Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Žene su vlasnice samo četvrtine nekretnina u Srbiji

Od ukupnog broja nepokretnosti u Srbiji, u svega 25,6 odsto isključive vlasnice su žene, navodi se u saopštenju organizacije Mreže SOS Vojvodina.Prema podacima Republičkog geodedskog zavoda, 0,3 odsto nepokretnosti je zajednička svojina, dok su u 12,8 odsto žena suvlasnice, u slučaju kada postoji vlasništvo dva ili više lica na istoj nepokretnosti.Od ukupne imovine koja je stečena kupoprodajom, žene poseduju 43,7 odsto nekretnina. Žene su vlasnice 40,4 odsto nepokretnosti koje su stečene naledstvom, dok su žene vlasnice 36,3 nekretnina koje su stečene poklonom.U saopštenju se ističe da iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika, a da uopšteno slabiji ekonomski položaj žena (usled niže zaposlenosti, nižih zarada) dovode do toga da muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima.

Srbija

Koliko vredi „usmeni ugovor“ sa poslodavcem?

Uredništvo portala Radnik.rs saopštilo je da je dobilo prijave nekoliko radnika koji su im se požali da mesecima rade na sezonskim poslovima, bez ugovora i bilo kakvog obračuna satnice. Nakon provere, inspekcija je utvrdila da ti sezonci ipak imaju ugovor sa svojim poslodavcem, ali ne pisani, već usmeni koji je od nedavno omogućen zakonom.Usmeni ugovor sa poslodavcem o radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kako se navodi, moguće je sklopiti na osnovu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.Ovaj zakon je usvojen 2018. godine, a uskoro se očekuje usvajanje njegovih izmena, radi poboljšanja stanja u slučajevima rada na crno, kako tvrde nadležni.Ministarstvo za rad najavilo je još tokom februara da će ovaj oblik pojednostavljenog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi biti proširen i na oblast građevinarstva, turizma, ugostiteljstva, kao i pomoći u kući.U prijavi portalu Radnik.rs, jedna radnica obratila se anonimno i rekla da je zajedno sa ostalim kolegama angažovana po sistemu "dan za dan""Za dane koje radimo, prijavljeni smo, a kad ne radimo nismo. Radimo preko agencije, a ove godine nismo potpisali ugovore", navodi se u anonimnoj prijavi portalu Radnik.rs.Ona objasnila i da je veliki broj sezonskih radnika angažovan na taj način u hladnjači koja pripada kompaniji Delta agrar, kao i da je satnica bila 185 dinara, pa su je kasnije povećali 195 dinara."Od tad su počeli da skidaju sate (smanjuju naknadu) za svaku sitnicu", dodaje se u tekstu prijave.Ona takođe navodi da kao sezonski radnik nema zdravstveno osiguranje.U odgovoru Inspekcije rada koje je na zahtev portala Radnik.rs stiglo tokom februara navodi se da se u pomenutom slučaju, sve odvija u skladu sa posebnim propisima.U inspekciji kažu i da su vršili kontrolu prijava radnika po slučajnom uzorku, kao i da su svi kontrolisani ljudi bili prijavljeni u skladu sa propisima, dok iz Delta agrara nisu odgovorili na pitanja koja im je u vezi sa ovm slučajem poslao Radnik.rs.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE ŠTA JOŠ KAŽE ZAKON?U Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, kako se navodi, piše da je sezonski radnik svojim stupanjem na rad prihvatio uslove rada i to u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.Ranije je podneto i više primedbi na njegov nacrt jer je predviđao i da radnici mogu da imaju neograničeno radno vreme, a nije bilo predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor označen obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovoraju usmeno.Nakon tih primedbi, neki od prigovora su usvojeni, pa sezonci imaju pravo na pola sata pauze za rad od osam sati, propisano je da radno vreme traje 12 sati dnevno, a usvojen je i predlog da se predvidi kazna za poslodavce koji odrede radno vreme radniku duže od 12 časova dnevno, a ne predvide pauzu tokom rada.Zakon predvđa obavezu da je poslodavac dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu sa podacima o poslodavcu i uslovima rada, ali najkasnije u roku od dva meseca od početka rada.To je ocenjenom kao neefikasno, pa je bilo predloženo da se takva potvrda izda najkasnije za pet dana.Napominje se i da zakon garantuje zdravstveno osiguranje samo u slučaju povrede na radu, kao i u slučaju profesionalne bolesti, dok je predviđeno i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u skladu sa zakonom koji to propisuje.U obrazloženju novog zakona o felksibilnijom oblicima rada, pisalo je i će se takav način angažovanja radnika olakšati primenom posebne elektronske platforme za prijavu radnika, bez odlaska na šalter.Platforma je inače donacija NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj) i GIZ-a (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).Prema rečima ministarke rada Darija Kisić Tepavčević, Nacrt novog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika je u završnoj fazi.Ona je objasnila da će odredbe zakona o angažovanju sezonaca biti proširene na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i pomoć u kući, kao i da je na osnovu tog zakona 27 hiljada radnika iz oblasti poljoprivrede legalno prijavljeno.Ipak, izmene ovog zakona naišle su i na primedbe sindikata koje su se odnosile na nameru da se takav oblik radnog angažovanja prošiti na više oblasti.

Srbija

Zašto je važno da kompanije rade na unapređenju rodne ravnopravnosti?

Žene širom sveta se i dalje suočavaju sa ograničenjima kad su u pitanju njihove ekonomske prilike, a pandemija je stvorila nove izazove za njihovo zdravlje, bezbednost i ekonomsku sigurnost, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke „Žene, biznis i zakon 2021“. U izveštaju se ističe potreba unapređenja ekonomske inkluzije žena, kao i da je roditeljstvo oblast u kojoj ima najviše prostora za poboljšanje.To podrazumeva i plaćeno porodiljsko i roditeljsko odsustvo, dostupno u svega 44 od 190 zemalja obrađenih u izveštaju. U pet evropskih zemalja, zakonima i dalje nije propisano da muškarci i žene treba da budu jednako plaćeni za iste poslove, dodaje se u izveštaju, u kom se i navodi da je za postizanje jednakosti polova kroz zakone potreban zajednički napor vlada, civilnog društva i međunarodnih organizacija.Kakva je situacija u našoj zemlji? Republički zavod za statistiku je krajem januara u publikaciji „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ objavio da se žene teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju zaradu od muškaraca. U Srbiji je zaposleno 360.000 više muškaraca nego žena, a njihove prosečne zarade su gotovo devet odsto veće. U nadležnim institucijama ističu da se mlade žene često žale na nemogućnost zapošljavanja, jer poslodavci najpre razmišljaju o tome da će one u nekom trenutku otići na porodiljsko odsustvo.Kakva je uloga kompanija kad je reč o rodnoj ravnopravnosti?Međutim, osim iznad navedene uloge civilnog društva i institucija, vrlo je važna i uloga kompanija i privrede u poštovanju i unapređenju rodne ravnopravnosti, kako u smislu zapošljavanja i odnosa prema zaposlenim, tako i kroz poslovne aktivnosti. Kad je reč o zapošljavanju, važno je da ovaj proces, ali i dalje napredovanje zaposlenih protiču bez rodne i bilo koje druge diskriminacije, kao i da zarade ne zavise od pola zaposlenih.Kompanije širom sveta svoju privrženost rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena na radnom mestu, tržištu i u zajednici iskazuju i potpisivanjem i poštovanjem Principa Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, koji kao prva globalna inicijativa te vrste značajan fokus stavljaju na jednake mogućnosti za žene i muškarce. Erste Banka već dugi niz godina sprovodi mere čiji je cilj poboljšanje rodne ravnopravnosti, kao i svesti i znanja o ovoj temi među zaposlenima, a 2012. je bila u našoj zemlji jedna od prvih potpisnica ovih principa. Između ostalog, oni podrazumevaju podršku trudnicama i ženama koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva, kao i dostupnost usluga za negu deteta i izdržavano lice. U poslednjih osam godina, stopa povrataka na posao posle porodiljskog u Erste Banci je 100 odsto, kao i stopa zadržavanja na radnom mestu 12 meseci po povratku na rad. Zaposlene imaju pravo na posebnu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta, kao razliku između iznosa naknade zarade koje isplaćuje država i poslednje zarade zaposlene pre početka odsustva. Za preduzeća može biti značajan podatak i da, osim važnosti nediskriminacije na radnom mestu, pojedina svetska istraživanja pokazuju i da kompanije sa većom raznolikošću među zaposlenima donose bolje odluke za svoje poslovanje. Ukratko, mnogo toga govori u prilog veće potrebe poštovanja rodne ravnopravnosti.Kako poslovanjem podsticati rodnu ravnopravnost?Osim politikama koje se tiču odgovornosti prema zaposlenim, kompanije rodnu ravnopravnost mogu podsticati i u okviru svog poslovanja. Erste Banka je tako u svojim društveno odgovornim aktivnostima usmerena na podršku inicijativama osnaživanja žena i devojaka, i na razne načine podržava i promoviše žensko preduzetništvo. Prošle godine je pružila promotivnu podršku privredi sa značajnim fokusom na preduzetnice. Kroz program socijalnog bankarstva „Korak po korak“, namenjen startapima, socijalnim preduzećima i organizacijama civilnog društva, podršku su dobile i preduzetnica Desanka Marinković, koja se nakon dugogodišnjeg iskustva uslužnog čišćenja objekata odlučila da pokrene svoju firmu u ovoj delatnosti, kao i inženjerke arhitekture Sofija Milovanović i Danijela Savkić, koje uspešno vode poslastičarnicu „Šuma“, malu zanatsku proizvodnju kolača, peciva i sokova. Da li se one susreću sa diskriminacijom i koliko je važna rodna ravnopravnost u njihovom poslovanju?„Nemam puno loših poslovnih iskustava zbog toga što sam žena, preduzetnica. Međutim, mislim da je u pojedinim situacijama bio prisutan manjak poverenja u žene kao one koje vode posao, ukoliko ne postoji preporuka ili dobro pređašnje iskustvo. Na našim prostorima je uvreženo da se od žene očekuje da kao majka preuzme značajne dužnosti, i onda se računa s tim da će manje moći da se posveti poslu. No, svakako je situacija bolja nego pre 10 godina", navodi Desanka Marinković.„Sopstveni posao smo započele, između ostalog, i da bismo mogle da biramo ljude kojima smo okružene. Zbog toga što pažljivo biramo saradnike, tako da ljude ne posmatraju kroz pol ili opredeljenja, nismo naišle na taj vid diskriminacije. S druge strane, privatna iskustva su ponekad drugačija – kada, na primer, imam majstore u kući, uglavnom se obraćaju muškarcu, dok ih ne uputi na mene i kaže da sam arhitekta", ističe Sofija Milovanović.Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da iako postoji boljitak, pred našem, a i društvima širom sveta predstoji još koraka ka punoj ravnopravnosti polova. Zato je i važno da svi zajedno, uključujući i biznis sektor, uložimo napore u cilju poboljšanja u ovoj oblasti.

Srbija

Podrška za ravnopravnost žena

Međunarodni dan žena svake godine služi kao podsetnik da su žene često manje vrednovane za svoj trud, a za nas u kompaniji Coca-Cola da nikada ne zaboravimo na borbu za ljudska prava, kao ni ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.   Kao odgovorna kompanija, Coca-Cola je prošle godine pokrenula kampanju „Budimo =“ sa ciljem podizanja svesti o razlikama u ekonomskim primanjima muškaraca i žena.U želji da bude inicijator promena, kompanija je prošle godine pružila podršku Sektoru ženskog preduzetništva pri Privrednoj komori Srbije, kroz donaciju sredstava za programe edukacije i profesionalnog osnaživanja žena. Uprkos pandemiji održane su  radionice koje su unapredile poslovanje više od 700 preduzetnica, podstakle međusobno umrežavanje i edukaciju žena, kao i korišćenje savremenih digitalnih alata u poslovanju.  Svi mi, u Coca-Cola sistemu verujemo da žene imaju nemerljive pozitivne efekte na celokupno društvo, zbog čega se veliki broj žena nalazi na ključnim vodećim pozicijama u kompaniji širom sveta. Upravo zbog toga i ove godine Coca-Cola skreće pažnju na ekonomsku ravnopravnost i osnaživanje žena. U tu svrhu kompanija je i ove godine kreirala svojevrstan Manifest, kojim se pozivaju i druge kompanije da se pridruže inicijativi:Širom sveta žene su stub kompanije Coca-Cola  i sigurni smo da je to jedan od uzroka našeg  planetarnog uspeha. Mi verujemo da ravnopravnost i osnaživanje žena imaju nemerljive pozitivne efekte na celokupno društvo.Ipak,  u Srbiji, žene provode 50% više vremena od muškaraca u neplaćenim kućnim poslovima.Mi želimo da se taj posao ravnopravno podeli i da svaka žena i svaki muškarac  budu ravnopravni u profesionalnim ali i u neplaćenim kućnim poslovima i zato se zalažemo za jednakost i ekonomsko osnaživanje žena. Za društvo bez razlika!Budimo = Pridružite nam se!,,Iako Budimo = kampanjom ukazujemo na socio-ekonomski nejednak položaj žena, Coca-Cola zapravo želi da inspiriše sve one koji se zalažu za punu ravnopravnost polova u svim segmentima društvenog života, da nastavimo sa osnaživanjem žena svaki dan i uvažavamo i poštujemo različitosti čime ćemo značajno doprineti društvenoj inkluziji’’, izjavila je Kubra Kilicel, brend menadžer kompanije Coca-Cola.I na globalnom planu, kompanija Coca-Cola veoma posvećeno radi na unapređenju položaja žena. Tako je inicijativa 5by20 imala cilj da osnaži čak 5 miliona žena do kraja 2020. godine. Kroz ovaj projekat prošle su brojne preduzetnice: od vlasnica biznisa, pa do onih koje se bave poljoprivredom ili zanatima. Sve one dobile su priliku da prođu kroz obuku i dobiju pristup finansijskim sredstvima, kao i pomoć mentora i mreža koleginica. Kroz 318 projekata u čak 100 zemalja, prošlo je više od 6 miliona žena, čime je Coca-Cola još jednom pokazala da su žene najveći neiskorišćeni izvor ekonomskih mogućnosti u svetu i da uz pravu podršku mogu da započnu ili razviju svoj posao, steknu nove veštine i poboljšaju svoje prihode. 

Srbija

Odobrena pomoć od 175 miliona za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju

Državna pomoć preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom od 175 miliona dinara u skladu je sa pravilima, saopštila je Komisija za kontrolu državne pomoći.Kako je saopšteno, davalac pomoći je država, a korisnici preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kojih je, kako se procenjuje, u Srbiji između 51 i 100.Da bi dobila državnu pomoć ovakva preduzeća u strukturi zaposlenih moraju imati najmanje polovinu osoba sa invaliditetom, od čega najmanje 10 procenata osoba koje mogu da se zaposle samo pod posebnim uslovima.Navodi se i da broj zaposlenih sa invaliditetom u preduzećima ne sme biti manji od pet.Dodela pomoći po Javnom pozivu omogućava konkurentnije istupanje ovakvih preduzeća na tržištu.

Srbija

Građani ubuduće mobilnom aplikacijom mogu da prijave divlje deponije

Organizacija Pro.Tok 21 iz Smedereva saopštila je da je kreirala mobilnu aplikaciju pod nazivom PrijaviDeponiju. Građanima je omogućeno da putem te aplikacije pošalju podatke o lokaciji divljih deponija, kojih je sve više na teritoriji Srbije, ali i nekih okolnih zemalja.Svi zainteresovani građani mogu da prijave svaku divlju deponiju u Srbiji, a njihove lokacije biće označene na mapi te organizacije, koja je dostupna na njenom sajtu."Preko aplikacije pod nazivom Prijavi deponiju, koja se može besplatno preuzeti i na Google PLay Store-u i na Apple Store-u, svi korisnici pametnih telefona mogu da uslikaju divlju deponiju", piše na sajtu organizacije Pro.Tok 21. Na tom sajtu građani, kako je naglašeno, mogu da doprinesu izradi jedinstevene "crne mape" na kojoj su ucrtane sve divlje deponije koje su prijavljene .Aplikacija služi i za mapiranje divljih deponija u širem području Smedereva i omogućava, kako se objašnjava aktivno uključivanje svih građana tog grada u rešavanje problema upravljanja otpadom.Objašnjavaju da će na taj način vidljivost problema postati veća, a očekuju i da se promeni kultura građana prema tretmanu otpadaSa druge strane kažu da raste pritisak javnosti na nagležne institucije da rešvaju problem. NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ, VEĆ POPRAVLJAJ Foto: Screenshot/ Mapa teritorije Srbije "zatrpana" lokacijama divljih deponijaKAKO RADI APLIKACIJA?Fotografisanjem deponija, direktno se postavlja tačna lokacija na mapi, a broj deponija zavisiće od ažurnosti i volje građana. Tokom rada aplikacije, dobijaju se podaci i rezultati koji će biti temelj za okrugli sto i otvaranje dijaloga svih aktera važnih za rešavanje tog problema, objašnjavaju predstavnici Pro.Tok 21.  Krajnji cilj je,  kako se napominje, "nestanak divljih deponija u okolnim selima i prestanak uništavanja otpada paljenjem".Očekuje se i promena politike Grada Smedereva u vezi sa prikupljanjem smeća u selima, uz minimalna finansijska sredstva koja bi trebalo da izdvoji svako od domaćinstava.

Srbija

Beogradski aerodrom povećava energetsku efikasnost

Na beogradskom aerodromu započeti su projekti koji se tiču ekološki održivog razvoja i poslovanja, sa ciljem da se smanji uticaj aerodroma na životnu sredinu u pogledu emisije štetnih gasova, protoka otpadne voda i čvrstog otpada, kao i da se uz korišćenje obnovljivih i efikasnijih energenata unapredi energetska politika sistema, piše portal eKapija.Kako navode iz kompanije Belgrade Airport, koja kao koncesionar upravlja aerodromom Nikola Tesla, toku je izgradnja novog energetskog postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne i električne energije, a završetak radova se očekuje krajem 2021. godine. Ovaj projekat omogućiće prelazak sa teških goriva na ekološki efikasnije izvore energije i smanjenje emisije štetnih gasova. Pored toga, u toku je priprema tehničke dokumentacije za izgradnju solarnog postrojenja za električnu energiju, koja će započeti sredinom 2021. godine.Radi se i na rešavanju pitanja otpada na aerodromu, pa je tako već u toku izgradnja postrojenja za upravljanje čvrstim otpadom u javnoj zoni aerodroma, a u ovoj godini predviđen je i početak radova na izgradnji postrojenja za preradu čvrstog otpada u obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma.Uz to, aerodrom planira i izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i uvođenje novog sistema za ponovnu upotrebu vode.Kada je reč o proširenju kapaciteta aerodroma, iz Belgrade Airport za eKapiju kažu da će najveći deo velikih radova biti završen u naredne tri godine, ali da će rekonstrukcija u vizuelnom i operativnom smislu obeležiti ovu godinu.Dodaju da je za kraj prvog kvartala ove godine planiran početak gradnje nove platforme za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja na površini od oko 25.500 kvadratnih metara.Operater aerodroma Nikola Tesla podseća i da su u toku pripremni radovi na izgradnji umetnute poletno-sletne staze u dužini od 3,500 m, kao i izgradnja novih rulnih staza, od kojih će neke biti projektovane kao rulne staze za brz izlazak vazduhoplova sa poletno-sletne staze, kakve, kažu iz kompanije, nisu postojale do sada u sistemu vazdušnog saobraćaja u Srbiji.Nadalje, u prvom delu ove godine započeće rekonstrukcija pristupnih puteva, izgradnja novih parkirališta, dogradnja i reorganizacija kolovoznih traka i kompletna rekonfiguracija pristupnog platoa ispred putničkog terminala, a u planu je i završetak radova i otvaranje parkinga za dugotrajno zadržavanje, kapaciteta oko 1.500 parking mesta, kažu u kompaniji Belgrade Airport.Krajem januara završeno je i preuređenje i modernizacija celokupne centralne zone za boravak putnika pre ukrcavanja na let, koja je trajala pet meseci i koštala više od 2 miliona evra.

Srbija

Direktor Kontinentala: Kamion bez vozača rešenje našeg tima iz Novog Sada

Kontintenal danas otvara fabriku u Novom Sadu koja će proizvoditi elektronske sisteme za upravljanje vozilima. Evo innervjua koji je za Novu ekonomiju pre nekoliko meseci dao generalni direktor Kontinentala Saša Ćoringa, Rumun koji odlično govori srpski jezik  ali i odlično razume ovdašnji kako ekonomski, tako i politički ambijent.Auto-industrija i u Srbiji i u svetu posle pandemije više neće izgledati isto, već sada se uveliko menja. Njena dalja transformacija, koja će zahtevati inovativnija rešenja i manje intenzivnu proizvodnju komponenti, ubrzaće se. Već neko vreme globalni trendovi u ovoj oblasti su autonomna vožnja, povezanost i uslužno korišćenje prevoza. Za pet do deset godina automobili koji se voze sami biće realnost na putevima EvropeNemačka kompanija Kontinental počela je pre tri godine da radi u Srbiji. Centar za istraživanje i razvoj kompanije u Novom Sadu  posluje u okviru divizije Vehicle and Networking Information (VNI) i u njegovom sastavu su tri poslovne jedinice: Commercial Vehicles and Services (CVS), Central Engineering (CE) i Connected Car Networking (CCN) u kojima inženjeri rade na inovativnim projektima iz oblasti elektronskih uređaja za kabinu vozila i sistema i senzora za autonomnu vožnju.Jedan broj kompanija iz domaće IT industrije smatrao je da ovaj gigant, čiji je godišnji prihod znatno veći od celokupnog BDP-a Srbije, za njih predstavlja nelojalnu konkurenciju koju država podstiče još i davanjem subvencija. Rukovodstvo kompanije je pak tvrdilo da subvencije daju i druge zemlje i da je bilo pitanje za koju će se centrala opredeliti. Subvencija je tu mogla da bude onaj „jezičak“, mada ne presudni.Kompanija Kontinental osnovana je 1871. godine u Hanoveru i jedna je od vodećih automotiv kompanija u svetu sa više od 230.000 zaposlenih u 59 zemalja i tržišta. Od prodaje u 2019. godini, ostvarila je prihod  od 44,5 milijardi evra. Ako se gledaju poslovni rezultati kompanije za prošlu godinu, imate razloga da budete zadovoljni. Poslovni prihodi su duplirani, kao i neto dobit u odnosu na 2018. Međutim, kakvi su poslovni rezultati u ovoj godini? Da li se pandemija odrazila na poslovanje i finansijske rezultate?Imamo razloga da budemo zadovoljni i dosadašnjim rezultatima i trenutnim poslovanjem. Počeli smo sa radom pre tri godine i izuzetno brzo rastemo. Što se tiče rezultata za ovu godinu, možemo da govorimo o prvih šest meseci, a imajući u vidu da smo se kao i svi suočili sa izazovom pandemije virusa COVID-19, i njima u ovom trenutku možemo da budemo zadovoljni. Sada kada se većina kompanija, manjih i većih, bori da „preživi“, da sačuva zaposlene, mi u našem Istraživačko-razvojnom centru u Novom Sadu radimo kao i pre izbijanja ove krize. Zdravlje i bezbednost naših zaposlenih su nam na prvom mestu, pa smo od početka organizovali da većina njih radi od kuće. Naša efikasnost se nije smanjila, a broj projekata na kojima naši inženjeri rade stalno raste.  Samo u ovom periodu, u poslednja četiri meseca zaposlili smo više od  100 ljudi i nastavljamo i dalje. Pandemija je ostavila ozbiljne posledice na globalnu automobilsku industriju. Kako se Kontinental kao drugi globalni dobavljač delova za automobile snašao? Ovde bih rekao da nije samo pandemija uticala na auto-industriju, ona je u krizi već dve godine, od 2018. godine i trebaće vremena da se oporavi i vrati na nivo od pre. Naravno, kao vodeći dobavljač, i Kontinental je osetio posledice, neke divizije više, neke manje. Sa druge strane, ovo je i šansa, pogotovo za tehnološke kompanije kakva je Kontinental koji u najvećem delu svog biznis portfolija razvija visoko napredne tehnologije i inovativna rešenja za budućnost kao što su autonomna vožnja i elektromobilnost. Šta je budućnost automobilskog biznisa u Srbiji i u svetu uopšte nakon pandemije? Koliko brzo očekujete masovniju upotrebu autonomnih vozila na putevima Evrope?Mišljenja sam da auto-industrija, i u Srbiji i u svetu posle pandemije virusa COVID-19 više neće izgledati isto, već sada se uveliko menja. Njena dalja transformacija koja će zahtevati inovativnija rešenja i manje intenzivnu proizvodnju komponenti, ubrzaće se, a mi smo tu da damo doprinos toj promeni i kreiranju budućnosti. Već neko vreme globalni trendovi u ovoj oblasti su autonomna vožnja, povezanost i uslužno korišćenje prevoza. Za pet do deset godina automobili koji se voze sami biće realnost na putevima Evrope. Ja sam imao to sjajno iskustvo i priliku da već vidim kako će to izgledati - učestvovao sam zajedno sa kolegama u test vožnji kamiona bez vozača na jednom aerodromu i bilo je neverovatno. To je rešenje upravo našeg tima iz Novog Sada i to je nešto što će uskoro biti u upotrebi.Inače u ovom trenutku, samo pet odsto automobila je uopšte na putevima, voze se, zagađenost vazduha je visoka, pogotovo u gradovima, a najveći broj saobraćajnih nesreća dešava se zbog ljudske greške. Zbog svega toga, u vrlo skoroj budućnosti ljudi će više naručivati uslugu vožnje u električnom i autonomnom vozilu, a manje će imati potrebu da poseduju sopstveni automobil.

Srbija

Užice: Na 8.mart protest protiv nove MHE na brani jezera Vrutci

Nevladina organizacija iz Užica Libergraf pozvala je građane da se osmog marta u 17 časova okupe na protestu ispred gradske uprave. Razlog protesta je, kako tvrde, protivljenje izgradnji nove mini-hidrocentrale na brani jezera Vrutci, sa kojeg se Užice snabdeva vodom.U Libergrafu tvrde da su u Prostornom planu područja posebne namene "Sliv akumulacije Vrutci" na brani tog jezera uočili da se, pored postojeće MHE Vrutci nalazi ucrtana još jedna, za sada nepostojeća MHE.Napominju i da su prošle jeseni došli do informacija da se na brani Vrutci odvijaju pripremni radovi za izgradnju još jedne MHE."Veliki deo Užičana je čuo za MHE Vrutci, koju su čak i pojedini ministri Vlade Srbije označili kao jedan od glavnih uzroka prekomernog zagađenja cijanobakterijama, tokom zime 2013/14. godine", navodi se u saopštenju Libergrafa objavljenom na fejsbuku 2. februara.U Libergrafu kažu i da je za pomenute radove JVP Srbijavode raspisalo javnu nabavku na kojoj je pobedilo preduzeće Hidro-Tan d.o.o. iz Beograda.Ono je u vlasništvu Dragana Klisure, čoveka koji se često dovodi u vezu sa kumom predsednika Srbije, Nikolom Petrovićem, koji poseduje brojne mini-hidrocentrale u Srbiji. DEKAN ŠUMARSKOG FAKULTETA: NACIONALNI PARKOVI KOPAONIK I GOLIJA NAJUGROŽENIJI ZBOG GRADNJE I MHE "Sve ovo ne bi bilo sporno da na osnovu Zakona o informacijama od javnog značaja od Ministasrtva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nismo došli do podatka da JVP Srbijavode nema građevinsku dozvolu za radove koji se na brani izvode", stoji u saopštenju Libergrafa. Dodaju i da su ministarstvu uputili zahtev za inspekcijski nadzor, kao i da očekuju njihov odgovor.Prema njihovim rečima, trenutno se čini kao da od samih građana Užica ne zavisi da li će i do kada koristiti vodu iz veštačkog jezera u Vrutcima.Jezero je sagrađeno sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u godinama kada se gradilo i jezero Zaovine na planini Tari.U poslednjih sedam godina cvetanje cijano-bakterija se ponavljalo, ali nikad nikad nije bilo u obimu kao pre sedam godina.Tokom incidenta na jezeru krajem 2013. i početkom 2014. godine koji je privremeno ostavio ceo grad bez zdrave vode, jezero je praktično bilo "obojeno" u ljubičastu boju.Na lučnoj brani visokoj oko 70 metara, taložila se pena ljubičaste boje, pa je jezero zbog svega toga bilo u karantinu i voda iz njega se nije upotrebljavala.Vodosnabdevanje Užica u međuvremenu je rešeno izgradnjom modernije fabrike za prečišćavanje vode.Foto: Nova ekonomija/ Brana Vrutci (septembar 2020.)GRAD UŽICE PROGLASIO MORATORIJUM NA GRADNJU MHEGrad Užice inače je 2019. godine proglasio privremeni moratorijum na gradnju mini-hidrocentrala, kada je nakon protesta meštana sela Bioska, sprečena izgradnja MHE na potoku Ročnjak koji se uliva upravo u jezero Vrutci.Sa vrela na kojem izvire Ročnjak, pitkom vodom se snabdevaju meštani okolnih sela.Ipak, pored moratorijuma, predstavnici Grada Užica nedavno su izjavili da on ne važi za već izgrađenu MHE na reci Prištavici koja protiče kroz atar sela Ravni na Zaltiboru.To je, kako su prenele užičke Vesti, obrazloženo tvrdnjom da moratorijum ne važi retroaktivno, jer je MHE na Prištavici izgrađena pre nego što jemoratorijum usvojen. U borbu protiv MHE u Srbiji godinama se ističu Pokret Odbranimo reke Stare Planine i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.Oni tvrde da korist od njih imaju samo investitori, da se njihovom izgradnjom uništava priroda i živi svet u rekama, a dobija zanemarljiv procenat "zelene" električne energije.

Srbija

Otpadne vode godinama zagađuju kanal kod Žitišta, nadležni ne reaguju

Pored Železničke ulice u Žitištu prolazi kanal u koji se godinama ispuštaju otpadne vode, pa život zbog smrada prema tvrdnji stanara postaje nepodnošljiv. Kažu da su pisali peticiju i obraćali se nadležnim institucijama, ali rešenje tog problema za sada izostaje.Povodom ovog problema redakciji Nove ekonomije javila se Nevena Marinković i Žitišta, a problem je, prema njenim rečima, zbog izostanka reakcije nadležnih ušao u šestu godinu.Nevenina porodična kuća se nalazi u Železničkoj ulici, a kanal je prema rečima starijih žitelja sagrađen pre nekoliko decenija, kada ga je do svog gašenja koristila firma koja se bavila proizvodnjom plastičnih predmeta.Kroz kanal je, kako tvrde, tada prolazila čista voda, a sada je praktično pretvoren u kanalizaciju na otvorenom.Otpadne vode u kanal izliva obližnja klanica, nekoliko obližnjih kuća, kao i cisterne sa fekalijama iz septičkih jama."Mi smo 2015. godine prvi put apelovali na Skupštinu opštine Žitište, bilo je ličnog odlaska kod predsednika opštine, popunjavali smo peticiju da stavimo do znanja koliko je veliki problem", objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Objašnjava i da je nakon apela stanara izašla komunalna inspekcija, ali posle sve nastavljeno "po starom" i u kanalu se nataložilo "svega i svačega", a situacija je posebno nesnošljiva kada dođe leto i visoke temperature.Foto: Nevena Marinković/ Kanal koji protiče pored Železničke ulice u ŽitištuPrema Neveninim rečima, priča u vezi sa ispuštanjem otpadnih voda u sporni kanal je komplikovana, a to im nezvanično kažu i poredtsavnici nadležnih institucija. "Kanal kreće od jedne klanice u opštini Žitište, prolazi pored naše kuće i uliva se u Begej, pojedine komšije nemaju septičku jamu, nego su im cevi direktno u kanalu, to je katastrofa", kaže Nevena.Ona dodaje i da mnoge komšije drže stoku, pa je problem zbog toga još veći."Na slikama se to ne vidi tako lepo, ali se vidi kada se priđe kanalu", objašnjava sagovornica našeg portala.Objašnjava i da se pre nekoliko nedelja ponovo čula sa zaštitnikom građana u Opštini Žitište i tada joj je on rekao da još jednom treba da se ispoštuje procedura i problem prijavi u opštini, kako bi inspekcija izašla na teren. Zaštitnik građana, prema njenim rečima, rekao joj je da će reagovati, ukoliko opština ništa ne preduzme."Ja sam otišla, potpisala sam zapisnik, onda me je zvala inspektorka i rekla da dokazi (koji su priloženi) nisu dobri", kaže Nevena.Inspektorka joj je nezvanično rekla i da ona može da izađe na teren, ali da će zagađivači povući cevi iz korita kanala, pa to onda neće imati nikakvog efekta.Pre nekoliko dana, stanari Železničke ulice u Žitištu kontaktirali su i republičku inspekciju od koje su prema rečima saovornice Nove ekonomije tražili da u Opštini Žitište apeluje da pošalje inspekciju na teren.U u republičkoj inspekciji rekli su im da u Opštini Žitište imaju 15 dana da izađu na teren i da dostave izveštaj. Nevena kaže  i da je prošlo pet godina od kada su nadležni obećali da će im konačno izgraditi kanalizaciju:"To su samo prazne priče. Ne znam što je toliki problem da se to reši. Svi okreću glavu od tog problema".APEL PREKO MEDIJA BEZ EFEKTANevena Marinković kaže i da im je nedavno dolazila jedna privatna televizija sa nacionalnom frekvencijom, koja je snimala prilog o svemu štoim se dešava, ali do njegovog emitovanja nije došlo. Nevena kaže da posle svega ne zna šta više da misli i pretpostavlja da neko ko je na višoj poziciji u državi sprečava da se problem reši."Zovemo koga stignemo. Bili smo i kod advokata da vidimo šta možemo da uradimo. On nam je rekao da ne možemo ništa dok ne izađe inspekcija i napravi zapisnik o tome šta je našla na terenu", kaže naša sagovornica.Ona kaže da prati slične probleme u drugim delovima Srbije, kao i da vidi da se slične stvari dešavaju i u drugim mestima."Ja vidim da se to svugde dešava, uništavamo prirodu, reku, da li je to normalno? To je van svake pameti. Sve se zna i ćuti se", kaže Nevena Marinković.Čedomir Savković

Srbija

Krizni štab uvodi nove mere za vikend, poseban režim za skijališta

Epidemiolog Predrag Kon kazao je da će u subotu ugostiteljski i drugi objekti koji nisu prodavnice hrane, lekova i goriva raditi do 12 časova. Nakon toga, sve do ponedeljka, radiće samo trgovine s prehrambenom robom, apoteke i benzinske pumpe."Na skijalištima i planinama neće raditi ništa što je povezano s trgovinom i ugostiteljstvom", dodao je Kon.Epidemiolog je nakon današnje sednice kriznog štaba naveo i da će od ponedeljka na onlajna nastavu prelaze sve srednje škole.Naredna sednica Kriznog štaba za suzbijanje COVID-19 biće održan u utorak, 9. mart.U Srbiji je u prethodna 24 časa od posledica infekcije virusom korona preminulo 17 osoba čime je ukupan broj smrtnih slučajeva od početka epidemije povećan na 4.525.Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, od poslednjeg preseka testirano je 15.774 osobe a kod 4.071 je potvrdjeno prisustvo koronavirusa.

Srbija

Poslovni rashodi privrede rastu brže od njenih prihoda

Poslovni prihodi u nefinansijskom delu privrede, u četvrtom kvartalu 2020. godine, bili su veći za 9,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju novi podaci Republičkog zavoda za statistiku.U poređenju s trećim kvartalom 2020. godine, zabeležen je njihov rast od deset odsto. U informaciono-komunikacionom (IKT) sektoru poslovni prihodi su bili veći za 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju s trećim kvartalom 2020. godine, zabeležen je njihov rast od 14 odsto.Poslovni rashodi u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji u četvrtom kvartalu 2020. godine bili su veći za 10,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.Ukoliko se uporede s trećim kvartalom 2020. godine, njihov rast iznosi 13 odsto. U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni rashodi su bili veći za 18,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Srbija

Prilika za srpsku malinu i borovnicu na evropskom tržištu

U svetu je povećana tražnja za svežom, zdravom, organskom i lokalnom hranom. Zbog pandemije i problema sa dobavljačkim lancima pojavile su se prilike za plasman naše robe koje su domaće firme znalački iskoristile. Pre svega, proizvodi kao što su malina i borovnica registruju povećanu tražnju, posebeno na EU tržištu, ocenjuje za Novu ekonomiju direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu Aleksandar Pavlović.“Na domaćem tržištu primetan je rast online prodaje, koja beleži rastući trend već dosta dugo, ali je pandemija ubrzala taj proces i dosta proizvođača, posebeno manjih koji su zavisili od HORECA sektora, je put do potrošača potražilo internet prodajom”. Naše tržište je malo i još uvek nisko platežno, tako da je nestanak HORECA potražnje zaista imao negativan uticaj na mikro i mali proizvođači hrane, kao i recimo vinska industriju, ocenjuje on.Sa druge strane, oni koji su bili orijentisani na izvoz su uglavnom zabeležili ekspanziju potražnje i prodaje.Jedan od načina prevazilaženja problema za mala preduzeća je integracija u veće sisteme, smatra Pavlović. Pavlović navodi primer pet kompanija sa kojima Projekat sarađuje na izvozu svežeg i zamrznutog programa u EU. Kako kaže, one su uspešno završile sezonu i zabeležile impresivne rezultate - postignuta je dodatna prodaja od 6,9 miliona dolara, 50 novih ugovora sa stranim i domaćim kupcima i otvorena su nova tržišta. Američke investicije u Srbiji veće nego što pokazuje statistika Ove kompanije su tako omogućile pristup tržištu i za oko 420 svoja kooperanta, proizvođače pretežno iz manje razvijenih delova zemlje. Sa njima se radilo na uvođenju standarda, unapređenju procesa proizvodnje, digitalizaciji i sl. Sve  kompanije najavile su širenje ovog poslovnog modela – dodatni dobavljači će biti sertifikovani i uključeni u izvozne lance vrednosti. Radi se o proizvođačima jabuka, borovnica, organskog voća i povrća, ali to je model koji može uspešno da funkcioniše i u ostalim oblastima.Podrška mladima i nerazvijenim područjimaNa pitanje na koji način ovaj USAID-ov Projekat  za konkurentnu privredu podržava proizvođače i prerađivače hrane u narednom period, on kaže da je pristup tržištima  jedini garant rasta industije “Usmerićemo se na manje razvijena područja i mlade, koij bi trebalo da budu nosioci promena u industriji hrane”, kaže Pavlović.Dalji razvoj modela integracije malih proizvođača u veće sisteme radi povećanja izvoza je jedan od vidova pomoći. Zatim tu je međunarodna promocija i izvoz srpskog voća daljim razvojem platforme www.serbiadoesfruit.com koja okuplja više od 20 proizvođača svežeg, zamrznutog i organskog voćaMali proizvođači mogu da računaju na edukaciji i otvaranje novih poslovnih prilika kroz online konferenciju i B2B događaj AgroBelgrade koji se održava večeras (petak, 5.mart) u 18h na zvaničnom Agro Belgrade Youtube kanalu. Sertifikacioni kursevi u organizaciji AgroNet Centra za edukaciju i istraživanje, koji su osnovali profesori Poljoprivrednog fakulteta, prilika je za unapređenje znanja zaposlenih u domaćoj industriji hrane. Manje vinarije i proizvođači autohtonih sorti vina mogu da očekuju pomoć u razvijanju e-trgovine. Projekat će pružati  takođe tehničku pomoć kompanijama iz sektora voća, povrća i vina za pristup finansijama iz kredita DFC garancijske šeme, u saradnji sa bankama Addiko i ProCredit.  U planu je i promovisanje inovativnog rotacionog fonda sa opštinama u Srbiji sa ciljem finansiranja maih proizvođača koji nemaju pristup bankarskim proizvodima. USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu već skoro četiri godine radi na povećanju konkuretnosti domaće prehrambene industrije. Svet hoće domaće (SHD) platforma je pokrenuta u septembru 2018. godine,  kao mesto za promociju  i edukaciju  malih proizvođača hrane. Za ovo vreme, na platformi je uspostavljena saradnja sa oko 110 proizvođača i kompanija i stvorena je velika baza pratilaca na društvenim mrežama, a #svethocedomace je postao viralan.Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Prijave za IAB MIXX Awards 2021 za digitalni marketing u toku

Glavni cilj dodeljivanja IAB MIXX nagrada je da se prepoznaju i istaknu kvalitet realizacije digitalnih strategija i medijskih kampanja. Radovi se mogu prijaviti najkasnije do 12. aprila 2021. godine u jednoj ili više kategorija, a u skladu sa ciljevima kampanje ili projekta, navodi se u saopštenju.Pobednici IAB MIXX AWARDS 2021 će biti javno predstavljeni 20. maja prilikom svečane ceremonije dodele nagrada. Žiri će svojim ocenama odrediti po jednog pobednika u svakoj od 15 kategorija. Među kategorijama se prvi put našla “Best campaign – Covid-19 crisis”, čija je prijava besplatna, što je dodatna stimulacija za kompanije i agencije da predstave način na koji su prilagodili svoju komunikaciju za digitalne kanale u godini koja je bila krizna i predstavljala veliki izazov za sve nas.Kategorije za prijavu radova su: Best video advertising, Best brand awareness campaign, Best branded content, Best cross media integration, Best innovation, Best product launch, Best social media campaign, Best influencer campaign, Best social community building, Best mobile, Best microsite, Best corporate website, Best direct response and lead generation, Best Non-profit/Corporate Social Resposibility i Best campaing – Covid-19 crisis.Pomenute nagrade iz domena marketinga (Marketing and Interactive Excellence Awards) se od 2017. godine dodeljuju u organizaciji IAB Srbija najboljim digitalnim agencijama i kampanjama za prethodnu godinu i jedine su globalne nagrade fokusirane na radove producirane za digital kanale.

Srbija

Dobavljač e-autobusa za GSP: Nije sporno što smo promenili delatnost

Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) je deset novih elektroautobusa kupilo od konzorcijuma firmi Dat Holding i Cheriot Motors. Dok iz opozicije pitaju kako je moguće da posao od 6 miliona evra dobije mikro firma poput Dat Holdinga koja se, makar zvanično, do pre tri dana bavila rashladnom opremom, direktor ove kompanije Tomašević za Novu ekonomiju objašnjava da je sve potpuno čisto i da su oni u ovom poslu manjiski partner. Takođe, on dodaje da je cena na donjoj granici, iako se na tenderu prijavila i firma za oko 1,5 miliona nižom ponudom.Beogradski GSP juče je potpisao ugovor o kupovini deset elektoautobusa i četiri punjača, kako prenosi Beoinfo. Građani će nove autobuse na električni pogon platiti 6 miliona evra bez PDV-a, a dobavljač je konzorcijum firmi Dat Holding iz Beograda i Cheriot Motors iz Sofije.Pola miliona evra za tri godina, šest miliona za jedan posaoDat Holding je mikro preduzeće i u svim dosadašnjim finansijskim izveštajima imali su dvoje ili troje zaposlenih, a prihod firme je u periodu 2017-2019. godine bio ukupno oko pola miliona evra. Na pitanje kako je moguće da ovako mala firma pogodi posao sa gradom koji je 12 puta vredniji od njihovih trogodišnjih prihoda, direktor i vlasnik ove kompanije Aleksandar Tomašević za naš portal objašnjava da su se na tender prijavili zajedno sa Cheriot Motorsom, sa kojom su ponudili autobuse kineskog proizvođača Higer i da je njihov deo posla značajno manji u odnosu na partnera.“Cheriot Motors je, mogli bismo reći, eksluzivni distributer Higer autobusa za ceo svet, a u partnerskom je odnosu sa Dat Holdingom za tržište bivše Jugoslavije”, kaže Tomašević za Novu ekonomiju.On dodaje i da nijedno plaćanje od strane grada ne ide na Dat Holding.“Autobuse isporučuje Cheriot Motors. Praktično, u sporazumu o zajedničkom nastupu naš deo posla je mnogostruko manji. Mi smo zaduženi za besplatno servisiranje u garantnom roku i za organizaciju i za obuku kadrova. “Ništa sporno oko promene delatnosti?Dat Holding se, makar prema podacima Agencije za privredne registre (APR) sve do pre tri dana bavio proizvodnjom rashladne i ventilacione opreme, da bi 1. marta promenio svoju delatnost u “održavanje i popravku motornih vozila”.Tomašević ne vidi ništa sporno u vezi sa ovom promenom i objašnjava kako ona nema nikakve veze sa tenderom na kome su pobedili.“Po zakonu republike Srbije svaka  firma ima pravo da se bavi svakom delatnošću, a prilikom registracije firme  vi se opredelite za jednu delatnost, u tom trenutku … U vreme kada je firma osnovana, ideja je bila da se bavi industrijskom ventilacijom, vezano za auto servise i za auto industriju. To se pre nekih šest godina promenilo i od tada se firma bavi poslom za koji je sada registrovana”, objašnjava Tomašević za Novu ekonomiju. Incijativa Ne davimo Beogad nema sumnje – tender je sumnjiv jer je firma nepoznata, nema kredibilitet u poslovima u vezi sa e-autobusima, sajt joj je sve do marta bio u pripremi, a delatnost su promenili tek nakon što su pobedili na tenderu.„Ko ima tri zaposlena i dobije 6 miliona evra od grada, a bavi se rashladnom tehnikom, čak ni ne učini da zameni veb sajt i podatke u APR-u pre nego što dobije tender pa onda kad se javno prokaže, onda brže bolje to urade. Ne treba biti mnogo promićuran da bi se to shvatilo,“ kaže Veselinović.Jeftinija ponuda odbijenaVeselinović dodaje da veruje da se Dat Holding pojavio kao firma koja će podići cenu autobusa i dodatno zaraditi kao posrednik u poslu.„Oni su se sad pojavili kao neko ko će uzeti autobus koji košta X, na to nabaciti Y cenu i onda prodati GSP i taj Y staviti sebi u džep i namerno ošteti budžet grada jer onaj ko je pravio ponudu im je namerno takavu i napravio.“S druge strane, Tomašević kaže da su autobusi veoma povoljni, da im je vek makar 15 godina, a da će se isplatiti već nakon sedam.Građani su elektroautobuse mogli da plate i manje, ali je GSP odbio ponudu kineske kompanije Lanzhou Guangdong New Energy Automobile koja je bila više od 1,5 povoljnija zbog toga što je, kako se pojašnjava u odluci, kompanija navela da nastupa samostalno, a u svojoj ponudi se pozivala na stručne i tehničke kapacitete Ikarbusa.Tomašević dodaje i da firma nije dostavila bankarske garancije, pa samim tim nemaju nikakve posledice za ono što su napisali u ponudi, kao i da autobusi koje su ponudili nisu u skladu sa evropskim standardima.Nismo u stambenoj kući, već u poslovnom prostoruOn objašnjava da ni navodi o tome da im se sedište nalazi u stambenoj kući u beogradskom naselju Voždovac nisu tačni, a na pitanje kako je moguće da Gugl prikazuje upravo takvu kući na adresi Đakona Avakuma 35, Tomašević objašnjava da moguće da prikaz “nije dobro okrenut”.“To je jedna zgrada koja je veoma završena i koja, zajedno sa magacinom, ima oko 550 kvadrata. Mi smo inače zakupci u fabrici Ikarbus. Jedan deo  Ikarbusa smo mi već duže vreme u zakupu, tako da tamo obavljamo delatnost u nekih 1.000 kvadrata. Tako da, kada saberete to dođe oko 1.550 kvadrata.”Podaci iz katastra pokazuju da se na ovoj adresi stambeno-poslovna zgrada od 143 kvadrata.U Sofiji 30 e-autobusa i 10 punjača za 17 miliona evraElektroautobusi kompanije Higer se već voze beogradskim autobusima i to na linii EKO 1, a ima ih takođe u susednoj Bugarskoj. Sofija ih je nabavila krajem prošle godine, a 30 električnih autobusa i 10 stanica za punjenje plaćeni su 17,2 miliona evra.Dat Holding je u decembru i januaru pobedio na još dva tendera koje je raspisao GSP – prvo, za održavanje Higer autobusa u vrednosti od pola miliona evra, a zatim i za održavanje e-buseva za koji su dobili nešto više od 120 hiljada evra.Firma se na svom sajtu prestavlja kao partner kompanije Higer, a kada je ova kineska kompanija donirala GSP-u 4.000 zaštitnih maski u maju prethodne godine, kao predstavnik Higera otišao je upravo Aleksandar Tomašević, direktor Dat Holdinga.

Srbija

Vlada izdvaja 250 miliona za pomoć poplavljenim područjima

Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odluku da se za pomoć i obnovu stambenih objekata i kuća oštećenih u poplavama u januaru 2021. godine odvoji finansijska pomoć u iznosu od 250 miliona dinara, navodi se u saopštenju.Pored toga, članovi Vlade usvojili su Uredbu o otkupu stanova dodeljenih za rešavanje stambenih potreba istraživača, nastavnika, saradnika i umetnika.U pitanju su bespovratna novčana sredstva koje će vlada dodeliti u Državnog programa pomoći i obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata u svojini građana.Lokalne samouprave procenile su da je oštećeno oko 1.400 porodičnih stambenih objekata u svojini građana, koji su razvrstani u pet kategorija."U cilju rešavanja stambenih potreba istraživača, nastavnika i saradnika u institutima i visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i institutima čiji je osnivač SANU, Zakonom o nauci i istraživanjima omogućeno je davanje stanova pod zakup pod posebnim uslovima, sa pravom na otkup po pristupačnim cenama, odnosno cenama nižim od tržišne i to za stanove izgrađene sredstvima zajma u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom", navodi se u saopštenju. Na sednici je usvojena i Uredba o utvrđivanju srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine.Program se donosi radi unapređenja savetodavnih poslova u poljoprivredi, odnosno radi podizanja opšteg nivoa znanja i informisanosti poljoprivrednih proizvođača.Savetodavna podrška odnosiće se i na udruženja, zadruge i druga pravna lica u poljoprivredi.Poljoprivrednici će besplatno dobiti blagovremene informacije, stručne savete, pomoć i usluge kako bi povećali konkurentnost i održivost svojih gazdinstava, profitabilnost i kvalitet proizvodnje, svest o očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.Vlada je na današnjoj sednici donela odluku o obrazovanju Radne grupe za ažuriranje nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Srbija

Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubriva

Srbija ima preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina, ali joj je ostao samo jedan proizvođač mineralnog đubriva, Elixir Group, pišu Biznis i finansije. Nova situacija na tržištu mineralnih đubriva, sa manje konkurencije, nastala je nakon stečaja u pančevačkoj Azotari, a pre toga je prestalo da radi i preduzeće Fertil iz Bačke Palanke.Elixir group ima najveći udeo u ukupnom prometu na srpskom tržištu, najveći je izvoznik, a do skoro je bilo i najveći uvoznik mineralnih đubriva.Nekada najveći proizvođač mineralnih đubriva na Balkanu, HIP Azotara iz Pančeva, u septembru 2018. godine je ušao u stečajni postupak, nakon neuspele privatizacije i peživljavanja od državne pomoći i ponuđena je na prodaju po ceni od 5,8 milijardi dinara. Iste godine kada je privatizovana Azotara, 2006. godine, kompanija Victoria Group otvorila je u Bačkoj Palanci fabriku mineralnih đubriva Fertil, sa kapacitetom za proizvodnju 230.000 tona đubriva godišnje.Najavljeno je i da će to biti prva fabrika u regionu koja će proizvoditi đubrivo po najsavremenijoj nemačkoj recepturi, ali je postrojenje opstalo svega 10 godina.Sadašnji jedini proizvođač mineralnog đubriva u Srbiji, Elixir Group, počeo je kao porodična firma koju je 1998. osnovao Stanko Popović, inače jedan od bivših suvlasnika kompanije Victoria Group. Elixir je 2011. kupio preduzeće Zorka mineralna đubriva u Šapcu, a godinu dana kasnije IHP Prahovo u blizini sela Prahova. Elixir Group se satoji od pet preduzeća, proizvodi u proseku 600 hiljada tona kompleksnih mineralnih đubriva godišnje, najveći je izvoznik, a do skoro je bio i najveći uvoznik mineralnih đubriva, prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije. Preduzeće Elixir Group ima procenjen tržišni udeo od 30%, a veće udele imaju i Promist, Phosagroi Eurochem, dok pojedinačni udeli ostalih uvoznika nisu premašili 6%.Tržište azotnih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 390 hiljada tona, od kojih oko 60% čini vrsta urea, koja se isključivo uvozi (Phosagro, Eurochem i Agroglobe su učesnici na tržištu tog đubriva).Tržište složenih đubriva procenjeno je na oko 400 hiljada tona, pri čemu oko 75% čine kompleksna (NPK) đubriva. Najznačajniji učesnici na tržištu kompleksnih đubriva su Elixir Group i Promist, dok preostali uvoznici zajedno čine oko 25% tržišta.SAMO JEDNA KOMPANIJA U SRBIJI PROIZVODI MINERALNA ĐUBRIVA SKUPO BRATSTVO SA RUSIMAUvoz veštačkih đubriva je slobodan i nije opterećen carinskim dažbinama, a najviše đubriva je uvezeno iz Rusije (60%), a daleko manje količine iz Evropske unije i to uglavnom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije.Prosečna uvozna cena je tokom tri godine porasla za 13%, a nasjkuplje je đubrivo iz Rusije koje je poskupelo za 20%, a jedino je uvoz iz Austrije pojeftinio u trogodišnjem periodu za 11%.Prema podacima Uprave carina, u 2017. i 2018. godini vodeći uvoznik đubriva bilo je društvo Elixir Group, koje je u 2019. godini na toj poziciji smenio Promist.Uvoz uree kao najznačajnije vrste đubriva povećan je 2,8 puta, a vrednost tog uvoza porasla za 204% i to se navodi kao posledica bankrota Azotare, nekada najvećeg proizvođača uree u Srbiji. Izvoz mineralnih đubriva je, sa druge strane, uvećan za 29% u trogodišnjem periodu, a prosečna izvozna cena povećana je sa 257 na 299 evra po toni, što predstavlja povećanje za 16%.U izvozu su zastupljena složena i azotna đubriva i to se pripisuje obustavi proizvodnje azotnih đubriva u Azotari. Mineralna đubriva se najviše izvoze u Mađarsku, a od ostalih zemalja u okruženju izdvajaju se Rumunija, Hrvatska, Bugarska i BiH, Ukrajina je postala drugo najveće odredište za đubrivo poreklom iz Srbije. Udeo najvećeg izvoznika, kompanije Elixir Group, povećao se tokom tri godine količinski sa 60% na 80%, a vrednosno sa 70% na 90% u ukupnom izvozu đubriva, a od ostalih izvoznika ističu se trgovci Borealis i Promist.

Srbija

U skafanderima i po osam sati

Zdravstveni radnici na poslu provedu i po osam sati radeći pod punom zaštitnom opremom, na koju su neki od njih i alergični. Nakon povratka kući strah ne prestaje, jer se onda boje da bi mogli zaraziti svoje najbliže."Mi još uvek u Srbiji nemamo definisano koji je to broj sati koji vi možete provesti u skafanderu ili ukoliko imate definisano, ukoliko je to četiri sata, da li vi imate prostora da na svaka četiri sata menjate ljude", objašnjava za Novu ekonomiju predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda Radmila Obrenović.Ona dodaje da su zdravstveni radnici izloženi većem stresu i strahu da bi virus mogli doneti i svojim ukućanima, pa ulažu i više vremena i sredstava u dezinfekciju. Ova sredstva su najčešće na bazi hlora koji može oštetiti kako kožu, tako i respiratorne organe.Obrenović napominje da su kod određenog broja zaposlenih prisutne i alergije na neke od materijala koji se koriste za izradu lične zaštitne opreme. Ipak, i pored detaljne dezinfekcije kojoj se podvrgaju nakon povratka sa posla, mnogi zaposleni u zdravtsvu su i dalje stigmatizovani u društvu jer se okolina plaši zaraze."Kada se pojavite u društvu ili negde odete, ljudi zaziru kada čuju da radite recimo u zdravstvu. Vi ste stigmatizovani i ljudi se plaše da ih ne zarazite. Tako, uz preporučene mere fizičke distance, doživljavate i onu pravu socijalnu distancu i izolaciju i sa tim treba da se nosite, a ovo predugo traje", zaključuje Obrenović.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.