Srbija

Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremena

Prosvetni radnici su saglasni da su zbog povećanog obima posla u pandemijskim uslovima zaslužili veće plate. Država, međutim, njihovo angažovanje prepoznaje tek kroz sektorsku povišicu, koja za tekuću budžetsku godinu kumulativno iznosi skromnih pet odsto. Da bi nastavnike tokom pandemije trebalo dodatno finansijski nagraditi veruje 81,5 odsto onih koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija, dok 18,5 misli suprotno. Prosvetni radnici listom svedoče da su tokom drugog polugodišta prošle školske godine, tačnije od marta do juna kada su škole bile zatvorene, radili neuporedivo više nego u redovnim okolnostima. Ipak, sindikati su pred usvajanje budžeta za 2021. svoj zahtev za povećanje zarada u obrazovanju zasnivali na obećanju koje im je vlast dala tri godine ranije, a ni govora nije bilo da bi „pojačano“ radno vreme nastavnika u uslovima rada na daljinu trebalo da se odslikava u plati.Tek nedavno je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine najavio mogućnost pokretanja sudskih postupaka zbog rada učitelja i nastavnika preko norme tokom epidemije, ali se to odnosi na period ove školske godine.Šta su sindikati tražili, a šta su prosvetari dobili? Uoči usvajanja budžeta za 2021, zahtev je bio da se zaposlenima u obrazovanju plate povećaju za 15 odsto. I sami svesni da su šanse za to male, sindikalci su se nadali da će u pregovorima sa Vladom uspeti da „izboksuju“ bar sedam, osam odsto. Pregovora, međitim, nije bilo, a prosvetni radnici su u „paketu“ sa većim delom javnog sektora dobili ukupno pet odsto.Prvi deo te povišice od 3,5 odsto isplaćen im je početkom godine, a dodatnih 1,5 odsto dobiće u aprilu. Preračunato u parama, to znači da je početna plata nastavnika početkom godine skočila za oko 2.000 dinara, a sa predstojećim povećanjem dobiće još oko 900 dinara.Trenutna neto osnovica za obračun zarada u obrazovanju iznosi  3.531,40  dinara,  od aprila će iznositi  3.582,58 dinara. Potpuno je jasno da to uvećanje neće biti značajno jer osnovna plata zaposlenog sa VII stepenom stručne spreme iznosi  61.163 dinara, a nakon uvećanja ista zarada iznosiće 62.050 dinara, odnosno biće uvećana za 880 dinara. Ovo „uvećanje“ dobiće samo oni koji su iznad minimalne zarade, a povišicu neće osetiti ni zaposleni sa koeficijentom 9,16 u decembru 2021. jer će u tom mesecu sa 23 radna dana minimalna zarada u Republici Srbiji biti gotovo 1.000 dinara veća od zarade ove kategorije zaposlenih – pojašnjava za Novu ekonomiju Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.On kaže da se, suštinski, neće desiti ništa novo, pošto će i dalje veliki broj zaposlenih sa različitim koeficijentima i na različitim radnim mestima imati zaradu u visini minimalca. - Naravno, država kaže da se u tom minimalcu nalaze i regres i topli obrok, što ne može da bude ni teoretski, zbog čega je sada nekoliko stotina sporova na sudovima širom Srbije. Zaposleni u obrazovanju prvo treba da dobiju ono što im po zakonu pripada, a tek kada se to desi, možemo da vidimo da li je dovoljno ili ne. O poštovanju zakona ne možemo pregovarati – kaže Kokot.Prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali ukazuju da učitelji i nastavnici imaju godinama male plate u odnosu na nivo obrazovanja i značaj posla kojim se bave. - Zbog toga ovo pitanje ne bih vezivala za pandemiju. Nama je neophodno dugoročno rešenje, a ne neka kratkoročna pomoć – odgovara Radmila Bošnjaković, profesorka matematike iz Užica, na pitanje Nove ekonomije da li su nastavnici zaslužili novčanu nagradu zbog rada u uslovima pandemije.Nije nagrada neko prekovremenoVesna Jerotijević, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da to ne bi nazvala „nagradom“, jer je „realno i očekivano da se svaki prekonormni rad bude zakonski plaćen u potpunosti“. Ona smatra da nastavnicima treba nadoknaditi sva uložena finansijska sredstva za izvođenje onlajn nastave, a potom ih isplatiti za rad izvan radnog vremena.Na pitanje da li bilo fer svima dati podjednaku povišicu, ako su i prosvetni radnici sami svesni da u njihovim redovima ima i onih koji se nisu pretrgli od rada tokom nastave na daljinu, Jerotijević odgovara da se „ne može se očekivati da 110.000 ljudi, koliko radi u osnovnom i srednjem obrazovanju, ima isti kvalitet rada“. - Odgovorni nikada ništa nisu uradili da bi to poboljšali. Kada će se uvesti platne grupe i razredi? Ali ne formalno, nego pravedno i suštinski. Tada će ovo pitanje biti svakako bolje uređeno, a možda i rešeno – navodi Jerotijević.Za Radmilu Bošnjaković  ovo je „diskutabilno i kompleksno pitanje“. - U svakoj profesiji može da se ustanovi neki standard kao merilo kvaliteta rada. Nažalost, ne postoji merilo za količinu poltronstva i savijanje leđa pred raznim problemima, koji se često mogu videti i među prosvetnim radnicima, kao i među lekarima, sudijama i ostalim intelektualcima – smatra ona.Sindikati su uglavnom saglasni da su od početka ove školske godine najveći teret podneli vaspitači i učitelji. Jer vrtići nisu bili zatvoreni ni dana, a učitelji su jedini koji od 1. septembra izvode neposrednu nastavu u učionici. Tri sindikata predškolstva su već uputila zahtev Vladi Srbije da se zaposlenima u predškolskim ustanovama dodeli novčana pomoć iz republičkog budžeta. Odgovora još uvek nema. Ako se to može nazvati nagradom, nju su, prema našim nezvaničnim saznanjima, dobili nastavnici koji su tokom prošle školske godine učestvovali u snimanju TV časova. Nastavnik koji je učestvovao u ovom poduhvatu prošle i ove školske godine kaže da mu je isplaćena samo suma za prošlogodišnje TV časove i da je za svaki snimljeni čas dobio po 1.000 dinara.Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanje Nove ekonomije koliko je nastavnika do sada učestvovalo u snimanju televizijskih časova i da li im je i koliko plaćeno. V. S. 

Srbija

Oblačinska višnja bi mogla bi da bude još slađa

Selo u opštini Merošina, dvadesetak kilometara udaljeno od Niša, moglo bi postati poznato ne samo širom Srbije, već i u svetu. Sorta višnje koja je pre oko 150 godina stigla na ove prostore najbolje se primila u selu Oblačina i tako i dobila ime – oblačinska višnja. Među proizvođačima prehrambenih proizvoda koji koriste višnju kao sirovinu ovo ime je već dobro poznato, jer znači da dobijaju najbolju sortu višnje za industrijsku upotrebu. Sada je na redu promocija ovog imena i među krajnjim kupcima kako bi znali da kada vide od čega je napravljen njihov omiljeni voćni slatkiš, da jedu najkvalitetniju višnju na svetu.Srbija je jedan od najvećih proizvođača višanja na svetu, a najveći je proizvođač oblačinske višnje koja čini 85 odsto ukupne proizvodnje ovog kiselkastog, ali ukusnog i zdravog voća. Ipak, za sada se najveći deo višnje izvozi u sirovom ili samo bazično prerađenom stanju, kao smrznuta višnja ili kao kaša, odnosno sirovina za dalju preradu. Prodajna cena ovakvog proizvoda je jako niska, a kasnije pravi profit ide onima koji proizvode finalne proizvode. U nadi da će se ovo promeniti kompanija Desing test centar je u saradnji sa USAID-ovim projektom za konkurentnu privredu, prošle godine pokrenula Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje čiji je cilj razvoj i promocija visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promocija srpskog brenda “Oblačinska višnja”na domaćem i međunarodnim tržištima. Krajnji cilj je dođe do povećanja vrednosti proizvoda, a samim tim i do rasta prodaje i izvoza. Desing taste centar je deo kompanije Desing koja se bavi prevashodno proizvodnjom voćnih preparacija za konditorsku i pekarsku industriju, kao i za industriju sladoleda, a glavna sirovina im je višnja. Marija Tomić, direktorka marketinga kompanije Desing objašnjava da koriste pre svega višnje iz sopstvenih zasada, ali otkupljuju i od drugih voćara. „Došli smo na ideju da brendiramo oblačinsku višnju. Kao što je ariljska malina najpoznatija, mi želimo da promovišemo oblačinsku višnju. Ona je najpodobnija za industrijsku proizvodnju i najveći broj industrijskih proizvođača koristi oblačinsku, ne samo kod nas nego i u svetu. Ipak,  oblačinska višnja nije poznata kod krajnjih potrošača. Nikada do sada se nije radilo na stvaranju brenda „Oblačinska višnja“ i zato smo i otvorili Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje“, kaže za Novu ekonomiju Marija Tomić.Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini oblačinsku neprevaziđenom sirovinom za dalju preradu. Osim toga, višnja ima i antioksidativno, antiinflamatorno i antitumorsko dejstvo na organizam što je ne čini samo ukusnom veći zdravom hranom.  U 2019. godini Srbija je bila najveći proizvođač i jedan od najvećih izvoznika oblačinske višnje, ali umesto da se izvozi kao zamrznuta ili kao kaša, Marija Tomić ističe da je njihova ideja da se ta višnja iskoristi na mnogo bolji način, da se prerađuje i od nje prave premijum proizvodi koji bi se kasnije izvozili. „I cena tih proizvoda koji bi imali veću dodatu vrednost bi bila veća. Mi izvozimo naše proizvode u desetak zemalja, pretežno u Evropi, ali i nekoliko zemalja van Evrope i to su pretežno proizvodi od oblačinske višnje. Među najvažnijim proizvodima je osmotski dehidrirana višnja. To je stari način konzervisanja voća koji postaje ponovo zastupljen u Srbiji poslednjih godina. Mi smo sami razvijali tu tehnologiju i njome se ne dobija klasično sušeno voće, već voće ima jači i prirodniji ukus i veoma je blizu sveže višnje. Pored toga, izvozimo i nadeve za pekarstvo, prelive, preparacije za poslastičarstvo...“, napominje Tomić.Prema njenim rečima primarni cilj Centra je da se privuku proizvođači kako bi zajednički izašli na strana tržišta sa premijum proizvodima i inovacijama.„Drugi cilj na kom intenzivno radimo je poboljšanje kvaliteta sadnog materijala i na tome sarađujemo sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu“, kaže ona.U okviru projekta sa USAID-om šest preduzeća sa Desingom kao centrom za podršku napravio je dvadesetak novih proizvoda od oblačinske višnje. SAD donirale blizu milijardu dolara od 2000. godine „U projektu je učestvovalo šest domaćih proizvođača, a mi smo im kao centar pomogli u razvoju proizvoda, u razvoju pakovanja. Radili smo na žigu oblačinske višnje koji je u postupku zaštite. Žig na ambalaži garantovaće da je u proizvodnji korišćena oblačinska višnja koja je prepoznata kao najkvalitetnija sorta višnje“, napominje Tomić.Među novim proizvodima su kandirana oblačinska višnja u sirupu, čokolade i dražeje sa liofilizovanom višnjom, granola mešavina od oblačinske višnje, jogurt sa oblačinskom višnjom i žitaricama, stoodstotni voćni sok od oblačinske višnje i jabuke... U projektu su učestvovali domaći proizvođači Cold Pressok, Art Ival, Amaks – Jo.to.Go, Zdravo Produkt, Dolovac Organic i Puratos. Jasmina Debeljak, zamenica direktora USAID Projekta za konkurentnu privredu navodi da Srbija ima veliki potencijal u proizvodnji hrane, posebno jagodičastog voća, ali da se mora raditi na proizvodnji i izvozu proizvoda sa višom dodatom vrednošću umesto sirovina. Tu ulazi i izvoz svežeg voća koje dostiže visoku cenu, ali zahteva i značajna ulaganja u opremu kako bi se održala svežina robe i brzo transportovala do kupaca.„Naši proizvođači treba da rade na poznavanju tržišta, da vide ko su kupci i koji kupci traže koje proizvode. Takođe je potrebna modernizacija proizvodnje. Pored toga parcele kod nas su male i fragmentirane i male količine mogu da obezbede, a rešenje za to je udruživanje“, objašanjava naša sagovornica dodajući da tu važnu ulogu igraju veće kompanije koje predstavljaju lidera oko kog se okupljaju manji dobavljači. Oni obezbeđuju manjim proizvođačima inpute kao što su seme, osiguranje useva ili zasada, agronomsku pomoć, obuke (na primer kako se bere koje voće), oko sertifikacije bezbednosti proizvoda, izvesnost u vezi cene i otkupa, kao i digitalizacija kojom se obezbeđuje praćenje dobavljača.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Radni angažman sa nepunim radnim vremenom sve zastupljeniji

Angažovanje radnika sa nepunim radnim vremenom u Srbiji je više zastupljeno nego ranije, ali iznosi svega deset odsto i manje je nego u zemljama Evropske unije, pišu Večerenje novosti. U tim zemljama skoro petina od svih zaposlenih radi sa nepunim radnim vremenom, a jedan od razloga je što mogu da žive i sa takvom platom.Podaci Eurostata pokazuju da u Holadiji čak polovina zaposlenih radi sa nepunim radnim vremenom, u Belgiji 34%, Nemačkoj oko 30, a u Švajcarskoj to je još više i iznosi 38%. Kod nas postoji mogućnost da se radi sa nepunim radnom vremenom, samo pod određenim uslovima zbog, recimo, bolesti deteta, ili ako to dozvoli poslodavac. Ako posodavac to ne dozvoli, onda nije moguće da se roditelji etapno uključuju u svoj posao posle porodiljskog odsustva. To etapno uključivanje u posao je ono što je odavno preporučeno i trebalo bi mu naći mesto u zakonodavstvu, kao i obavezno porodiljsko odsustvo za oca deteta.Razlozi zbog kojih je u Evropskoj uniji veći procenat angažovanih na nepuno radno vreme su ekonomske prirode.Ljudi često tako rade kad ne mogu da nađu posao, kada su bolesni ili ne mogu da usklade porodične obaveze sa poslom.U nekim slučajevima, na primer, sami poslodavci u oglsu odrede da li će posao biti full time (puno radno vreme), ili part time (nepuno radno vreme, obično dodatni posao).KOLIKO VREDI "USMENI UGOVOR" SA POSLODAVCEM?

Srbija

Udruženja traže ukidanje Prostornog plana za projekat „Jadar“

Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) i udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu zatražili su od Republičke direkcije za vode da pod hitno stavi van snage Prostorni plan područja posebne namene "Jadar", prenela je agencija Beta. U KORS-u tvrde da bi u suprotnom moglo da dođe do zagađenja važnog vodoizvorišta u Mačvi.Predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) Zvezdan Kalmar rekao je da je kompanija Rio Tinto u svom planu navela 10 do 20 puta manju količinu vode koja će joj biti potrebna u slučaju da počne sa iskopavanjem rude jadarit u oklini Loznice.Ruda jadarit inače je otkrivena samo u Srbiji i u sebi sadrži litijum, hemijski element koji se koristi u proizvodnji električnih baterija.KOPMANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE Vlada Srbije je inače sa drugom po veličini rudarskom kompanijom u svetu Rio Tinto potpisala Memorandum o saradnji na otvaranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar."Rudnik (litijuma) će, kako je planirano, trošiti više vode nego cela Mačva", rekao je Kalmar.Kalmar je rekao i da je realizacija projekta eksploatacije i prerade rude jadarit na tom području predviđa crpljenje vode iz aluvijona reke Drine.Dodaje da to područje predstavlja regionalno izvorište vodosnabdevanja Mačve, kao i da je Projekat "Jadar" u "najdirektnijoj suprotnosti sa Prostornim planom Republike Srbije".Pored toga, projekat je, prema njegovim rečima i u suprotnosti sa Strategijom upravljanja vodama i Vodnim uslovima koji su dati za projekat rudnika "Jadar".EKSPLOATACIJA JADARITA: GRAĐANI STRAHUJU, RIO TINTO TVRDI DA JE SVE PO PROPISIMA Kako je naglasio Kalmar, sporan je i kriterijum u vezi sa planiranim stepenom prečišćavanja i ispuštanja otpadnih voda u reku Jadar i Drinu, kada se ona već upotrebi za eksploatacju i odvajanje rude.Predstavnik KORS-a naglasio je da se ne sme tolerisati izgovor da će se štetne materije nakon ulivanja u reku Drinu razblažiti i da će tako biti u okviru propisanih graničnih vrednosti.On je podsetio da "skoro nigde na svetu ne postoje dopuštene granične vrednosti za sadržaj litijuma u vodama, osim na Mauricijusu"."To se ne sme dozvoliti ni u međunarodnoj reci kakva je Drina", rekao je Kalmar."KRENI-PROMENI": ONLAJN PETICIJA PROTIV RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA On je dodao i da Rio Tinto nije uradio ni studiju uticaja na životnu sredinu, kao ni studiju utocaja na prekograničnu teritoriju.Kalmar je zahteve Republičkoj direkciji za vode predao zajedno sa predstavnicima udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu, povodom Svetskog dana voda, koji se svake godine obeležava 22. marta.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.