Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

PKS organizuje besplatne konsultantske programe za mikro, mala i srednja preduzeća

Besplatni konsultantski program za mikro, mala i srednja preduzećaCentar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije poziva mikro, mala i srednja preduzeća da se prijave za besplatni konsultantski program Speed 2.0 koji je namenjen ublažavanju posledica izazvanih pandemijom Covid-19, navodi se u saopštenju PKS-a.Sva mikro, mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju između 5 i 249 zaposlenih i redovno izmiruju obaveze prema državi, mogu da se prijave za program Speed 2.0 na sajtu Centra za digitalnu transformaciju.Digitalna transformacija ne podrazumeva prevashodno kupovinu hardvera i softvera, time i nove troškove za firme, već predstavlja promenu radi unapređenja komunikacije sa dobavljačima ili kupcima, marketinga, kao i poslovnih procesa i modela. Konsultanti CDT-a su već radili sa blizu stotinu mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji u okviru sličnog programa Speed 1.0, tokom prvog talasa pandemije, pomažući firmama da ublaže direktne posledice pandemije Covid.Sva preduzeća koja apliciraju za program najpre će imati mogućnost da popune dva upitnika, odnosno test digitalnog imuniteta i digitalne konkurentnosti. Kroz tu samoevaluaciju, dobiće uvid u to koliko su spremna za izazove poslovanja u okruženju, izmenjenom zbog pandemije covid 19, a takođe i kolika je njihova konkurentnost u eri poslovanja, obeleženoj digitalnom transformacijom. Program Speed 2.0 je razvijen uz podršku Privredne komore Srbije i Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ.

Srbija

Wiener Stadtische osiguranju uručen žig „Zaštićeni potrošač“

Wiener Städtische osiguranje nastavlja sa unapređenjem sistema menadžmenta kvaliteta za upravljanje zadovoljstvom korisnika u oblasti pružanja usluga osiguranja, uskladivši se sa principima  novog standarda SRPS ISO 10002:2019.Prema proceni Republičke unije potrošača, Wiener Städtische osiguranje zadovoljava sve neophodne uslove kojima se klijentima pr uža najviši nivo kvaliteta usluge  osiguranja i  brine  o zaštiti njihovih prava prilikom postupanja sa prigovorima.Uz Uverenje o ispunjenosti uslova za SRPS ISO 10002:2019, kompaniji Wiener Städtische osiguranje uručen je i žig „Zaštićeni potrošač“, zakonom zaštićeni znak poverenja, namenjen klijentima kao garant da je ova kompanija brine o svojim klijentima i njihovom zadovoljstvu pruženim uslugama.Wiener Städtische osiguranje je deo vodeće austrijske osiguravajuće kompanije Vienna Insurance Group (VIG), lidera u centralnoj i istočnoj Evropi, sa tradicijom dugom dva veka.

Srbija

INAT Samit u digitalnom formatu sa eminentnim predavačima iz IT i HR industrije

Ovogodišnji, četvrti po redu, INAT samit (Innovation Attitude Summit) biće održan od 9. do 11. decembra. Učesnici će imati priliku da čuju iskustva kolega, koji će govoriti sa kojima izazovima su se susretali programeri i kako su promenili način rada.Organizatori navode da digitalni format predstavlja značajne promene, imajući u vidu da je komunikacija između predavača i posetilaca tokom pauza za kafu "jedna od prvih asocijacija na INAT samit", a da nisu želeli da njihova konferencija bude samo još jedan u nizu onlajn događaja IT zajednice.INAT samit će tako obezbediti :Onlajn umrežavanje uz dosta humora i zanimljive teme iz IT-a i života Pristup štandovima kompanija  27 konferencijskih sesija sa predavačima iz čitavog sveta koje ćete moći da odgledate do 15. februara 2021. godine Registrujte se za konferenciju i saznajte: - Kako veštačka inteligencija i mašinsko učenje podstiču razvoj IT biznisa?- Koji su najvažnije metrike u razvoju IT proizvoda? - Šta pokazuju globalni trendovi: koji programerski jezici i tehnologije će biti najtraženiji do 2025. godine?- Kako IT timovi iz našeg regiona mogu sarađivati sa ekosistemima u Severnoj Americi, Evropi i Aziji? - Šta nam donosi Cloud revolucija što se tiče bezbednosti podataka?Aleksandar Mastilović, konsultant za telekomunikacije i pionir za pametne gradove u našem regionu, govoriće o tehnologiji koja može da poboljša kvalitet života ljudi i o procesu urbanizacije uzimajući u obzir etički i socijalni uticaj sve većeg prisustva tehnologije i njene primene. Govornici koji se pored Aleksandra sa ponosom ističu su i: Bill Le Voir-Barry, CTO iz američke kancelarije IBM-a; Miri Rodriguez iz Microsofta; Emilia Korczynska iz londonske produkt kompanije Userpilot, Velimir Bulatović koji unutar organizacije Lazy Brain radi na mnogim AI/ML projektima.Kao i svake godine, predstavnici vodećih IT kompanija iz Srbije će biti i govornici i izlagači sa digitalnim štandovima, a biće predstavljeni i podsticaji i fondovi za inovativne kompanije koji su dostupni od 2021. godine.Prijavite se ovde za konferenciju i iskoristite opciju tri karte po ceni dve.Odaberite Team Spirit karte ukoliko dolazite sa još dvoje koleginica ili kolega (karte koštaju po 46 evra u dinarskoj protivvrednosti).Za one koji ipak učestvuju kao pojedinci IT Professional karta se može nabaviti za 69 evra u dinarskoj protivrednosti.Karte za studente su potpuno besplatne.Na sajtu konferencije možete pronaći više informacija o konferenciji, novim govornicima i temama koje će oni pokriti. Verujemo da je umrežavanje danas značajnije nego ikada ranije i ohrabrujemo vas da proširite zajednicu ljudi koji mogu postati vaši potencijalni saradnici. 

Srbija

APR: Oko 15 odsto preduzeća nije evidentiralo stvarne vlasnike

U Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika APR-a više od 140.000 registrovanih subjekata do sada je elektronski evidentiralo svoje podatke, saopštila je Agencija za privredne registre.  Agencija dodaje i da je više od 85% registrovanih subjekata koji su u obavezi da poštuju Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ispunilo svoju zakonsku dužnost.APR napominje da su u najvećem procentu svoje obaveze ispunile zadužbine (94%), akcionarska društva (93%), društva sa ograničenom odgovornošću (88,50%) i ustanove (83,50%).Podatke o stvarnim vlasnicima u najmanjem procentu do sada su evidentirala predstavništva stranih pravnih lica (30%), predstavništva stranih zadužbina (50%), predstavništva stranih udruženja (54%) i otvorena akcionarska društva (58%).Naglašava se da podatke o stvarnim vlasnicima treba da evidentiraju subjekti  koji su tek osnovani i oni koji manjaju vlasničku strukturu, članove organa ili u slučaju da registruju neku drugu promenu na osnovu koje su stekli svojstvo stvarnog vlasnika.APR: PRIVREDA SRBIJE 2019. GODINE POSLOVALA U PLUSU, NETO PROFIT PAO ZA 15 ODSTO Agencija podseća da se centralna evidencija stvarnih vlasnika vodi u elektronskom obliku, kao i da joj obveznici pristupaju preko internet stranice.APR napominje da će na svom sajtu objavljivati podatke u okviru Centralne evidencije stvarnih vlasnika i dodaje da su registrovani subjekti u obavezi da u periodu od deset godina čuvaju tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih su odredili stvarne vlasnike. Dodaje se da je svrha toga da ti podaci budu dostupni, dok je sa druge strane APR dužan da omogući elektronsku razmenu podataka sa državnim organima i Narodnom bankom Srbije, a u cilju nadzora i kontrole evidentiranja stvarnih vlasnika.Agencija podseća da su poslednje izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2017. godine izvršene krajem 2019. godine. Njihov cilj je, kako se dodaje da se unapredi sprečavanje pranja novca i sprečavanje finansiranja terorizma.

Srbija

Posečen drvored na niškom bulevaru, građani negoduju

Građani Niša tražili su da se sačuva drvored kedrova na Bulevaru Nemanjića, ali i pored apela on nije sačuvan, prenose Južne vesti. Nakon obarnja drveća ostao je transparent "Ne secite niške kedrove", a usledile su i burne reakcije na društevnim mrežama.I pored doskorašnjih protesta građana protiv seče prepoznatljivog drveća na Bulevaru, radnici zelenila JKP Mediana ipak su skupljali oborene kedrove. Oni objašnjavaju da su ih 2006. godine zasadili, da su bili neproceljive vrednosti, ali i da im je naloženo da ih poseku.Novinari Južnih vesti kažu da su poslali pitanja Kabinetu gradonačelnice Niša. Navode da traže informacije o planovima za to mesto, kao i potvrdu o tome da li je planirana izgradnja parkinga.Dodaje se da su tanovnici tog dela Niša ogorčeni jer su kedrovi ulepšavali grad i bili su izvor zdravlja.Građani se pitaju i da li je prilaz budućem tržnom centru na tom mestu mogao da bude sa neke druge strane, a bilo je i onih koji su o novim aktivnostima gradske vlasti govorili kao o nečemu što je nezamislivo i što ide do "granica virtuelnog".

Srbija

Šta donosi Vladina uredba za pomoć kroz dokapitalizaciju?

Vlada Srbije je usvojila uredbu o kriterijumima za državne pomoći kroz dokapitalizaciju koja je namenjena otklanjanju poremećaja u privredi koji su prouzrokovani pandemijom. Korisnici državne dokapitalizacije biće u obavezi da novac koriste u saniranju posledica do kojih je došlo zbog pandemije korona virusa.Kako se daglašava, uredbom se bliže uređuju uslovi i kriterijumi pod kojima se ostvaruje uslov za držvnu dokapitalizaciju.Naglašava se da se odredbe neće se primenjivati na one koji učestvuju na tržištu finansijskih usluga, a dokapitalizacija će biti moguća ako se ispune određeni uslovi. Jedan od kriterijuma je i da li bi bez državne pomoći korisnik dokapitalizaije prekinuo poslovanje usled pogoršanja odnosa svog duga i kapitala, ili značajnog smanjenja prihoda, kao i da li postoji interes države da interveniše. Među državnim interesima navodi se sprečavanje socijalnih teškoća, tržišnog neuspeha usled značajnog gubitka zaposlenja, odlazak sa tržišta neke inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik da se prekine sa pružanjem neke važne usluge ili sa isporukom robe.Uredba će se odnositi i na učesnike na tržištu koji nisu u mogućnosti da pribave finansiranje po pristupačnim uslovima, kao i na one kojima postojeće horizontalne mere državne pomoći za otklanjanje štetnih posledica pandemije nisu dovoljni za održivost i likvidnost.Državna pomoć moći će da se dodeli mikro ili malim preduzećima koja su bili u teškoćama na dan 31. decembra 2019. godine, ali kako se navodi pod uslovom da nisu u stečaju, kao i da nisu dobili državnu pomoć za sanaciju  ili restrukturiranje.Državna pomoć kroz dokapitalizaciju neće moći da se dodeli nakon 30. septembra 2021. godine.Određene uslove moraće da ispune i korisnici kojima se dodeljuje iznos preko 250 miliona evra, a oni se odnose na likvidnost, kao i na to da li im je državna pomoć dovoljna da osiguraju opstanak na tržištu. Uzimaće se u obzir i državna pomoć koja je primljena ili planirana u vezi sa izbijanjem epidemije zarazne bolesti COVID 19.IZNOS DOKAPITALIZACIJEDržavna pomoć kroz dokapitalizaciju ne sme preći iznos koji je neophodan za uspostavljanje strukture kapitala korisnika koja je prethodila izbijanju epidemije zarazne bolesti COVID-19, odnosno stanja na dan 31. decembra 2019. godine.Pri oceni kriterijuma iz stava 1. ovog člana, uzima se u obzir i državna pomoć koja je primljena ili planirana u vezi sa izbijanjem epidemije zarazne bolesti COVID-19.NAKNADA  OTKUP DRŽAVNE POMOĆI KROZ DOKAPITALIZACIJUPrecizira se da naknada za državnu pomoć kroz dokapitalizaciju predstavlja cenu, odnosno nagradu državi, za ulaganje u kapital.Otkup dokapitalizacije odnosiće se na isplatu celog njenog iznosa kada istekne ugovoreni perioda. Nvodi se da će se naknada za državnu pomoć povećavati postepeno i približavće se tržišnim cenama zaduživanja, a cilj toga, kako se precizira biće da se zaštiti konkurencija.Procena vrednosti državnog udela kod korisnika vršiće se u odnosu na njegovu tržišnu vrednost, a u slučaju da se korisnik ne nalazi na berzi biće angažovan nezavisni procentelj.Кorisnik u svakom trenutku može da otkupi udeo u kapitalu koji je država stekla po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju.ZABRANA UNAKRSNOG SUBVENCIONISANJADržavna pomoć u skladu sa uredbom o dokapitalizaciji neće moći da se koristi za unakrsno subvencionisanje, pa će korisnici biti u obavezi da razdvoje račune. Cilj je da se novac za dokapitalizaciju ne koristi u druge svrhe, već samo za saniranje posledica koje su nastale zbog pandemije.Bonusi, varijabile ili uporedive naknade zaposlenima neće biti dozvoljeni sve dok se ne otkupi najmanje 75% državne pomoći koja je stigla kroz dokapitalizaciju.Кorisnik je dužan da periodično, svakih 12 meseci od dana dodele državne pomoći, podnosi izveštaj davaocu o napretku u sprovođenju rasporeda otplate i usklađenosti sa uslovima iz ove uredbe.Sve dok se ne otplate u potpunosti, korisnici mera dokapitalizacije, osim mikro, malih i srednjih preduzeća, u roku od 12 meseci od dana dodele državne pomoći, a zatim periodično svakih 12 meseci, objavljuju informacije o korišćenju primljene državne pomoći. Uredba će važiti do 31. decembra 2021. godine.

Srbija

„Krov nad glavom“: Sutra iseljenje Vuksanovića, presuda neizvršiva

Ponovo je zakazano prinudno iseljenje porodice Vuksanović iz kuće u Prilepskoj 7 za 1. decembar u 12 sati, a kako saopštava združena akcija „Krov nad glavom“, izvršiteljka Mirjana Dimitrijević pokušava da sprovede neizvršivu sudsku presudu.Kako Krov nad glavom navodi presuda je neizvršiva iz dva razloga, odnosno izreka presude je napisana tako da stoji samo da se Vuksanovići isele iz „kuće na adresi Prilepska 7“, spor se vodio oko objekta i vlasničkih prava, a na adresi se nalazi više objekata, dok se u katastru nijedan ne vodi kao kuća.Izreka presude, koja se gleda prilikom izvršenja nema dovoljno komponenata da bi se uopšte zaključilo šta je predmet izvršenja.Drugi razlog je što se iz obrazloženja presude vidi da je predmet spora bila kuća od 66 kvadrata koja je srušena 2000. godine, navodi se u saopštenju.Iz tog razloga je izvršiteljka Mirjana Dimitrijević izvela veštake da utvrde predmet izvršenja. Oni su  veštačili onako kako je ona želela, ali se postupak na tome završio, izvršiteljka nakon njihovog veštačenja nije nigde konstatovala koja je njena odluka, odnosno nigde nije napisala precizniji podatak šta je predmet izvršenja, iako su oni to navodno utvrdili, nastavlja se u saopštenju.„Veštaci ne donose odluku već izvršitelj, a oni samo daju stručno mišljenje na osnovu koga izvršitelj donosi odluku“, ukazuje združena akcija Krov nad glavom.Tako je izvršiteljka zakazala novo izvršenje i napisala identičan zaključak kao i prvi put „kuća na adresi Prilepska 7“.„Izvršiteljka uzima kuću od 156 kvadrata, na osnovu presude gde izreka presude ne navodi odakle se izvršava, a obrazloženje kaže da je to kuća od 66 kvadrata“, piše ova organizacija.Prema rečima ove združene akcije, rešenje bi bilo da izvršiteljka napiše novi zaključak u kome na osnovu mišljenja veštaka preczira koji od više objekata na adresi je predmet izvršenja.„Problem je što kada bi ovo uradila ona bi direktno prekršila zakon i ostavila pisani trag da je to uradila. Kada slušamo od izvršitelja „mi samo izvršavamo sudske presude“ to se zapravo odnosi na formalni legalitet i podrazumeva obavezu izvršitelja da sprovodi izvršenje tačno onako kako se navodi u presudi i nema prava da menja izreku sudske presude“, naglašava se u saopštenju.Krov nad glavom zaključuje da je presuda napisana tako da ne može da se sprovede i da za to nisu krivi Vuksanovići.„Presuda i jesta ovako napisana zato što je ideja poverilaca da na osnovu presude za nepostojeću kuću od 66 kvadrata sagrađenu 1936. godine, uzmu za sebe novi objekat od 156 kvadrata sagrađen 2000. godine. Poverilac je u slučaju Vuksanovića u isto vreme i advokatica koja je pisala tužbu i vodila parnicu, tako da je odlično znala šta radi“, kazali su iz Krova nad glavom.Trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi parnica oko utvrđivanja vlasničkih odnosa nad novim objektom, a kako Krov nad glavom zaključuje „to je još jedan od pokazatelja da ovaj iz presude ne postoji“.  

Srbija

Forum beogradskih gimnazija: Prekratak rok za zaključivanje ocena tokom onlajn nastave

U delu osnovnih i u svim srednjim školama u Srbiji počelo se sa onlajn nastavom. Prelazak na taj način rada je teži, ali je trenutno u uslovima pandemije svakako bezbedniji i za učenike i za nastavnike, smatraju u Forumu beogradskih gimnazija. Ocenjuju da je raspust mogao da počne i pre kraja decembra."Direktori su se uglavnom organizovali i časovi traju mahom 45 minuta. U uputstvu (Ministarstva prosvete) su stavili da može da traju i kraće, bilo je nejsnoća da li treba da traje 30 minuta kao do sada ili 45 minuta", kaže za Novu ekonomiju Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.Prema njegovim rečima onlajn nastava nije ništa novo, jer se tako radilo od marta meseca. Dodaje da se aktuelne nejasnoće uglavnom odnose na trajanje časova u osnovnim školama, kako i da do sada nije bilo informacija o nekim problemima u vezi sa onajn nastavom jer je ona tek počela."Onlajn nastava nije lakša, ali je bezbednija, pogotovu kada je reč o Beogradu. Mi smo ranije isticali da je dolazak do škole i odlazak kući najveći problem, jer učenici i nastavnici moraju da idu gradskim prevozom", kaže Aleksandar Markov.Podseća i da učenici često znaju da zaobilaze pravila o nošenju zaštitne maske, pa je skidaju kad god mogu. Objašnjava i da je to "u skladu sa njihovim uzrastom", kao i da je sada ta mogućnost isključena.UČENICI SU VEĆ MOGLI DA BUDU NA RASPUSTUMinistarstvo prosvete nedavno je odlučilo da se na školski raspust ode krajem decembra, iako je na teritoriji Srbije, izuzev Vojvodine on trebao da počne tek u februaru."Verujem da će najveći problem biti da se zaključe ocene učenicima u naredne tri nedelje, tako da je ostalo pomalo nejasno zašto nisu jednostavno iskoristili da učenici sada odu na raspust, a da se prvo polugodište administrativno okonča kao što je i bilo planirano", kaže sagovornik Nove ekonomije. Prema njegovom mišljenju ocene na polugodištu možda i nisu morale da se zaključuju, kao i da nam sada ostaje da se vidi kako će učenici i nastavnici sve to da izguraju."Očekujem da se problemi jave kako se bude bližilo polugodište, za naredne, recimo dve nedelje", ocenjuje predstavnik Foruma beogradskih gimnazija.Dodaje da su se škole mahom organizovale i da će držati časove uživo, preko platforme Zoom ili nekih guglovih platformi. Prema njegovim rečima, nastava se neće svesti samo na slanje materijala kao što je to bio slučaj u martu mesecu.Čedomir Savković

Srbija

Domaći proizvođači lekovitog bilja uglavnom robu prodaju u inostranstvu

U proizvodnji lekovitog i začinskog bilja smo se uigrali i dobro su se uklopili sa stranim partnerima, kaže za Dnevnik proizvođač lekovitog bilja iz Banata Lazar Oluški, koji se tim poslom bavi još od sedamdesetih godina prošlog veka."Mentu na istoj parceli možemo gajiti tri do četiri godine, to isto važi za melisu, a kamilica se više godina može gajiti u monokulturi i koristimo iste površine četiri do pet godina", kaže Oluški.Objašnjava da se sa partnerima iz inostranstva dogovaraju za proizvodnju na površinama koje se kreću 600 do 800 hektara, ali napominje da se mora poštovati plodored. "Nikada ne govorimo da nam partneri traže nešto nemoguće, jer oni traže ono što je normalno i što je za svaku vrstu proizvodnje potrebno u pogledu standarda, kaliteta i svega ostalog", objašnjava Oluški. Prema njegovim rečima angažman u toj delatnosti počeo je još 1974. godine kada je došao u mesto Čoka. Priseća se da je tada bila velika potražnja za lekovitim biljem u čitavoj Jugoslaviji. Ljudi iz društvenih firmi su dolazili sa torbama para i kupovali kamilicu, mentu, melisu i drugo bilje kojeg je tada bilo na području te opštine."To me je zaintrigiralo da dođem do saznanja šta se dešava i došao do saznanja da postoji nenormalna tražnja. Proizvodnje je bilo u izobilju ali ni toliko da se podmire sve potrebe preduzeća koja su se takmičila ko će platiti veću cenu", kaže Oluški.Objašnjava da su tada velike količine lekovitog bilja išle na strano tržište, pa se sa lokalnom samoupravom krenulo u izgradnji pogona za sušenje i prerada lekovitog bilja, a program je ubrzo i pokrenut. Par godina kasnije usledio je i izvoz.Osamdesetih godina svake godine na strano tržište iz pogona "Menta" u Padeju odlazilo je po 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja i sve to kako se dodaje održalo se do 1990. godine, akda je opala proizvodnja jer je veći deo posla preusmeren na privatne proizvođače.POKRETANJE PRIVATNE PROIZVODNJEOluški kaže da se u privatne vode otisnuo u drugoj polovini devedesetih godina. Svojevremeno je došao na ideju da "pripitomi" beli slez, jer se sa banatskih polja do tada samo sakupljao samonikli. Posle se uzgajanje te lekovite biljke odomaćilo, nekada i na više desetina hektara. U privatni biznis uključio je i čanove svoje porodice."Želja i ambicije su da imamo stabilnost u površinama i u kvalitetu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, a naš naredni korak, da li za tri ili pet godina je da idemo korak dalje, ukoliko obezbedimo povoljnije uslove finansiranja", objašjava Lazar. Napominje da nije ni lako ni jednostavno primenjivati visoke tehnologije u toj oblasti u kojoj ima realnih mogućnosti za razvoj. Otvaraju se i brojne poput proizvodnje lekova i kozmetičkih prparata.Ipak, ovaj dugogodišnji proizvođač podseća i da je na području Vojvodine proizvodnja lekovitog bilja nekada bila veoma zastupljena, ali da je danas ona veoma opala i tu kako dodaje jedan od glavnih razloga demografski faktor.Oluški smatra da lekovito bilja u ovom trenutku nije jedan od prioriteta države. Ipak, ne tako davno ministar u Vladi Srbije, Milan Krkobabić predstavljao je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, a u mandatu prethodne Vlade govorio je i da je proizvodnja bilja jedna od neiskorišćenih šansi Srbije.

Srbija

UTAS pita građane šta misle o osiguranju turističkih agencija

Udruženje turističkih agenija (UTAS) Srbije pozvalo je putem svoje fejsbuk stranice građane da učestvuju u anketi putem koje želi da sazna kakvo je njihovo mišljenje o osiguranju turističkih agencija od insolventnosti i bankrota, kao i koji bi vid osiguranja tih preduzeća bio prihvatljiv za njih.U UTAS-u napominju da ni jedna agencija, koja opslužuje manje od 1000 putnika nije čak dobila ni ponudu za osiguranje svog poslovanja i dodaju da se za za novoosnovane agencije traže dosta velike garancije čiji iznosi idu i do 200.000 evra. Smatraju i da će takvo ponašanje obeshrabriti one koji se školuju da rade u oblasti turizma.UTAS objašnjava da je povod za pomenuto istraživanje situacija u kojoj se nalazi 90% agencija koje su u nezavidnom položaju zbog pandemije i važećih propisa.Kako podsećaju propisi nalažu da se od agencija zahtevaju garancije za poslovanje u vrednosti od 50.000 do 400.000 evra, što je kako napominju za najmanje agencije preskupo, a za najveće agencije apsolutno nedovoljno da zaštite putnike u slučaju njihovih finansijskih probema. UTSAS: DRŽAVI HVALA NA BRZOJ REAKCIJI ALI REŠENJA ZA TURISTIČKE AGENCIJE JOŠ NEMA Kažu da su najnovije cene tih garancija od devet do 18.000 evra, a u januaru su koštale od 1.000 do 10.000 evra.Udruženje podseća da država sve to želi i da subvencioniše, kao i da to predstavi kao pomoć agencijama, iako će kako misle taj novac otići osiguravajućim kućama. Predstavnici turističkih agencija tvrde i da su osiguravajuće kuće ograničile broj agencija koje mogu da dobiju licencu, kao i da njihovi predstavnici sami daju izjave da u Srbiji ima previše agencija.UTAS napominje da će se rezultati tog istraživanja predstaviti ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Vladi Srbije i javnosti. 

Srbija

UNIQA grupa ostvarila snažan rast i značajno poboljšala svoj poslovni rezultat

UNIQA grupa ostvarila je snažan rast i sa premijom od 4,1 milijardu evra i dobiti pre oporezivanja od 213,8 miliona evra uspešno završila treći kvartal 2020. godine, usred krize izazavane pandemijom COVID-19.Iznos od 159 miliona evra dobiti pre oporezivanja ostvaren je samo tokom tri meseca - od jula do septembra, čineći ovaj kvartal jednim od najuspešnijih u istoriji kompanije.Sa novih 124,9 miliona evra UNIQA grupa je gotovo udvostučila svoj devetomesečni finansijski rezultat, uprkos tome što je kompanija od januara do septembra morala da isplati više od 70 miliona evra na ime ugovorenih osiguranja od prekida poslovanja i otkazanih događaja usled pandemije COVID- 19.Istovremeno, kapital Grupe je povećan na 3,46 milijardi evra. Rast od 1% je ostvaren u imovinskom osiguranju i osiguranju od nezgoda na 2,22 milijarde evra, dok je zdravstveno osiguranje poraslo za 3,2% na 882,8 miliona evra. U životnim osiguranjima, došlo je do pada premije od ukupno 5,3% na 983,8 miliona evra. Na međunarodnim tržištima, premija je umanjena za 3,9% u odnosu na isti period prošle godine na 1,12 milijarde evra, doprinoseći sa 27,6% ukupnoj premiji Grupe. Na austrijskom tržištu, bruto premija porasla je u odnosu na prošlu godinu za 1,1% odnosno na 2,93 milijarde evra.UNIQA grupa je povećala broj zaposlenih na 12.776 u prvih devet meseci 2020. Početak poslovanja UNIQA u Austriji datira još iz 1811. godine. Danas UNIQA posluje na 18 tržišta i jedna je od vodećih osiguravajućih grupacija u zemljama Centralno-Istočne Evrope. Ovogodišnjom akvizicijom kompanija AXA grupe, UNIQA će dodatno osnažiti poslovanje u Poljskoj, Češkoj i u Slovačkoj.

Srbija

„Exit“ ostaje u Novom Sadu

Muzički festival "Exit" definitivno ostaje u Novom Sadu, saopšteno je nakon sastanka gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i predstavnika te manifestacije, saopštila je Uprava grada Novog Sada.Pre izvesnog vremena, mrediji u regionu objavili su vest da usled krize izazvane pandemijom "Exit" festival razmatra selidbu iz Srbije."Značaj "Exit-a" za turizam i međunarodni imidž Novog Sada i Srbije je nemerljiv i zato poručujem svojim dragim kolegama u regionu da će Egzit zauvek ostati novosadski", izjavio je Vučević.Navodi se da su sagovornici tokom susreta izrazili zajedničku želju da "Exit" nastavi sa razvojem festivala u Novom Sadu i Srbiji.Vučević je rekao i da je upoznat sa veoma teškom situacijom u kojoj se našla celokupna muzička i festivalska privreda u Srbiji i svetu, kao i o praksi evropskih zemalja u vezi sa podrškom svojim najugroženijim industrijama.JUTARNJI LIST: SRBIJA BI MOGLA DA OSTANE BEZ EXIT FESTIVALA Osnivač festivala Dušan Kovačević upozorio je da je domaća muzička i manifestaciona scena pred nestajanjem. Prema njegovim rečima, podrška "Exit" festivalu je na njihov zahtev već godinama većinski prebačena sa budžeta na kulturu na budžet za razvoj turizma, jer upravo na tom polju festival najviše doprinosi lokalnoj zajednici."Drago mi je što smo uz veoma teške rezove i pre svega fanatičnim radom ove godine uspeli da sačuvamo radna mesta", zaključio je direktor i osnivač festivala."Exit"  festival je, kako se navodi od osnivanja do danas domaćoj turističkoj privredi doneo više od 200 miliona evra, a sledećih 200 miliona zarade se očekuje do 2030. 

Srbija

Doneta odluka od izgradnji bazena u Niškoj Banji

Grad Niš planira da uloži 20 miliona, a Ministartsvo turizma 40 miliona dinara za izgradnju 10 bazena na lokalitetu Kulište u Niškoj Banji, javile su Južne vesti."Ovom odlukom ulazimo u jedan novi projekat, a to je izgradnja 10 manjih bazena sa termomineralnom vodom u Niškoj Banji", izjavio je Miroslav Đokić član Gradskog veća u Nišu.Prema njegovim rečima, rok za završetak radova je 12 meseci.BANJA "ZLATAR" PRODATA ZA 2,5 MILIONA EVRA Dodaje da će se kompleks nalaziti na kraju šetališta, kada se prođe pored hotela "Ozren" i "Partizan" sa desne strane.Kompleksu bazena moći će da se pristupi sa centralnog šetališta i od kraja staze zdravlja, odnosno od izvorišta u Niškoj Banji.U lokalnoj samoupravi navode da će se u narednim mesecima rešavati imovinski odnosi i pribavljati sve građevinske dozvole, posle čega se kreće u nabavku i izgradnju.PLANINKA POSTALA VLASNIK KURŠUMLIJSKE BANJE ZA 1,4 MILIONA EVRA

Srbija

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica tvrdi: Ugroženo tresetište blizu Tutina

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sopštilo je da je tokom sprovođenja projekta "Protect Pešter Wetlands!" uočilo da se na lokalitetu Svačiće u selu Mitrova kod Tutina ugrožava planinska tresava koju prave Stublina, Bezanac, Berovački i Staroselski potok. Tvde da se ona zatrpava kamenjem i komunalnik otpadom, kao i da se u blizini gradi turistički centar."Planinske tresave su jedan od najugroženijih tipova staništa na planeti Zemlji. U Srbiji i svetu su one zaštićene "Ramsarskom konvencijom". Tresave filtriraju vodu kroz zemljište i održava visok nivo podzemnih voda", napominje Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Šćiban napominje da je to posebno važno zbog kraškog karaktera tla i činjenice da celo područje ima problema sa vodosnabdevanjem i upozorava da zatrpavanje tresave kamenjem i komunalnim može i da utiče na zagađenje podzemnih voda.NEBODERI KRIVI ZA STRADANJE MILIONA PTICA GODIŠNJE Osvrnuo se i na činjenicu da je pored kamenoloma na mestu nekadašnjeg praistorijskog utvrđenja započeta i izgradnja velikog turističkog centra koji će ovaj arheološki lokalitet trajno uništiti."Opština novcem građana omogućava i podržava uništavanje najverovatnije ilirskog utvrđenja starog između 2700-2600 godina. Lokalna zajednica time umesto jedinstvene istorijske turističke atrakcije dobija privatni turistički kompleks kakav je mogao da bude izgrađen na bilo kojem drugom okolnom uzvišenju, napominje predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Prema njegovim rečima, žalosno je što širom zemlje svuda moramo da gledamo primere teškog nepoštovanja prema zajedničkom kulturnom i prirodnom nasleđu.

Srbija Moja prva plata

„Moja prva plata“: Od subote kreće potpisivanje ugovora sa kandidatima

Potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje (u nadležnoj filijale), poslodavca i kandidata u okviru realizacije programa "Moja prva plata" planirano je da se obavi u periodu od 28. novembra do 14. decembra 2020. Poslodavac, kako se navodi na portalu Moja prva plata, treba da stupi u kontakt sa kandidatom i precizira datum početka programa. Taj datum mor da bude u periodu od 30. novembra do 14. decembra.Naglašava se da je za potrebe realizacije programa svim kandidatima obezbeđen namenski tekući račun kod banke "Poštanska štedionica A.D.", bez troškova održavanja računa, kao i da se uplata novčane naknade vrši isključivo na taj račun.Podseća se da će narednih dana službenici iz filijala NZS kontaktirati poslodavce telefonom ili mejlom radi dobijanja podataka za zaključivanje ugovora sa kandidatima, kao i u vezi sa oko načinom i mestom njegovog potpisivanja.Za poslodavce iz javnog sektora informacija o načinu i vremenu povezivanja sa kandidatima biće naknadno objavljena.Trojni ugovor, kako se objašnjava, potpisuje se između poslodavca, kandidata i Nacionalne službe za zapošljavanje, a lista poslodavaca kojima je odobreno učešće na programu može da se pronađe na sledećem linku.MOJA PRVA PLATA NE SME DA BUDE DŽEPARAC MOGUĆNOST DODATNE ZARADENapominje se da i pored toga što država država finansira osposobljavanje mladih u iznosu od 20.000 dinara za one sa srednjim obrazovanjem i sa 24.000 dinara za kandidate sa visokim obrazovanjem, poslodavac može da im isplati i dodatna sredstva, sa odgovarajućim doprinosima.Od programa "Moja prva plata", kako se navodi, očekuje se da doprinese rešavanju problema nedostatka stručnog kadra prema potrebama poslodavaca, kao i da smanji nezaposlenost mladih ljudi.

Srbija

Mlinari traže bescarinski izvoz brašna u Tursku

Predstavnici mlinara u Srbiji smatraju da treba pregovarati o bescarinskom izvozu brašna u Tursku, a razlog vide u činjenici da se turska oprema za mlinarstvo u Srbiju uvozi bez carine, piše Politika. Mlinari napominju da bi tako mogla da se "pregura" nepovoljna situacija u kojoj se nalazi domaća proizvodnja brašna.Udruženje mlinara "Žitounija" uputilo je inicijativu da se dopuni trgovinski sporazum sa Turskom u delu koji se odnosi na taj sektor poslovanja. Oni kako se dodaje traže da se za izvoz brašna za ljudsku ishranu iz Srbije u tu zemlju odobri godišnja kvota od 10.000 tona. "Količina koju predlažemo ne bi ugrozila tursku proizvodnju brašna. U ukupnoj potrošnji ovog proizvoda u toj državi učestvovali bismo sa svega 1,7 promila, što je tržišno beznačajno učešće", kaže direktor Udruženja "Žitounija" Zdravko Šajatović.Prema njegovim rečima to bi bila vrednost ekvivalentna prosečnom godišnjem bescarinskom uvozu mlinske opreme iz Turske u našu zemlju. Šajatović napominje da je domaće mlinarstvo u sve težoj poziciji jer izvoz brašna u druge države opada, pa bi otvaranje tržišta Turske na osnovu neke vrste reciprociteta bilo korisno za proizvođače i celokupan sektor."APSURDNE" BROJKEU "Žitouniji" smatraju da bi predlog mogao da tema na nekom od narednih sastanaka državnih delegacija dve zemlje o unapređenju ekonomskih odnosa. "Nažalost, brašno ne može da se izvozi u Tursku bez carine. I uopšte da se izvozi jer nije oslobođeno tog nameta, pa nije konkurentno na turskom tržištu", navodi se u saopštenju.Dodaje se i da je nelogično da se u Srbiju iz Turske bez carine uvoze proizvodi visokog stepena obrade u koju spada mlinska oprema, dok brašno iz Srbije, koje spada u niži stešen obrade nije oslobođeno carine."Ako ovaj slučaj prevedemo na jezik konkretnih brojki, situacija je potpuno apsurdna. Uvoz mlinske opreme iz Turske u Srbiju u 2018. i 2019. godini iznosio je oko četiri miliona evra. Istovremeno, Srbija nije izvezla ni kilogram brašna za ljudsku ishranu u Tursku", napominju u "Žitouniji".Šajatović ističe i da su potpuno neosnovani argumenti turske strane da bi uvoz brašna iz Srbije u Tursku ugrozio njihovu domaću proizvodnju.Podsećaju i da je Bosna i Hercegovina 2018. godine, izvezla u Tursku brašno bez carine na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini te dve države. To je kako kažu bila količina od oko 70.000 tona, iako BiH ima skromnu proizvodnju pšenice koja im nije dovoljna ni za sopstvene potrebe."U prvih osam meseci ove godine izvoz brašna je bio znatno manji  - 7.781 tonu, verovatno zato što se sada traži dokaz o domaćem poreklu sirovine", rekao je Šajatović.

Srbija

NALED: Oko 200.000 ljudi u Srbiji ostalo je bez posla u prvom talasu pandemije

Prvi talas pandemije izazvao je oko 200.000 ljudi, osam odsto svih zaposlenih u Srbiji, a neizvesnost na tržištu rada posebno se negativno odrazila na Rome, Romkinje i druge marginalizovane grupe, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).Ministarstvo za rad, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, procenjuje da je od početka pandemije do danas bez posla ostalo tek nešto više od 44.000 ljudi, navodi FoNet.Na konferenciji "Inkluzija - solidarnost i potencijal za razvoj" je najavljeno da će 210 teže zapošljivih osoba dobiti priliku za dodatni angažman kroz "Cash for work" poslove, nalik javnim radovima.Podrška radnom angažovanju predviđena je u Vranju, Pirotu, Aleksincu, Kruševcu, Kragujevcu i Subotici, gde će i oko 300 Roma i drugih osoba iz marginalizovanih grupa pohađati obuke za aktivno traženje posla, kako bi obezbedili svoje dugoročno zapošljavanje."Već nekoliko godina broj Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kreće se oko cifre od 25.000. Mere socijalne pomoći tiču se najsiromašnijih delova stanovništva i romske porodice su najbrojniji korisnici ovog vida podrške", rekla je minitarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.Ambasador Nemačke Tomas Šib smatra je da je pandemija "unela neizvesnost u svakodnevni život lokalnih zajednica" i da su marginalizovane grupe posebno osetljive i trpe "značajne posledice te situacije"."Postoji očigledna potreba za bolje koordiniranim odgovorom lokalnih samouprava kako bi se pomoglo njihovim lokalnim zajednicama, a posebno onima koji su najviše pogođeni trenutnom situacijom", rekao je Šib.Drugi deo projekta "Poboljšanje uslova života Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa u 18 jedinica lokalne samouprave u vreme pandemije COVID-19" obuhvatiće i 3.500 romskih porodica u 18 gradova i opština, koji će biti informisani o merama prevencije i oporavka od koronavirusa.Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović rekla je da, prema zvaničnim podacima, u Srbiji živi oko 150.000 Roma, a da je nezvanično taj broj i do četiri puta viši."Kako bi se ostvarila bolja komunikacija sa romskom populacijom i brže reagovalo na njihove potrebe, plan projekta je da u svakoj od 18 lokalnih samouprava, u saradnji sa Asocijacijom koordinatora za romska pitanja, bude angažovani i obučeni lokalni medijatori, koji će u kontinuiranom radu sa osetljivim grupama raditi na njihovom informisanju i osnaživanju", rekla je Jovanović.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.