Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Pametna vrata za prevenciju širenja korona virusa

Kompanija Alumil, najveća grupacija za ekstruziju aluminijuma u Jugoistočnoj Evropi, osmislila je i proizvela Smart Gate ulazna vrata, pametno rešenje za prevenciju širenja korona virusa.Smart Gate predstavlja veliku inovaciju u oblasti zdravstvene prevencije, naročito u trenutnim okolnostima pandemije, a njen značaj je prvi prepoznao MediGroup - najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji i regionu. U Opštoj bolnici MediGroup, Specijalnoj bolnici za oftalmologiju - Miloš klinici, Specijalnoj ginekološkoj bolnici sa porodilištem - Jevremovoj i domovima zdravlja, postavljeno je osam uređaja za beskontaktno merenje temperature.Smart Gate uređaj vrši beskontaktno merenje temperature, bez zračenja, sa visokom preciznošću i neprekidnim, nesmetanim prolaskom.  Novi proizvod kompanije Alumil štiti mesta sa velikim brojem ljudi poput domova zdravlja, radnih mesta, tržnih centara, mesta masovnih okupljanja i mesta gde se održavaju različite manifestacije, vršeći vrlo brzo, precizno i beskontaktno merenje temperature ljudi kako bi se sprečilo moguće širenje infekcije COVID-19. U praksi to znači da se svake sekunde može obaviti jedno merenje temperature sa mogućim odstupanjem u preciznosti od 0,20 C, što odgovara i kućnim beskontaktnim toplomerima koji se trenutno koriste za merenje temperature u ustanovama svih vrsta. Automatizacija ove obavezne preventivne procedure umnogome će olakšati rad MediGroup medicinskog kadra, uz istovremeno smanjenje rizika izloženosti zaposlenih koji su ručno obavljali merenje temperature.Alumil i MediGroup, lideri u svojim oblastima na domaćem tržištu, proširili su svoje partnerstvo koje za cilj ima zdravstvenu prevenciju zaposlenih, te će svih 350 zaposlenih kompanije Alumil u narednom periodu biti korisnici MediGroup usluga.

Srbija

Svega petina Beograđana bi pristala na vakcinaciju protiv COVID-19

Svega petina zdravih stanovnika glavnog grada Srbije i nešto više od dve petine onih sa nekim hroničnim oboljenjem spremni su da se vakcinišu protiv Kovida -19, pokazalo je istraživanje Američke privredne komore koje je urađeno u saradnji sa Ekonomskim Institutom i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Nezadovoljavajući odnos prema vakcinisanju pokazuju i podaci o imunizaciji protiv sezonskog gripa tokom deset godina. Na početku se vakcinisala skoro trećina stanovništva starijeg od 65 godina, ali samo 15% zdravstvenih radnika. Nakon deset godina, udeo najstarijih među vakcinisanima je pao na 14%, a zdravstvenih radnika na 11%.Nešto manje od polovine građana Beograda (45%) još nije odlučilo da li bi se vakcinisali kada vakcina protiv Kovida-19 bude dostupna na našem tržištu. Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko 9% građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine.Rezultati su međutim nešto drugačiji kod građana koji imaju neko hronično oboljenje. Vakcinisalo bi se njih 42% , dok je 36,6% i dalje neodlučno, 14,2% ne želi da se vakciniše protiv Kovida-19, dok će 6% Beograđana koji boluju od neke hronične blesti doneti odluku o tome kad saznaju ko je proizvođač vakcine.Istraživanje je sprovedeno krajem septembra za potrebe studije "Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije COVID-19 u periodu 2020-2021". FEJSBUK ZABRANJUJE OGLASE KOJI ODVRĆAJU OD VAKCINISANJA BRINE PAD IMUNIZACIJEU istraživanju se ističe da vakcinacija kao najefikasnija mera prevencije dobija na važnosti u periodu pandemije i upozorava se na nepovoljne trendove u imunizaciji stanovništva u Srbiji.Primer imunizacije protiv sezonskog gripa pokazuje da su u poslednjih deset godina ostvareni zadovoljavajući rezultati u sezonama 2008/09. i 2009/10. kod imunizacije populacije starije od 65 godina, ali je nakon toga situacija u poređenju sa Evropskom unijom dosta lošija.Tokom sezone 2008/09. vakcinisano je 27% stanovništva starijeg od 65 godina, a naredne 2009/10 gotovo trećina (32%). Međutim, u sezoni 2016/17. taj udeo pao je na 14% stanovništva starijeg od 65 godina.Trend je još nepovoljniji kod vakcinacije zdravstvenih radnika protiv sezonskog gripa, jer je na početku posmatranog perioda vakcinisano 15% njih, ali posle deset godina udeo onih koji su se vakcinisali pao je na 11% od ukpnog broja zdravstvenih radnika.NAJVEĆI JE OTPOR PREMA MMR1 VAKCININajnoviji podaci o opštoj imunizaciji stanovništva tokom prvih šest meseci 2020. godine, takođe nisu ohrabrujući. Obuhvat redovnim vakcinama je niži od istog perioda prethodnih godina i to u rasponu od 5% do 12%, u zavisnosti od tipa vakcine. Najniži obuhvat, 38,2% je za MMR1 vakcinu, navodi se u studiji.U Američkoj privrednoj komori apeluju na hitno i sveobuhvatno jačanje poverenja u programe imunizacije, a naglašava se i da je potrebno obezbediti kapacitete za distribuciju vakcina različitih proizvođača.Navodi se da je željeni obuhvat vakcinacije od 60 do 70% stanovništva.

Srbija

Švedska Embracer Group kupila domaći studio Mad Head Games

Embracer Group AB iz Švedske zvanično je izvršila akviziciju 12 novih studija, među kojima se našao i srpski Mad Head Games, prenosi portal Netokracija.Mad Head Games i njegov tim od 130 zaposlenih u kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu pridružuju se Embracer Grupi (koja je ranije poslovala kao THK Nordic and Nordic Games Publishing) i to preko njegovog izdavača Sabre Interactive. "U Embracer-u smo prepoznali moćnog saveznika koji deli našu strast i stratešku viziju, omogućavajući nam da otvorimo nove, uzbudljive prilike koje će nam pomoći da postanemo vodeći AA+ developer u regionu", izjavio je Nenad Tomić, suosnivač Mad Head Games-a.Mad Head Games će kako je naglašeno i dalje raditi kao nezavisni studio igara, uz kontinuirano vođstvo svoja tri osnivača iz Srbije.GEJMING INDUSTRIJA IMALA JOŠ JEDAN SJAJAN MESEC U JUNU SPISAK STUDIJA KOJE JE KUPILA ŠVEDSKA GRUPAPored srpskog gejming studija u okviru švedske grupe od sada će poslovati  Thinking Ape Entertainment iz Kanade (zapošljava 82 ljudi), Nimble Giant Entertainment iz Argentine (75 zaposlenih).Od firmi iz Evrope tu su Snapshot Games u Bugarskoj (65 radnika), 34BigThings iz Italije (28 zaposlenih), Zen Studios iz Mađarske (65 zaposlenih), IUGO Mobile Entertainment iz Kanade (86 radnika), Purple Lamp Studios iz Austrije (38 ljudi), Kuantic Lab iz Rumunije (390 ljudi), Coffee Stain North (22 zaposlena), Fliing Vild Hog iz Poljske (260 zaposlenih) i Tihe igre iz Engleske (30 zaposlenih).Studio iz Srbije je jedan od najvećih, pa se ocenjuje da će akvizicija doneti nove benefite za studio Mad Head Games. Napominje se da će jedanaest studija i PR agencija doneti najmanje 1.273 novih zaposlenih u rastuće redove te grupe, kao i da će sve to će uticati na povećanje zaposlenih na preko 5.000 osoba, piše VentureBeat.Što se tiče tehnologije, Mad Head Games će nastaviti svoj put ka potpunom fokusu na Unreal core igre i tako se truditi da postane lider u regionu jugoistočne Evrope u domenu AA+ core naslova. Embracer čije je sedište u švedskom Karlstadu saopštio je da trenutno radi 135 projekata igara, u poređenju sa 118 u maju mesecu.Grupa je prodajom akcija 8. oktobra prikupila čak 661 milion dolara u gotovini što govori i o njenoj snazi. Kompanija očekuje i da joj trinaest novih studija do 31. marta 2022. godine donese između 100 i 120 miliona dolara, od čega bi čist profit bio oko 50 miliona dolara.

Srbija

„Savski nasip“: Pukotina na rečnom bedemu u Bloku 45

Na sredini bloka 45 u Novom Beogradu vidi se velika pukotina celom visinom rečnog nasipa prema blokovima i zgradama, kod porušenih stepenica. "Izgleda vrlo zabrinjavajuće. Molim vas da prijavite nadležnima. Prijavićemo i mi, međutim verujemo da će više poziva podstaći na reakciju", navodi se na fejsbuk grupi "Savski nasip".U tekstu je naveden i kontakt Javnog preduzeća "Srbijavode", koje je nadležno za upravljanje vodotokovima.

Srbija

Novi vlasnik Beograđanke kupuje i nekretnine BIGZ-a?

BIGZ Publishing ad sazvao je vanrednu sednicu skupštine za 10. decembar na kojoj će se odlučivati o prodaji imovine velike vrednosti beogradskoj firmi MPP Bigz, objavljeno je na Beogradskoj berzi.Predlaže se prodaja dela koji ovo akcionarsko društvo ima u poslovnoj zgradi u Bulevaru Vojvode Mišića 17 u Beogradu, zgrade Ekspedicije na istoj lokaciji, kao i prava korišćenja na više katastarskih parcela.MPP Bigz osnovan je početkom aprila ove godine, a jedini član ovog društva sa ograničenom odgovornošću je kiparski MPP Bigiz CY Limited iz Nikozije.BIGZ Publishing je trenutno u vlasništvu Nove školske knjige koja ima 76,7 odsto akcija, državni Akcionarski fond takođe poseduje 4,3 odsto akcija, dok je ostatak u vlasništvu fizičkih lica.Akcionarima će biti predloženo i utvrđivanje vrednosti akcija ove kompanije, navodi se u pozivu za vanrednu sednicu skupštine.Zgrada BIGZ-a sagrađena je 1937. godine kao objekat Državne štamparije i nekada je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. Sada se na 25.000 kvadrata nalaze muzički studiji, likovni ateljei, radio stanica, kao i kulturni centar.

Srbija

Kruševac: Fabrika auto-kablova planira da proširi proizvodnju

Kompanija iz Nemačke "Kromberg&Schubert" koja već dve godine posluje u Kruševcu, planira da proširi svoje poslovanje. To podrazumeva nabavku opreme i zapošljavanje novih radnika, saopšteno je nakon sastanka predstavnika te kompanije sa predstavnicima lokalne samouprave."Ono što je aktuelno u ovom trenutku, a svedoči o razvoju ove kompanije je usvajanje novog programa proizvodnje kompletnog kablovskog snopa za automobil marke porše karera", navodi se u saopštenju. Takođe, dodaje se da će se od naredne godine raditi i za nov model škode fabije, a ukupan broj radnika nakon prširenja trebalo bi da bude oko dve hiljade. Na taj način se obezbeđuje i posao za narednih devet godina, dodaje se na portalu grada Kruševca.Kromberg&Schubert trenutno ima oko 1.300 radnika koji su angažovani na poslovima proizvodnje kablova za autoindustriju, za automobile marke škoda fabia i superb.

Srbija

HR ne razume biznis – HR jeste biznis

Autorka teksta je Nevena Stanisavljević, osnivačica HR World-aAko su ljudi ključni resurs jedne kompanije, kako onda funkcija koja se bavi ljudima nije ključna biznis funkcija? Da li je ovo pitanje kojim bi trebalo da se bave kompanije i šta su prepreke na tom putu. Neki od odgovora su - HR profesionalci koji imaju stručno znanje, ali nemaju dovoljno razvijen biznis kapacitet; sistem koji nema dovoljno jasno postavljena očekivanja od HR-a ili ne prepoznaje rezultate njegovih procesa; nepostojanje sistemskog razvoja HR karijere.Najčešće pitanje je uglavnom i ono najteže – kako da HR bude prepoznat za strateškim stolom kao ravnopravni član i donosilac odluka? Ovo zavisi od kompanije do kompanije – da li je globalna, lokalna, kakva je vlasnička struktura, koliko godina je HR prisutan u sistemu i kakav je odnos najvišeg menadžmenta ili vlasnika prema njemu.HR je nova industrija i još uvek traži svoj put. Očekivanja od nje su nedovoljno definisana, nekada se očekuje previše, nekada da bude samo izvršilac, često je odgovorna za rezultate, a da na putu postizanja istih nije imala dovoljno ingerencija i uticaja. Nameće se pitanje - Kako ovo popraviti? Ili je možda modifikovati to pitanje u - Kako polako menjati ovaj kurs? Tako što će se o tome više pričati i što će se simultano raditi sa svim stejkholderima u procesu. HR profesionalci će biti pozvani da nauče jezik biznisa i da se pozabave svojim biznis znanjima.Bilo bi dobro da menadžment razume šta su očekivanja od ove struke i da usvoji procese kojima će se ta očekivanja i realizovati. Takođe, svojim primerom, tj. odnosom prema HR-u u kompaniji, oni će pokazati zaposlenima šta HR u kompaniji znači i da je važna karika za negovanje najznačajnijeg kapitala i postizanje rezultata. Raditi sa univerzitetima, udrženjima mladih i onima koji su spremni da zakorače ili iskorače u HR karijeru.Udruživanje pomaže. Naročito kreiranje platformi u okviru kojih znanje i informacije mogu neometano da se razmenjuju. Kako bi HR u Srbiji i regionu bio podignut na viši, strateški nivo, potrebno je kreirati i razvijati celovit HR ekosistem. On je skup svih zainteresovanih strana – HR profesionalaca, kompanija, institucija, univerziteta, strukovnih udruženja, i sistemski utiče na etabliranje HR-a kao ključne biznis funkcije koja direktno doprinosi rezultatu kompanije, ali i predstavlja svojevrsni katalizator struke. HR World organizacija je uspela da sve ove činioce poveže već drugu godinu za redom kroz veliki industrijski događaj koji pet dana drži HR pod reflektorima. HR Week je prošle godine u Kombank dvorani okupio više od 800 učesnika, 25 predavača iz celog sveta i preko 50 izlagača na HR sajmu. Glavna tema ovogodišnjeg online događaja jeste Strateški HR i razvoj HR karijere. HR WEEK, najveći HR događaj u regionu, traje od 23. do 27. novembra Poslednje nedelje novembra (od 23 do 27. novembra 2020. godine) više od 150 govornika iz svih delova sveta pokušaće zajedno da ove teme sagleda iz više uglova - Strategic HR, People Centric HR, Innovative HR, HR Development, a kuriozitet je i ceo dan posvećen najvišem menadžmentu – C-level Day.Poslednji dan će omogućiti HR profesionalcima da bolje razumeju šta se od njih očekuje, ali i kako da "ispune te cipele" Samo tog dana sa publikom će se družiti CEO Hemofarma, VIP Mobile, Erste bank; CHR – NIS, Pepsico, Sopharm, Nordeus, Nelt; direktori transformacije OTP Bank i VIP Mobile i još desetine drugih. Pogledajte više o predstojećem događaju na www.hrweek.rs  

Srbija

Lađari Srbije: Postojeći propisi mogu ozbiljno da ugroze plovnu infrastrukturu

Razvoj turizma na rekama u poslednjih 30 godina, razvoj kruzera i putničkih brodova postavljaju velike infrastrukturne izazove. Sa druge strane, tokom tranzicije devedesetih godina minulog veka skoro svi segmenti upravljanja rekama doživeli su nagli pad, podseća Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS).Kako naglašava UPLS, zbog velikih promena u sistemu plovidbe neophodno je prilagođavanje važećih zakona i pravilnika. Većina zakona i uredbi je prema njihovim rečima donešena u skladu sa praksom i poznavanjem materije, ali kako napominju "ima i omašaja koji prete da ozbiljno naruše postojeću infrastrukturu".Prema njihovim rečima uredba koja može ozbiljno da ugrozi plovne puteve i priobalje je ona o postavljanju pontona, odnosno pristana brodova. Objašnjavaju da je članom 44a zakona predviđeno da je za postojanje pontona obavezno postavljanje šipova."To bi bilo sasvim opravdano na neutvrđenim delovima priobalja ili na vodnim delovima gde je teško napraviti drugačije rešenje, ali da to bude obavezujuće za sve pontone je prilično neopravdano i u najmanju ruku opasno i besmisleno", smatra UPLS.Lađari smatraju i da je taj propis obesmislio stogodišnju tradiciju srpskog brodarstva i hidrogradnje, a kao najnoviji primer navode ponton kod Beton hale u Beogradu.Upozoravaju da postavljanje bilo kakvih prepreka u vodotok može da izazove pomeranje plovnog puta, da se stvore nanosi i ugroze utvrđene obale. Sve to može da nanese ogromnu štetu na infrastrukturi koja se planira desetinama, pa i stotinama godina:"O tome se uči na drugoj godini brodarske škole, te će vam svaki šesnaestogodišnjak brodarske struke reći da se ne dozvoljava postavljanje veštačkih prepreka u uređene vodotokove (samoinicijalno postavljanje brane, šporne, kamena pa čak i vodenice je strogo zabranjeno)", upozoravaju lađari.DOMAĆA BRODOGRADILIŠTA TRI DECENIJE NISU PORINULA NOVO PLOVILO Podsećaju i da je na nemačkom delu Dunava zabranjeno samostalno skidanje objekata u slučaju nasedanja, zbog izbegavanja štete u plovnom putu, kao i da nijedna zemlja u Evropi ne koristi šipove za postavljanje pontona za pristajanje, već obalne upornike, odnosno šorpanj."Niko nas ne može ubediti da su postavljeni šipovi jači od kejskog zida. Postavlja se pitanje kako će se ovi objekti ponašati pri pojavi leda i pri kretanju i taloženju rečnog i prirodnog nanosa, jer se jasno vidi da nije predviđena barijera za odbijanje leda, a da ne govorimo o mogućnosti stvaranja spruda iznad postavljenog pontona zbog pobodenih šipova", naglašava Upravni odbor UPLS.Podsećaju i da se veliki putnički brodovi ne vezuju za pontone već za obalu, dok pontoni služe samo za lakšiji trasfer putnika i privezivanje brodova na problematičnim obalama gde se nalazi kosi kej ili gde je plitko priobalje.Naglašava se da pravilne i praktične primere upotrebne infrastukture i pristana treba da tražiti u rešenjima do kojih su naši inženjeri došli još pre 40 godina, ili u susednim zemljama koje ovu praksu sprovode nekoliko decenija duže od naše zemlje.Podsećaju i da su se o problemima priveza brodova u Beogradu, kao i o vrstama pontona u Evropskoj uniji već oglašavali. 

Srbija

Ugroženi orao ribar stradao od struje u Grdeličkoj klisuri

Orao ribar koji potiče iz Finske, uginuo je od strujnog udara na pruzi Beograd-Skoplje u Grdeličkoj klisuri, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS). Društvo napominje da on spada u ugroženu vrstu koja se u Srbiji ne gnezdi skoro čitav jedan vek, a jedinke iz severnih populacija našu državu preleću dva puta godišnje zbog selidbe.Ornitolozi iz Finske obavestili su 16. novembra srpske kolege da je orao ribar, koji je obeležen satelitskim odašiljačem, najverovatnije stradao kod sela Boćevica nadomak Leskovca. Oni su se zabrinuli kada su primetili da odađiljač tri dana šalje signale sa istog mesta, pa su posumnjali da je ptica u nevolji"Kada sam došao na lice mesta, na žalost, mogao sam da konstatujem da je ptica mrtva. Leš koji je bio ispod dalekovoda, položaj i promene na telu ukazivale su na to da je ptica stradala od stujnog udara kontakne mreže pruge. Orao nije imao šansi protiv struje jačina 25.000 volti", objašnjava Slobodan  Marković ornitolog iz DZPPS.Nastradali orao ribar prvi put je bio u rukama stručnjaka za ptice kada su ga, kao jedinog mladunca u gnezdu, 26. jula 2010. obeležili metalnim prstenom u mestu Tervola, na severu Finske. Narednih godina redovno se gnezdio nedaleko od mesta gde se izlegao, u jesen je odlazio u Afriku i na proleće se vraćao u postojbinu. Od izleganja do trenutka uginuća ovaj svetski putnik 10 puta je išao do Afrike i nazad i uspešno savladavao mnoge izazove i opasnosti.ZAŠTO NAM IZUMIRU PTICE? Finci su stradalog orla nazvali Oli (Olli) po finskom ornitologu Olli-Pekka Karlinu, koji je zajedno sa ornitologom Matti Suopajärvi-jem pticu obeležio satelitskim odašiljačem 1. avgusta ove godine. Oli je kao zrela ptica dobio satelitsku telemetriju u okviru studije mapiranja i procene uticaja vetroparkova na živonu sredinu, na području gde se planira njihova izgradnja.Ove jeseni Oli je seobu započeo 13. septembra i tokom 59 dana preleteo je ukupno 4.613 km, od mesta Mustajärvi u Finskoj do Boćevice u Srbiji. Leteo kroz 9 zemalja: Finsku, Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Severnu Makedoniju i Srbiju. Najduže se zadržao u Ukrajini gde je čak 20 dana lovio, odmarao se i pripremao za nastavak seobe.POBOLJŠATI BEZBEDNOST KORIDORA"Koridori kojima se ptice kreću nisu bezbedni i mi ljudi imamo odgovornost da to stanje promenimo na bolje. Milioni nebezbednih stubova za prenos električne energije vrebaju nove žrtve", rekao je Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS. Prema njegovim rečima neobično to što je, umesto da leti na jug na Turskoj i Bliskom Istoku, orao iz južne Bugarske krenuo na zapad, a potom iz Đevđelije okrenuo ka severu i tako došao do Grdeličke klisure.Sa ciljem da ptice zaštite od električnih dalekovoda, uz finansijsku pomoć Evropske komisije, sa kolegama iz sedam država DZPPS je pokrenuo projekat "LIFE Danube Free Sky". Cilj je da se spreči stradanje ptica na dalekovodima uz korišćenje najnovijih znanja i tehničkih rešenja, objasnio je Ružić.

Srbija

Sremska Mitrovica od sada bezbednija za sove ušare

Udruženje "Ruralni centar sova" postavilo je na zgradama u Sremskoj Mitrovici nalepnice za orijentaciju ptica sa ciljem da se spreči povređivanje i stradanje sova ušara koje su česte žrtve zbunjujuće refleksije na prozorima zgrada.  Gradskim vlastima je skrenuta pažnja da tu vrstu ptica ugrožava i prolećno orezivanje gradskog zelenila.Prema rečima predstavnika "Ruralnog centra sova" Marka Cvijanovića, prvi cilj akcije bio je da se ptice zaštite, a drugi da se lokalnim samoupravama skrene pažnja na značaj njihove zaštite:"Postavljamo 32 nalepnice danas da bismo smanjili staklenu površinu koja se reflektuje sovama i zbog koje one ne vide jasno svoj odraz", objasnio je Cvijanović.Inače, vrsta sove mala ušara nastanjuje Sremsku Mitrovicu, pa je udruženje sa predstavnicima gradske vlasti razgovaralo o prolećnom orezivanju drveća, sa ciljem da se urede njihova staništa u samom centru grada. "Objasnili smo im bitnost same vrste. Gradska uprava za poljoprivredu i životnu sredinu je veoma dobro razumela naš problem i skrenuće pažnju dalje komunalnim upravama, odnosno ispekcijama grada koje rade na ovom problemu", kaže Cvijanović.On je podsetio i da udruženje realizuje projekat pod nazivom "Pet nije smeće" u okviru kojeg će podeliti 80 presa za smanjenje gabaritnosti ambalažnog otpada."Osamdeset odsto zapremine se smanjuje tom aktivnošću, i samim tim se smanjuje karbonski otisak jednog vozila, umesto pet vozila da rasporede taj otpad, što nije mala stvar”, dodaje Cvijanović. U okviru projekta organizovaće se i sadnja drveća u sedam škola Mačvanske Mitrovice, a vršena je i edukacija o pravilnom ispiranju ambalažnog otpada.Inače u Sremskoj Mitrovici zimsko stanište sova ušara nalazi se u okolini upravne zgrade preduzeća "Srem gas", pa je odatle i usledio poziv da se ptice zaštite od povređivanja."Često se dešavalo da zbog reflektujućih stakala da se sove zalete i udare u ta stakla. Smatrali smo da to na neki način treba da rešimo", izjavio je izvršni direktor "Srem gasa" Dragan Budošan. Kako se naglašava broj sova u tom delu Srbije je promenljiv, što zavisi od toga da li je zima jača ili blaža. Iz udruženja dodaju da im se broj smanjuje i zbog seče stabala, odnosno uništavanja krošnji na okolnom drveću gde one borave. 

Srbija

„Srbijagas“ uzima kredit, država garantuje njegovo vraćanje

Vlada Srbije predložila je zakon kojim se Komercijalnoj banci, OTP banci, Vojvođanskoj banci i Sberbanci daje garancija za kredit koji će uzeti Javno preduzeće "Srbijagas". Svrha zaduživanja je izgradnja gasovoda na teritoriji, od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama.Ukupan iznos garancije je 55 miliona evra, a novac od kredita uložiće se, kako je naglašeno u kapital akcionarskog društva "South stream Serbia", registrovanog u Švajcarskoj."Srbijagas" će se kod Komercijalne banke zadužiti u inosu do 10 milina evra, dok će kod OTP banke krediti biti u iznosu os 20 milona evra. Vojvođanska banka a.d. Novi Sad će odobriti 15 miliona, Aberbank 10 miliona evra. Svi znosi kako se napominje biće uvećani za ugovorene kamate.SKIJALIŠTA SRBIJE SE ZADUŽUJU ZA IZGRADNJU GONDOLE, DRŽAVA GARANTUJE KREDITINI USLOVIKomercijalna banka nudi nominalnu kamatnu stopu koja je varijabilna i iznosi tromesečni euribor plus kamatnu maržu na godišnjem nivou u iznosu od 2,12%.OTP banka i Vojvođanska banka a. d. ponudile su nominalnu kamatnu stopu koja je varijabilna i iznosi tromesečni EURIBOR sa kamatnom maržom koja iznosi 2,34% na godišnjem nivou.Sberbank nudi nominalnu kamatnu stopu koja je varijabilna i iznosi tromesečni EURIBOR, sa kamatnom maržom od 2,30% na godišnjem nivou.Otplatu kredita vršiće država u dinarima, a iznos će biti indeksiran prema vrednosti evra.Period trajanja kredita je šest godina, uključujući period počeka od dve  godine, a povlačenje sredstava u jednoj ili više tranši, dok će se otplata vršiti tromesečno.

Srbija

Da li poslodavac mora da isplaćuje naknadu za prevoz ako radite od kuće?

Prema Zakonu o radu, poslodavci u Srbiji imaju obavezu da zaposlenima nadoknade troškove prevoza. Međutim, radnik nema pravo da dobija novac za prevoz tokom perioda rada od kuće, bez obzira da li je razlog koronavirus ili nešto drugo, prenosi portal eKapija.Kako navodi Ksenija Ivetić Marlović, advokat i stručnjak za radno pravo, Zakon o radu predviđa da zaposleni ima pravo naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.Poslodavac može zaposlenima da kupi i mesečnu pretplatnu kartu, obezbedi sopstveni prevoz, ili da mu nadoknađuje cenu benzina, ukoliko radnik dolazi na posao svojim automobilom, pod uslovom da je to rešeno kolektivnim ugovorom koji obično propisuje da zaposleni ima pravo na 30 odsto cene benzina po pređenom kilometru.Budući da rad na daljinu nije bio široko rasprostranjen u Srbiji pre pandemije koronavirusa, mnogi su tek nedavno upoznati sa ovakvim principom poslovanja.Ukoliko zaposleni radi od kuće, on neće imati pravo na naknadu troškova prevoza jer ne ide na rad u poslovne prostorije poslodavca, navodi Ivetić Marlović.To će biti slučaj i ako zaposleni ne dolazi na posao iz nekih drugih razloga, kao što su bolovanje ili godišnji odmor.Izmene Zakona o porezu na dohodak građana iz decembra 2019, predviđale su da naknada troškova za prevoz mora da bude dokumentovana, pa su radnici morali da imaju fiskalni račun sa kioska o uplaćenoj karti za javni prevoz ili račun za gorivo ako su dolazili na posao svojim automobilom.Međutim, Ministarstvo finansija je 3. juna ove godine donelo preporuku prema kojoj se trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje kao rashod u poreskom bilansu, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.To znači da preduzeća više neće morati računima od karte u javnom saobraćaju ili goriva da pravdaju troškove prevoza radnika do posla, kako bi ostvarili pravo da ne plaćaju porez, bez obzira na to na koji način oni dolaze na posao.

Srbija

Udruženje radnika na internetu pozvalo na digitalni protest

Javni poziv na solidarni digitalni protest upućen je preko fejsbuk stranice i grupe Udruženja radnika na internetu (URI), a cilj je kako se naglašava da se slanjem mejlova i telefonskim pozivima pokaže neslaganje sa, kako se navodi zastrašivanjem državnih institucija."Zajedničkom akcijom - masovnim slanjem mejlova i pozivanjem njihovih brojeva telefona pokazaćemo im koliko nas ima i da smo jednoglasni u nameri da ne pristanemo na njihovo zastrašivanje", navodi se u saopštenju.Kako se podseća Udruženje radnika na internetu prošle nedelje je predalo svoje zahteve premijerki Ani Brnabić, ministru finansija Siniši Malom i direktorki Poreske uprave Dragani Marković. Od njih se traži da zaustave trenutnu naplatu i pokretanje poreskih postupaka i započnu hitne pregovore. Udruženje podseća da su premijerka i ministar izjavljivali da su spremni za pregovore sa njima, ali da nisu odgovorili na njihove zahteve, pa je kako dodaju sada došao trenutak da čuju svakog od njih pojedinačno i da im se jasno stavi do znanja da do pregovora mora da dođe.URI: PORESKA I MINISTARSTVO NE NAMERAVAJU DA OBUSTAVE POSTUPKE PROTIV FRILENSERA Radnicima na internetu predložen je i tekst poruke koju bi mogli da pošalju:"Ja radnik na internetu, pošteno radim svoj posao i živim od toga. Ne pristajem na nerazumne namete, previsoke, nenaplative i iznenadne. Želim da živim u svojoj zemlji i uspeo sam da pronađem način da to ostvarim, radeći na internetu. Apelujem da država odmah prekine sa pretnjama i progonom desetina hiljada mojih kolega i mene. Pozivam državne organe da uvaže i prihvate moje zahteve", predlaže se u saopštenju.Među zahtevima koje će radnici na internetu uputiti državi su obustava postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja sve dok se, kako se navodi "ne uspostavi održiv, transparentan i precizan poresko-pravni okvir za radnike na internetu".Traži se i datum početka pregovora i dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanje strukture i finansijskih stopa poreza i doprinosa.Među predloženim adresama i brojevima telefona nalaze se kontakti Kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić, Ministarstva finansija i Poreske uprave."Pozivamo i sve organizacije, institucije, pokrete, udruženja i ostale javne aktere da podrže naš apel državi putem dopisa, mejla, istupanje u medijima ili internet objavom. Priključite se i pomognite našu borbu za pravo na dostojanstven rad i život", kažu u svom saopštenju predstavnici Udruženja radnika na internetu.

Srbija

Uvoz mesa u Srbiju ponovo raste

Uvoz mesa u Srbiju ponovo raste i dobavlja se uglavnom za preradu, i to iz Evropske unije, gde su cene svinjskog mesa pale zbog afričke kuge i blokade nemačkog plasmana u Kinu, piše Politika.Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), ukupan izvoz mesa i mesnih prerađevina, u prvih devet meseci 2020. bio je u vrednosti 67,5 miliona evra, a uvoz 116 miliona evra. Zbog raznih okolnosti vezanih za pandemiju u istom periodu izvezli smo svega 570 tona svinjetine (ili za oko milion evra), a uvezli za 44,5 miliona evra (16.600 tona), i to najviše iz Španije, Nemačke, Holandije.Ostvaruju se prognoze analitičara da će 2020. biti godina pada svetske tražnje za mesom, a još sredinom godine procene su pokazivale da će u svetu zbog pandemije potrošnja mesa pasti za tri odsto po stanovniku.Evropska federacija proizvođača stočne hrane (FEFAC) objavila je nedavno da će smanjiti proizvodnju krmnih smeša u Evropskoj uniji za 2,2 odsto zbog širenja bolesti životinja, virusa korona i promena u potražnji za životinjskim proizvodima.To će se, kažu, dogoditi zbog pada tražnje za skupljim kategorijama mesa, pa čak i mlečnim proizvodima, jer su stočari smanjili upotrebu smeša kako bi redukovali proizvodnju mleka, ali i usporili rast i tov životinja.Zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata pad tražnje na svetskom nivou najviše je ugrozio govedarstvo, što je slučaj i u Srbiji, i tu će smanjenje proizvodnje hrane biti 2,9 odsto. Svinjarstvo je nešto manje ugroženo jer se u ovom sektoru očekuje pad od 1,1 odsto, a uzrok smanjenja proizvodnje hrane jeste širenje afričke kuge svinja i odluke Kine da blokira uvoz svinjetine iz Nemačke.Uzgajivači predviđaju smanjenje kupovine svinjskog mesa, gomilanje zaliha i pad tražnje za životinjskom hranom. Proizvodnja hrane za živinu, posle mnogo godina rasta, smanjiće se u 2020. za 2,7 odsto, ne samo zbog kovida 19 već i usled širenje ptičjeg gripa, koji je već registrovan u 15 evropskih država.Kako je za „Politiku“ rekao Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije, potrošnja mesa u Srbiji se jeste smanjila, ali to još nije simptomatično. Delom je ovo i posledica smanjenog obima rada u ugostiteljstvu. Što se tiče samog stanovništva, smatra da te promene nisu toliko velike.Kako Budimović kaže, potrebno je da se maksimalno aktivira izvoz na daleka tržišta, „bez obzira koliko nam to izgleda apstraktno”.Dodaje i da treba formirati cenu polutke na liniji klanja po kvalitetu trupova, po procentu mesa jer naši privrednici često kažu da uvoze zato što nema dovoljnih količina dobre robe.

Srbija

Ministarstvo trgovine traži smanjenje PDV-a za ugostitelje

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić saopštila je da je resorno ministarstvo pokrenulo inicijativu za smanjenje PDV-a u ugostiteljstvu, odnosno pružanju usluga ishrane, sa 20 odsto na 10 odsto."Ono što smo mi kao država uradili na samom početku pandemije jeste da smo doneli paket od četiri seta ekonomskih mera", ukazala je Matić na onlajn konferenciji “Zima 2020/2021: Kako se destinacije u regionu spremaju za sezonu”.„Uvođenje  tzv. KOVID-19 PDV-a po ugledu na većinu evropskih zemalja, treba da značajno ublaži udarac koji je sektor turizma pretrpeo usled posledica pandemije, dok je jedan od predloga i da se sa Narodnom bankom Srbije razmotri mogućnost produženja  moratorijuma na kredite privrednicima ovog sektora“, rekla je ministarka.Ona je istakla i da su sa ciljem ublažavanja posledica pandemije na sektor turizma na predlog resornog ministarstva usvojene izmene i dopune Pravilnika o rangiranju i obnavljanju licenci organizatora putovanja, kao i Pravilnika o garancijama putovanja i visini depozita, koji su stupili na snagu 14. novembra.„Ključne novine su uvođenje dve niže kategorije licence, sa nižim limitom pokrića garancija putovanja, a izašlo se u susret i zahtevima turističkih agencija za smanjenje depozita koji su agencije dužne da poseduje na računu poslednjeg dana u mesecu“, navela je Matić i ukazala da se novim pravilnicima daje mogućnost agencijama da promene licencu na nižu kategoriju, sa znatno nižim limitom pokrića i da tako zaključe ugovor o garanciji putovanja sa osiguravačima ili da obezbede bankarsku garanciju.Ministarka je podsetila da je usvajanjem Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu RS, odobreno 150 miliona dinara za subvencije premija polisa osiguranja turističkim agencijama, budući da su većini turističkih agencija istekle obavezne polise osiguranja čime su dovedene u situaciju da izgube licence za rad.Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labudović kazala je da je za sada napravljeno oko 30 odsto rezervacija za novogodišnje praznike, međutim iako su zimski centri spremni za turiste, pandemija će presuditi u kom pravcu će se sezona kretati.

Srbija

„New Pen“ proizvodi olovke od ekoloških materijala u Smederevskoj Palanci

Neke ideje iz oblasti cirkularne ekonomije ljudima dođu na pamet spontano, a to je bio slučaj i sa idejom Dragana Markovića iz Smederevske Palanke koji proizvodi reciklirane olovke i bojice.Dragan Marković je osnivač mlade firme "New Pen" koja u proizvodnji olovaka koristi stari papir i lepak napravljen na bazi brašna. Ideja je kako objašnjava inspirisana i činjenicom da se u Srbiji niko ne bavi proizvodnjom te vrste olovaka. "Sve koje mogu da se nađu na tržištu uvezene, što iz Kine ili Nemačke. Dok smo tragali za mašinama i sirovinama na Ali expresu izašlo je rešenje o olovkama od papira", objašnjava Dragan Marković za Novu ekonomiju.Pripreme za realizaciju proizvodnje uključivale su i raspitivanje o mašinama  i sirovinama koje se koriste u proizvodnji, o kojoj postoje samo neki manji klipovi ja Jutjubu. Sve to je kako kaže dugo trajalo, ali se na kraju isplatilo."Od jedne firme smo nabavili mašine posle nekoliko meseci, a u međuvremenu sam pozvao dvojicu prijatelja da mi se pridruže, jer dele isto mišljenje o ekologiji", objašnjava Dragan.Dodaje da je u početku bilo velikih problema, pa su uglavnom radili samo sa sirovinama koje skupe u samom gradu, što su brzo trošili u poizvodnji. Bilo je i problema u vezi sa sečenjem papira i pronalaženjem lepka."Nismo hteli da nam bude isti onaj koji se koristi za proizvodnju u Kini jer on nije zdrav. Znamo da deca grizu olovke kada ih koriste. Tražili smo da nam neko dostavi lepak na bazi brašna koji ispunjava sve zdravstvene sertifikate", kaže sagovornik Nove ekonomije.RECIKLAŽA TEKSTILA: (NE)DOSTIŽAN BIZNIS U SRBIJI Pronalazak pravih rešenja, dosta je olakšao posao. Nakon toga usavršavali su korišćenje lepka, jer olovke nisu smele da budu lepljive i morale su da budu dobro zalepljene. Sa druge strane, ne mogu ni sve vrste papira da se koriste u proizvodnji."Za nabavku papira našli smo nekoliko firmi koje nas snabdevaju, mi ga posle sečemo i pravimo naše olovke", dodaje Dragan Marković.On ocenjuje da je trenutna količina prozvodnja na nivou Srbije sasvim dovoljna, ali da žele i da izvoze jer je proizvod tražen u inostranstvu. Dragan objašnjava i da se jedan deo proizvodnje obavlja ručno, pa zbog toga ide sporije:"Grafit za olovke mora da se urola u novinu, mašine su poluautomatske, lepak mora da se skine ručno da se sredi olovka, sušenje traje dva dana, preostaje nam da imamo veći broj radnika i više mašina."Dnevna proizvodnja recikliranih olovaka i bojica ne ide preko osam hiljada i to ako se kada ima posla radi u dve smene dnevno. U firmi koja je osnovana 2018. godine trenutno radi troje zaposlenih. "Planirali smo da nam ova godina bude udarna za izlazak na tržište, međutim desilo se to što se desilo sa kovidom 19. Sezona školskog pribora izgleda se produžila, on se i dalje kupuje. U principu mi nismo nezadovoljni, ali može to i bolje svakako", kaže Dragan Marković.Objašnjava da firma u početku dok je osmišljavala poslovanje, nije tražila pomoć države, ali da će se potruditi da pronađu neke evropske fondove za cirkularnu ekonomiju. Napominje i da su kupce pronašli u Čaćku, Lučanima, Požegi, Užicu i Kragujevcu, ali da taj deo posla teže ide u Beogradu.Čedomir Savković

Srbija

Nagrada 5.000 evra za fintech startape na finalnom takmičenju Elevator Lab Challenge-a

Raiffeisen banka i Startit pozivaju sve zainteresovane za inovativna rešenja fintech industrije da prisustvuju onlajn Elevator Lab Challenge takmičenjima, tokom kojih će najbolji fintech startapi iz regiona predstaviti svoja rešenja, navodi se u saopštenju. Lokalna finala Elevator Lab Challenge takmičenja će biti održana 20, 23. i 26. novembra. Pobednici lokalnih takmičenja će osvojiti novčanu nagradu od 5.000 € i dobiti priliku da svoje inovacije i rešenja u oblasti finansijske tehnologije predstave na velikom finalu, 7. decembra, u Zagrebu. Najbolji srpski fintech startapi će svoje proizvode pred stručnim žirijem predstaviti 23. novembra, u 16 časova, a pobednik će osim, novčane nagrade i plasmana u regionalno finale, dobiti i mogućnost za razvoj pilot projekta sa lokalnom bankom, predstavljanje na sastanku borda direktora Raiffeisen banke u Srbiji, priliku za integraciju inovacije u okviru bankarskih sistema regionalnih Raiffeisen banaka, kao i pristup mreži od 1,7 miliona klijenata.Svi zainteresovani ovo takmičenje mogu besplatno pratiti onlajn, a prijava se nalazi na linku: LINK Regionalno takmičenje Elevator Lab Challenge-a će biti održano na Gala događaju, 7. decembra u 16 časova, u sklopu Shift Money konferencije. Pobednici takmičenja iz sve tri zemlje će imati priliku da predstave svoje fintech proizvode pred publikom i da se nadmeću za nagradu od dodatnih 5.000 €. Najbolji startap u regionu će uz to dobiti i priliku da sledeće godine predstavi svoj proizvod na Međunarodnom Elevator Lab Demo Day-u, gde će biti predstavnici cele Raiffeisen Bank International Grupe.Elevator Lab Challenge sprovodi Raiffeisen banka uz podršku Startita, sa partnerima: HUB387 (Bosna i Hercegovina), HUB385 (Hrvatska) i Shift Money konferencijom. Detaljne informacije o takmičenju i nagradama možete pronaći na linku

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.