Pored apoteka i supermarketa, dm drogerije su prodajni objekti koji ne podležu novim merama Kriznog štaba zbog značaja proizvoda koje kompanija ima u svom asortimanu, u prvom redu prehrambenih namirni...
-270x152.jpg)
Krizni štab potvrdio je u svom saopštenju da će od srede do nedelje važiti epidemiološke mere koje su važile i prethodnog vikenda, preneo je N1. Merama se predviđa zatvaranje ugostiteljskih objekata i tržnih centara dok će prehrambene radnje, apoteke i benzinske pumpe moći nesmetano da rade.Među onima koji neće moći da rade od večeras i koji će biti zatvoreni, prema saopštenju Kriznog štaba, nalaze se sledeći objekti:- ugostitelјski objekti, (kafići, restorani, barovi), - tržni centri i sve prodavnice (osim prodavnica prehrambene delatnosti), - bioskopi, muzeji i galerije, - kozmetički i frizerski saloni, saloni lepote, - kladionice i kockarnice, - dečije igraonice, - teretane, vežbaonice, fitnes centri, bazeni i baloni za sport. Restorani i barovi hotelskih i drugih smeštaja biće otvoreni isklјučivo za goste koji imaju prijavlјen boravak u tom hotelu.Šalterska prodaja hrane u restoranima, kao i šalter prodaja kafe i pića u lokalima na šetalištima neće biti dozvolјena.Krizni štab je naveo da se mere zatvaranja ne odnose na preduzeća, fabrike i njihove interne organizacije rada i poslovne aktivnosti.Po uobičajenom radnom vremenu radiće svi šalteri državne uprave, pošte, banke, osiguravajuća društva, menjačnice.Ograničenje rada u narednim danima ne odnosi se na sledeće objekte:- apoteke, - ordinacije, - laboratorije, stomatološke i veterinarske ordinacije,- veterinarske apoteke, - objekti u kojima se prodaju prehrambeni proizvodi, - pijace i zelene pijace, - prodavnice stočne hrane i pet šopovi.U saopštenju se dodaje da će moći da rade i samostalni maloprodajni objekti u kojima se kupovina obavlјa bez ulaska u objekat:- kiosci i trafike, - uslužni objekti koje ne zahtevaju dugotrajno prisustvo korisnika i u kojima je kontakt ograničenog trajanja: poput obućara, staklorezaca, krojača, stolara, vulkanizera, tehničkih pregleda, auto-perionica, hemijskog čišćenja i ostali.VLADA SRBIJE USVOJILA NOVE MERE, TRAJAĆE DO PONEDELJKA Vlada Srbije je saopštila da će nadležne inspekcijske službe i komunalna milicija strogo kontrolisati poštovanje epidemioloških mera i apelovala je na ličnu odgovornost svih građana."Sve mere uvode se radi zaštite zdravlјa stanovništva i svodjenja socijalnih kontakata na minimum ali do konačne pobede nad pandemijom potreban je doprinos svih pojedinaca u društvu", napominje se u saopštenju Kriznog štaba.
Tokom 2020. godine onlajn trgovina porasla je za više od 16 odsto na globalnom nivou, a najveću ekspanziju doživela je na području Centralne i Istočne Evrope, pokazuju podaci platforme specijalizovane za e-komerc eMarketer, navodi se u saopštenju.Stručnjaci za e-trgovinu iz digitalne agencije Namics ističu da je ovo posledica pandemije korona virusa.Kako objašnjavaju, zbog ograničenog kretanja stanovništva i skraćenog radnog vremena prodavnica, potrošači su promenili svoje navike i preorijentisali se na kupovinu putem interneta, a najveći rast zabeležen je u Centralnoj i Istočnoj Evropi.„Kad je u pitanju tržište Srbije, podaci Privredne komore su da se e-trgovina, tokom vanrednog stanja udvostručila“, istakao je Filip Gort iz kompanije Namics.Gort napominje da, već sad, neke analize pokazuju da će socijalna distanca dugoročno uticati na potrošačke navike, te da će elektronska trgovina nastaviti da se razvija i u narednom periodu. Prema GoogleTrend analizi proizvodi koji su bili najtraženiji prošle godine bili su, između ostalih, sportska oprema, dušeci, jastuci, kreveti za kućne ljubimce, društvene igre, osveživači vazduha i naravno sredstva za dezinfekciju.Promene potrošačkih navika i sve veća upotreba elektronske trgovine uticaće i na IT industriju, a kako Gort navodi, softverski inženjeri u Srbiji već osećaju promene.„Korisnici sve više upotrebljavaju digitalne platforme i to je ono na čemu sve više i više radimo. Softverski stručnjaci razvijaju sisteme koji su brzi laki za upotrebu, a sve to omogućava ugodno iskustvo kupovine”, zaključuje Gort.
Vlada Srbije usvojila je izmene zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine, pa će se tako zbog epidemiološke situacije, popis koji je planiran u aprilu, odložiti za period od 1. do 31. oktobra.„Da bi Popis mogao da bude sproveden u aprilu 2021, potrebno je realizovati niz aktivnosti koje zahtevaju direktan kontakt, kako zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku sa neposrednim učesnicima u popisu, tako i direktan kontakt instruktora i popisivača sa građanima. Imajući u vidu neizvesnu epidemiološku situaciju i opasnost od širenja zarazne bolesti tokom sprovođenja ovih aktivnosti zaključeno je da je period od 1. do 31. oktobra 2021. povoljniji za terensko prikupljanje podataka“, navodi se u saopštenju.Odlaganje popisa za šest meseci neće imati negativne posledice po rezultate popisa, osim što će objavljivanje konačnih rezultata započeti šest meseci kasnije nego što je bilo planirano, dodaje se.Pored sredstava koja su predviđena za popis, oko 3,5 milijardi dinara, ove godine je potrebno obezbediti dodatna sredstva u iznosu od 375,9 miliona dinara, od kojih će 32,7 odsto doći iz tekuće budžetske rezerve, u skladu sa grant ugovorom potpisanim sa Delegacijom EU.Najveći dodatni troškovi, oko 161,8 miliona dinara biće za angažovanje dodatnog osoblja u jedinicama lokalne samouprave za primenu epidemioloških mera.Popis je finansijski podržan preko nacionalnog programa IPA 2018 – EU za razvoj statistike u Srbiji. Ovim programom, osim Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021, planirano je sufinansiranje još tri značajna statistička istraživanja: - Popisa poljoprivrede 2021, - Istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece (MICS) i - Istraživanja o zdravlju stanovništva (EHIS). Udeo Evropske Komisije u finansiranju sva četiri istraživanja iznosi 20 miliona evra, od čega za popis stanovništva, domaćinstava i stanova 14,2 miliona evra.Poslednji popis u Srbiji sproveden je 2011. godine. Tada je registrovano oko 7.2 miliona stanovnika. Međutim, prema podacima državnog Zavoda za statistiku, u 2019. godini broj je prvi put posle 53 godine pao ispod sedam miliona.
Stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Srbiju zadržana je na nepromenjenom nivou, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS), a preneo portal Bankar.rs. Ona će kako se napominje i dalje iznositi nula odsto. Ovu odluku doneo je Izvršni odbor NBS, na sednici održanoj 11. marta i objašnava je činjenicom da se nastavlja globalna neiznvesnost koja je izazvana širenjem korona virusa.NBS inače na tromesečnom nivou obračunava referentni pokazatelj na osnovu kojeg se utvrđuje stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Srbiju.NBS to čini u okviru svoje nadležnosti da utvrđuje mere i aktivnosti za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, a na osnovu Odluke o adekvatnosti kapitala banke. Obračun referentnog pokazatelja zasniva se na odstupanju međusobnog odnosa ukupnih kredita i bruto domaćeg proizvoda (BDP) od njegovog dugoročnog trenda.Na osnovu podataka iz decembra 2020. godine, učešće ukupnih kredita u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 80,2%, dok je kako se dodaje u saopštenju NBS, ocenjena vrednost odstupanja tog učešća iznosila -0,04%.NBS: BANKE JOŠ UVEK OBAZRIVE USLED PANDEMIJE, USLOVI KREDITIRANJA POOŠTRENI ŠTA JE "KONTRACIKLIČNI ZAŠTITNI SLOJ KAPITALA"?Kako je objašnjeno na sajtu NBS, kontraciklični zaštitni sloj kapitala (Countercyclical Capital Buffer – CCuB) uvodi se radi ublažavanja finansijske procikličnosti. Primenom tog instrumenta stvara se dodatni sloj osnovnog akcijskog kapitala tokom perioda izraženog kreditnog rasta i na taj način se povećava otpornost bankarskog sektora i smanjuje mogućnost nastanka finansijske krize.Stopa CCuB-a za određenu državu iznosi između 0% i 2,5%, a u izuzetnim okolnostima ona moe da bude i vi[a.Stope ovog zaštitnog sloja određuju se na tromesečnom nivou, na osnovu odstupanja učešća kredita u BDP-u od svog dugoročnog trenda, kao i ostalih pokazatelja relevantnih za praćenje ciklične dimenzije sistemskog rizika.
Prosečna cena stanova novogradnje u 2020. godini iznosila je 166.433 dinara, što predstavlja povećanje u odnosu na 2019. godinu od 1,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Najniža prosečna cena stanova obračunata je u Tutinu i iznosi 53.234 dinara po metru kvadratnom, a najviša u beogradskoj opštini Savski venac i to 397.863 dinara.Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena u gradskim naseljima iznosila 232.307 dinara. Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojili su se i turistički centri Čajetina i Vrnjačka Banja, zatim gradovi Novi Sad, Užice i Kragujevac, kao i tri niške opštine - Medijana, Crveni krst i Palilula.Površina prodatih novoizgrađenih stanova u 2020. godini u proseku je iznosila 54 kvadratnih metara, zaključuje se u saopštenju.
Zbog porasta broja zaraženih od korona virusa i popunjenosti bolničkih kapaciteta, Vlada Srbije odlučila je da usvoji nove mere protiv pandemije. Režim rada i života u Srbiji od srede do ponedeljka biće kao proteklog vikenda i radiće samo prehrambene prodavnice, apoteke i benzinske pumpe, izjavila je predsednica Vlade Ana Brnabić.Predsednica Vlade je izjavila da su mere u Srbiji zbog zaštite od pandemije pooštrene i naglasila da će od večeras će biti zatvoreno sve osim prehrambenih prodavnica, apoteka i pumpi."Nema policijskog časa, zabrane kretanje, radiće prehrana, apoteke, pumpe, sve ono što je noephodno za koliko-toliko normalan život", rekla je Ana Brnabić.Objasnila je kako je nepohodno da se dodatno uspori život u Srbiji, kako bi brojevi novozaraženih od koronavirusa počeli da stagniraju. "Ovo je pre svega kao podrška našim zdravstvenim radnicima i našem zdravstvenom sektoru", istakla je predsednica vlade.Ona objašnjava da je to kompromisno rešenje jer će mere važiti pet dana iako je medicinski deo Kriznog štaba tražio da one važe najmanje 14 dana. Napominje da eventualni produžetak mera "zavisi od nas" i apelovala je da građani budu više disciplinovani.ZA VIKEND PONOVO MERE ZAKLJUČAVANJA, TRAJU DO PONEDELJKA "Pokušavamo da nađemo najbolji balans između tri stvari, zaštite zdravstvenih radnika, zaštite radnih mesta i podrške privredi i mentalnog zdravlja nacije jer je svima nama teško da živimo u ovako nenormalnim okolnostima preko godinu dana", navodi Brnabić.Brnabićeva napominje da će se Vlada truditi da radi na povećanju kapaciteta za testiranje, ali i povećanju testiranja na granicama kako bi se i tu povećala i pojačala kontrola."Razgovarati sa onima koji su u privredi pogođeni merama, ali i ljudima koji su se u nedelju okupili pred Skupštinom, muzičarima, fotografima, koji izuzetno trpe zbog mera neophodnih da bi se zaštitilo zdravlje", dodala je predsednica Vlade. APEL GRAĐANIMA DA SE VKAINIŠUBrnabić je apelovala da se građani vakcinišu jer je to, kako smatra, jedini put da se izađe iz ovoga.Podseća da je juče stiglo 16.380 Fajzer vakcina, kao i da se očekuje kontigent od 60.000 tih vakcina sledećeg ponedeljka, a do kraja nedelje bi trebalo da stigne i "sputnjik".Prema rečima predsednice vlade, dečji vrtići nastavljaju da rade, dok će niži osnovci verovatno od ponedeljka bar na nedelju dana biti na onlajn nastavi.Dodaje da će sve državne institucije, pošte, banke, proizvodni pogoni i kapaciteti raditi do ponedeka.
Nemačka automobilska kompanija Folksvagen saopštila je da će u Europi izgraditi šest fabrika baterijskih ćelija do 2030. godine, preneo je Seebiz. Kako navode, glavni njihov je da se osiguraju uslovi za masovnu proizvonju elektičnih vozila.Poznata nemačka kompanija za izradu automobila, fabrike za baterije gradiće sama ili u partnerstvu sa drugim fabrikama, dok će ukupan planirani proizvodni kapacitet u njima biti 240 gigavat sati godišnje."E-mobilnost je postala osnovni deo našeg poslovanja i sada integrišemo dodatne razvojne etape u naš lanac vrednosti", izjavio je izvršni direktor Foklsvagena Herbert Dies.Prema njegivim rečima, kompanija će se truditi da osigura dugročnu poziciju u trci za najbolju bateriju za električne automobile, kao i najbolje korisničko iskustvo sa nultom emisijom štetnih gasova.Do 2023. kompanija kako se napominje želi da razvije novu, standardizovanu prizmatsku baterijsku ćeliju i smanji troškove putem pojačane proizvodnje baterijskih ćelija u svojim pogonima."Troškove proizvodnje baterija smanjićemo u proseku znatno ispod granice od 100 evra po kilovatsatu", rekao je član upravnog Folskvagena Tomas Šmal.On je poručio da će zahvaljujući tome, posedovanje električnih automobila konačno postati prihvatljivo za kupce, u pogledu cene.PROIZVODNJA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA I DALJE NAJSKUPLJA U EVROPI CENA PROIZVODNJE BATERIJA SADA 110 DOLARAPočetkom decembra prošle godine londonska agencija za izveštavanje o cenama litijum-jonskih baerija, Benchmark Mineral Intelligence (BMI) objavila je da su troškovi baterijskih ćelija za električne automobile u proseku pali na 110 dolara po kilovat satu.Kako je preneo Rojters, na taj način električni automobili su postali konkurentni vozilima sa motorima sa unutarnjim sagorevanjem.Folksvagen je najavio i da će u partnerstvu sa naftnom kompanijom BP i vodećim evropskim elektro-energetskim fabrikama Enel i Iberdrola raditi na proširivanju infrastrukture za punjenje električnih vozila.
Kompanija Quantox otvara kancelariju u Ćupriji i u potrazi su za deset novih kolega, pre svega za PHP, React i Java programerima sa iskustvom. U okviru kancelarije uspostavljen je i program praksi koji će biti namenjen svima koji imaju osnovno znanje iz JavaScript i PHP tehnologija, a njeno trajanje procenjeno je na tri meseca. Quantox inače zapošljava ooko 300 zaposlenih u četiri zemlje u kojima posluju, a imaju saradnju i sa gimnazijom u Ćupriji čijim najboljim đacima dodeljuju stipendije.
Odbor FEST-a je doneo odluku da se predstojeće, 49. izdanje Beogradskog Međunarodnog Filmskog Festivala FEST održi u novom terminu, od 7. do 16. maja 2021. godine, imajući u vidu trenutne epidemiološke okolnosti, navodi se u saopštenju.„FEST se priprema i odigraće se pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i najpoznatija filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese značajnijem povratku publike u bioskope koji su bili i treba da ostanu glavna karika kinematografije“, navodi se u saopštenju.Ovogodišnji program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske i srpske produkcije u nekoliko programskih celina, koje će publika moći da prati u salama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade.CEBEF kao organizator festivala napominje da će se programi održavati uz dosledno poštovanje svih mera Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, i poziva publiku FEST-a da se u međuvremenu prijavi za vakcinaciju, kao najsigurniji vid zaštite od virusa.Informacije o početku i načinu prodaje karata za 49. FEST kao i prvoj konferenciji za medije na kojoj će biti predstavljen program biće naknadno objavljene.
U Srbiji se i dalje povećava broj vozila, pa je tako tokom 2020. ukupan broj registrovanih vozila bio veći za 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Od domaćih proizvođača motornih vozila najbrojnija marka registrovanih putničkih automobila je Zastava. Najzastupljenije marke putničkih automobila strane proizvodnje su Folksvagen, Opel, Fijat, Reno, Pežo, Ford, Sitroen i Audi. Broj prvi put registrovanih priključnih vozila veći je za 11,8 odsto, a radnih za 8,1 odsto.Najveći skok upisali su motocikli, i to novi. Broj prvi put registrovanih motocikala bio je veći za gotovo jednu četvrtinu, tačnije 24,9 odsto. Dok je sa druge strane pad zabeležen kod autobusa i radnih vozila.Podaci RZS-a takođe pokazuju da je broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima bio manji 2020. godine u odnosu na godinu ranije.
Vlada Srbije saopštila je da je usvojila program korišćenja subvencija koje su namenjene turističkim vodičima i turističkim pratiocima. Sredstva će, kako je naglašeno, biti dodeljena u iznosu od 30,9 hiljada dinara po svakom turističkom vodiču i turističkom pratiocu.Novac od pomoći biće uplaćen na dinarski tekući račun, kod poslovnih banaka, a program koji je usvojila vlada se definiše kao pomoć koja se dodeljuje zbog teškoća u poslovanju tokom pandemije korona virusa.Ciljevi programa su kako piše u tekstu uredbe, očuvanje turističke industrije, podrška pružaocima turističkih usluga, očuvanje zaposlenosti u oblasti turizma, oporavak te privredne grane i planiranje sledeće turističke sezone.UTAS NEGODUJE ZBOG DISKRIMINACIJE PREDUZETNIKA U TURIZMU NAČIN KORIŠĆENJA SREDSTAVASredstva utvrđena programom dodeljuju se bespovratno, a isplatu će vršiti Ministarstvo trgovine, turizma i usluga.Pravo na bespovratna sredstva mogu da ostvare turistički vodiči i turistički pratioci koji su državljani Republike Srbije i koji su položili stručni ispit za turističkog vodiča ili turističkog pratioca.Među uslovima za dobijanje pomoći navodi se i posedovanje važeće legitimacije za obavljanje navedenih delatnosti.Među uslovima se navodi i da je neophodno turistički vodiči i pratioci da nisu u radnom odnosu, uključujući i privredno društvo čiji su eventualni osnivač ili član.Neophodno je i da tražioci pomoći nisu radno angažovani po osnovu rada van radnog odnosa, da ne obavljaju samostalno preduzetničku delatnost, kao i da nisu korisnici prava na penziju.Proveru ispunjenosti uslova, kako je naglašeno, vršiće nadležno ministarstvo, na osnovu zvanične evidencije turističkih vodiča i turističkih pratilaca, kao i u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Nakon izvršene provere ministarstvo će napraviti konačan Spisak turističkih vodiča i turističkih pratilaca koji ispunjavaju uslove za dobijanje subvencija.Javni poziv za dodelu pomoći, kao i konačan spisak biće objavljeni na sajtu nadležnog ministarstva.
Na mestu „Mitićeve rupe“ gde se trenutno nalazi park u okviru koga su i dva dečija igrališta mogle bi da niknu nove stambeno-poslovne zgrade. Na taj način bi preko sedam ari zelene površine bilo pretvoreno u građevinsko zemljište, jer upravo tako predvidja plan detaljne regulacije prostora između ulica Kralja Milana, Beogradske, Njegoševe i Svetozara Markovića, koji je na javnom ranom uvidu od 15. do 29. marta.Prema ovom planu sva zelena površina i sav prostor za stanovanje trebalo bi da budu pretvoreni u mešovite gradske centre. Ovi centri podrazumevaju kombinaciju komercijalnih sadržaja sa stanovanjem i to tako što stambeni deo može da obuhvate maksimalno 80%, a komercijalni 20-100%. Kako bi ova fleksibilna raspodela trebalo da izgleda, znaćemo tek nakon izrade Nacrta plana, kada bi trebalo da se definiše tačan odnos planiranih sadržaja, piše u elaboratu plana.FtFFFkmosdsKako je navedeno, celokupni prostor koji je obuhvaćen ovim planom , moguće je podeliti na dve celine, odnosno blok u kome se nalaze hoteli „Park“ i „Hilton“ i blok u okviru koga su „Mitićeva rupa“ i dva objekta kultrunog nasleđa, Državna hemijska laboratorija i Kuća Josifa Šojata.Kako je blok u kome se nalaze hoteli gotovo potpuno iskorišćen, izgradnja je planirana samo u ovom potonjem.Za sve spomenike kulture i objekte koji su pod zaštitom planira se očuvanje izvornog izgleda spoljašnje arhitekture, zabranu radova koji mogu da ih ugroze kao i očuvanje postojeće parcele u neizmenjenom obliku.Iako po planu nisu planirane zelene površine, planirano je uklapanje posotojeće kvalitetne vegetacije u novo pejzažno i arhitektonsko rešenje.
-270x152.jpg)
Univerzitet u Beogradu potpisao je ugovor sa Generali Osiguranjem Srbija kojim je ova osiguravajuća kuća postala zlatni prijatelj Univerziteta u Beogradu na nacionalnom projektu - Evropskoj univerzijadi 2021...
Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" uputilo je Vladi Srbije i Kriznom štabu nekoliko pitanja u vezi sa merama ograničenja koje su nekoliko puta bile na snazi tokom pandemije. Mnoge mere koje bi prema poslednjim najavama trebalo da se pooštre, ocenjuju se kao "diskriminatorske i isključivo na štetu domaćih privrednika". U Udruženju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" očekuju da im nadležni odgovore na nekoliko pitanja, koja im postavljaju.Odgovor na postavljena pitanja, kako se navodi, očekuje se od Vlade Srbije i Kriznog štaba, tokom zajednike sednice koja bi trebalo da se održi danas.ZA VIKEND PONOVO MERE "ZAKLJUČAVANJA", TRAJU DO PONEDELJKA Nadležnima su upućena sledeća pitanja:- "Zašto veletrgovinama (koje su uglavnom u vlasništvu stranog kapitala) dozvoljavate da, pod izgovorom prodaje prehrane, prodaju sve vrste roba čime domaćim privrednicima koji su onemogućeni da rade stvarate nelojalnu konkurenciju, a njima ekstra profit?"- "Zašto zatvarate male radnje u kojima odavno nema gužvi, a dozvoljavate rad supermarketima u kojima se onda naprave ogromne gužve i koji to koriste da bi prodavali odeću, cveće, alat, dok drugi (to) ne smeju?"- "Zašto je zabranjena šalterska prodaja ugostiteljskim objektima kad je veći red ispred supermarketa nego ispred tih šaltera? Zašto inspekcije dozvoljavaju šaltersku prodaju Mekdonaldsu dok su drugi zatvoreni?"- "Zašto srazmerno merama ograničenja nisu umanjeni nameti onima na koje se mere ograničenja odnose? Od čega frizerski salon da plati namete kad ne radi za vikend?"- "Zašto posle godinu dana ograničenja rada ugostiteljima i organizatorima događaja, koji su poslovanje uskladili prema svim zahtevima i koji su u više navrata nepravedno i neosnovano etiketirani kao 'legla zaraze' ne vidimo pad broja zaraženih?"- "Da nije leglo zaraze ipak negde druge u javnom prevozu, supermarketima, fabrikama, na sahranama javnih ličnosti i slično?"- "Zašto u sred pandemije ukidate reprograme, obračunavate zelenaške kamate i sprovodite represiju pomoću inspekcija koje su revnosne samo kad su u pitanju mali, domaći privrednici?"Kako se ocenjuju u Udruženju "Zaštitnik preduzetnika", Krizni štab gubi svoj kredibilitet jer donosi apsurdne i nelogične mere. Udruženje napominje se da se na taj način pokazuje da zakon u Srbiji nije jednak za sve.Podsećaju i da istovremeno javni birokratski sektor prima 100% zarade čak i kad ne radi.Na taj način se, prema njihovom mišljenju pokazuje nedostatak solidarnosti sa onima koji godinama unazad kroz previsoke namete izdašno finansiraju neefikasan i neprofesionalan državni birokratski aparat. "Očekujemo da pravila važe isto za sve, da se sistem uredi na način da službe počnu da postupaju profesionalno i efikasno, a ne da budemo građani drugog reda u sopstvenoj zemlji", napominje Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije".
Fond za inovativna preduzeća (Enterprise Innovation Fund ENIF), koji je osnovala Evropska unija u utorak 16-og marta organizuje onlajn radionicu pod nazivom "EU podrška za preduzetnike – Fond za inovativna preduzeća". Radionica će početi u 17 časova i održaće se na srpskom jezikua, a glavna tema odnosi se na biznis u malim i srednjim preduzećima.Napominje se da je reč o fondu rizičnog kapitala koji investira u visoko tehnološke startap kompanije sa Zapadnog Balkana. Strategija tog fonda je da investira u lokalne timove koji imaju dobre veštine, sa ambicijom i potencijalom da se razvijaju regionalno ili globalno.Naglašava se da je prema indeksu globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za period 2014-2015, u regionu Zapadnog Balkana bio zabeležen ograničen nivo inovacija i rizičnog kapitala.Dodaje se da se to desilo uprkos dobrom kvalitetu naučno-istraživačkih institucija, kao i ekonomskom napretku, pa je to bio i razlog za pokretanje Fonda za inovativna preduzeća.Tema radionice biće uslovi i mogućnosti za konkurisanje, kao i dobri primeri uspešnih korisnika ovog fonda, a predavač će biti Jan Kobler, partner u investicionom fondu South Central Ventures, koji upravalja ENIF fondom u Srbiji.Učešće na radionici je besplatno i moguće je j obaviti putem sledećeg LINKA. Radionica će se održati na srpskom jeziku i predstavlja jednu u nizu planiranih radionica koje tek treba da se održe.UTICAJ PANDEMIJE NA EVROPSKA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Cilj je, kako se napominje da se svim potencijalnim i trenutnim korisnicima EU programa približe mogućnosti za apliciranje, dobijanje finansijske, kao i savetodavne podrške za razvoj biznisa.Mala i srednja preduzeća, kao i veće kompanije mogu da konkurišu za finansijska sredstva i savetodavnu pomoć u poslovanju putem nekoliko programa i projekata Evropske unije. U zavisnosti od projekta, programa i oblasti kojom se preduzeća bave, sredstva Evropske unije mogu biti u obliku bespovratnih sredstava, zajmova, a u nekim slučajevima i garancija. Do sada je EU podržala inovativne kompanije i projekte u Srbije sa ukupno 56,8 miliona evra.
Cilj nam je da svaku kompaniju u potpunosti osposobimo za rad od kuće, za međusobnu saradnju zaposlenih koji su udaljeni jedni od drugihVladimir Spasić, Account Executive, Dell TechnologiesKompanija Dell Technologies na srpskom tržištu je od 2005. godine i uspešno posluje kroz svoju partnersku mrežu. Godine 2016. izvršena je najveća do sada akvizicija u IT industriji, Dell je akvizirao kompaniju EMC za neverovatnih 67 milijardi dolara. Akvizicijom EMC-a Dell je postao i većinski vlasnik drugih zavisnih kompanija od kojih je najzvučnije ime svakako VMware. U tom trenutku dolazi i do spajanja do tada tri razdvojena lokalna tima (Dell, EMC i VMware) u jedan veći pod imenom Dell Technologies. „Kancelarija trenutno broji više od 20 stalno zaposlenih ljudi. Partnerska mreža je ujedno i žila kucavica za naše poslovanje, najeminentnije srpske IT kompanije su deo partnerske mreže. Naš model poslovanja se u potpunosti oslanja na partnersku mrežu, i ponosni smo na taj model jer na taj način omogućavamo lokalnim firmama, našim partnerima, da koristeći lokalne resurse i ekspertize pružaju usluge korisnicima bazirano na našim rešenjima. Dell Technologies je jedna od kompanija koja najviše ulaže u razvoj domaćih IT kompanija kako bi adekvatno odgovorili najnovijim IT izazovima“, kaže Miroslav Vraneš, Account Executive u Dell Technologies. Kakvi su planovi kompanije za tržište Srbije i regiona u narednom periodu, da li ćete širiti portfolio rešenja i usluga za poslovne korisnike? Dell Technologies je svetski lider i pokretač promena na polju IT tehnologija i predstavlja stabilan i pouzdan oslonac od poverenja svim našim korisnicima i partnerima. Sam portfolio je živo telo koje se konstantno proširuje, kako akvizicijama manjih startap kompanija tako i sopstvenim razvojem industrijsko komercijalnih rešenja. Portfolio obuhvata širok spektar, od računara i laptopova po kojima smo poznati svima od 7 do 107, tako i po raznim tehničkim rešenjima za najkompleksnije infrastrukturne korisničke zahteve. Kompletan Dell Technologies portfolio dostupan je i srpskom tržištu i srpskom poslovnom korisniku. Volimo da kažemo da smo savetnik od poverenja ili savetnik od iskustva našim korisnicima kojima pomažemo da izvrše digitalnu transformaciju sa kojom se trenutno susrećemo. Prisutni smo u svim industrijskim granama od aeronautike preko finansijskog i telco sektora, pa do specifičnih proizvodnih grana… naši planovi su uvek optimistični i uvek okrenuti prema samom korisniku. Živimo u zlatno vreme IT industrije tako da i planove postavljamo na takav način. Ponosni smo na naš rast, jer sa nama rastu i naši srpski partneri, sa nama raste i naše srpsko znanje i iskustvo, sa nama rastu i naši korisnici koji lakše mogu da odgovore novim modernim zahtevima tržišta.Kompletan Dell Technologies portfolio dostupan je i srpskom tržištu i srpskom poslovnom korisniku Rad od kuće postao je neminovnost za većinu zaposlenih u Srbiji tokom pandemije. Kakva rešenja i sisteme za unapređenje svakodnevnog poslovanja Dell ima za prevazilaženje izazova u poslovanju kad je reč o alatima i softverima za rad od kuće? Rad od kuće je naša realnost već duže vreme, i pre pandemije Dell je dosta upražnjavao ovu praksu, imamo veliki broj ljudi koji 10 + godina radi na izuzetno visokim i odgovornim pozicijama, ali iz svojih kuća, vikendica ili bilo odakle gde postoji stabilna internet i telco veza. Pandemija je samo pokazala da je ovakav pristup bio i pomalo vizionarski sa naše strane. Rad od kuće danas predstavlja neminovnost i normalno okruženje, postoji mnogo izazova koje korisnici moraju da prevaziđu kako bi se osposobili svoje zaposlene za produktivan rad od kuće. Workforce transformation je jedan od glavnih trenutnih pilara kojim pomažemo našim korisnicima da savladaju baš taj izazov. Cilj nam je da svaku kompaniju u potpunosti osposobimo za rad od kuće, za međusobnu kolaboraciju udaljenih zaposlenih, da postavimo kičmu sistema kompanije spremnu da prihvati ovakav izazov, kako njihovi korisnici ne bi osetili transformaciju koja je napravljena. Napomenuo bih da je prethodna godina bila rekordna iz ugla rezultata, a poslednja tri kvartala smo u potpunosti radili od kuće… Znači, moguće je. Smatramo da će u budućnosti sve više kompanija prihvatiti ovakav način rada i međusobne kolaboracije i da će standardan posao iz kancelarije, kao i rad od 9 do 17h, polako otići u zaborav. Ovakav pristup daje značajne pogodnosti svima koji ga koriste, otvaraju se potpuno nove berze rada i zaposlenja, jer ako možete da radite od kuće onda nije ni bitno da li vam je poslodavac u Srbiji, Rusiji ili Americi. Mogućnosti i potencijali su neverovatni. Naravno, potrebno je malo vremena da se čovek privikne i promeni dosadašnje navike, a Srbija je odavno prepoznata kao IT država sa visoko kvalifikovanim kadrom.SANU želi da u digitalnom obliku sačuva svu svoju građu, uključujući i rukopise iz 14. veka Digitalizacija poslovanja je neminovnost, a pandemija je ubrzala te procese. Održavate i besplatne seminare. Kako postaviti prioritete u toj transformaciji? Neminovnost kako svetskog tako i našeg tržišta je digitalizacija poslovanja, koja je godinama unazad prisutna, ali ne na način da su sve kompanije krenule svom snagom ka digitalizaciji. Bio je potreban „podstrek“ kako bi se digitalizacija poslovanja dovela na viši nivo, a podstrek je nažalost došao u vidu pandemije, koja je naterala sve kompanije da taj proces i ubrzaju. Naravno, ne bi bilo ispravno reći da je 100% kompanija kasnilo sa uvođenjem digitalizacije u svoje poslovanje, ispravno bi bilo reći da je dobar deo kompanija već duboko u procesu digitalizacije, i da to rade zaista dobro, kako preko usluga ka svojim zaposlenima, tako i prema građanstvu i privredi, zavisno od sektora kojim se bave. Digitalizacija je proces koji traje i koji je okrenut na više frontova, i istovremeno se vrši, zavisno od delatnosti kojom se određene kompanije bave. Nažalost, neki procesi u poslovanju se prema zahtevima sa tržišta digitalizuju pre reda, jer su oni u tom trenutku bitni, bez obzira na to što je kompanija u svom planu imala nameru da druge delove poslovanja digitalizuje. Srpska akademija nauka i umetnosti započela je projekat digitalizacije vrednih dokumenata iz 14. veka u partnerstvu sa Dell Technologies. O kakvom projektu je tačno reč i kakvo je vaše iskustvo u digitalizaciji kulturnog nasleđa širom sveta? Srpska akademija nauka i umetnosti želi da u digitalnom obliku sačuva svu svoju građu (spise, knjige, prepise, razna dokumenta) uključujući i rukopise iz 14. veka i veliki broj knjiga i dokumenata od istorijske vrednosti. Putem interneta želi da ih učini dostupnim ljudima širom sveta. SANU digitalizuje svoje zbirke u kojima se nalazi dragocena građa koja govori o srpskoj istoriji i kulturi od srednjeg veka do današnjih dana. S obzirom na to da nije svako u prilici da dođe u SANU, ograničeni su time šta mogu da prikažu, između ostalog i zato što su mnogi predmeti vrlo osetljivi, digitalizovani materijal biće javno dostupan, zbirke će postati dostupne široj publici, zadovoljiće interesovanje javnosti i, što je najbitnije, zbirke će ostati zaštićene.Do sada je digitalizovan značajan broj retkih knjiga i rukopisa na pergamentu, postoje još milioni predmeta koje je potrebno digitalizovati i snimaka koje treba uskladištiti. Veliki izazov predstavljaju predmeti koji su izuzetno fragilni i kod kojih treba izbegavati fizički kontakt. Specifični projekti se dešavaju u celom svetu, i imaju za cilj da očuvaju kulturno nasleđe naroda. Mi kao kompanija smo fokusirani da svim našim korisnicima pomognemo na tom putu i pružimo im potrebno iskustvo kako bi njihovi projekti bili uspešni. Izdvojiću ovom prilikom još jedan projekat na koji smo ponosni, a to je Vatican Apostolic Library, 40 miliona stranica sačuvanih u digitalnom obliku.
-270x152.jpg)
U Srbiji od 5. jula počinje puna primena propisa za tehnički pregled vozila, koja će uključivati rigoroznije kontrole emisije izduvnih gasova, međutim vozači ne bi trebalo da budu zabrinuti zbog cena jer će one, po svemu sudeći, ostati na istom nivou, piše portal Biznis.rs.„Nova pravila donose proveru ispravnosti vozila u domenu kvalitetnijeg pregleda. Po novom sistemu tehnički pregledi uvode dodatne uređaje za proveru određenih delova na vozilu koji se do sada nisu proveravali, poput zaptivenosti instalacija plinskog uređaja, vlage u kočionoj tečnosti i slično. Smatramo da su to vrlo bitni elementi kako za vlasnike vozila, tako i za sve učesnike u saobraćaju“, kažu za Biznis.rs u Nacionalnoj asocijaciji tehničkih pregleda (NATEP).Iako ne postoje precizni podaci, kako navode, otprilike 2.300.000 vozila godišnje se registrije u Srbiji, dok je njihova prosečna starost oko 15,16 godina.Na pitanje da li će u odnosu na starost voznog parka, brojni vozači moći da ispune sve uslove i na taj način registruju svoja vozila, u ovoj asocijaciji objašnjavaju da to nije realno procenjivati jer je, bez obzira da li je reč o novijem ili starijem vozilu, najvažnije da ono bude ispravno.„Prema našim saznanjima u proceduri je izmena Pravilnika o podeli vozila i neki normativi koji su propisani ovim Pravilnikom, biće izmenjeni. Koji su to normativi i na koje će se neispravnosti odnositi, za koje vrste vozila i koji će se uslovi menjati, trenutno nemamo pouzdane informacije, ali je sigurno da će se menjati i to uskoro. Pojedinim izmenama Pravilnika o podeli vozila sigurno će i ocena ispravnosti pojedinih uređaja na vozilu biti naklonjenija vlasnicima vozila“, ističu u NATEP-u. Što se tiče cena tehničkih pregleda, iako se u javnosti o tome polemisalo više puta, u ovoj asocijaciji napominju da se cene koje su sada u opticaju neće bitno menjati.
Nebojša Šaranović, vlasnik holding kompanije "Kappa star Limited", izabran je za novog potpredsednika Privredne komore Srbije (PKS), navodi se u saopštenju te privredne organiz...
Mi u Kongresu srpsko-američkog prijateljstva smatramo da Amerika nema pouzdanijeg partnera i saveznika u ovom delu EvropePosle tri godine od osnivanja našeg Kongresa, smatram da je najveći rezultat to što smo uspeli da u organizaciji okupimo ljude iz svih društvenih sfera koji prepoznaju značaj osnaživanja saradnje sa SAD za vitalne interese naše zemlje, ocenjuje prof. dr Vladimir Marinković, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva. Osnivač KSAP Vladimir Marinković i Kongresmen Robert Aderholt I Srbija i Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa izazovima COVID-19. Kakve će posledice pandemija imati na demokratiju, ekonomiju, sigurnost, mir i stabilnost obe države i međusobne odnose?Kriza koju je izazvao COVID-19 ostaviće ogromne posledice na američko društvo u celini, pored velikih žrtava u ljudskim životima, slabostima u američkom političkom sistemu i strukturi uređenja, padom ekonomske aktivnosti. I na kraju ono što je možda dugoročno i najopasnije, a to je polarizacija Amerike po ideološkim i političkim pitanjima, koja je kulminirala 6. januara, na dan kada je u Kongresu i Senatu trebalo da se održi diskusija o izbornim rezultatima, odnosno potvrđivanje pobede Džoa Bajdena na predsedničkim izborima koji su održani 3. novembra prošle godine. Još uvek do kraja nije ispitano sta se dogodilo na izborima u pojedinim saveznim državama, a nova administracija je nasledila stare probleme i očekuje je mnogo akivnosti na međunarodnom i domaćem nivou. Kada je u pitanju odnos prema Srbiji i regionu, zasad ima i ohrabrujućih tonova, ali i onih koji liče na to da će njihov pristup da se vrati na period pre 2016. Godine, kada je Amerika prekinula sa tzv. autopilot spoljnom politikom. Državni sekretar Blinken je izjavio da je Vašingtonski sporazum uz Avramove sporazume važan rezultat Trampove administracije i ohrabrujuće deluje činjenica da će američka razvojna korporacija DFC da nastavi da radi u Srbiji i da pomaže posebno domaćim malim i srednjim preduzećima. Srbija se, za razliku od mnogih velikih i razvijenih zemalja, dobro snašla tokom pandemije, prvenstveno zahvaljujući spoljnopolitičkoj doktrini predsednika Vučića.Prosečan građanin ne zna da su američke kompanije uložile četiri milijarde dolara u našoj zemljiNedavno ste obeležili tri godine od osnivanja Kongresa. Šta su dosadašnji rezultati vašeg rada i aktivnosti na unapređenju srpsko-američkih odnosa koji imaju tradiciju dugu skoro 140 godina?Posle tri godine od osnivanja našeg Kongresa, smatram da je najveći rezultat to što smo uspeli da u organizaciji okupimo ljude iz svih društvenih sfera, koji prepoznaju značaj osnaživanja saradnje sa SAD za vitalne interese naše zemlje. Članovi Savetodavnog odbora Kongresa su potpredsednici Vlade Republike Srbije gđa Mihajlović i g. Ružić, američki kongresmeni, istaknuti ljudi iz naše dijaspore kao što je David Vujić, koji je naš počasni predsednik. Članovi su i ljudi iz sveta biznisa, medija, nevladinog sektora, univerziteta, ujedinjeni u tome da pomognu da se naša zemlja, a posebno mladi ljudi, gradi na vrednostima koje će pomoći da postanemo moderna, cenjena, ekonomski i politički snažna zemlja. U tome mogu da nam pomognu mudra politička savezništva, snažna tržišna, liberalna ekonomija i trajni, dugoročni mir i stabilnost u regionu. U ostvarivanju ovih ciljeva Amerika može mnogo da doprinese Srbiji i, na kraju, mogu otvoreno da kažem da je prava adresa za rešavanje geopolitičkih pitanja u ovom delu Evrope u Vašingtonu, a ne u bilo kojoj drugoj svetskoj prestonici.Kao jednu od svojih aktivnosti često podvlačite borbu protiv lažnih vesti koje prate prisustvo SAD u Srbiji i odnose između dve zemlje. Koje su najčešće dezinformacije i predrasude koje pokušavate da „razbijete“?Živimo u vremenu u kojem na globalnom nivou dominira borba na polju propagande i promovisanja lažnih vesti kako bi se uticaj određenih zemalja i centara moći proširio. Zato je veoma važno da informacije o delovanju različitih partnera, država, kompanija i međunarodnih organizacija budu transparentne i da građani imaju pravo da znaju ko najviše investira, pomaže i podržava našu zemlju. Prosečan građanin ne zna da su američke kompanije uložile četiri milijarde dolara u našoj zemlji, da zapošljavaju više od 25.000 ljudi, da donose nove tehnologije, menadžment, i da šalju poruku investitorima širom sveta da je Srbija stabilna i da je povoljna destinacija za ulaganje. Takođe, ogromna pomoć i podrška su došle od strane USAID-a, koji je agencija američke vlade preko koje je u Srbiju ušlo više od milijardu dolara pomoći američke države, ali i organizacija kao sto su NDI (National democratic institute) i IRI (International Republican Institute) koje su zaslužne za primenu dobre prakse razvijenih demokratskih instituta u mnogim državnim institucijama, a posebno u parlamentu i vladi. Moram da spomenem i jedan sasvim novi pristup ambasade SAD u Beogradu, a posebno ambasadora Godfrija koji je iskreno zainteresovan da odnosi budu na najvišem nivou i ima prijateljski odnos sa predsednikom Vučićem.Srpsko-američka akademija za lidere usmerena ka pružanju praktičnih i teorijskih znanja o najvažnijim pitanjima koja se tiču Sjedinjenih Američkih Država, održana je prvi put prošle godine. Kakva su vam iskustva, koliko ljudi je prošlo kroz akademiju, šta su naučili? Hoće li biti noviteta kad je reč o sadržaju predavanja i predavačima?Srpsko-američka liderska akademija je projekat koji za cilj ima da ponudi jedan sasvim novi pristup u obrazovanju mladih i visokoobrazovanih ljudi kako bi stekli nova i praktična znanja o tome kako uopšte funkcionišu SAD od političkog sistema do primene novih tehnologija. Uspeli smo da obezbedimo predavače iz Srbije i Amerike, koji imaju praktična znanja i koji mogu na pravi način da ih prenesu našim mladim ljudima. Do sada je našu akademiju pohađalo 120 mladih visokoobrazovanih ljudi koji će sigurno biti nosioci i velika podrška saradnji dveju zemalja.Na drugoj godišnjici Kongresa 2020. godine, predstavili ste Deklaraciju o strateškom partnerstvu Srbije i Sjedinjenih Država. Kakve aktivnosti planirate u narednom periodu?Mi u Kongresu srpsko-američkog prjateljstva smatramo da Amerika nema pouzdanijeg partnera i saveznika u ovom delu Evrope i da je potrebno da nivo odnosa bude takav da imamo sporazum o strateškom partnerstvu. Da bismo dostigli taj nivo odnosa moraćemo da budemo proaktivni i da imamo mnogo više inicijativa prema institucijama i uticajnim pojedincima u Americi, da mnogo više lobiramo i stičemo nove prijatelje kod donosioca odluka. Odličan primer za to je predsednik Vučić koji je imao viziju i strpljivo gradio poziciju Srbije u Americi koja sada smatra Srbiju pouzdanim partnerom i ima mnogo više senzibiliteta za naše probleme i politička pitanja nego što je to bilo ranije.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
