Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Draftomat – softver za brzo kreiranje dokumenata

Draftomat je nov softver na tržištu za document automation i knowledge management. Sastoji se od tri komponente koje mogu da se koriste zajedno ili nezavisno jedna od druge.Draftomat drafts omogućava korisnicima da u Microsoft Wordu kreiraju interaktivne automatizovane templejte koristeći no-code tehnologiju i da od njih prave dokumente kroz intuitivni Q&A proces. Kreiranje dokumenata se odvija u Wordu ili preko Web portala. Softver je jedinstven po tome što korisnicima omogućava da proces automatizacije I produkcije dokumenata obavljaju u Wordu I da na taj način postupaju u skladu sa svojim internim procedurama I bezbednosnim standardima. Web portal je veoma bezbedan I daje korisnicima mogućnost podešavanja različitih nivoa korisničkih privilegija. Na taj način, veliki biznis korisnici mogu na jednostavan način da distribuiraju svoje templejte unutar organizacije i prate njihovo korišćenje. Draftomat galaxy je web platforma koja pravnicima i konsultantima omogućava da unaprede svoju praksu kreiranjem template-as-a-service modela za svoje klijente. Galaxy predstavlja bezbedno mesto za klijente koji su dobili pristup automatizovanim templejtima.Treća komponenta softvera je Draftomat Knows uz pomoć koje korisnici mogu da povrate i koriste vredan know-how. Korisnici kreiraju svoju know-how biblioteku u kojoj čuvaju isečke iz svojih pravnih analiza, ugovora I drugih pravnih dokumenata, uključujući mejlove, u kojima se nalaze best-practice klauzule, pravni saveti ili drugi sadržaj za koji očekuju da će ga koristiti u budućnosti. Isečci mogu da budu tagovani što omogućava korisniku da ih lako pronadje I ubaci u novi dokument koji će podeliti sa korisnicima u svojoj organizaciji ili sa svojim klijentima. Koncept draftomata je razvijen od strane advokata koji ga posmatraju iz perspektive realnog korisnika. Više informacija o draftomatu možete pronaći na sajtu ili kontaktiranjem Draftomat tima putem adrese office@draftomat.app

Srbija

Država najavila subvencije za zamenu stolarije

Iz Vlade Srbije najavljuju da će za subvencije za zamenu stolarije na kućama i u stanovima, ove godine biti izdvojeno oko 15 miliona evra, prenela je Ekapija. Subvencije za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima će, kako objašnjavaju, biti dostupne nakon juna, kada prbude formirana  Uprava za energetsku efikasnost.Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović izjavila je da budući Zakon o obnovljivim izvorima energije i izmenjeni Zakon o energetskoj efikasnosti u primeni treba da "stignu" do samih građana i domaćinstava."Industrija i privreda nisu sporni, oni će se i te kako baviti energetskom efikasnošću i obnovljivim izvorima, ali domaćinstva s jedne strane nisu obučena, nisu imala alate i uslove da mogu da se bave energetskom efikasnošću", izjavila Mihajlovićeva.Ona je najavila promene koje će to omogućiti tokom ove godine, a podsetila je i da već postoji Fond energetske efikasnosti unutar ministarstva. "Sav taj novac odlazi u Upravu. Ne samo novac iz budžeta, nego od raznih međunarodnih organizacija, naših partnera", najavila je ministarka rudarstva i energetike i dodala je da će novca biti dovoljno, kao i da se već prave modeli kako će se on koristi.Prema njenim rečima, ako neko hoće da promeni stolariju u stanu od 60 kvadrata, za to je potrebno 1500 evra.VLADA SRBIJE IZDVAJA 500 MILIONA DINARA ZA ENERGETSKU EFISKASNOST Dodaje da bi, prema modelu subvencija 25% tog novca došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 iz jedinice lokalne samouprave, dok bi samo domaćinstvo izdvojilo 50% stredstava za zamenu stolarije."Mislim da ćemo napraviti posebne pravilnike, posebna uputstva, razgovaraćemo sa jedinicama lokalne samouporave da vidimo koliko je to izvodljivo. Za sada jeste", ocenila je Mihajlović.Ona je rekla da će država napraviti posebne programe za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i ono moglo da zameni stolariju.Prema rečima Zorane Mihajlović, u Srbiji se danas po jedom stanu troši četiri puta više energije nego u zemljama Evropske unijeKako se naglašava za subvencije će moći da konkurišu i stambene zajednice u zgradama, a fond za subvencije imati onoliko sredstava "koliko građani budu animirani da ih koriste".Vlada Srbije nedavno je usvojila uredbu kojom je iz budžetskog fonda obezbedila 500,24 miliona dinara za unapređenje energetske efiksanosti tokom 2021. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala

Srbija

Fijat pozvao radnike iz Kragujevca da rade u Slovačkoj

Zbog manje uposlenosti rukovodstvo kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu, obavestilo je svoje radnike da mogu da se prijave za rad u fabrici Stellantis u Slovačkoj, javila je agencija Beta. U toj fabrici se proizvode vozila "pežo 208" i "citroen C3", a radnici bi potpisali ugovor na godinu dana.Predsednik Samostalnog sindikata FCA Saša Đorđević je rekao da zaposleni od ove sedmice mogu da se dobrovoljno prijave za rad u ovoj slovačkoj fabrici.Fabika se nalazi u slovačkom gradu Trnava, a prema njegovim rečima, a radnici koji su zainteresovani za odlazak u Slovačku sklopili bi ugovor o radu na godinu dana.Đorđević je rekao da je za sindikat važno da ovaj poziv ostane samo na dobrovoljnoj osnovi za radnike FCA u Kragujevcu."Obavešteni smo da će u zavisnosti od broja radnika koji će otići u Slovačku biti umanjen i obim proizvodnje vozila u Kragujevcu", kaže Đorđević. Objasnio je da ukoliko u jednoj smeni bude 50 radnika manje, umesto 200 vozila proizvodiće se od 170 do 180 u smeni. On smatra da će u slučaju odlaska jednog broja radnika, oni koji ostaju imati više radnih dana mesečno.Đorđević je rekao da u slovačkoj fabrici već ima mnogo radnika iz Srbije, kao i da je mesečna zarada oko 800 evra, ali radnici snose troškove smeštaja.Đorđević smatra da ovakav poziv za radnike u Kragujevcu, znači da FCA u Srbiji nema nameru da uvodi novi model u proizvodnju u narednih godinu dana.Uvođenje novog modela je, kako je ocenio, jedino rešenje za veću uposlenost radnika u Kragujevcu.FIJAT TRAŽI OD VLADE SRBIJE JOŠ 40 DANA DODATNOG PRINUDNOG ODMORA NASTAVLJA SE ŠTRAJK U FIJAT PLASTIKUPregovori štrajkačkog odbora kragujevačke firme Fijat plastik i poslovodstva Fijat Krajsler automobila Srbija o prekidu obustave rada su propali, a štrajk se nastavlja i najavljena je radikalizacija protesta. Radnici FCA, koji su se u ponedeljak vratili na posao posle desetodnevnog plaćenog odsustva, ponovo nisu radili.Razlog je kako se objašnjava nedostatak branika za vozilo Fijat 500 L, koji proizvodi upravo Fijat plastik.Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić izjavio je da je poziv za rad u Slovačkoj jasna poruka  da kompanija nema budućnosti i da ne planira dugoročno da uposli radnike.U kompaniji FCA u Kragujevcu radnici su od utorka na plaćenom odsustvu, a sindikalni lideri objašnjavaju da se o radnom angažovanju obaveštavaju po principu "dan za danom".

Srbija

Beogradski noćni klubovi oslobođeni zakupa na godinu dana

Noćni klubovi koji zakupljuju poslovni prostor u vlasništvu Grada Beograda, od 1. aprila ove godine do 31. marta naredne, po odluci Gradskog veća, oslobađaju se troškova zakupnine poslovnog prostora, jer ne posluju od početka epidemije, navodi se u saopštenju.Za razliku od drugih ugostiteljskih objekata koji na neki način ipak rade, noćni klubovi su zatvoreni godinu dana, odlukom nadležnih organa koji donose epidemiološke propise. "Zato je grad doneo ovakvu odluku", rekao je Goran Vesić zamenik gradonačelnika Beograda.Gradsko veće Grada Beograda apeluje na druga pravna i fizička lica, vlasnike prostora u kojima se u zakupu nalaze noćni klubovi, da učine isto, kako bi im se pomoglo da prežive krizu. Zbog teške situacije u kojoj su se našli ugostitelji usled epidemije, u julu prošle godine ponovo je dozvoljeno postavljanje bašti na parking mestima na Vračaru, a sada je odlučeno da to važi tokom cele 2021. godine, jer se time dodatno pomaže ugostiteljima. Vesić je podsetio da zbog epidemioloških mera, kao društvo treba da budemo solidarni sa ljudima koji ne rade već godinu dana. "To su muzičari, zaposleni u turizmu, od turističkih vodiča preko zaposlenih u hotelima, do onih koji izrađuju i prodaju suvenire", zaključuje se u saopštenju.

Srbija

RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoć

Komisija za kontrolu državne pomoći nezakonito je odobrila državnu pomoć kineskoj kompaniji Shandong Linglong Tire, objavio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).  Pomoć je, kako se napominje, dodeljena za izgradnju često osporavane fabrike guma u Zrenjaninu u ukupnom iznosu od 83,49 miliona evra.U saopštenju RERI-ja podseća se i da projekat fabrike guma ima procenjenu vrednost od 645 miliona evra.RERI podseća da je pomoć dodeljena 05. juna 2020. godine, kao i da investitor i Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu državnu pomoć koja je odobrena Komisiji za kontrolu državne pomoći. Izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu inače od početka prate kontorverze, a kao njen najglasniji protivnik ističe se organizacija Građanski preokret i ona često ukazuje na štetnost tog projekta.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA RERI navodi i da je Komisija za kontrolu državne pomoći propustila da utvrdi indirektnu pomoć iz javnih sredstava koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.Navedena pomoć, koju je država dodelila kompaniji Linglong Tire, sastoji se, kako se navodi, iz dva dela: - opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede),- 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra ( koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu).KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJA Napominje se i da je u martu 2019. potpisan Ugovor o otuđenju nepokretnosti u javnoj svojini, pa je nešto više od 95 hektara zemljišta preneto neposrednom pogodbom, bez naknade, u vlasništvo firme Linglong International Europe DOO. Ugovor su, kako RERI podseća, potpisali direktori Linglong International Europe DOO i Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.RERI napominje da Zakon o kontroli državne pomoći propisuje da se državna pomoć ne može dodeliti pre nego što Komisija za kontrolu državne pomoći donese rešenje kojim se ocenjuje da je pomoć usklađena sa pravilima o kontroli državne pomoći. "Ostaje nejasno kako to da se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći ovo pitanje našlo nešto više od godinu dana nakon potpisivanja ugovora?", kažu predstavnici RERI-ja.U BANATU I FABRIKA GUMA I SIROVINA ZA GUME U RERI-ju napominju da ni kompanija Linglong ni Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu pomoć primljenu od države koja se sastoji iz: - pomoći dodeljene kroz dugoročno oslobađanje od poreza na dobit i bescarinski uvoz,- doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, - indirektne državne pomoći koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.RERI podseća i da se Srbija potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom obavezala da će poštovati propise o zaštiti životne sredine, pre nego što dodeli pomoć za neki projekat.Pored toga, prema njihovim rečima, investitor ne poseduje uslove nadležnog zavoda za zaštitu prirode, iako se na svega dva kilometra od buduće fabrike nalazi rezervat prorode Carska bara, a primenjuje se i praksa ocenjivanja projekta u delovima, ne i u celosti.RERI tvrdi i da ukupna pomoć koju je Linglong dobio od Republike Srbije "izvesno prevazilazi dozvoljeni prag pomoći za velike projekte".Napominje se i da Komisija za kontrolu državne pomoći svoje odobrenje zasniva i na izjavama samih investitora, ali bez analize materijalnih dokaza.GRAĐANSKI PREOKRET POZIVA NA JAVNU RASPRAVU O IZGRADNJI FABRIKE GUMA U ZRENJANINU RERI ukazuje i da se olakim dodeljivanjem državne pomoći, koja zapravo povećava ukupnu profitabilnost projekta koji je već profitabilan, neodgovorno raspolaže državnim novcem, pa  prema njihovom mišljenju dolazi do velikih gubitaka za građane Srbije.Pored Linglonga u Zrenjaninu i japanska fabrika guma Toyo tyers u Inđiji gradi svoje postrojenje za proizvodnju pneumatika i takođe dobija državne subvencije.

Srbija

„Payoneer neće deliti podatke korisnika sa nadležnim organima“

Kompanija za plaćanje Payoneer formira tim u Srbiji koji će se baviti lokalnim pitanjima – među kojima su prvenstveno srpski frilenseri, a prema rečima Nikole Mehandžića, novog direktora poslovnog razvoja za tržište Srbije, kompanija neće deliti sa vlastima informacije o svojim korisnicima, piše portal Netokracija.Payoneer veoma popularan među srpskim frilenserima, od kojih su mnogi zabrinuti da će ova kompanija deliti njihove lične podatke sa nadležnim vlastima.Međutim, kako Mehandžić objašnjava, to neće biti slučaj, već će to biti isključivo obaveza korisnika.„Payoneer srpskim poreskim vlastima ne daje informacije o svojim korisnicima, budući da su oni sami odgovorni da to učine. Kao globalno regulisani provajder plaćanja, podsećamo naše korisnike da su obavezni da sav prihod prijave lokalnim vlastima i da to nije nešto što će Payoneer učiniti u njihovo ime“, naglašava on.Mehandžić kaže da je Srbija među prvih deset „frilens zemalja“ na svetu, pa je samim tim srpsko tržište od velikog značaja za Payoneer.„U 2020. godini procenat frilensera u Srbiji porastao je za više od 20 odsto, a budući da trenutna globalna klima ubrzava trendove rada na daljinu i globalne digitalne ekonomije, očekuje se još veći rast“, ukazuje sagovornik Netokracije.Payoneer u Srbiji sarađuje sa brojnim poslovnim zajednicama, pružaocima usluga, kompanijama za softverske usluge, digitalnim biznisima, firmama za internet prodaju, onima koji se bave izdavanjem kuća za odmor i drugima.„Vidimo ogroman rast u mnogim industrijama – recimo, u Srbiji je onlajn učenje poraslo za više od 300 odsto prošle godine. Sva ova digitalna preduzeća imaju složene potrebe kada je reč o plaćanju, i samim tim mogu imati koristi od kompanije kao što je Payoneer“, kaže novi direktor poslovnog razvoja.Na pitanje da li Payoneer planira da pribavi dozvolu Narodne banke Srbije kao institucija e-novca ili kao banka, Mehandžić kaže da kompanija nema ambicije da posluje kao banka, već je ovde da pruži podršku i osnaži lokalnu infrastrukturu globalnim rešenjima za plaćanja.

Srbija

Devizne rezerve NBS u februaru 13,4 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju februara iznosile 13.422,8 miliona evra, saopštila je Narodna banka Srbije. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se 134 odsto pokrivenosti novčane mase M1, što predstavlja gotov novac u opticaju i depozite po viđenju privrede i stanovništva. Ovaj nivo deviznih rezervi pokriva i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovama) na kraju februara iznosile su 10.992,7 miliona evra.Na kraju februara bruto devizne rezerve bile su za 180,1 milion evra niže nego na kraju prethodnog meseca, što je u celosti rezultata neto razduženja države po osnovu deviznih kredita i devizinih hartija od vrednosti. Vrednost dinara prema evru je od početka godine gotovo nepomenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto kupila 55 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu neto prodala 50 miliona evra.

Srbija

Orao krstaš uginuo nakon trovanja olovom

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je mladi orao krstaš, koji pripada ugroženoj vrsti životinja, uginuo od posledica trovanja olovom, što je utvrđeno laboratorijskom analizom. Mla...

Srbija

Pištaljka: Bus plusu profit, Beogradu manja naplata karata

Grad Beograd uskoro bi trebalo da potpiše novi ugovor o prodaji karata u gradskom prevozu, sa starim partnerom, firmom Apeks solušn tehnolodži koja se sada zove Кentkart, piše portal Pištaljka. U toj firmi, kažu da im se veća naplata karata, jednostavno, ne isplati. Sava Terzić, koji je jedan od suvlasnika firme koja upravlja sistemom Bus plus, kaže da ta firma ostvaruje profit u svom poslovanju, između ostalog i zbog toga što je "oborila broj kontrolora".Terzić objašnjava da je Bus plus najveće prihode od naplate imao pre osam godina, 2013. godine, kada su ostvarivali naplatu od 900 miliona dinara mesečno i kada je u kontroli radilo 700 ljudi. Grad Beograd je ovaj posao pre 10 godina predao privatnoj firmi, sa obrazloženjem da će ona povećati naplatu. Po ugovoru iz 2010. godine, koji upravo ističe pošto je aneksom produženo njegovo važenje, Terzićeva firma dobija 8,53% od ukupne naplate karata, navodi Pištaljka. Trenutno Bus plus posluje sa 280 kontrolora i do korone je imao prosečnu naplatu od 650 miliona dinara mesečno, a da bi naplata bila 900 miliona dinara, kao 2013. godine, potrebno je zaposliti još oko 500 kontrolora. VLASNIK BUS PLUSA I UBUDUĆE NAPLAĆUJE KARTE, ALI POD NOVIM IMENOM Prema pregledu koji je na portalu javnih nabavki objavio grad Beograd, mesečni promet u prodaji karata je od 2017. do 2019. godine bio između 540 miliona i 744 miliona dinara i moglo je da se zaradi najmanje 250 miliona dinara mesečno da je u prevozu bilo oko 700 kontrolora.U međuvremenu menjali su se aneksi ugovora između Apeksa i Grada Beograda, ali naplata karata nije bila bolja i ostalo je nejasno zašto angažovanje novih kontrolora nije išlo na teret vlasnika Bus plus sistema.Sadašnja vlast svojevremeno je kritikovala uvođenje Bus plusa, ali sada namaerava da sa njegovim vlasnicima potpiše ugovor na 13 godina.Ako bi Кentkart odlučio da poboljša naplatu i nekim čudom prešao iznos od 900 miliona dinara mesečno, dobijao bi proviziju od tri odsto na tu dodatnu zaradu, umesto 7,92%. Osim toga, grad je novim tenderom tražio da firma ima minimalno 300 kontrolora, što je prag isplativosti za privatnog partnera. Nacrtom novog ugovora grad je preuzeo i obavezu da uposli dodatne kontrolore, ako želi veći promet karata. Suvlasnik Кentkarta Sava Terzić rekao je da je ta firma u poslednjih godinu dana, ostvarivala mesečni promet od oko 500 miliona dinara i proviziju od oko 41,5 miliona dinara.Ugovor sa vlasnikom Bus plusa je istekao u septembru prošle godine, ali se saradnja grada i Apeksa nastavila i trajaće dok se ne proglasi pobednik novog tendera za pružanje usluge naplate karata. 

Srbija

CINS: Filter na cementari u Beočinu neće smanjiti aero-zagađenje

Iako je cementara Lafarž u Beočinu najavila da će ugraditi filter za prašinu koju ispušta, Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) piše da to ipak neće rešiti problem lošeg kvaliteta vazduha u tom mestu. Napominje se da zagađenje vazduha prati i nepropisno spaljivanje otpada koji se u cementari koristi kao gorivo u proizvodnji.Od iseljavanja najugroženijih stanovnika koji žive blizu cementare u Beočinu se, kako se navodi odustalo, iako se na samo pedesetak metara od kapije Lafarža (Lafarge) nalazi naselje Kolonije, nije izgrađen ni zaštitni pojas oko fabrike, a opština planira i da u njen krug premestiti dečji vrtić."Povremeno se oseti miris paljenja određenih derivata, guma, smeća. Spaljivali su svašta i jednostavno oseti se smrad, guma često. Oseti se intenzivno u neposrednoj blizini škole", kaže jedan od stanovnika koji je želeo da ostane anoniman.Prema zvaničnim izveštajima cementara se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji, a 2006. godine u zvaničnim izveštajima takođe se pominje njen negativan uticaj na životnu sredinu. Cementare su inače među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2), sumpor-dioksida (SO2) i azotniih oksida (NOx/NO2), veoma štetnim gasovima.Ipak, na mernim stanicama u Beočinu beleži se emisija PM čestica po čijoj je emisiji Lafarž 2019. godine bio na 14-om mestu u Srbiji, a CINS dodaje da je koncentracija PM10 čestica te godine bila veća od dozvoljene 51 dan, a u 2020. godini 48 dana.U cementari Lafarge odgovaraju da su preduzeli sve mere zaštite i tvrde da je kvalitet vazduha u Beočinu najlošiji u zimskom periodu kada fabrika ne radi.Lafarge je nedavno objavio da će zamenom elektrostatičkog filtera modernijim vrećastim filterom rešiti problem prašine u Beočinu, ali je u odgovoru CINS-u cementara potvrdila da se neće smanjiti drugih štetnih materija.NAUČNIK IZ SRBIJE DOBIO "MARIJU KIRI" ZA BETON KOJI ŠTITI ŽIVOTNU SREDINU INSPEKCIJA: LOŠE RUKUOVANJE OTPADOMIako je u cementari Titan u Kosjeriću zabranjeno korišćenje komunalnog otpada kao alternativnog goriva, Lafarge, kako se navodi, ima tu dozvolu.Bratimir Nešić, inženjer zaštite životne sredine, potvrdio je da jedino cementare u Beočinu i Popovcu kod Paraćina imaju dozvole za spaljivanje otpada radi energetskog iskorišćavanja.On je objasnio i da se komunalni otpad umesto spaljivanja svakako može tretirati drugačije, ponovnom upotrebom ili reciklažom.Takođe, Lafarge kako piše CINS kao gorivo koristi petrol koks, koji se dobija kao sporedni proizvod u rafinerijama, dok slovenački Titan u Kosjeriću tu dozvolu nije dobio, ni nakon upućenih žalbi na prethodnu odluku.Pokrajinski organi su prilikom kontrole 2019. utvrdili da je Lafarge primio i koristio 963 tona opasnog otpada kao alternativno gorivo, mimo važećih pravila, kao i da su od određenih preduzeća preuzimali gumeni granulat, bez dokumenta o kretanju otpada. Navodi se i da u 2016. godini fabrika nije vodila svu zakonom propisanu dokumentaciju za gumeni granulat, koji je spaljivala i skladištila na mestu koje nije bilo za to predviđeno.KOMERCIJALIZUJE S EIZDVAJANJE UGLJENIKA KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE SARADNJA CEMENTARE I LOKALNE VLASTIIz Udruženja Spasimo Beočin kažu da nisu zadovoljni kako nadležne državne ustanove i Opština reaguju na njihove prijave i dodaju da to što beočinska Opština nema inspektora za zaštitu životne sredine najbolje oslikava odnos zvaničnih organa prema ovom problemu.Saradnja fabrike sa lokalnom vlašću ogleda se u brojnim donacijama opštini, pa se navodi i  suma od 3,5 miliona evra koja je ona uložila u opštinu od 2002. do 2011. godine, a nakon toga najavljivana je i investicija od 2,05 miliona evra. Krajem 2017. fabrika je obećala još 200.000 evra, pomogla je i izgradnjom sportskog centra, učestvovala i u nabavci medicinske opreme za lokalni Dom zdravlja.Na pitanje da li je inspekcija u poslednje četiri godine kontrolisala ovu fabriku, od opštine je stigao odgovor da za tim nije bilo potrebe, dok na ostala pitanja, kako se navodi, opština nema odgovora.

Srbija

Beograd dodelio ugovor za izgradnju vodovoda u Ritopeku

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda dodelila je ugovor za prvi deo izgradnje vodovne mreže u naselju Ritopek. U okviru ove faze trebalo bi da bude izgrađeno ukupno 7.470 metara vodovodne mreže, kao i rezervoar sa crpnom stanicom i prekidna komora. Radovi bi trebalo da traju sedam meseci i da koštaju 1,45 miliona evra, navodi se u odluci o dodeli ugovora. U Planu razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema opštine Grocka 2016-2025, kojoj pripada i Ritopek, ovo mesto je označeno kao jedno od prioritetnih naselja kada je u pitanju izgradnja vodovoda. U Ritopeku je planirano da se ukupno izgradi 18 km mreže za vodosnabdevanje, a to bi, kako je ranije objasnio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, trebalo da se realizuje u okviru dve faze. U konkursnoj dokumentaciji  za izgradnju prve faze ističe se da Ritopek broji oko 4.000 stanovnika, a da se svi oni sada snabdevaju vodom iz sopstvenih bunara.Posao izgradnje prvog dela vodovoda je dobila grupa izvođača. Za geodedske radove će biti zadužena firma AB & CO iz Novog Sada, za elektro radove Elecom sistem, za zemljane i arhitektonske radove Lotex group iz Beograda, za hidrotehničke Instel-inženjering iz Novog Sada, za zemljane Vlado Baumaschinen iz Surčina, za građevinske Ebc S New Construction Technology, a za elektro-energetske i mašinske radove beogradski ogranak firme Ferrmont.

Srbija

Prosečna plata programera 1.225 evra

Prosečna mesečna neto plata programera u Srbiji je 1.225 evra a najveća 7.500 koliko je plaćena pozicija softver inženjera u Beogradu, pokazuju podaci sajta za zapošljavanje IT kandidata Helloworld, piše Politika.Specijalizovani sajt za zapošljavanje IT kandidata do ovih podataka došao je preko 1.000 upisa plata od strane kandidata, navodi se u saopštenju Helloworld-a.Plate u IT industriji najviše zavise od godina relevantnog iskustva pa prosečna zarada senior programera iznosi 1.724 evra, medior programeri zarađuju 1.144 evra a juniori 736 evra.„Iako senior programeri spadaju u grupu zanimanja koja su u deficitu, najviše raspisanih oglasa u 2020. je bilo za medior programere - čak 65 odsto od ukupno raspisanih IT oglasa za posao”.Na visinu zarade utiče i tehnologija kojom rade programeri, a po tom kriterijumu najplaćeniji u IT industriji su Technical Lead sa prosečnom platom od 2.520 evra i Delivery Manager sa prosekom od 2.300 evra.Poslodavci su prošle godine najviše tražili programere sa poznavanjem Javaskripta, Jave, NET-a, PHP-a, Pajtona, kao i C# i C++.U proseku najbolje plaćen IT centar u Srbiji je Beograd sa prosekom od 1.664 evra, sledi Niš sa 1.229 evra, Kragujevac gde je prosečna plata 1.196 evra, Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prosek 831 evra.Pored beogradskog softver inženjera sa platom od 7.500 evra, u Nišu je najplaćeniji Technical Lead sa platom od 3.500 evra, najplaćeniji IT novosađani su na pozicijama softver developera i IT menadžera sa platama po 3.000 evra, u Kragujevcu je to Chief Technology Officer koji je plaćen 2.888 evra, dok je u Subotici najbolje plaćen Software Architect sa 1.700 evra.

Srbija

Ne davimo Beograd: Milenijum tim planira da gradi i na Zvezdari

Usvajanjem novog urbanističkog plana, Grad Beograd omogućava rušenje Instituta Goša na Zvezdari, koji je u vlasništvu firme Milenijum tim, saopštila je organizacija Ne davimo Beograd. Napominje se da je krajnji cilj toga izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa od strane Milenijum tima, preduzeća koje već izvodi radove na kompleksu Beograd na vodi."Scenario je prepoznatljiv, Milenijum tim je kao jedini ponuđač kupio ovaj institut da bi ga navodno učinio efikasnijim, ali odmah nakon isteka dvogodišnje obaveze čuvanja delatnosti preduzeća, kreću u ostvarivanje svoje prave namere", kažu u organizaciji Ne davimo Beograd. Grad Beograd je objavio javni uvid u nacrt plana detaljne regulacije područja između ulica: Preševske, Batutove i Milana Rakića i granice kompleksa Osnovne škole Veljko Dugošević.Kako se napominje, ali i jasno vidi u dokumentima koji su stavljeni na javni uvod, reč je o kompleksu razvojno-istraživačkog Instituta Goša na Zvezdari. Ovim planom, kako navode u Ne davimo Beograd, umesto zgrade Instituta Goša, predviđena je izgradnja velikog stambeno-poslovnog kompleksa od ukupno 22.389 kvadrata."Podsećamo da je ovaj Institut država je krajem 2018. godine prodala firmi Millenijum tim po početnoj ceni od 970.125 evra.  Na ovom tenderu Milenijum tim je bio jedini ponuđač", kažu u NDMBGD. Dodaju da je izrada plana regulacije tog područja krenula malo posle isteka roka od dve godine.On je po ugovoru o privatizaciji Instituta Goša bio obavezan period u kome ne sme da se menja delatnost tog preduzeća, niti da se dalje raspolagati njegovom imovinom.Foto: Screenshot/ GoogleMaps/ Podru[je obuhvaćeno planom regulacijeŠTA PIŠE U PLANU DETALJNE REGULACIJE?"Predmetno područje planirano je za zonu Mešoviti gradski centri, više spratnosti", navodi se u planu regulacije koji je objavljen na sajtu Grada Beograda.Budući da se u okolini nalazi nekoliko prioritetnih raskrsnica, navodi se i da je obaveza investitora da koliski izlaz iz budućeg kompleksa izgradi na 20 metara udaljenosti od njih."Batutova ulica je planirana kao dvosmerna ulica sa po dve trake po smeru, ukupne širine kolovoza 12 m (metara) i obostranim trotoarima širine dva metra", stoji u tekstu plana.Dodaje se da je ulica Milana Rakića planirana kao dvosmerna ulica nešto manje širine kolovoza od Batutove, u iznosu od sedam metara."Minimalni procenat slobodnih i zelenih površina na nivou građevinske parcele je 40%", naglašeno je u tekstu dokumenta koji je objavio Grad Beograd.Sa druge strane, kako se objašnjava, minimalni procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom, bez podzemnih objekata ili delova podzemnih objekata na nivou građevinske parcele iznosi 10%.Zbog svih navedenih činjenica, može i da se postavi pitanje da li će se seći drveće koje se nalazi na pomenutoj parceli, budući da je takva praksa u Beogradu već odavno zastupljena.

Srbija

SBB predstavlja inovaciju u bezbednosti interneta

SBB kompanija danas je predstavila EON Connect, novu inovativnu uslugu koja omogućava potpunu kontrolu i upravljanje kućnim internetom. Ovu aplikaciju koja postaje saveznik deci, ali i roditeljima u bezbednom korišćenju interneta razvili su stručnjaci United Clouda, razvojnog i inovativnog centra United Grupe, u okviru koje posluje i SBB.SBB korisnici brzo i lako, putem mobilnog telefona ili tableta mogu da upravljaju svojom WiFi i LAN mrežom, kao i povezanim uređajima bilo kada i bilo gde.EON Connect uz bezbednosnu i roditeljsku kontrolu omogućava zaštitu najmlađih na kućnom internetu. Roditelji mogu deci da ograniče pristup društvenim mrežama ili određenim kategorijama sadržaja koje smatraju neprikladnim, podese vreme za spavanje ili pauziraju internet u određenom delu dana na nekom od uređaja ili profila.Samo jednim klikom korisnici mogu da optimizuju svoj WiFi i tako obezbede najbolje performanse interneta u svom domu. Uz EON Connect u svakom trenutku mogu da vide ko je trenutno povezan na kućni internet i kreiraju WiFi mrežu za goste.  Aplikacija omogućava kreiranje ličnih profila, upravljanje i određivanje pravila povezanim uređajima. EON Connect sprečava krađu poverljivih podataka i pruža zaštititu uređaja od sumnjivih programa i štetnih sadržaja.EON Connect je dostupan svim SBB korisnicima koji imaju UBEE EVW32C i Technicolor CGA2121 modeme i registruju se podacima sa Moj SBB naloga. Postojeći korisnici koji nemaju jedan od ova dva tipa modema, dobijaju ih bez nadoknade ukoliko pređu na EON Full ili EON Premium pakete, kao i novi korisnici koji se opredele za EON Full i EON Premium pakete koji sadrže internet, televiziju i telefoniju. EON Connect aplikaciju moguće je preuzeti na iOS, Android i Huawei uređaju. „EON Connect je još jedan primer inovativnih proizvoda i usluga koji je razvio tim United Clouda. Rezultat saradnje timova United Grupe je ova revolucionarna usluga, koja još jednom potvrđuje da smo i lider i pokretačka snaga u svojoj industriji.“ rekao je izvršni direktor United Clouda Srđan Đurđević.EON Connect kreirao je United Cloud koji je takođe razvio nagrađivanu EON TV platformu. United Cloud je vodeći centar za istraživanje i razvoj u regionu i čini ga više od 200 vrhunskih stručnjaka, inženjera, programera i inovatora, kao i UX/UI dizajnera koji rade u pet centara u tri države.Kao jedan od vodećih i omiljeni internet provajder među mladima u Srbiji, SBB je do sada uvek prvi uvodio inovacije u internetu, kao i televiziji kod nas, ulažući u vrhunske tehnologije kako bi korisnicima obezbedili najbolje inovativne usluge. 

Srbija

Ugovor sa Vansijem ipak ograničava broj putnika na niškom aerodromu?

Prilikom posete Nišu, ministar saobraćaja i građevine Tomislav Momirović praktično je potvrdio spekulacije da je ugovor sa koncesionarom beogradskog aerodroma, francuskom kompanijom Vansi, ograničio broj putnika na niškom Aerodromu Konstantin Veliki, javile su Južne vesti. Pored toga postavlja se i pitanje da li je taj ugovor ograničio i razvoj ostalih aerodroma u Srbiji.Beogradski aerodrom je pre nekoliko godina dat pod koncesiju francuskoj kompaniji Vansi, a nedugo nakon toga država je od lokalne samouprave preuzela niški aerodrom.Pored Niša i Beograda od gradova u Srbiji, veći putnički aerodrom ima i Kraljevo, ali on još nije zaživeo, iako je najavljivano da će se i na njemu uspostaviti letovi za putnike."Mi prema ugovoru sa Vansijem imamo mogućnost da ovde prometujemo milion putnika. Možemo i više, ali onda moramo da uđemo u neke drugačije aranžmane i pregovore sa Vansijem", rekao je ministar saobraćaja Tomislav Momirović.Ministar je dodao i da niški aerodrom predstavlja strateški cilj naše zemlje, kao i da će se u budućnosti razvijati.Momirović je time, kako se navodi, praktično potvrdio spekulacije da niška vazdušna luka nije mogla, niti će moći samostalno da se razvija bez kontrole broja putnika, kako se ne bi naštetio ugovor koji je sklopljen za koncesiju beogradskog aerodroma.Momirović nije konkretno odgovorio ni da li će država obelodaniti i ostale klauzule ugovora sa Vansijem, ali je objasnio da velike investicije koje se spremaju za niški aerodrom u naredne 2 godine, dovoljno govore koliko je on važan državi.Momirović tvrdi i da je za državu ključno da ne centralizuje avio-saobraćaj, pa su prema njegovim rečima pokrenute velike investicije, sa namerom da se ne ulazi u to da se poremeti odnos sa Vansijem. "Niš kao strateško opredeljnje i Beograd će biti nosioci razvoja avio-saobraćaja", rekao je Momirović.Dodao je i da je saradnja sa Vansijem bila dobar potez, jer on dosta ulaže u razvoj beogradskog aerodroma, a 700 miliona evra, koliko je koncesionar platio državi za njegov zakup, kako ocenjuje, puno su pomogla u prevazilaženju ekonomsko-pandemijske krize.BEOGRADSKI AERODROM POVEĆAVA ENERGETSKU EFIKASNOST O LIMITU PUTNIKA U NIŠU SE GOVORI JOŠ OD 2018. GODINEO limitu od milion putnika na godišnjem nivou za male aerodrome prvi  je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Međutim, nikada se nije saznalo da li je to zaista i bio jedan od uslova da Vansi uzme pod koncesiju Aerodrom Nikola Tesla u Surčinu.Bilo je više obećanja i bivše ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović da će ugovor o koncesiji biti objavljen i javan, ali to se do danas nije desilo.Ostale su samo sumnje da je država baš zbog klauzule o ograničavanju rešila da preuzme nišku vazdušnu luku iz nadležnosti lokalne samouprave kako bi kontrolisala njen razvoj. Ipak, nakon svih spekulacija otišlo se i korak dalje, pa je Gradsko veće Niša odlučilo je da aerodrom pokloni državi, a to su kasnije podržali i odbornici niške Skupštine. Država je i zvanično preuzela niški aerodrom 9. avgusta 2018. a zvanično objašnjenje je bio da je gradsko rukovodstvo, na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom, to tražilo.Za Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, najbolja je bila 2019. godina, kada je kroz njega prošlo 420.000 putnika. 

Srbija

ICT Hub Venture investirao 50.000 evra u platformu za automatizaciju dostave

Bitebell, beogradska platforma za automatizaciju dostave, dobila je prvi krug investicija od strane investicionog fonda za startape u ranoj fazi razvoja ICT Hub Venture.Ovo je prvi krug investicija (pre-seed) od 50.000 evra, a investicije ovog obima se uglavnom kreću u zamenu za 5-15 odsto vlasničkog udela u kompaniji. Ovaj startap je pored ove investicije, rezervisao i mini grant Inovacionog fonda, piše Startit.Startap Bitebell osnovan je u decembru 2020. godine i predstavlja pretplatničku usluga koja omogućava integraciju nezavisnih dostavljačkih usluga kao što su Glovo i Wolt, nezavisnih kurira i prodajnih sistema (POS) restorana na jednom mestu. Zahvaljujući toj SaaS platformi koja je upravo dobila prvu investiciju zaposleni u restoranima više ne moraju da nadziru različite uređaje i ručno unose podatke svake porudžbine u svoje sisteme prodaje.Ova tehnologija, dakle, restoranima omogućava da optimizuju dostavu hrane tako što pojednostavljuje obradu porudžbina, kako putem direktnih, tako i putem nezavisnih kanala – zahvaljujući automatskoj, dvosmernoj razmeni podataka sa POS sistemima, kao i obimnim mrežama nezavisnih partnera za dostavu koji su spremni da prihvate dolazeće porudžbine.Miloš Matić, investicioni menadžer ICT Hub-a, je izjavio da je ICT Hub Venture ponosan na partnerstvo sa Bitebell timom i da je plan da se osvoji južna, istočna, i centralna Evropa u naredne dve godine, piše Netokracija.

Srbija

Frilenseri će učestvovati u izradi zakona ako država odustane od naplate poreza

Udruženje radnika na internetu (URI), koje zastupa frilensere, saopštilo je da ih je ministarstvo rada pozvalo u radnu grupu za izradu novog zakona koji bi defnisao njihov način rada. Kažu da je izrada takvog zakona veoma važna, ali da će se odazvati tom pozivu tek onda kada država odustane od namere da ih oporezuje unazad."Jedan od naših zahteva koji smo uputili Vladi Republike Srbije bio je da se naš zakonski položaj reguliše na pravedan način koji odgovara našem obliku rada i prihodovanja", stoji u saopštenju URI-ja. Oni podsećaju da su još 10. novembra prošle godine predali svoje zahteve Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija, kao i da je njihov osnovni zahtev i tada bio da se poreska kontrola njihovih prihoda ne vrši unazad.Prema njihovim rečima, poresku kontrolu radnika na internetu, odnosno frilensera, ne bi trebalo vršiti sve dok se ne uredi zakonski status te kategorije radnika i sve dok se ne usvoji odgovarajući poreski model za njih."Jasno i glasno smo im rekli i mnogo puta ponovili, da taj navodni dug (za porez) nije nastao našom krivicom, već greškama Poreske uprave", kažu u Udruženju radnika na internetu. Naglašavaju da čvrsto stoje u nameri da učestvuju u izradi zakona koji će im omogućiti da postanu jednaki sa drugim građanima, u pravima i u obavezama prema državi."PROTIV PREDOGA VLADE IZJASNOLO SE 98,8 ODSTO FRILENSERA" "Mi ostajemo u našoj zemlji i važno je da se naš zakonski status reši. Bez zakona mi nemamo nikakve garancije ni zaštitu. Zbog loših zakona se nalazimo u situaciji gde nam prete otimanjem svega što smo do sada zaradili", kažu u Udruženju radnika na internetu. URI podseća da su pregovori sa Vladom Republike Srbije zbog namere države da im retroaktivno naplati porez počeli 15. januara, nakon uličnih protesta koje su organizovali.Pregovori su trajali tri nedelje, a okončani predlogom vlade koji je URI odbio, sa obrazloženjem da je apsolutno neprihvatljiv.Prema njihovim rečima, taj predlog ih tera u dužničko ropstvo u narednih deset godina, a možda, kako ocenjuju i tokom mnogo dužeg perioda.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.