Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Pristup informacijama o radu javnih preduzeća u Srbiji „veoma ograničen“

Rezultati poslednjeg istraživanja organizacije Partneri Srbija su još jednom potvrdili da javna preduzeća i društva kapitala u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, ne postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ili postupaju tako što odbijaju zahteve uz obrazloženja da su traženi podaci o radu preduzeća tajni ili poverljivi.Istraživanje je sumirano u analizi “Alternativni izvori zvaničnih informacija o radu društava kapitala i javnih preduzeća” koja je predstavljena javnosti danas na onlajn konferenciji.Na onlajn konferenciji govorili su Slavoljupka Pavlović, iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nenad Kovačević i Rade Đurić autori Analize, kao i Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je 5. februara 2018. godine započelo postupak javnih konsultacija o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i predložilo nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.Jedna od bitnijih izmena koju je sadržao Nacrt odnosi se na izuzimanje pojedinih organa javne vlasti iz primene Zakona.Ova Analiza je, pre svega, usmerena na razmatranje mogućih posledica uključivanja predloženih rešenja iz Pregleda iz 2019. godine u (novi) nacrt Zakona na dostignut nivo transparentnosti društava kapitala u javnom vlasništvu.Cilj Analize je da ukaže na štetnost i posledice koje usvajanje ovako definisanih odredbi može da ima na ostvarivanje prava građana na pristup informacijama od javnog značaja.

Srbija

Inicijativa A11 podnela žalbu zbog raseljavanja u Vinči

Inicijativa A 11 saopštila da Grad Beograd i konzorcijum kompanija Suez, Itochu i Marguerite fond, koji gradi spalionicu otpada na deponiji u Vinči, uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nisu ispunili standarde te banke u pogledu podrške ljudima koji su pogođeni tim projektom, a žive i rade na deponiji. "Grad Beograd se obavezao da će sakupljačima sekundarnih sirovina obezbediti mogućnost za obnavljanje izvora prihoda ukoliko više ne budu mogli da rade na deponiji u Vinči", kaže Marko Vasiljević iz Inicijative A 11.Prema njegovim rečima u ovom slučaju prekršeni su i drugi domaći i međunarodni propisi i standardi koji garantuju pravo na adekvatno stanovanje i zaštitu od prinudnog iseljenja. Upozorava i da bi bez prihoda moglo da ostane između 30 i 40 sakupljača otpada.Navode da su zbog toga podneli žalbu nezavisnom mehanizmu EBRD-a (Independent Project Accountability Mechanism - IPAM), tražeći da se utvrdi da li su preduzete mere sprovedene uz poštovanje socijalne i ekološke politike ove banke. Podsećaju da je zbog izgradnje spalionice otpada sredstvima EBRD-a krajem 2018. godine raseljeno neformalno naselje na obodu deponije u Vinči i tada je deo stanovnika dobio smeštaj u socijalnim stanovima, dok je jedan broj njih praktično ostao bez bilo kakvog alternativnog smeštaja. FOTO: Inicijativa A 11, Deponija u VinčiNOVA POSTROJENJA ZA UPRAVLJANJE TPADOM U VINČI Podseća se da je uglavnom reč o ljudima koji istovremeno i rade na ovoj deponiji kao sakupljači sekundarnih sirovina, većina njih izložena je i riziku od gubitka jedinog izvora prihoda budući da je sredinom ove godine JKP Gradska čistoća jednostrano raskinula ugovor sa njima, čime im je uskraćena dozvola za pristup deponiji. IPAM, kom se Inicijativa A 11 obratila, je interni ali nezavisni mehanizam EBRD-a čiji je cilj da osigura da se projekti koje finansira EBRD sprovode u skladu sa socijalnom i ekološkom održivošću, odnosno kako se navodi u saopštenju Inicijative "Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom EBRD".  Taj mehanizam, dodaje se, može i da uslovi nastavak finansiranja projekta dok se postupanje Grada Beograda i konzorcijuma ne usaglasi sa politikom EBRD-a. "Podsetimo da EBRD nije hteo da nastavi finansiranje pristupnih puteva za most na Adi dok za ljude koji su živeli na trasi ovih puteva u naselju Belvil Grad ne obezbedi odgovarajuće socijalno stanovanje", napominje Vasiljević. Inicijativa A 11 je još jednom pozvala Grad Beograd, konzorcijum  i investitora da kroz pregovore pronađu adekvatno i održivo rešenje za stanovnike raseljenog naselja.

Srbija

Počela rekonstrukcija Beograđanke

Kompanija Marera Properties otpočela je rekonstrukciju Palate Beograd (Beograđanke), u čiju će adaptaciju biti investirano preko osam miliona evra, saopštio je investitor. Planirani radovi odnose se ...

Srbija

Unapredite svoja finansijska znanja

Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje CEFIN organizuje „Virtuelni money meetup“, seriju edukativnih onlajn predavanja o štednji i upravljanju finansijama, u subotu, 28. novembra od...

Srbija

Privredni forum mladih: Sajam omladinskog preduzetništva ove godine održava se onlajn

U okviru projekta "Privreda za mlade – Put mladog preduzetnika" 8. decembra prvi put u virtuelnom obliku održaće se treći "Sajam omladinskog preduzetništva i privrednih potencijala Srbije", saopštio je Privredni forum mladih .Sajam počinje u 11h, a projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta. Održaće se na internet platformi, a preko 50 mladih preduzetnika, privrednika, habova i privrednih inkubatora iz cele Srbije imaće priliku da predstavi svoj rad.Izlagači će biti iz svih krajeva Srbije, pa će posetioci moći da se upoznaju sa privrednim potencijalima naše zemlje, kao i sa uspešnim mladim preduzetnicima koji dolaze iz različitih gradova i okruženja. Oni će govoriti i o poslovnoj klimi u tim gradovima i o tome kako je izgledao njihov razvojni put.Naglašava se da je glavni cilj sajma da se mladi ljudi iz cele Srbije informišu o prilikama za započinjanje sopstvenog poslovanja, pa će sajam biti interaktivnog karaktera. Posetioci će moći da uživo posećuju virtuelne štandove i razgovaraju sa izlagačima, ali i da prisustvuju nizu predavanja, radionica i prezentacija programa podrške.PANDEMIJSKE NEVOLJE RADNIKA: SKUPE MASKE I "DRAGOCENI" DRŽAVNI MINIMALAC (VIDEO) Na sajmu će biti predstavljena i dva dokumenta koja su važna za razvoj omladinskog "Industrijski potencijali za razvoj omladinskog preduzetništva i pokretanje posla u 4 statistička regiona Srbije" i predlog dokumenta "Definisanje termina – mladi preduzetnik". Napominje se da su ti dokumenti nastali u okviru istog programa kao i sajam.Na prethodna dva sajma bilo je 3000 mladih posetilaca, a preko 200 preduzetnika predstavilo je svoje poslovanje.Prisustvo na sajmu je besplatno i kako se naglašava dobrodošli su svi mladi ljudi koji žele da se informišu o mogućnostima da pokrenu sopstveno poslovanje.Sve dodatne informacije u vezi sa manifestacijom mogu da se dobiju putem elektronske pošte na imejl adresi pr@pfm.rs.

Srbija

Udruženje radnika na internetu poslalo primedbe na nove zakone

Stručni tim Udruženja radnika na internetu poslao je svoje primedbe na izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o porezu na dohodak građana, koje je krajem prošle nedelje predložilo Ministarstvo finansija."Oba nacrta su objavljena na sajtu bez poziva na javnu raspravu i obrazloženja, čime je, smatramo, prekršen Poslovnik Vlade. Za eventualne primedbe ostavljen je rok od svega nekoliko dana, čime se takođe krši tačka Poslovnika koja predviđa najmanje 15 dana za dostavljanje predloga, inicijativa i sugestija", navode u Udruženju.Takođe su pozvali Ministarstvo da poštuje sopstveni poslovnik i organizuje javnu raspravu u koju bi uključilo i predstavnike radnika na internetu."Iako se konkretne izmene i dopune ne odnose direktno na radnike na internetu, smatramo da je ovo idealna prilika da se otvori dijalog na koji uporno pozivamo već duže od dve nedelje, otkad smo predali svoje zahteve Ministarstvu finansija", dodaje se u saopštenju. URI je naglasio da je neophodno izmeniti postojeće i doneti nove zakone kojima bi se konačno uredio položaj radnika na internetu, a zatražili su i izuzimanje te kategorije radnika od primene pomenutih zakona do regulisanja njihovog statusa, prava i obaveza. Predloge izmena i dopuna koje su uputili predstavnici Udruženja radnika na internetu dostupni su OVDE i OVDE. 

Srbija

Rad od kuće – privilegija ili kazna?

Autor teksta je Bojan Urdarevći, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.Rad kod kuće sve više postaje uobičajeni način obavljanja rada za veliki broj zaposlenih. Pre novonastale epidemiološke situacije, rad kod kuće bio je izuzetak i rezervisan, uglavnom, za određene intelektualne poslove i retke delatnosti.Zakon o radu Republike Srbije predviđa mogućnost rada kod kuće, kao vrste radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca zato zaposleni koji rade kod kuće ne bi smeli da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca.Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, Zakonom o radu propisani su i dodatni elementi koji ugovor o radu van prostorija poslodavca treba da sadrži, a odnose se na: trajanje radnog vremena, način vršenja nadzora nad radom zaposlenog, korišćenje sredstva za rad za obavljanje poslova koje može da obezbedi poslodavac ili zaposleni, naknada troškova za korišćenje sredstava za rad, itd. Takođe, neophodna je i saglasnost volja zaposlenog i poslodavca da ovakav ugovor žele da zaključe imajući u vidu sve njegove prednosti i nedostatke.Za zaposlenog koji radi kod kuće to znači da poseduje: uslovnu prostoriju za rad, zavidnu samoorganizaciju, da može da usklađuje porodične i radne obaveze, kao i da mu izolovanost prilikom ispunjavanja radnih obaveza i nepostojanje neposrednog kontakta sa ostalim kolegama, ne predstavlja problem.Iz ovoga se vidi da je rad kod kuće jedna složena vrsta rada koja prethodno zahteva ispunjenje niza zakonskih, ali i ličnih uslova na strani zaposlenog i zato ne može svako da radi kod kuće, pa čak i onda kada je posao koji obavlja takav da bi teorijski mogao da ga obavlja van prostorija poslodavca.S obzirom na to da je upućivanje radnika na rad kod kuće u Srbiji bila više epidemiološka, a manje pravna mera, izgubilo se iz vida nekoliko činjenica. Prvo, da i pored toga što su zaposleni "poslati da rade kod kuće" i dalje postoji obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi uslove za rad, vodi brigu o organizaciji rada i sigurnosti zaposlenog, nabavi opremu potrebnu za obavljanje rada, te vodi računa o radnom vremenu i odmorima koje je dužan da obezbedi, u skladu sa odredbama Zakona o radu.Drugo, da se najveći broj zaposlenih koji sada obavljaju rad kod kuće, našao u jednoj novoj, privremenoj i pravno nedovoljno definisanoj situaciji. Novoj, zato što svi ovi zaposleni nikada pre nisu radili kod kuće, pa i ne znaju šta takav rad podrazumeva i šta se od njih sve može očekivati. Privremenoj, jer bi ovakav rad trebalo da traje samo dok traju razlozi za njegovo uvođenje, a u ovom trenutku se čini da će to biti jedan duži vremenski period.Konačno, da je situacija pravno nedefinisana svedoče i mnoga otvorena pravna pitanja u pogledu ovakvog rada. Na primer, nije definisano ko obezbeđuje opremu za rad u slučaju ovakvog rada kod kuće i koliko iznosi naknada za rad zaposlenom, ukoliko za rad koristi svoja sredstva. Nije definisana ni naknada drugih troškova na koje bi zaposleni imao pravo kada radi kod kuće, kao što su troškovi utroška električne energije, vode i ostalih komunalija, pa čak se i pitanje toplog obroka postavlja sve više kao sporno u praksi.S druge strane, ne deluje logično ni rešenje prema kojem jedan određeni broj zaposlenih (ne)radi kod kuće i prima punu zaradu, dok drugi deo dolazi na rad, u povećanom je riziku od zaražavanja i takođe prima punu zaradu. Ovo je posebno značajno, jer je ovakav rad kod kuće za pojedine zaposlene bio plaćeni nerad, a za druge neplaćeni prekovremeni rad. Takođe, u posebnoj situaciji nalazile su se zaposlene žene za koje je rad kod kuće bio posebno otežan, gotovo nemoguć -npr. živi sa suprugom koga je prijavljivala za nasilje u porodici.U cilju kontrole rada svojih zaposlenih koji rade kod kuće, dešavalo se da neki poslodavci prekorače ustavnu garantiju nepovredivosti stana kao specifičnog mesta rada i da dolaze kod svojih zaposlenih i proveravaju da li i kada rade. Naime, radi se o pravu na zaštitu privatnosti, gde poslodavac nema nikakva ovlašćenja, prema ustavu i zakonima da vrši bilo kakvu kontrolu izvršavanja radnih obaveza od strane zaposlenog u njegovom stanu.Naš Ustav u čl. 40. propisuje nepovredivost stana, a to znači da niko ne može bez pisane odluke suda, osim ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne ili ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu, da uđe u tuđi stan protiv volje onoga ko tu stanuje.Na kraju i pitanje povrede na radu kod ovakvog rada nije zakonom regulisano, a trebalo bi da bude. Jedno od rešenja je da su zaposleni i poslodavac zajedno odgovorni za obezbeđivanje bezbednih i zdravih uslova rada u slučaju rada van prostorija poslodavca. Sve ovo, između ostalog, dovelo je do toga da su radni sati u Srbiji u drugom kvartalu 2020. godine opali za 14.8 procenata prema studiji Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj o uticaju COVID-19 na svet rada u Srbiji. Dakle, postojeće zakonske norme koje ovu oblast regulišu su nepotpune i stoga je vrlo važna reakcija zakonodavca ili socijalnih partnera koji bi kroz kolektivne ugovore mogli da regulišu određena otvorena pitanja u pogledu rada kod kuće.Sve se manje čini izvesnim da će doći do povratka na "staru normalnost" jer se ova, nova, pokazala kao ekonomski efikasnija, barem za one poslodavce koji mogu uspešno da posluju na daljinu. Rad kod kuće očigledno je došao da ostane, a ne da nestane i samim tim, moramo ga prihvatiti kao realnost, za koju tek treba da se pripremimo.o.Tekst je napisan u okviru projekta "Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji" koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa Fondacijom Centar za demokratijua uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Кraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Кraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju. Fondacije Centar za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.  

Srbija

Falsifikovana roba uvek nađe kupca, pandemija joj nije prepreka

Pandemija korona virusa se nije negativno odrazila na tržište falsifikovane robe, pa se nastavilo sa prodajom falsifikovane garderobe, prehrambenih proizvoda i alkoholnih pića, proizvoda za ličnu higijenu, pa čak i lekova, pišu Biznis i finansije.Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična. Najčešće se kopiraju citostatici, antibiotici i antidepresivi, a falsifikatori dobro zarađuju i na preparatima za potenciju ili mršavljenje. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ukazuju da, pored lekova, najveći rizik za potrošača predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi i igračke za decu."I pored svakodnevnih upozorenja kupcima da ne kupuju robu od sumnjivih prodavaca, i dalje se dešava da mnogi svesno kupuju flasifikovanu robu, koja je ne samo prevara za džep već može ugroziti zdravlje, posebno dece“, rekao je za „Biznis i finansije, predsednik NOPS-a Goran Papović.On tvrdi da falsifikovane robe ima na pijacama i ulici, ali i na legalnim prodajnim mestima, poput skupih butika, pa se kako objašnjava potvrdilo da pandemija nije umanjila promet takvih proizvoda. Prema Papovićevim rečima situacija neće biti bolja dok ne bude više inspektora i više novca za udruženja koja se bave zaštitom potrošača.On podseća da je pre četiri godine NOPS tražio osnivanje posebnog fonda za zaštitu potrošača i bezbednost proizvoda, ali da je taj predlog i dalje "mrtvo slovo na papiru".U BUDŽET UPLAĆENO 2,5 MILIONA EVRA PRIHODA OD ZAPLENJENE ROBE BELA I CRNA LISTA PRODAVACAU NOPS-u podsećaju i da su kreirali "belu" i "crnu" listu prodavaca, kao pomoć potrošačima pri kupovini."Samo ako kupuje od prodavca sa "bele" liste, kupac može da bude siguran da će ostvariti svoja prava ukoliko roba po kvalitetu ili ceni ne odgovara onome što je naručio", naglasio je Papović.Carinici su u 2020. godini zadržali više od pola miliona različitih artikala za koje se sumnja da povređuju neko od prava intelektualne svojine. Podaci Uprave carina Srbije pokazuju da se najčešće radi o obući, odeći, galanterijskim proizvodima (tašne, rukavice, šalovi, kape), kozmetičkim i parfimerijskim proizvodima, kao i prehrambenim proizvodima.Kada se utvrdi da je povređeno neko od prava intelektualne svojine, falsifikovana roba se uništava, dok originalna švercovana roba može da se proda na javnim licitacijama.TOKOM PANDEMIJE POJAČAN NADZOR"Krivotvorena roba mora biti isključena iz trgovinskih tokova, jer povređuje pravo nosilaca intelektualne svojine i pričinjava štetu legalnim proizvođačima i distributerima. Takva roba može nositi rizike za zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika", napominju u Ministrastvu trgovine čiji Sektor tržišne inspekcije ima ovlašćenje da kontroliše robu u prometu za koju se sumnja da je falsifikat.U 2020. godini sa tržišta je povučeno više od 57.000 komada robe kojom se povređuje pravo intelektualne svojine.Zaplenjena falsifikovana roba se čuva u magacinima koje nadzire tržišna inspekcija. Prema njihovim podacima, za vreme pandemije je zbog zabrane kretanja, a kasnije i opreza kupaca, smanjen promet falsifikovane robe u maloprodajnim objektima."U tom periodu, tržišna inspekcija je pojačala nadzor nad prodajom robe preko društvenih mreža. Inicijativa za pokretanje internet istrage može da potekne i od potrošača ili nosioca prava intelektualne svojine", navode u Ministarstvu trgovine.

Srbija

Povoljne kredite za spas turizma i ugostiteljstva dobijale i marketinške agencije

Veoma povoljne kredite u okviru programa podrške za održavanje likvidnosti usled pandemije namenjene turizmu, ugostiteljstvu i putničkom saobraćaju dobijale su i marketinške agencije, kao i firma koja se bavi trgovinom tehnikom i muzičkom opremom.Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva privrede usvojila je Program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID-19.Međutim, novac namenjen turizmu, ugostiteljstvu i putničkom saobraćaju dobijale su i kompanije koje se bave reklamnim sadržajem, kao i kompanija „Sky Solutions“ koja trguje tehnikom i muzičkom opremom.Jedno od tih preduzeća je i „McCann“ preduzeće za marketing i tržišne komunijacije koje je dobilo kredit u iznosu od 10 miliona dinara, a „Sky Solutions“ kompanija dobila je kredit u iznosu od 30 miliona dinara.Zajedno sa njima, za marketinške kompanije i ostale firme koje se ne bave turizmom, ugostiteljstvom ili saobraćajem za sada je izdvojeno oko 50 miliona dinara.Prema Uredbi o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije, određena je lista pretežnih šifara delatnosti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja.Međutim, pored očekivanih delatnosti koje se mogu odnositi na turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj, nalazi se i broj delatnosti koje nisu usko povezane sa ovim sektorom.Pa se tako na listi nalaze i delatnosti reklamnih agencija (šifra delatnosti 7311), izvođačka umetnost (šifra 9001), druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti (šifra 9002), pa i delatnosti smeštajnih ustanova s medicinskom negom, odnosno starački domovi (šifra 8710).

Srbija

Vlada Srbije predložila povećanje neoporezivivog dela zarade

Vlada Srbije predlaže smanjenje poreskog opterećenja zarada, pa je planirado da njihov neoporezivi deo umesto 16.300 bude 18.300 dinara od početka naredne godine, navodi se u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu. Napominje se da se gubitak prihoda opšte države na osnovu te mere u 2021. godini procenjuje na oko 8 mlijardi dinara. Dodaje se da je direktan gubitak budžeta procenjen na 1,3 mlijardi dinara, gubitak lokalnog nivoa vlasti na 4,1 milijardu, a ostatak se odnosi na prihode fondova obaveznog osiguranja.Ocenjuje se da direktan uticaj na prihode državnog budžeta nije značajan, ali se preko rashodne strane, putem transfera drugim nivoima vlasti odražava na rezultat. Očekuje se da mera u narednoj godini smanji poresko opterećenje prosečne neto zarade za 0,5%. POREZ NA DOHODAKVlada Srbije navodi da je porez na dohodak projektovan u iznosu od 73,3 milijarde dinara, kako i da je on 10,2% veći u odnosu na procenjeni iznos u 2020. godini. Dodaje se i da učešće poreza na dohodak u 2020. godini iznosi 5,5% u ukupnim budžetskim prihodima i raste u odnosu na prethodnu godinu. Naglašava se da je rast uslovljen odlaganjem uplate poreskih obaveza iz 2020. godine i njihovim prenošenjem u 2021. godinu.OBEĆANJA ZA 2020: VEĆI MINIMALAC, VEĆI NEOPOREZIVI DEO, MANJI DOPRINOSI ZA PIO

Srbija

Udruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalce

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" smatra da su predloženim izmenama Zakona o fiskalizaciji, po kojima obveznik fiskalizacije "svako" ko plaća porez na prihod od samostalne delatnosti, preširoki, odnosno da obuhvataju i obveznike-paušalce."Oporezivanje metodom paušalno utvrđene osnovice ima za cilj da smanji administrativni teret te kategorije obveznika dokle god ne pređu zakonom propisan godišnji prihod (od šest miliona dinara). Fiskalizacijom paušalno oporezovanih obveznika se anulira obesmišljava sistem paušala i nameće opterećenje kategoriji obveznika koju pretežno čine fizička lica koja samostalno obavljaju delatnost", navodi se u saopštenju tog udruženja."Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" dodaje da Zakon o fiskalizaciji ima veliki uticaj na uslove poslovanja privrednika, zbog čega je potrebno produžiti rok za analizu i komentare male privrede, a zatim omogućiti detaljnu javnu raspravu na temu ovog i drugih zakona koji su u pripremi.Smatraju i da član 6. predloga zakona, koji se tiče obaveznog izdavanja fiskalnog računa za primljeni avans koji predstavlja neki depozit ili rezervaciju ne podrazumeva dokument kojim bi se poništio taj fiskalni račun ako se avans/depozit vraća davaocu?"Zakon je nedorečen i stiče se utisak da ostavlja široka diskreciona ovlašćenja ministru finansija. Zašto ga ne urediti odmah kroz sam zakon?Na primer, član 12. predviđa zabrana vršenja delatnosti u trajanju od 15 dana u slučaju neslaganja između izveštaja kase i stvarnog stanja u visini do 10.000 dinara, što ocenjuju kao nesrazmernu štetu za privrednika, a samim tim i za budžet."Smatramo da je zatvaranje kontraproduktivno ako je u pitanju prvi prekršaj norme. Trebalo bi bliže urediti način nadzora i možda čak predvideti obavezu kontrolnog organa da kontrolu beleži video zapisom. Zabrana vršenja delatnosti treba da bude poslednja mera koja se koristi, posle savetovanja i edukacije, jer u suprotnom ona odaje utisak sredstva reketiranja, zastrašivanja i u ne retkim slučajevima maltretiranja privrednika", ocenjuju u udruženju.Dodaju i da članovi 15. do 18. predloga zakona ne definišu jasno kaznene odredbe, već da paušalno određuju visinu prekršaja."Na primer, kazna od 300.000 dinara je i za onog koji nije evidentirao jedan fiskalni račun (što može biti diskutabilno jer imamo situacije da su inspektori tvrdili da račun nije izdat ako im nije uručen i slično) i onaj koji nije evidentirao 101 račun. Kaznene odredbe treba da budu pravedne. Definisati prekršaj jasnije i razdvojiti suštinske prekršaje od nenamernih grešaka", zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Od nove godine lakše zapošljavanje u javnom sektoru

Od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnici javnih sredstava moći će da zapošljavaju na neodređeno i određeno vreme bez posebnih dozvola i saglasnosti Vlade Srbije, piše između ostalog u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.Tako će na primer broj novih radnika u nekom preduzeću moći da bude do 70% u odnosu na broj onih kojima je prestao radni odnos u prethodnoj kalendarskoj godini.O broju novih radnika koji prelazi to ograničenje, kako se dodaje odlučivaće telo Vlade Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.Izuzetno od stava 1. ovog člana,  telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnih može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan.Zapošljavanje će moći da se realizuje ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.PRAVILA ZA PRIVREMENO ZAPOŠLJAVANJEKako se dodaje u predlogu zakona, od 1. januara ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), ljudi angažovanih na osnovu ugovora o delu, privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, ili preko agencije za privremeno zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava, ne može da bude veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme.Izuzetak će važiti ako postoji saglasnost Vlade Srbije .U ograničenje se ne ubrajaju zaposleni koji su na zameni, ili koji su radno angažovani posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, putem javnih radova, u cilju dodatnog obrazovanja ili obuke.Izuzetak su i kako se dodaje zaposleni na realizaciji projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili donacijama i slično.

Srbija

Izmene zakona predviđaju desetak novih taksi, izmene postojećih

Izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji će se sutra naći na dnevnom redu Narodne skupštine, predviđaju uvođenje više novih taksi, kao što je ona za isprave koje stavljaju ili overavaju javni beležnici.Takse će se naplaćivati i na izvršne odluke koje notari donose, a tiču se postupka upisa u registar nepokretnosti i vodove, jer se ova javna ovlašćenja koja su ima zakonom poverena ne smatraju postupkom koji se vodi po službenoj dužnosti.Taksu će se plaćati za izdavanje licence za predavača/ispitivača prve pomoći, za pristup podacima katastra nepokretnosti putem inetrneta-uvid u bazu podataka do 20 puta mesečno, kao i za polaganje stručnog ispita za licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica iz oblasti sperčavanja pranja novca i finansiranja terorizma.Uvodi se taksa za davanje saglasnosti za obavljanje granične carinske kontrole van carinskog područja, izlaskom na teren ovlašćenog službenika za vazdušni i vodni saobraćaj, takse za istraživanje geotermalnih resursa i za inžinjerskogeološka-geotehnička istraživanja, kao i za probni rad rudarskih objekata.Pored toga uvodi se i taksa za zahtev za odobrenje eksploatacionog prostora i količinu rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa, taksa za zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje nove zdravstvene tehnologije (koja se po prvi put uvodi za korišćenje na teritoriji Republike Srbije) i taksa za zahtev za upis u registar proizvodjača aktivnih supstanci.Povećan iznos naplaćivaće se na takse za davanje saglasnosti za naknade po osnovu autorskih i srodnih prava.Sa druge strane, smanjiće se iznos taksi za zahtev za brisanje iz registra javnih skladišta za poljoprivredne proizvode, za 30 odsto će biti niže propisane taksie  za obuku lica za vršenje poslova privatnog obezbedjenja prilikom obnove ovlašćenja, a za 15 odsto pojeftinjuju takse na zahteve za izdavanje žigova, upis prenosa prava i licence, kao i za patente.Pojeftinjuju i takse za davanje mišljenja o identifikaciji robe (utvrdjivanje da li je za konkretnu robu potrebna dozvola), i onih za utvrđivanje i overu geotermalnih resursa (iz razloga podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije).Dodatno, ujednačavaju se takse za prijavu/rešenje za upis u registar, evidenciju ili imenik svih nosilaca pravosudnih profesija (stalni veštaci ili tumači, javni izvršitelji i njihovi zamenici, posrednici, javni beležnici).Izmenjene su, usklađene i uvedene i nove takse za mnoge usluge iz domena poljoprivrede i šumarstva, a tiču se zdravstvenih pregleda matičnjaka, registracije sredstava za zaštitu bilja, za postupak kontrole hrane za životinje biljnog porekla pri uvozu, za obavljenje delatnosti veterinarskih apoteka i upis u registar obavljanja delasnosti, promene namene šumskih zemljišta, itd,Novim zakonom ukinule bi se takse za prijavu za vršenje obuke pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, kao i za prijave za obuku i polaganje stručnog ispita za rukovodioce akcija gašenja požara, ali i takse na zahtev za tehničko regulisanje saobraćaja na magistralnom i regionalnom putu.Predlogom zakona se uređuje i način plaćanja taksenih obaveza koje su nastale, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona.Takođe, navodi se da danom stupanja na snagu ovog Predloga zakonaprestaju da važe odredbe podzakonskih akata na osnovu kojih je vršena naplata troškova postupanja organa.

Srbija

Covid-19 nesrazmerno jače utiče na žensko preduzetništvo

Covid-19 pandemija nesrazmerno je uticala na žene širom sveta - zapanjujućih 87% žena vlasnica firmi kaže da su pogođene negativnim uticajima. Velika zastupljenost u sektorima koji su najteže pogođeni ekonomskom krizom, izražen digitalni jaz među polovima u sve virtualnijem svetu i sve veći pritisci odgovornosti za brigu o deci, samo su neki od faktora koji su žene učinili posebno ranjivima.U rešavanju problema ove izražene nejednakosti i ispunjavanja punog potencijala žena u poslovanju, rezultati studije Mastercard Index ženskog preduzetništva (MIWE) 2020 predstavljaju uverljiv razlog za ciljanu izgradnju najboljih rodno specifičnih politika na međunarodnom nivou.Rodno ciljane politike pokreću uspeh ženskog preduzetništva Već četvrtu godinu zaredom, MIWE ističe ogroman društveno-ekonomski doprinos ženskog preduzetništva širom sveta, takođe pruža i uvid u faktore koji pokreću i sprečavaju njihov napredak. Kroz jedinstvenu metodologiju - oslanjajući se na javno dostupne podatke vodećih međunarodnih organizacija, poput OECD-a i Međunarodne organizacije rada - MIWE 2020 formira globalnu rang listu o napretku žena u poslovanju u uslovima pre pandemije u 58 ekonomija, što predstavlja gotovo 80% ženske radne snage.Najbolje rangirana zemlja u MIWE 2020 studiji je najbolji primer rodno specifičnih mehanizama podrške koji daju brze i značajne rezultate. Po prvi put u istoriji MIWE istraživanja, Izrael je na vrhu lestvice najboljih zemalja na svetu za žene preduzetnice, napredujući sa 4. mesta u 2019. S ambicijom da se udvostruči broj preduzetnica u roku od dve godine, uspeh Izraela vođen je fokusiranom institucionalnom podrškom malim i srednjim preduzećima – njihova "Podrška malim i srednjim preduzećima" katapultirala se sa 42. mesta u 2019. na 1. u 2020. Slično tome, Švajcarska je napredovala sa 11. mesta u 2019. na sveukupno 3. mesto u 2020., a što je podstaknuto naglim poboljšanjem podrške vlade malim i srednjim preduzećima (porast od 37% u odnosu na 2019. godinu) i rezultirajućim rastom kulturnih percepcija o preduzetništvu (rast od 45% u odnosu na 2019. godinu).Covid-19 je doneo prepreke, ali je stvorio i prilike MIWE 2020 takođe pruža inicijalnu analizu posledica Covid-19 za poslovne žene i predstavlja efikasne politike podrške. Iako se razlikuju od zemlje do zemlje, one koje se pokazuju najučinkovitijima uključuju ekspanzivne mere pomoći za mala i srednja preduzeća - od subvencija za plate, programe izuzeća ili odlaganja plaćanja, ograničavanja poslovnih kamatnih stopa i marži, do državnih subvencija za održavanje likvidnosti, kao i državne programe podrške za brigu o deci.Ono što je najvažnije, izveštaj daje optimistične izglede za budućnost preduzetnica. Ukazuje na to da bi pandemija mogla biti katalizator za eksponencijalni napredak žena u poslovanju, kao i prilika da se koriguju prisutne predrasude od strane donosioca odluka kroz rodno specifične inicijative i podršku. Izveštaj napominje da su implikacije ovih zapažanja duboke. Dalje pokazuje i neiskorišćenu vrednost žena kao vođa i, ključno, naglašava ulogu pandemije u ubrzavanju progresivnih rešenja. Iskorišćavanje ove pokretačke sile i zagovaranje rodno specifičnih inicijativa biće presudno za ostvarenje potencijala žena i postepeno smanjenje globalnih gubitaka u iznosu od 172 triliona dolara (prema podacima Svetske banke) zbog razlika u zaradi između žena i muškaraca tokom celokupnog radnog veka.Posvećenost kompanije Mastercard ka ubrzanju inkluzijeJelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard, rekla je: „Kriza će uvek otkriti ranjivosti u sistemu, a Covid-19 je to učinio u velikoj meri. Videli smo zapanjujući opseg nejednakosti s kojim se žene suočavaju u poslu. Ali za razliku od bilo kojeg drugog ekonomskog pada, Covid-19 je takođe otvorio put za značajan napredak i videli smo šta možemo postići kada se postave prioriteti. Međutim, jesmo li dovoljno hrabri da iskoristimo priliku, prihvatimo podatke podcrtane u MIWE 2020 i ponašamo se u skladu s tim? Ili ćemo se držati neuspelog sistema i omogućiti pandemiji da umanji dosadašnji napredak? Ovo su krucijalna pitanja koja donosoci odluka moraju imati u prvom planu dok planiraju put ka ekonomskom oporavku."Kroz MIWE studiju, kompanija Mastercard je posvećena pružanju temeljnih informacija koje vladama, kompanijama i pojedincima omogućavaju da preduzmu presudne korake u primeni ciljane rodno specifične podrške što bi rezultiralo većom rodnom jednakošću u svetu rada. Ovaj godišnji izveštaj daje dodatnu komponentu široj misiji da se radi na unapređivanju statusa isključenih i ugroženih. Mastercard je 2020. godine proširio svoju posvećenost uspostavljanju finansijske inkluzije širom sveta, obećavši da će do 2025. godine u digitalnu ekonomiju uvesti ukupno milijardu ljudi i 50 miliona mikro i malih kompanija. Kao deo ovog napora, direktni fokus će biti na pružanju rešenja za 25 miliona žena preduzetnica koja im mogu pomoći u razvoju poslovanja i to kroz niz inicijativa koje ukrštaju finansiranje, mentorstvo i razvoj inkluzivnih tehnologija. Preuzmite izveštaj Mastercard Index ženskog preduzetništva 2020 i prateći materijal ovde. Pročitajte više o našim naporima da angažujemo, omogućimo i osnažimo žene ovde.

Srbija

Srbija na zaštitu životne sredine prošle godine potrošila oko 42 milijarde dinara

Ukupni troškovi za zaštitu životne sredine u 2019. godini iznosili su 42,3 milijarde dinara, što je za 10,7 odsto više nego prethodne godine, navodi Republički zavod za statistiku.U strukturi ukupnih troškova za zaštitu životne sredine učešće investicija za zaštitu životne sredine iznosilo je 27,4 odsto, dok su tekući izdaci imali učešće od 72,6 odsto.Najveći udeo u strukturi investicija za zaštitu životne sredine u 2019. godini bio je za upravljanje otpadom i iznosio je 37,0 odsto, odnosno 4.2 milijarde dinara.Tekući izdaci za zaštitu životne sredine u 2019. godini iznosili su 30,7 milijardi dinara, odnosno 67,5 miliona dinara manje nego u prethodnoj godini.Najveći udeo u strukturi tekućih izdataka za zaštitu životne sredine u 2019. godini bio je za upravljanje otpadom ‒ 71,6 odsto, odnosno 22 milijarde dinara.U strukturi investicija za zaštitu životne sredine u sektorima industrije udeo za prevenciju zagađenja životne sredine iznosio je 13,7 odsto (820,6 miliona), dok su investicije za tretman nastalog zagađenja iznosile 86,3 odsto (5,1 milijarda dinara).U 2019. godini, učešće troškova za zaštitu životne sredine u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 0,8 odsto.

Srbija

Nove mere protiv pandemije važe od sutra ujutru

Na preporuku Kriznog štaba Vlada Srbije usvojila je nove mere u borbi protiv širenja koronavirusa, koje će na snagu stupiti sutra ujutru i važiće deset dana. One između ostalog podrazumevaju i skraćenje radnog vremena do 18 časova u svim restoranima, kafićima, barovima, tržnim centrima.Kako je ranije naglasio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, nastaviće da rade apoteke, pumpe i "ona mesta koja nisu u riziku".Biće obavezno korišćenje maske u zatvorenom prosoru, ali i na otvorenom i to na mestima gde ne može da se spreči kontakt ili gde ima više ljudi od broja koji je propisan. To se odnosi kako je naglašenona pešačke zone ili raskrsnice.Zabranjena su i sva javna okupljanja više od pet ljudi, u zatvorenom i na otvorenom prostoru.UNIJA POSLODAVACA I PRIVREDNA KOMORA UPUTILE VLADI PREDLOG NOVIH MERA ZA PODRŠKU PRIVREDI KO JE IZUZET OD NOVIH MERA?Od ove mere zabrane okupljanja su, kako se navodi, izuzete su radne organizacije, škole, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu, minimum četiri kvadratna metra po osobi.Još jedna od mera je da se svima koji to mogu, omogući da rade od kuće."Tako će se sprečiti kontakti u radnim jedinicama, a rasteretićemo i gradski prevoz", kaže Lončar.Prema njegovim rečima biće pojačan i broj vozila u javnom saobraćaju.Naglasio je da autobusi javnog prevoza koji budu popunjeni 50 odsto svog kapaciteta, neće primati nove putnike, niti će se zaustavljati na stanici.Naglašava se da će se poštovanje novih mera samoizolacije i karantina strogo kontrolisati.

Srbija

Država planira gotovo 15 milijardi za subvencionisanje kompanija

Za subvencije privatnim preduzećima u predloženom budžetu za 2021. godinu namenjeno je ukupno 14,9 milijardi dinara, a sredstva su, između ostalog, namenjena za sprovođenje ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i Fijata i ugovora o osnivanju Er Srbije, piše 021.rs.Ta sredstva predviđena su u razdelu Ministarstva privrede kao ulaganja od posebnog značaja.Za izmirenje preuzetih obaveza po ugovorima o dodeli sredstava za direktne investicije subvencije su namenjene za Džonson elektrik Niš, Kromberg i Šubert Kruševac, Eseks Zrenjanin, ZF Srbija Pančevo, MTU Beograd, Henkel Srbija Beograd, Linglong Zrenjanin, Planinku Kuršumlija, Hemijsku industriju Nevena Beograd i druge.Sredstva za subvencije su, kako se precizira, namenjena za izmirenje preuzetih obaveza iz Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija.U predloženom budžetu ne navode se konkretni iznosi subvencija za svako privatno preduzeće kome su ta sredstva namenjena.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.