Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Švajcarska kompanija podstiče žene u Srbiji da se bave programiranjem

U okviru "Nedelje obrazovanja iz računarskih nauka", 12. decembra održaće se takmičenje u programiranju pod sloganom "Online. Female. Code. Hackathon. 2020. Namics". Cilj je da se žene motivišu u bavljenji tim poslom, jer istraživanja govore da one trenutno čine svega petinu programera u celokupnom IT sektoru Srbije.Takmičenje organizuje švajcarska digitalna agencija "Namics - A Merkle Company", a namenjeno je svim ženama zainteresovanim za softversko inženjerstvo, bez obzira na prethodno programersko znanje i iskustvo. Zbog aktuelne pandemije, nadmetanje će se održati onlajn. Učesnice mogu da se prijave kao pojedinci ili timovi od tri člana, a u radu će im pomagati mentori."Takmičarke će imati 10 sati da razviju prototip rešenja i za to će moći da koriste internet i programski jezik po svojoj želji. Zadatak konkursa biće poznat dan ranije, a po završetku hakatona sva predložena rešenja ostaće u vlasništvu njihovih kreatorki", objašnjava Katarina Simić, učesnica prvog ženskog hakatona, a sada softverski inženjer u "Namicsu".Prema njenim rečima, važno je da krajnje rešenje bude upotrebljivo u stvarnom okruženju, autentično u odnosu na postojeće ideje i da sadrži makar neki deo softverskog koda. Kako se podseća, istraživanja organizacije "Girl Scouts" pokazuju da u uzrastu do 17 godina ne postoji polno zasnovana razlika u interesovanjima i sposobnostima, ali da se percepcija kasnije menja.ŽENE 45+ NISU STARE, SVI NA GUBITKU JER NE RADE "Dečaci i devojčice se u istoj meri interesuju za tehnologiju, a devojčice su čak inovativnije od dečaka. Ipak, isto istraživanje pokazuje da su dečaci samouvereniji, što se kasnije odražava na odabir zanimanja. Želimo da podstaknemo što više žena da se oprobaju u programiranju", poručuje Katarina Simić.Prema proceni Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u srpskoj IT industriji radi između 15 i 20 odsto žena. Simićeva napominje da je slična situacija u celoj Evropi i velikim svetskim kompanijama, ali da nije stvar u statistici jer je kako dodaje dokazano "da mešoviti timovi imaju boju komunikaciju i da su inovativniji".Prijave traju do 6. decembra u ponoć, a formular i druge informacije o hakatonu dostupne su putem sledećeg linka. 

Srbija

Od sutra se privremeno obustavljaju 24 noćne linije gradskog prevoza

Sekretarijat za javni prevoz: Od sutra se privremeno obustavljaju 24 noćne linijeSekretarijat za javni prevoz doneo je Odluku o privremenoj obustavi rada linija u noćnom prevozu putnika od sutra uveče, odnosno od noći između 18. i 19. novembra. Odluka je doneta u skladu sa naredbom Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji grada Beograda, a kojom je svim ugostiteljskim objektima, prodavnicama, trgovinskim centrima i drugim maloprodajnim objektima, pozorištima i bioskopima, priređivačima posebnih i klasičnih igara na sreću i drugim objektima zabranjen rad od 21 do 5 časova, navedeno je u saopštenju ovog sekretarijata.Privremena obustava rada će biti izvršena na 24 noćne linije koje su saobraćale od 00 do 4 sata, a to su sledeće linije:1. 47N (Trg republike – Resnik ŽS);2. 51N (Trg republike – Bele vode;3. 56N (Trg republike – Rušanj);4. 68N (Trg republike – Novi Beograd/Blok 45/);5. 202N (Trg republike – Veliko selo);6. 706N (Trg republike – Batajnica);7. 27N (Trg republike – Mirijevo 3);8. 33N (Studentski trg – Kumodraž);9. 75N (Trg republike – Bežanijska kosa);10. 15N (Trg republike – Zemun/Novi grad/);11. 26N (Dorćol – Braće Jerković);12. 101N (Trg republike – Padinska skela);13. 601N (Trg Slavija – Dobanovci);14. 29N (Studentski trg – Medaković 3);15. 301N (Trg republike – Begaljica);16. 31N (Studentski trg – Konjarnik);17. 37N (Trg republike – Kneževac);18. 308N (Slavija – Veliki Mokri Lug);19. 401N (Dorćol/Dunavska/ – Pinosava);20. 511N (Trg republike – Sremčica);21. 32N (Trg republike – Višnjica);22. 304N (Trg republike – Ritopek);23. 603N (Trg republike – Ugrinovci);24. 704N (Trg republike – Zemun polje).Po ukidanju donetih mera, prevoz na noćnim linijama će biti ponovo uspostavljen, a o čemu će Sekretarijat za javni prevoz blagovremeno informisati građane.

Srbija

Izvoz na italijansko tržište pao za 25 odsto usled pandemije

Nove restriktivne mere protiv korona virusa ponovo pogađaju već nestabilne ekonomije širom Evrope, a neke od njih su značajni ekonomski partneri Srbije, piše Biznis.rs.„Uticaj zakljućavanja je već nesumnjivo negativan. Doći će do pada priliva porudžbina iz tih zemalja, a samim tim će i uposlenost proizvodnih kapaciteta biti niža, kao i obim izvoznih aktivnosti“, kaže za Biznis.rs, magistar Saša Đogović, autor publikacije „Makroekonomska kretanja u Srbiji“.Izuzetno loša epidemiološka situacija u Italiji tokom skoro tri meseca s kraja zime i negde do kraja maja ove godine imala je za posledicu oštar pad izvoza u tu zemlju.„Tako je iz Srbije na to tržište plasirano robe u vrednosti od milijardu evra u prva tri tromesečja ove godine ili za čitavih 25,7 odsto manje nego u istom vremenskom intervalu lane“, navodi Đogović.Takođe, beleži se i veoma naglašena stopa pada plasmana robe na crnogorsko tržište po stopi od 17,9 odsto. To je posledica kraha turističkog prometa u toj zemlji, koja je uglavnom bila zatvorena tokom proletnjih i većeg dela letnjih meseci, a posebno prema regionu, odakle su glavni emiteri tražnje ka crnogorskom turizmu. Ostaje nada da zatvorenost ekonomija u Evropi, a posebno nemačke, italijanske i austrijske, neće imati dugotrajnost kao s početka pandemije.„Lockdown“ za Srbiju veoma loša opcijaKako Đogović kaže epidemiološka situacija u Srbiji je jako loša, ali ponovni „lockdown“ bio bi poguban za domaću ekonomiju.Sada bi svako novo zaključavanje ekonomije, pa bilo ono i delimično, smanjivalo prihode u budžetu, a samim tim širilo budžetski deficit, koji je rebalansom predviđen na 8,8 odsto.Ekonomisti se slažu u tome da sa povećanjem zarada u javnom sektoru treba sačekati, i da bi efikasnija mera bila jednokratna nagrada za zaposlene, jer ne bi trpeo budžet.

Srbija

Sve dm drogerije će raditi najkasnije do 21 čas

Kompanija dm drogerie markt prilagodila je radno vreme svojih prodajnih objekata u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije. Počev od utorka, 17. novembra, sve dm drogerije u Srbiji će biti otvorene najkasnije do 21 čas. Kompanija od proglašenja epidemije virusa Covid-19 u svojim drogerijama primenjuje sve preventivne mere kojima se obezbeđuje zaštita kupaca i zaposlenih. To uključuje kompletnu dezinfekciju prostora u prodajnim objektima i redovnu dezinfekciju svih površina, korpi i kolica na bazi hipohlorita, kao i nedeljnu ozonizaciju drogerija. Pored toga, na ulazu u drogerije nalazi se dezobarijera, sredstvo za dezinfekciju ruku, a kompanija je ukinula i korišćenje testera, obeležila sigurnu razdaljinu između kupaca, uvela zaštitne pregrade od pleksiglasa na kasama i postavila obaveštenja sa preporukama i merama prevencije. Zaposleni u drogerijama nose higijenske maske za lice, a kako bi se osigurale sve dodatne mere predostrožnosti, iz kompanije poručuju kupcima da je prilikom kupovine obavezno nošenje zaštitnih maski u svim objektima širom naše zemlje.  Sve detalje o aktuelnom radnom vremenu možete da pronađete na zvaničnom sajtu kompanije dm.rs.Pored apoteka i supermarketa, dm drogerije su još od početka epidemije, zbog značaja proizvoda koje kompanija ima u svom asortimanu, svrstane u prioritetne prodajne objekte. 

Srbija

Besplatan internet kurs o klimatskim promenana na srpskom jeziku

Svetska organizacija za prirodu (WWF) pripremila je internet kurs „Klimatske promene, rizici i izazovi“, koji je dostupan svima i omogućava bolje razumevanje uzroka i posledica klimatskih promena i upućuje na mere ublažavanja i prilagođavanja, saopštila je danas ta organizacija.Svetska organizacija za prirodu (WWF) u saradnji sa Nemačkim konzorcijumom za klimu i nemačkim naučnicima prilagodila je na srpski jezik. Masivni, otvoreni internet kurs (MOOC – Massive Online Internet Course) „Klimatske promene, rizici i izazovi“ namenjen je prvenstveno studentima i mladim profesionalcima, ali i svim zainteresovanim građanima.Vodeći nemački naučnici koji se bave pitanjima klime potrudili su se da objasne naučne osnove iz različitih oblasti koje su vezane za problem klimatskih promena, kao i da navedu moguća rešenja za ovaj problem. Kurs je interdisciplinaran, sledi naučna saznanja, modele istraživanja i predviđanja, ali otvara i društvena pitanja poput društveno-ekonomskih promena i politika koje tome vode. Dostupan je svim zainteresovanim, a internet veza je sve što je potrebno da se pristupi kursu.

Srbija

Jutarnji list: Srbija bi mogla da ostane bez Exit festivala

Srbija bi mogla da ostane bez novosadskog Exit festivala, a neko njegovo budće izdanje moglo bi da se preseli u istarski grad Umag, ili u Crnu Goru, piše zagrebački Jutarnji list. Dodaje se da informacija nije službeno potvrđena, ali da postoje problemi u vezi sa finansiranjem poznatog festivala.Ako se informacija pokaže kao tačna, Istra bi kako piše zagrebački dnevnik iduće godine mogla da gosti Davida Getu, Solomuna, Ninu Kravic, Pola Kalkbrenera, Pola van Dajkai mnoge druge svetske zvezde, čiji su nastupi najavljeni za 2021. godinu.Podseća se i da Exit festival predstavlja jedan od najpoznatijih srpskih brendova i da je do sada Srbiji doneo 200 miliona evra. Pored Hrvatske, kao novi dom za poznati festival pominje se i Crna Gora i neke bogate arapske zemlje.EXIT I DALJE NE ODUSTAJE OD ODRŽAVANJA FESTIVALA U AVGUSTU NEDOSTATAK NOVCAJutarnji list napominje i da je do infrmacija o preseljenju došao iz "dobro upućenih izvora", a razlozi kako dodaje leže u činjenici da Srbija nije napravila plan o specijalnim paketima pomoći kojim bi podržala najugroženije grane privrede, među kojima su i muzička i festivalska industrija.One su zbog mera zaštite postale zabranjene delatnosti bez ikakvih prihoda, Srbija nije uputila dodatnu pomoć, ali je skresala uobičajena godišnja davanja projektima iz kulture i turizma, među kojima je i Exit festival.Prema raspoloživim podacima Exit-ov finansijski gubitak ove godine iznosi oko milion evra, pa bi do kraja 2020. moralo da se otpusti svih stotinu radnika koji su zaposleni tokom cele godine.Nezvanično, kako se tvrdi u tekstu Jutarnjeg, od pojedinaca iz državnog vrha Srbije, organizatori Exit festivala dobili su savet da finansijske probleme "reše otpuštanjem svih zaposlenika".Sa druge strane, pominje se i činjenica da je izostalo i sponzorstvo Telekoma Srbije, kompanije koja je u državnom vlasništvu i to sedam dana pre Life Stream izdadnja festivala, tokom kojeg su di-džej zvezde uživo nastupale na onlajn kanalima. U publici je tada bio ograničen broj ljudi, ali je broj pratilaca u svetu bio oko šest miliona.Organizacija Exit je najveći izvoznik kreativnih industrija u Srbiji i organizuje pet festivala u četiri države. Uz novosadski Exit, u Beogradu se održava No Sleep festival, u Temišvaru Revolution festival, Sea Dance u Budvi, a Sea Star u Umagu. Stabilna saradnja sa Umagom koja je počela pre tri godine, mogla bi kako se dodaje da bude razlog za prelazak Exita sa Pretovaradinske tvrđave na obale Jadranskog mora. Prednost Umaga u odnosu na Crnu Goru je i znatno bolja povezanost avionskim linijama sa celom Evropom. Kako se podseća magazin The Economist je doprinos Exit festivala turističkoj privredi Srbije svrstao u kategoriju "neprocenjivo".To po svemu sudeći za sada ipak nije dovoljan razlog da Exit svoj dvadeseti rođendan proslavi u Novom Sadu, gde je i nastao. Ipak, izvesnije je da će biti na ex-yu prostorima jer je on ipak regionalni događaj.

Srbija

URI: Poreska i Ministarstvo ne nameravaju da obustave postupke protiv frilensera

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da Poreska uprava i Ministarstvo finansija u ovom trenutku "očigledno ne nameravaju" da obustave postupke za naplatu poreza od frilensera koji su prihodovali u inostranstvu i da će zbog toga sledeće korake preduzeti "već sutra".Kako navode, juče ih je kontaktiralo šest osoba koje su dobile poziv da se jave Poreskoj upravi "radi učešća u postupku kontrole prihoda fizičkih lica u predmetu obračuna poreza i doprinosa po osnovu uplata iz inostranstva" kao i da radnici na internetu u budućnosti mogu očekivati još prijava."Ovo je ujedno i pokušaj zastrašivanja na osnovu pojedinih slučajeva. Treba naglasiti da se nekoliko osoba koje su se sada javile registrovalo 2020. godine ili kao D.O.O. ili kao preduzetnik paušalac. Uvođenje u zakonske tokove nije garancija da neko neće biti predmet kontrole Poreske uprave", dodaje se u saopštenju.Udruženje navodi da su pozivi Poreske uprave tek početak poreske kontrole, zbog čega nemaju sve informacije o visini prihoda osoba koje su im se javile, visini i načinu obračuna poreza i doprinosa, kao i visini kamata."Izvesno je da su ova lica prihodovala na različite načine – izradom video-igara, objavljivanjem reklama preko platformi Google AdMob i Google AdSense, obradom slika i video-zapisa itd. Iznosi koje su zarađivali na mesečnom nivou kreću se od ispod 1.000 do 3.000 evra. Osobe su iz različitih mesta u Srbiji i radi se i o različitim bankama", navodi se u saopštenju.Udruženje radnika na internetu navodi i da je, prema njihovim saznanjima, Poreska uprava sredinom oktobra, pozivajući se na član 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zahtevala od banaka u Srbiji da joj do kraja oktobra dostave izveštaje o svim transakcijama na deviznim računima fizičkih lica."Izveštaj obuhvata period od januara 2016. do oktobra 2020. godine i odnosi se na transakcije u kojima je jedan od učesnika iz zemalja sa liste jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom. Drugim rečima, ukoliko ste od 2016. do oktobra 2020. primali ili vršili uplate sa, odnosno na račun otvoren u banci koja posluje u nekoj od zemalja sa liste, detalji ovih transakcija se nalaze u izveštaju.Udruženje radnika na internetu je zamolila sve zainteresovane frilensere, ili one kojima je Poreska uprava poslala poziv, da ih kontaktiraju na mejl pomoc@uri.rs.

Srbija

Beogradski aerodrom i u korona-krizi najprometniji u regionu

Među zemljama bivše Jugoslavije, slovenačko tržište avio-saobraćaja je najviše pogođeno smanjenjem broja putnika, u Prištini je zabeležen najmanji pad prometa tokom prva tri kvartala ove godine, dok su nabolje prošli Beograd i Skoplje, piše portal Exyuaviaton. Prema podacima Međunarodnog aerodromskog saveta (ACI), slovenačko tržište zabeležilo je pad broja putnika od 81,5%, zatim slede Crna Gora sa padom od 80,5%, Hrvatska sa 79,2% i Bosna i Hercegovina sa 78,3%. Nešto bolje su prošle Srbija gde je broj putnika bio manji za 68,7%, zatim Makedonija sa 68,5% i kosovsko tržište, koje beleži smanjenje za 60,6%.Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" i dalje drži svoju poziciju najprometnijeg aerodroma u bivšoj Jugoslaviji, zatim slede Zagreb i Priština, dok je Podgorica prestigla Ljubljanu. Beograd je bio 91. najprometniji aerodrom u Evropi, iza Rige, Minska i Malte, ali ispred Larnake, Geteborga i Rejkjavika, dok je Zagreb je bio 120. na kontinentu, po broju svojih putnika i to iza Luksemburga, Vilnusa i Tirane, ali ispred Kluža (Rumunija), Talina (Estonija) i Bode u Norveškoj. Priština je zaostala, zauzevši 125. mesto po broju putnika u Evropi, ispred Kišinjeva, Jerevana i Splita, dok je Split zauzeo 130. mesto u Evropi, Skoplje je na 136. mestu u Evropi, Dubrovnik 164, Podgorica 165, Ljubljana 168, Sarajevo 171. i Tivat zauzima 174. mesto.AERODROMI SRBIJE OSNIVAJU FIRMU AERODROM TREBINJE PODACI NA NIVOU CELE EVROPEProsečan pad broja putnika na aerodromima širom Evrope od januara do septembra iznosila je 67%. Pariski "Šarl de Gol" je bio najprometniji aerodrom na Starom kontinentu, a pratili su ga londonski "Hitrou", Istanbul, Amsterdam, Frankfurt, moskovski "Šeremetjevo", Istanbul i Barselona. Zajedno sa Gruzijom, slovenačko avio-tržište je najviše pogođeno, dok su Rusija i Norveška, kako se naglašava najmanje pogođene, pre svega zbog velike domaće avio-mreže. Inače se prognozira da će se linije unutar pojednih zemalja  najbrže oporaviti od posledica pandemije. Dodaje se da je Albanija takođe dobro prošla, jer je podstakla razvoj svoje turističke industrije, nije ograničavala ulazak u zemlju zbog pandemije, niti dolazak niskotarifnih avio-prevoznika.

Srbija

NBS pripremila Validator i Generator NBS IPS QR kôda

Narodna banka Srbije saopštila je da je omogućila na svom sajtu generisanje i validaciju NBS IPS QR kôda.Posetiocima sajta omogućeno je da, putem jednostavnog servisa generišu sopstveni NBS IPS QR kôd na brz i jednostavan način, u skladu sa tehničkom specifikacijom i preporukama Narodne banke Srbije, kao i da izvrše proveru već pripremljenog IPS QR kôda u tehničkom smislu.Generator NBS IPS QR kôda obuhvata tehničku pripremu NBS IPS QR kôda koji korisniku (primaocu plaćanja) omogućava da kreira ovaj kôd jednostavnim popunjavanjem definisanih elemenata koji su prikazani u formi polja za popunjavanje ili tako što će elemente za kreiranje NBS IPS QR kôda upisati u formi tekstualnog zapisa (eng. string).Generisani NBS IPS QR kôd, koji je u skladu sa tehničkim zahtevima utvrđenim propisom, korisnik može preuzeti, a ako postoje greške – korisniku će biti prikazan ispis svake greške koja je ustanovljena. Potrošači mogu da plate račune na kojima je odštampan NBS IPS QR kod, jednostavno u dva-tri klika na mobilnom telefonu, bez prekucavanja podataka u nalog za plaćanje, navedeno je u saopštenju NBS.NBS IPS QR kôd generisan putem Generatora Narodne banke Srbije i prikazan na računima-fakturama omogućiće primaocima plaćanja da pruže uslugu svojim klijentima (platiocima) - da automatski, skeniranjem NBS IPS QR kôda, formiraju nalog za prenos sa podacima koji su prethodno definisani u kôdu.Platilac će, skeniranjem tog kôda u aplikaciji mobilnog bankarstva koju ima instaliranu na mobilnom uređaju, u dva-tri koraka, platiti željeni račun/fakturu.Validator obuhvata tehničku proveru već pripremljenog IPS QR koda putem učitavanja datoteke koja sadrži IPS QR kod u formatima koji su definisani i prikazani na stranici IPS QR kod.U saopštenju se dodaje i da je Narodna banka u prethodnom periodu u saradnji sa Vladom Srbije radila na tome kako bi javna preduzeća i ustanove koje je osnovala lokalna samouprava omogućili primenu NBS IPS QR kodova na svojim računima odnosno fakturama.NBS podseća da se na njenoj internet prezentaciji može pogledati video u kojem se objašnjava kako se jednostavno plaćaju računi skeniranjem NBS IPS QR koda, odabirom opcije IPS skeniraj u aplikaciji mobilnog bankarstva instaliranoj na mobilnom uređaju.

Srbija

Domaća brodogradilišta tri decenije nisu porinula novo plovilo

U poslednje tri decenije u domaćim brodogradilištima nije napraveljn nijedan novi brod, a najmlađi je 1991. godište, pa se otvara pitanje u vezi sa tim u kakvom su stanju naši brodovi, piše Dnevnik. Pod srpskom zastavom trenutno plovi oko stotinu brodova, a Srbija ima tri aktivna brodogradilišta i 200 firmi koje se bave rečnom plovidbom, podsećaju u Udruženja profesionalnih lađara Srbije. Prema rečima predsednika tog udruženja Branislava Vajde, aktivna brodogradilišta nalaze se u Mačvanskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Kladovu, a od firmi koje se bave rečnim brodarstvom, dve su u državnom vlasništvu:"To su "Jugoslovernsko rečno brodarstvo" i "Ivan Milutinović" u Beogradu. Međutim, ni u jednom brodogradilištu se ne prave brodovi za potrebe domaćeg brodarstva jer je to skupa investicija, iza koje mora da postoji ozbiljan kapital", napominje Vajda. U protekle čeitri godine na našim rekama potonlo je čak 10 brodova, a nedavno je u basenu Luke Beograd potonuo smohodni teretni brod Titel koji je bio natovaren glinom, pa smo po toj neslavnoj statistici prvi u Evropi.Kako se dodaje, slabo se vodi računa i o brodogranji i brodarstvu, a o brodovima se čuje samo u crnim hronikama, iako su naše luke na Dunavu druge po broju pretovara, odmah posle Rumunije.Branislav Vajda napominje da brod ne može da bude star, već samo ispravan i neispravan, jer postoje i neki napravljeni pre 100 godina, koji i dalje plove, ali im se svakih 10-15 godina radi revitalizacija, koja spada u skupe investicije.DUNAVSKI "PIRATI" OTELI TONU GORIVA KOD SMEDEREVA "Pošto ne pravimo nove brodove, uvozimo ih iz Holandije ili Nemačke, a uvoznici su raznorazne firme. Ali, nije bitno ko je vlasnik, odnosno uvoznik broda, već kako se pregleda njegova ispravnost i daje dozvola da je ispravan", kaže Vajda.On ocenjuje da do tragedija na rekama dolazi zato što se pregled brodova ne obavlja adekvatno, olako se izdaje dozvola za plovidbu, a manjka i odgovarajuća inspekcijska kontrola. Na brodovima nema ni mlađeg kadra, već rade ljudi zaposleni pre dve decenije."Nemamo ni dovoljno inspektora, svega šest za kontrolu rečnog saobraćaja i brodova i jednog za kanale", naglašava Branislav Vajda.Prema njegovim rečima, rečno brodarstvo treba obnoviti novim stručnim kadrom, povećati broj saobraćajnih inspektora za vodni saobraćaj, a nekadašnji Jugoregistar, a sada Uprava za utvrđivanje sposobnosti za plovidbu drugačije ristupi kontroli ispravnosti i izdavanju dozvola za plovidbu.“Potrebno je preispitati čitav sistem i u saradnji s Privrednom komorom Srbije, nadležnim ministarstvima i predstavnicima struke pronaći i ukloniti nedostatke”, zaključuje predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije.

Srbija

HR WEEK, najveći HR događaj u regionu, traje od 23. do 27. novembra

Organizacija HR World od 23. do 27. novembra po drugi put organizuje najveći HR događaj u regionu, pod nazivom HR WEEK, koji će okupiti profesionalce iz oblasti ljudskih resursa. Usled izmenjenih uslova poslovanja, ovogodišnji HR WEEK će biti realizovan kao virtuelni događaj na sajtu hrweek.rs.Tema ovogodišnjeg ekskluzivnog petodnevnog događaja "HR DNA: Identity Crisis", sa tematskim danima: Strategic HR | People-Centric HR | Innovative HR | HR Development | C-Level Day, u okviru kojih će učesnici imati priliku da čuju više od 150 HR eksperata iz 20 zemalja.Neki od njih su Joy Monsma (Kanada), Slavko Carić (Srbija), Enrique Rubio (SAD), Predrag Zlatković (Holandija), Stela Lupushor(SAD), Emina Hodžić (BIH), Angelina Djadjeva (Bugarska), Littal Shemer Haim (Izrael), Hacking HR (Chapters Sofia, Sarajevo, Ljubljana, Zagreb).Pored govornika i organizacija podrške (privredne komore, strukovna udruženja), događaj je podržao veliki broj partnera poput Vip Mobile, Coca-Cola HBC Srbija, Bosch, Delhaize Serbia, Siemens, Trizma, Telenor, PMI, Erste Bank, Bambi, Levi9, Hemofarm, SAGlobal, Zuhlke i drugi.Svakog konferencijskog dana učesnicima će biti dostupna i HR Expo Zona, u okviru koje će vodeće HR agencije predstaviti svoje proizvode i usluge sa specijalnim benefitima za učesnike.HR WEEK organizuje HR World, zajednica HR profesionalaca Adria regiona, koja predstavlja inovativni koncept za jačanje HR struke kroz deljenje znanja i povezivanje različitih zainteresovanih strana. "Cilj organizacije je transformacija HR funkcije iz nekadašnje kadrovske u savremenu, inovativniju i humaniju poslovnu funkciju sa strateškim uticajem", dodaju organizatori.

Srbija

NIS isplaćuje dividendu od 27,14 dinara po akciji krajem meseca

Naftna industrija Srbije izvršiće isplatu dividende za prošlu godinu od 27,14 dinara po akciji 27. novembra, objavljeno je danas na Beogradskoj berzi.Akcionaru Republici Srbiji, kao i većinskom vlasniku JAD „Gasprom Njeftu“ iznosi će biti isplaćeni direktnom uplatom sa računa NIS-a.Svi ostali akcionari pripadajuće dividende dobiće preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.Dan dividende, tačnije dan na koji se utvrđuje spisak akcionara koji imaju pravo na dividendu za 2019. godinu je 20.06.2020. godine.Gasprom njeft je u vlasništvu 56,1 odsto akcija, država Srbija dodatnih 29,8 odsto, a u vlasništvu fizičkih lica je ukupno 10,1 odsto akcija.

Srbija

Vlada predložila zajam za navodnjavanje od 15 miliona evra

Vlada Srbije predložila je Narodnoj skupštini zakon o zajmu vrednom 15 miliona evra koji namerava da uzme kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Cilj uzimanja zajma koji bi se otplaćivao do 2034. godine je izgradnja infrastruture za navodnjavanje u opštinama Svilajnac i Negotin.Zajam će kako se naglašava ubrzati i prelaz ka otvorenim, tržišno orijentisanim privredama i da se promoviše privatna i preduzetnička inicijativa.Projekat će sprovoditi Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode, uz finansijsku podršku države, opština i u uz učešće Ministarstva poljoprivrede.Dodaje se da Evropska banka za obnovu i razvoj priprema i tehničku pomoć u vidu bespovratnih sredstava, u iznosu od 1.200.000 evra sa ciljem da Srbiji pomogne i u pripremi Strategije za navodnjavanje. SRBIJA NAVODNJAVA MANJE OD DVA ODSTO POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA FINANSIJSKI USLOVI ZAJMAMinimalni iznos za povlačenje zajma je 50.000 evra, minimalni iznos prevremenog plaćanja milion evra i isto toliko je minimalni iznos koji se u okviru povlačenja zajma može otkazati. Dodaje se da su datumi za plaćanje kamate 25. april i 25. oktobar svake godine, kao i da je Srbija dužna da zakon otplati u 24 jednake rate. Prvi datum otplate je 25. april 2023. godine, a poslednji 25. oktobar 2034. godine.Napominje se da je krajnji datum raspoloživosti zajma 22. decembar 2022. godine ili kasniji datum koji banka može po svom nahođenju da odredi i saopšti zajmoprimcu. Stopa provizije na nepovučeni deo zajma iznosi 0,5% na godišnjem nivou.Zajam kako se napominje podleže varijabilnoj kamatnoj stopi, a zajmoprimac može odabrati i plaćanje po Fiksnoj kamatnoj stopi. Mišljenje o projektima koji će se finansirati iz ovog zajma u ime svake opštine u kojoj će se graditi struktura za navodnjavanje izdaje oravna služba određene lokalne samouprave, dok mišljenje u ime korisnika zajma, Republike Srbije daje Ministarstvo pravde.Svrha projekta je kako se precizira pomoć u izgradnji i rekonstrukciji osnovne infrastrukture za navodnjavanje u Svilajncu i Negotinu i pružanje podrške u sprovođenju projekta i nadzoru građevinskih radova.Projekat se sastoji iz građevinskih radova, angažovanja konsultanata za njegovo sprovođenje i očekuje se da bude završen poslednjg dana 2022. godine.

Srbija

Tri četvrtine potrošnje najsiromašnijih u Srbiji odlazi na osnovne potrebe

Najsiromašnija domaćinstva u Srbiji nešto više od polovine svojih prihoda, odnosno 51,4 odsto troše na hranu i bezalkoholna pića, dok 15,9 odsto odlazi na stanovanje i komunalije, a 3,6 odsto na transport, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji stanovništva za 2019. godinu.To znači da za podmirivanje najosnovnijih potreba ova siromašnija domaćinstva odvajaju gotovo tri četvrtine svih raspoloživih prihoda.Pored toga, podaci pokazuju da se 4,1 odsto troši na duvan i alkoholna pića, dok svega 0,4 odsto odlazi na obrazovanje, a 4,4 odsto na zdravstvo.Na odeću i obuću siromašnija domaćinstva troše svega 2,4 odsto svojih prihoda.Kada se govori o svim domaćinstvima u Srbiji, ponovo se najviše troši na hranu i bezalkoholna pića, 34,2 odsto, na stanovanje 16,7 odsto, zatim na prevoz 9,3 odsto. Najviše njih živi u dvosobnim stanovima i to 40,3 odsto, trosobnim 26,6 odsto, četvorosobnim 18,6 procenata i u jednosobnim 12,7 odsto.Stanove u najvećem broju slučajeva, tačnije 55,96 odsto, greju na čvrsto gorivo, dok centralno grejanje ima svega petina domaćinstava, tačnije 20,6 odsto.Anekta pokazuje da je telefon imalo 90,8 odsto domaćinstava, personalni računar ili laptop 56,9 odsto, kola 51,9 odsto, klima uređaj 37,9 odsto, a mašinu za pranje sudova 19,2 odsto.U anketi su učestvovala 6354 domaćinstava a njome se, osim o potrošnji, prikupljaju i podaci o životnom standardu, odnosno uslovima stanovanja i snabdevenosti trajnim dobrima.

Srbija

Mladi iz Srbije odlaze zbog ekonomske situacije, vraćaju se zbog nostalgije

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja, pokazuje istraživanje Srpske asocijacije menadžera.Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.„Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država - možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini", izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.Bulatović je dodala da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima.Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja,  ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.Podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih ljudi.Od kada je Vlada krajem februara usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. o toj temi se nije mnogo razgovaralo, a akcioni plan koji je bio sledeći na spisku aktivnosti još nije napravljen, pisao je Danas.Osnovna ideja je bila napraviti strategiju kojom bi se, pre svih mladi i obrazovani zadržali u Srbiji. Da nikakvih dešavanja od usvajanja Strategije nije bilo potvrđuju i u UGS Nezavisnost.„Nikakvih novih aktivnosti nije bilo, ne znamo šta će biti sa dolaskom nove ministarke, videćemo“, kaže Tomislav Živanović, iz UGS Nezavisnost za Danas.Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsta ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na „uvoz“ radne snageMenadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama -  od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi.Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

Srbija

Er Srbija smanjuje broj zaposlenih i njihove plate

Er Srbija nudi program dobrovoljnog odlaska uz otpremnine u pokušaju da smanji nekih 300 radnih mesta zbog posledica pandemije, piše portal exyuaviation.Zaposleni su takođe obavešteni da će im se zarade smanjivati počev od decembra 2020. do marta 2021. Iznos smanjenja zavisiće od platnog razreda zaposlenih.Kompanija je prošle nedelje obavestila svoje osoblje da je smanjila troškove tokom poslednjih osam meseci kako bi ublažila efekte pandemije, ali da više nije u stanju da se nosi sa tako visokim troškovima, što je rezultiralo dobrovoljnim otkazima i smanjenjem plata.Er Srbija je još u martu obustavila sva nova zapošljavanja.Tokom proteklih nekoliko meseci, Er Srbija je smanjila broj letova i pregovarala o uslovima zakupa svojih aviona, gde se troškovi zakupa računaju na osnovu broja sati korišćenja aviona, a ne na osnovu fiksne stope.Kompanija je smanjila aerodromske takse na odabranom broju odredišta i uspela je da odloži plaćanja poreza za vazdušnu plovidbu do 2021. godine.Još u martu pokrenula je program pod nazivom „Deliver“ (Dostaviti), čiji je cilj smanjenje kapitalnih investicija i usluga koje nisu od vitalnog značaja za kompaniju. Dalje, koristila je suspenziju slot pravila u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na njihovim primarnim tržištima, da bi obezbedila iste slotove za 2021. godinu.Srpski prevoznik je obezbedio kreditne linije kod komercijalnih banaka do 31. decembra i odložio zahteve depozita sa nekoliko aerodroma.Er Srbija će rebalansom budžeta dobiti pomoć države i mada iznos nije precizno prikazan u proračunu, procena Fiskalnog saveta je da će to biti oko 150 miliona evra koliko je otprilike potrebno da se pokriju krediti koji kompaniji dospevaju ove i naredne godine kao i gubitak koji se očekuje da će kompanija napraviti u uslovima pandemije i nezapamćene krize za avio-saobraćaj, pisao je list Danas.Situacija na tržištu i dalje je nestabilna, jer mnoga ograničenja putovanja nastavljaju da smanjuju potražnju. Kao rezultat toga, Er Srbija je prepolovila broj dostupnih ruta.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.