Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

USAID: Male firme u Srbiji pokazale najveću borbenost tokom korona-krize

devet godina sprovodi USAID1.018 kompanija odgovorilo na upitnikDragana Stanojevićprojeakt saradnje sa privredomu avgustu i septembru privreda pokazuje određenu žilavost, koja je posledica i boljeg razumevanja digitalnog sveta i poslovanja, potrebe da se koriste eksterni itzvori finansiranja, kao i truda i spremnosti domaće privrede da se prilagođava i krize pretvara u šanse.Preko pola firmi samo jednog menadžera 12 odsto više od 20 radnikaudeo žena u rukovodećim umanjuje se sa rastom kompanijeidentični kao i prethodnih godina što se tiče uvoza i opsega poslovanja digitalna preduzeća više izvoznika, što je razlog i za optimizamuprkos padu prihoda, većina je zadržala isti broj zaposlenih kao i pre krize polovine privrede procenjuje da se moiže oporaviti do godinu dana, mala i mikro preduzeća imaju više pesimizma i pad prihoda 40 MMS smatra da su im prihodi pali za izmedju 30 i 70 odsto, duplo teži što nam na istu temu kažu druge firmenajpozitivnije ocenjeni faktori su inspekcijski nadzor, procesi za zapošljavanje kao i povraćaj PDV-avisina poreza i doprinosa na zarade najnegativnije ocenjeniČak i u ovoj netipičnoj godini došlo poboljšanje stavova, osim poreza i doprinosa na zarade strahuju od pada likvidnosti i dalje nesigurnostipo prvi put se smanjio broj onih koje smatraju da se transparentnost javne uprave smanjio, ili rad državne uprave efikasnost.polovina od onih koji bi želli da investiraju ili nemaju pristup ili se plaše neizvesnosti kou nosi korona-kriza od 100 79 dinara privrednik izvuče iz svog džepa kada želi da investira u svoje poslovanjeRezultati upućuju da bi pojava institucija mikrokredita i platforme i druga digitalna rešenja na manje pozajmice i kredite značajno pomoglo srpskoj privredirizik naplate se povećaoTrećina preduzela ili planira da preduzme mere wza otpotrnost za krizu, pre svega digitalna rešenja koja mogu da pomognu da opstanuznačaj e trgovine prepoznaju najbolje firme koji su najgore pogođene, nekretnine turističke, mali proizvođači hrane male firme pokazale najveću borbenost tokom krize objavljivaće dodatne rezultate i analize vezane za 1.000 preduzeća////////////////////////////Entoni Godfriponosan na blisku saradnju USADI sa partenrima u Srbijipomaže u kovid krizi"Naša tehnička podrška je usmerena na rast poslovanja i izgradnju transparentnijeg kako privatni sektor ocenjuje biznis okolinu ohtrabrujuće da 1/3 planira ili transformiše digitalno svoje poslovanje., nada se da će videti još više SME da kreće ovim putemnova kancelarija može da pomogne i da se napreduje ka uspostavljanju programu za garantovanje pozajmica //////////////////////Tatjana Matić strategija kojom će se uvećati digitalnih veština građana ulaganja u širokopojasnu infrasatrukturu Ukoliko ne budu imali dovoljan stepen nećemo postići cilj ekonomskog razvoja celokupnog društva, jaza ruralnig i urbanog razvoja Četiri stuba_ dig veština u obrazovanju, konstantni dijalog tržišta rada i države kako bi odgovorilo na potrebe ///////////////////////////Marko Čadež prooblem krize nije klasična kriza potražnje, koja bi novcem iz finansijskog tržišta moglo da se rešinasuprot i demand i supply kriza i najsličnija kriza 80ih pet godina katapultirani u budućnost spremnost da proizvodne procese pratimo digitalnojeste izvoz jedan od najvećih generatora rasta, uspeli smo da ga zaštitimo i održimošta je to što Brisel i mi treba da uradimo kako bi usklađene sa EU standardimna ne budemo deo jedinstvenog tržištaodmah, ne za 10 godina kad postanemo članica/////////////////ambasador finanasijska tržišta i dalje ne daju dovoljno podršme SME, koje bi omogućiklo veću konkurentnost privrededve platforme koje će omogućiti alternativno finansiranje i novi kapital strani investitori ne mogu da investiraju kroz njih najbolje sredstvo je digitalizacija ekonomije i celog društva//////////////////////////////PavićAmalija zamenik izvršnog direktora Američke privredne komore u Srbijinieje bilo otpiuštanja pad prihoda u proseku 20 odstoposlovna klima, kao i prethodnih godina umereno zaadovoljavajuće i članice ne očekujuključni izazov kovid pandemiji i nepotrebnoj administraciji , koja dovodi do neproduktivnog korišćenja njihovih resursa2/3 članstva očekuje da će naredne godine ostvariti svoje investicijetrećina da će dalje zapošljavati /////////////////Dragana StanojevićOvo je deveto po redu istraživanje koje sprovodi USAID na reprezentativnom uzorku srpske privrede. Anketa pokazuje stavove privrede o tome kakvo je aktuelno poslovno okruženje i koje su mogućnosti kada je reč o pristupu adekvatnom finansiranju. Biće predstavljen i uticaj koronavirusa na srpsku ekonomiju. Učesnici koji će na virtuelnom događaju razgovarati o ključnim nalazima ankete su:Entoni Godfri, ambasador SAD u Srbiji.Tatjana Matić,ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.Dragana Stanojević, direktor USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.

Srbija

Radnici dečjih odmarališta se premeštaju u druga javna preduzeća

Prema preporuci Ministarstva prosvete obustavljene su rekreativne nastave, zimovanja, letovanja, sportski kampovi, pa je Dečije odmaralište Zlatibor, koje nije na budžetu Grada Užica, došlo u kako se navodi "veoma nazavidnu situaciju", pa su radnici odlukom gradske vlasti privremeno premešteni u druge institucije."Uz saglasnost svih zaposlenih, sindikata, doneli smo odluku da 23 radnika iz Dečijeg odmarališta Zlatibor preraspodelimo u druga javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač Grad", izjavila je gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.Prema njenim rečima to je urađeno sa ciljem da radnici ne ostanu bez posla i da zauzmu radno mesto u drugom javnom preduzeću ili ustanovi."Nalazimo se u jako teškoj situaciju, nazapamćenoj, koja je poremetila naše poslovanje, ali se nadamo da ćemo već iduće godine biti u mogućnosti da ponovo počnemo da radimo", direktor Dečijeg odmarališta Zlatibor Vladan Cuparić.Prema njegovim rečima, jedan deo menadžmenta Dečjeg odmarališta, odnosno direktor i šef rečunovodstva nisu raspoređeni, jer neko mora da ostane u Ustanovi, pošto treba da se uradi završni račun i Plan i program poslovanja za narednu godinu."Zahvalni smo svima koji su izašli u susret i našli mogućnost da prime 23 kolega, samo je par ljudi ostalo neraspoređeno, ali s obzirom na broj koje je zaposlen to je dobro", reako je predsednik sindikata u Dečjem odmaralištu Zlatibor, Zoran Stanojčić. On je dodao da zaposlenima nije bila namera da sede i čekaju platu, već da budu korisni društvu i da svoju platu zarade.

Srbija

Nove investicije u domaći IT sektor stižu iz Švajcarske

Digitalne agencije sa sedištem u Švajcarskoj Isobar Švajcarska i Namics, saopštile su da su se udružile i da od januara posluju pod imenom Merkle, a prema najavama koje stižu iz njihovog beogradskog predstavništva ta integracija će osigurati i investicije u srpsku softversku industriju."Do kraja ove godine ostvarićemo rast zapošljavanja veći od 40 odsto, a sličan ritam očekuje nas i u 2021. godini. Planom integracije obuhvaćena su nova radna mesta za srpske softverske stručnjake i mogućnost da se usavršavaju u različitim IT oblastima", rekao je Filip Gort, direktor beogradske kancelarije Namics-a koja u Srbiji posluje od 2014. godine.Merkle je kako je dodao svetski poznat po rešenjima za poslovanje koje je zasnovano na podacima, pa će baze podataka i korisničko iskustvo biti neki od segmenata iz kojih će omogućiti dodatnu ekspertizu. Namics kancelarija u Beogradu bilo je prvo i do sada jedino predstavništvo te kompanije izvan Švajcarske i Nemačke i od tada su softverski inženjeri iz Srbije učestvovali na brojnim internacionalnim projektima. Za jedan od njih kako podsećaju dobili su priznanje "Relaunch Sunrise. Mobile First" za najbolje primenjenu digitalnu transformaciju.HRVATSKA IT INDUSTRIJA POSUSTAJE ZBG KORONA VIRUSA

Srbija

Đenerali Osiguranje Srbija dobitnik prestižnih priznanja za izvanredan odnos sa klijentima i saradnicima

Generali Osiguranje Srbija dobitnik je prestižnih medalja „Mi cenimo svoje klijente“ i „Vrhunska izvrsnost“, koje dodeljuje međunarodna organizacija ICERTIAS u sklopu programa „Prijatelji klijenata“.ICERITAS nagrađuje kompanije za izvanredan odnos sa klijentima i saradnicima. Da bi se kvalifikovale, nominovane organizacije podvrgavaju se strogoj proveri ICERTIAS-a i ocenjivanju klijenata. Analizira se ugled kompanije među klijentima, zaposlenima, poslovnim partnerima i u javnosti uopšte, komunikacija korisničko iskustvo i poverenje.Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija, tim povodom je rekao: „Ponosan sam na svoj tim jer je posvećen građenju odnosa sa klijentima i poboljšanju naših usluga. Ova važna priznanja su dokaz da smo na dobrom putu da ostvarimo cilj kompanije: doživotno partnerstvo s klijentima. Trudimo se da oni budu u centru svega što radimo i zahvalni smo im što to primećuju i umeju da cene“.„Hvala kompaniji ICERTIAS što je prepoznala naše napore da klijentima obezbedimo kvalitetnu uslugu. Osećaj zadovoljstva je još veći kada klijenti potvrde da smo uspeli u tome. Ova priznanja su još jedna potvrda da su nam očekivanja klijenata, njihovo zadovoljstvo i doživotno poverenje na prvom mestu“, izjavila je Milica Jelenić, direktor Direkcije za odnose sa klijentima.ICERTIAS (International Certification Association GmbH) je privatna, politički nezavisna, internacionalna organizacija, osnovana 2011. godine u Švajcarskoj. Bavi se istraživanjem tržišta, s fokusom na otkrivanju i nagrađivanju kompanija koje pružaju najbolje proizvode i usluge svojim klijentima.

Srbija

Policijski pritvor nije razlog za otkaz

Pored odmora, bolovanja i brojnih drugih razloga zbog kojih neko odsustvuje sa posla, zaštitu od otkaza zakon garantuje i u slučaju određivanja pritvora, piše portal Unija.Kako se objašnjava pritvor treba razlikovati od izdržavanja zatvorske kazne jer je to mera koja se okrivljenom određuje rešenjem nadležnog suda sa ciljem da se obezbedi njegovo prisustvo i nesmetano vođenje krivičnog postupka dok se ne donese pravnosnažna presuda. Zaposlenom kojem je određen pritvor ne prestaje radni odnos i u skladu sa odredbom člana 166. Zakona o radu zaposleni se udaljava sa posla i to od prvog dana pritvora, sve dok on traje. Poslodavac u tom slučaju, kako se dodaje donosi i rešenje o udaljenju zaposlenog sa rada koje počinje od prvog dana određivanja pritvora. Kako se podseća, u skladu sa mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, određivanje pritvora zaposlenom prema važećem zakonu ne može da bude razlog za otkaz ugovora o radu, niti razlog za odjavljivanje sa obaveznog socijalnog osiguranja. Napominje se i da zaposlenom po sili zakona prestaje radni odnos samo ako je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci.ZARADA TOKOM PRITVORAZa vreme pritvora zaposleni ima pravo na naknadu zarade i ona mora da bude u visini jedne četvrtine osnovne zarade. U slučaju da zaposleni izdržava porodicu, on ima pravo na jednu trećinu osnovne zarade. Napominje se da se isto kao kod obračuna zarade plaćaju porez i doprinosi.Osnovica za obračun poreza na zarade umanjuje se za neoporezivi iznos poreza i u ovom slučaju ne postoji ograničenje da ona ne može biti niža od minimalne zarade određene za taj mesec.Napominje se da naknada zarade tokom pritvora pada na teret organa koji ga je odredio, ali je prvo plaća poslodavac, pa se posle refundira.U slučaju da je protiv zaposlenog pravosnažno obustavljen krivični postupak, ili je oslobođen optužbe, ili je ona odbijena (osim u slučaju da je odbijena zbog nenadležnosti), pripada mu razlika između iznosa naknade zarade (koju je primio za vreme privremenog udaljenja) i punog iznosa osnovne zarade.U SLUČAJU KAZNE ZATVORA DO ŠEST MESECIUkoliko zaposleni odsustvuje sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci, miruju mu prava i obaveze, osim u slučaju da je to drukčije određeno.U tom slučaju, poslodavac donosi rešenje o mirovanju radnog odnosa i odjavljuje zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja i zaposleni nema pravo na naknadu zarade.Nakon izdržane kazne zaposleni ima pravo da se u roku od 15 dana vrati na posao, dok mu u suprotnom poslodavac mu otkazuje ugovor o radu.U SLUČAJU KAZNE ZATVORA PREKO ŠEST MESECIU ovom slučaju kako se napominje radni odnos zaposlenom prestaje onog dana kada počinje sa izdržavanjem kazne zatvora. To pravilo važi u slučaju da je on pravosnažno osuđen na kaznu zatvora duže od šest meseci i to se dešava po sili zakona, nezavisno od njegove volje ili volje poslodavca, bez mogućnosti da mu miruju prava i obaveze.

Srbija

Pokrenuta peticija protiv biometrijskog nadzora „Ne snimaj mi lice!“

SHARE Fondacija je zajedno sa Evropskom mrežom za digitalna prava "EDRi" i više evropskih i svetskih organizacija pokrenula kampanju za zabranu masovnog biometrijskog nadzora u javnim prostorima evropskih gradova, i pozvala građane da je potpišu na sajtu hiljade.kamera.rs.U saopštenju te organizacije se ocenjuje da sve više država eksperimentiše sa tehnologijama za neselektivni, masovni nadzor građana u javnom prostoru, "iako je njihova primena u suprotnosti sa nacionalnim zakonima i međunarodnim konvencijama"."Biometrijski sistemi kao što su pametne kamere za prepoznavanje lica teško ugrožavaju temeljne vrednosti savremenog društva - pravo na privatnost, slobodu udruživanja i izražavanja. Evropska komisija trenutno razmatra mogućnosti za zaštitu ljudi od štetne upotrebe biometrijske tehnologije za nadzor, uključujući zabranu. Beograd je prvi grad na Balkanu koji planira da sve svoje stanovnike tretira kao potencijalne osumnjičene: kamere za pametni nadzor postavljaju se ubrzano po beogradskim ulicama, suprotno Ustavu i zakonima Srbije", navodi se u saopštenju.SHARE Fondacija dodaje da se postupak nabavke i cena čitavog sistema krije od javnosti, kao i lokacije pokrivene ovim kamerama.Od maja 2020, građanska inicijativa #hiljadekamera do sada je identifikovala 1.001 kameru sa biometrijskim karakteristikama na 469 lokacija u Beogradu, a istovremeno na sajtu hiljade.kamera.rs i preko društvenih mreža sprovode stalnu kampanja informisanja građana o biometrijskim tehnologijama i njihovim rizicima po demokratsko društvo.Poziv na mobilizaciju građana u odbranu prava i sloboda, ujedno je i zahtev nadležnim vlastima u evropskim državama unutar i izvan Unije, da odustanu od invazivnih tehnologija koje imaju nesagledive posledice na demokratsko društvo.Kampanja "Ne snimaj mi lice" istovremeno se obraća Evropskoj komisiji koja trenutno razmatra sve mogućnosti za zaštitu ljudi od štetne upotrebe tehnologije za biometrijski nadzor, uključujući zabranu, sa zahtevom da ovu nesrazmernu pretnju po prava i slobode ljudi stavi van zakona.Koalicija građanskih i ekspertskih organizacija Hermes Center (Italija), Homo Digitalis (Grčka), Bits of Freedom (Holandija), Iuridicum Remedium (Češka), SHARE Fondacija (Srbija) i evropska mreža za digitalna prava EDRi, danas pokreću panevropsku javnu kampanju "Ne snimaj mi lice: za zabranu biometrijskog nadzora".U kampanji između ostalih učestvuju i organizacije Access Now, Privacy International, ARTICLE 19, Chaos Computer Club (Nemačka), Panoptykon Foundation (Poljska) i La Quadrature du Net (Francuska). 

Srbija

Vlada predložila uzimanje novih zajmova vrednih 580 miliona evra

Novi sastav Vlade Srbije saopštila je da je predložila zakone za ukupno pet zajmova kod nemačke KfW banke iz Frankfurta na Majni, Banke za razvoj Saveta Evrope i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Zajmovima se predviđa sprovođenje projekata zaštite životne sredine, kao i onih koji se odnose na otklanjanje posledica aktuelne pandemije.Zajam u iznosu od 20 miliona evra Vlada Srbije trebalo bi da dobije od nemačke KfW banke, za projekat pod nazivom "Energetska efikasnost u objektima javne namene, faza II".Uslovi tog zajma su kako se dodaje usklađeni sa zahtevima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a svrha kako se naglašava da se on u celosti prenese jedincama lokalne samouprave u cilju podsticanja energetske efikasnosti u objektima javne namene.Kamata na zajam plaćaće se po stopi od 0,9% godišnje („Fiksna kamatna stopa”) dok ne bude primljena poslednja rata otplate u skladu sa planom. КfW kako se dodaje subvencioniše kamatnu stopu iz budžetskih sredstava Savezne Republike Nemačke za projekte koji ispunjavaju kriterijum politike razvoja. Za projekat pod nazivom "Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji, faza V" dogovoreno je da iznos zajma kod iste banke bude 30 miliona evra kao i da period njegove raspoloživosti bude do kraja 2024. godine. Period otplate je 15 godina, prva rata dospeva 15. novembra 2024. godine a poslednja 15. novembra 2034. godine.  Ugovorena fiksna kamata je po stopi od 0,9% godišnje, a naknada za organiovanje posla plaća se jednokratno u iznosu od 0,50% iznosa zajma. Provizija na nepovučena sredstva obračunavaće se po stopi od 0,25% godišnje na neiskorišćeni iznos zajma.BANKE POOŠTRILE USLOVE ZA IZDAVANJE KREDITA ZAJAM ZA ENERGETSKU EFIKASNOST U ZGRADAMA CENTRALNE VLASTIDonošenje Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, kako se navodi predviđa se sprovođenje programa "Energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti", u iznosu zajma od 40 miliona evra.Sredstva su odobrena 21. novembra 2019. godine, a Srbija može da bira između godišnje, polugodišnje i tromesečne otplate kredita, kao i period otplate do 20 godina za svaku tranšu sa periodom počeka do pet godina.Krajnji datum raspoloživosti sredstava je, kako se navodi je 30. jun 2025. godine, a zajam se realizuje u najmanje 2 tranše. Predviđeno da se program realizuje do 31. decembra 2024. godine.Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu i biće određena prilikom povlačenja svake nove tranše, dok je varijabilna kamatna stopa jednaka tromesečnom ili šestomesečnom EURIBOR-u kao referentnoj stopi, uvećanoj za određeni procentni raspon koji Banka određuje pri povlaćenju tranše.GARANTOVANI KREDITI DRŽAVE POGURALI KREDITNU AKTIVNOST BANAKA ZAJAM ZA VODOSNABDEVANJE I POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODAU okviru programskog zajma predviđeno je dobijanje zajma za vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, takođe kod Banke za razvoj Saveta Evrope i to u iznosu od 200 miliona evra. Zajmom bi se finansirale prioritetne mere za unapređenje vodovodne mreže u oko 60 opština u Srbiji, kao i izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji. Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu, određenu od strane Banke u skladu sa kriterijumima koje periodično definišu upravna tela banke.Maksimalni period otplate zajma je do 20 godina, uključujući i period počeka do 5 godina, koji se precizira prilikom povlačenja svake kreditne tranše.  Кrajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decembar 2026. godine, jer je predviđeno da se program realizuje u periodu od 01. septembra 2020. godine do 30. juna 2026. godine.NBS USVOJILA PROPISE ZA DUŽU OTPLATU KREDITA ODOBRENIH PRE VANREDNOG STANJA ZAJMOVI ZA OTKLANJANJE POSLEDICA PANDEMIJEOd strane Vlade predložen je i sporazum o zajmu u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19" kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj.   Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu predviđeno je zaduživanje kod te banke u iznosu do 100 miliona američkih dolara,odnosno 92 miliona evra. Cilj je dopunjavanje aktivnosti i investicija, kupovina opreme, izgradnja kapaciteta za nadzor i tehničku podršku, obuka i komunikacijsku podršku za nefarmaceutske intervencije i podrška implementaciji. Rok dospeća je 12 godina, uključujući period počeka od 3 godine, uz otplatu glavnice u jednakim ratama. Prva rata dospeva 15. juna 2023. godine, a poslednja 15. decembra 2031. Pristupna naknada je 0,25% na ukupnu glavnicu od 230.000 evra, dok naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,25% na godišnjem nivou. Kamata se plaća kako se dodaje polugodišnje po Referentnoj stopi za valutu zajma uvećanoj za fiksnu maržu od 0,50%, uz mogućnost različitih vrsta konverzije, ako se proceni da je povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom.Na osnovu Zaključka Vlade od 16. aprila 2020. godine, Banci za razvoj Saveta Evrope upućen je i zahtev za odobrenje delimičnog finansiranja zdravstvene infrastrukture i bolničke opreme u odabranim zdravstvenim institucijama širom Srbije, u iznosu od 200 miliona evra.Sredstva tog zajma su odobrena sa rokom dospeća do 15 godina, uključujući 5 godina perioda počeka, dok će se kamatna stopa određivati posebno za svaku tranšu. Кvalifikovani troškovi za ovu vrstu zajma kako se naglašava pokriće sve usluge vezane za reagovanje na COVID situacije, hitne slučajeve i rani oporavak.  Кrajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decembar 2021. godine.

Srbija

„Matorci“ stigli na Instagram, mladi otišli na TikTok

Ocena medijske i digitalne pismenosti građana Srbije je relativno dobra, pokazuje najnovije istraživanje CeSID-a. Najveći broj mladih vreme provodi na društevnim mrežama, dok stariji građani prednost daju televiziji. Bolna tačka medijske pismenosti je neproveravanje izvora medijskog sadržajaIstraživač i izvršni direktor Centra za istraživanje i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar rekao je da rezultati istraživanja nisu doneli velika iznenađenja:“Ono što mi volimo da istaknemo jesu promene koje se dešavaju između generacija. Imamo mlade ljude koji dnevno provode u proseku oko 2 sata na društvenim mrežama i starije od 50 godina koji su isto toliko vremena uz televiziju. U ciljnoj grupi građana do 60 godina starosti, 60% njih je tokom dana barem jednom na Fejsbuku i Jutjubu, a 54% na Instagramu. Među decom između 12 i 18 godina imamo 44% korisnika Tik Toka. Ta društvna mreže je tinejdžerima sada mnogo atraktvnija od Instagrama.”Prema njegovim rečima, Fejsbuk je u jednom momentu imao mlađe ljude kao dominantnu grupu korisnika, a sada se smatra "televizijom među društvenim mrežama”. Mlađa populacija se sa Fejsbuka preselila na Instagram koji je vrlo atraktivan:“Međutim kada je Instagram prošrio ciljnu grupu, mladi su počeli da se okreću Tik Toku. To je kao kada smo mi ranije izlazili u neke klubove i kada tu počnu da dolaze, kako se tada govorilo, matorci, onda se mi mlađi povlačimo na druga mesta. Dakle ovo o čemu govorimo je naše okruženje i mi treba da ga razumemo kako bismo dali odgovore na pitanje kako unaprediti digitalnu pismenost.”Na skali od 0 do 1, ispitanici starosti od 12 do 60 godina ocenili su svoju medijsku pismenost sa 0,68."Ocena medijske i digitalne pismenosti je relativno dobra. To je onaj utisak koji građani imaju sami o sebi. Međutim kada se uđe u finese, vidi se i bolne tačke. Jedna od njih je neproveravanje izvora medijskog sadržaja. Svaka druga osoba to čini retko ili nikada. Zatim, ljudi često ne upoređuju da li ono što piše u naslovu odgovara sadržaju teksta. Oni ne stižu to da urade ili ne prepoznaju kao važno”, rekao je naš sagovornik.Klačar navodi i da je za istraživače bilo iznenađenje to što se ljudi relativno loše snalaze u elektronskom bankarstvu – svega 38% odsto ispitanika koristi e-banking. Digitalna pismenost je, po definiciji, snalaženja u digitalnom svetu, mogućnost reprodukcije i mogućnost kreacije, a kod nas je najlošija u onom delu koji se odnosi na kreaciju:“Lošije nam je, na primer, znanje potrebno za podizanje klipova na Jutjub ili znanje o pripremi bloga. Visoka je percepcija u delu koji zovemo orijentisanje u digitalnom prostoru i relativno visoka u reprodukciji, ali kada se dođe do kreacije, vidi se nedostatak tog finijeg znanja. Ono što nas definiše kao digitalno pismene jeste sposobnost da se snalazimo u sve tri navedene sfere. Jako je važno da razumemo šta se dešava sa našimo podacima kada ih negde ostavimo, kako funkcioniše algoritam društvenih mreža koji nas dovodi do određenih sadržaja i kakav trag ostavljamo u digitalnom prostoru”, dodaje Bojan Klačar.Ističe da to istraživanje treba da ohrabri obrazovne instucije u kreiranju odgovarajućih programa, ali i roditelje da sebe opismene kako bi znanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti mogli da prenesu na svoju decu.

Srbija

Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava 20 godina rada

Od 20. do 22. novembra Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava dvadesetogodišnjicu postojanja i delovanja, uz podršku i u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert i Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), te podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Norveške i Britanske ambasade, navodi se u saopštenju te organizacije.Jubilarno okupljanje biće decentralizovano održano u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru i u Mionici. U skladu sa propisanim merama zaštite od virusa Covid-19, konferencija će biti istovremeno uživo i onlajn. Očekuje se da u rad konferencije na ovaj način bude uključeno blizu 200 učesnica i učesnika.Naziv konferencije „FEMINIZAM.POBUNA.PROMENA.“ inspirisan je tekstovima nedavno preminule naučnice i sociološkinje Marine Blagojević-Hjuson „Poluperiferija i rod: pobuna konteksta“. Biranjem ovog citata, njene saborkinje i saborci u borbi za rodnu ravnopravnost i razvoj joj još jednom odaju počast i šalju poruku da njene ideje nastavljaju da žive.Ovogodišnja konferencija nove strateške ciljeve postaviće u četiri ključna stuba: - Temelji, - Zelena ekonomija i odgovornost za razvoj, - Socijalna sigurnost i blagostanje i - StvaranjeNeka od pitanja kojima će se baviti biće vladavina prava, antidiskriminacija, decentralizacija i organizacija države i društva, izgradnjom saradničkih i solidarnih sistema u društvu, kao i ljudskom bezbednošću.Konferencija će biti završena usvajanjem dokumenta koji će biti osnova za budući rad aktivistkinja i aktivista Ženske platforme za razvoj Srbije, a koji će ih voditi do 2025. godine. 

Srbija

Sremci žale za stočnom proizvodnjom zbog viška kukuruza

Poljoprivrednici u Sremu ove godine mogu dobro da zarade od prodaje kukuruza, ali žale za vremenima kada su tu žitaricu uzgajali za prehranu životinja i bavili se stočarstvom koga u tom regionu više gotovo i nema, piše poral Agroklub."Nekada je bilo nezamislivo da nemamo krave u štali. Prodavali smo mleko, sir. Sada mleko kupujemo u prodavnici kao da ne živimo na selu. Ali zlatno vreme stočarstva je odavno prošlo, pa tako sada kukuruz lagerujemo, čuvamo, prodajemo kad treba", kaže Jovica Petrović, poljoprivrednik iz Buđanovaca.Sremci su zadovoljni ovogodišnjim prinosom. Kažu da je rodilo više od šest tona kukuruza po jutru, a i trenutna cena je dobra. Od prodaje kukuruza mnogi su već nabavili repromaterijal za sledeću proizvodnu godinu, a značajne količine su i lagerovane. Sada kada ga ima dosta šteta je, kažu paori, što u Sremu više nije razvijeno stočarstvo i što je uzgoj svinja skoro ugašen.Bez svinja nekada nije bilo skoro nijedno domaćinstvo u Sremu. Tada se na njivama najviše gajio kukuruz, kao i sada, s tim što su se najveće količine koristile kao stočna hrana. Od prodaje stoke se mnogo više zarađivalo nego od prodaje kukuruza.Mnoga sela u Sremu, a i širom nekadašnje Jugoslavije, bila su poznata po kvalitetnim tovljenicima, a bilo je i više prerađivačkih kapaciteta, pa se nije previše brinulo za prodaju. Pored uzgoja svinja, razvijeno je bilo i govedarstvo.VLADA RASPOREDILA 36,7 MILIJARDI ZA POMOĆ POLJOPRIVREDI Bilo je to, kažu paori u Sremu, srećno vreme, kada su nakupci su iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije dolazili na kućnu adresu i otkupljivali stoku."Sada imamo kukuruza, ali nemamo stoke, a sa ovolikim rodom se nešto mora uraditi. Ja sam obrao deo u klipu i prodaću ga na proleće, ako 'usfali' novca za prolećnu setvu, ostalo je ovršeno", kaže Jovica Petrović.Kako se dodaje, stočni fond u Srbiji se godinama smanjivao, ali se situacija poboljšava u zadnje vreme poboljšava. Prošle godine u decembru, u odnosu na decembar 2018, bio je veći ukupan broj goveda za 2 odsto i svinja za 4 odsto.Ukupan broj ovaca, kako se objašnjava manji je za 4 odsto, koza za 2 odsto i živine za skoro 3 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek 2009. - 2018, ukupan broj goveda manji je za 2,5 odsto, svinja za 9 odsto, koza za 12 odsto i živine za 13 odsto.

Srbija

Vrednost građevinskih radova u Srbiji opala skoro za petinu

U trećem kvartalu 2020. godine, vrednost izvedenih radova u Srbiji opala je za 18,9 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 17,2 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Posmatrano prema regionima u Srbiji, u trećem kvartalu vrednost izvedenih radova povećana je u Beogradskom regionu i to 2,8 odsto, dok je vrednost opala za 6,3 odsto u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, u Vojvodini je opala za 22,1 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji za 47,1 odsto u poređenju sa istim kvartalom prošle godine.Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Republike Srbije izvedeno je 95,8 odsto, dok je preostalih 4,2 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.Ukupna vrednost radova izvođača iz Srbije, za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, opala je za 17,6 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 15,8 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Srbija

Milione sudskih izvršnih predmeta preuzimaju javni izvršitelji

U naredne dve godine skoro milion starih izvršnih predmeta biće prebačeno javnim izvršiteljima, a neki od tih predmeta su stariji od 15 pa i 20 godina, prenele su Večernje novosti. Kako se dodaje, većina tih predmeta odnosi se na komunalne usluge, čija se kamata tokom godina nagomilala, pa se postavlja i pitanje da li građani treba da je plate zbog toga što su sudovi radili sporo."Javnim izvršiteljima do sada su prosleđena 4.573 predmeta po osnovu izvršne isprave i 22.266 predmeta po osnovu verodostojne isprave (komunalna potraživanja)", izavila je Bojana Stanković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.Poverioci su najčešće kako se dodaje "Infostan", "Parking servis", "Vodovod", "Beogradske elektrane", Javni servis RTS (za TV pretplatu), kao i jedna banka u stečaju.Taj sud inače, kako se dodaje važi za najopterećeniji sud u izvršnoj materiji. U 2020. godini, od ukupno 7.523 predmeta po osnovu izvršne isprave, u radu su ostala 2.022, a po osnovu verodostojne isprave još njih 174.487.Kako je Novostima izjavilo nekoliko izvršitelja, oni imaju najavu da će u naredne dve godine dobijati po sto predmeta mesečno po čoveku, samo iz Prvog osnovnog suda u Beogradu. Da je problem zamršen smatraju u Udruženju za zaštitu portrošača "Efektva".RAZVEZIVANJE "GODRIJEVOG ČVORA"Prema mišljenju pravnika Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" Jovana Ristića u ovom slučaju je veliki problem što se javnost obaveštava o prebacivanju starih predmeta na izvršitelje, što je kako smatra trebalo da se desi još od stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju."To prebacivanje starih predmeta sa sudija na izvršitelje nije laka operacija, lakše je reći nego učiniti i zato to verovatno mora da se radi po nekim fazama i ima svoja određena pravila. Mora da se izvrši trijaža tih predmeta", kaže za sagovornik Nove ekonomije.  On podseća da prema zakonu uslove za prebacivanje na izvršitelje ispunjavaju samo oni predmeti u pogledu kojih je doneto rešenje o izvršenju. Podseća i da kod donošenja tog rešenja postoji i uslov da iznos potraživanja mora da bude veći od dve hiljade dinara, da bi uopšte mogao da pređe kod izvršitelja. U slučaju da su potraživanja manja, onda ne mogu kod izvršitelja i ne sprovode se. Prema Ristićevom mišljenju tu fali i jedna jako važna "priča" koja se u javnosti nije vodila, a to je "kršenje prava na suđenje u razumnom roku". Ono je kako podseća počelo da se razvija pod uticajem prakse Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu i potom ušlo u zakonodavstvo evropskih država. PANČEVCI PROTIV TOPLANE I SUDOVA: GREJANJE ODJAVILI, ALI MORAJU DA PLATE "U ovom slučaju kada sud toliko dugo ne postupa po predmetima a dužan je da postupa, a izvršni postupak je po zakonu sitan postupak, onda se zaista postavlja pitanje kršenja prava na suđenje u razumnom roku", napominje sagovornik Nove ekonomije. Ristić kaže da to pitanje mogu da postave i poverilac i dužnik, jer poverilac, na primer 15 godina nije došao do svojih sredstava, a dužniku su se nagomilavale kamate koje su postale astronomski velike, pa nastaje svojevrsni "Gordijev čvor" koji je teško razmrsiti. "Ima i jedna stvar koja se dešavala u poslednjih godinu dana. Mogli ste da je vidite kada su komunalna preduzeća počela da nude reprograme dugova. Vrlo je zanimljivo što je obavezni deo reprograma bio otpis kamate", podseća pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, niko nije pričao zašto se u tom slučaju kamata otpisuje, nego su potrošačima samo ponuđeni ti reprogrami. To je kako kaže bio jedan elegantan način da se izađe iz problema, ali nikada nije rečeno zašto. "Ponuđen je reprogram ali je zapravo problem ležao u tome što, kada se prenesu ti predmeti od pre 15 ili 20 godina, kamate padaju na leđa potrošača", dodaje Ristić.OTPISIVANJE KAMATADug kako objašnjava treba da se plati, ali su kamate koje su nastale krivicom sudova treba da se otpišu, jer se u suprotnom sudovi kako napominje "izlažu nekim neprijatnim opasnostima da ljudi zatraže svoje pravo po pitanju kršenja prava na suđenje u razumnom roku"."Ne može da se dešava da neko ne radi 10 ili 15  godina, pa da onda samo slegne ramenima i nekom drugom prebaci vruć krompir. Meni je to zapravo crvena lampica koja onako već duže vreme bljesne", kaže pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, o "milionima" nerešenih sudskih predmeta koji su se nagomilali iz raznih razloga govori se i uvek kada se dolazi do izmena Zakon o izvršenju i obezbeđenju.Kako su prenele Večernje novosti i neki izvršitelji smatraju da bi otpis kamata građanima mogao da bude doboro rešenje za rešavanje zaostalih predmeta čiji broj, kako se napominje ide i do jednog miliona.Čedomir Savković

Srbija

Udruženje radnika na internetu predalo zahteve Ministarstvu finansija

Udruženje radnika na internetu podnelo je danas svoje zahteve Ministarstvu finansija i Vladi Srbije, koji se tiču obustave postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja nad frilenserima. Udruženje takođe traži početak dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanju strukture i finansijskih stopa za obračunavanje njihovog poreza i doprinosa.Podsećamo, Poreska uprava je sredinom oktobra objavila da će oporezivati fizička lica sa primanjima iz inostranstva za period od proteklih pet godina.Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar izjavio je da frilenseri žele da plaćaju porez, ali da je pitanje "kako i koliko", kao i da retroaktivna naplata petogodišnjeg poreza podrazumeva "enormne cifre". Obzirom da poreznici na trenutnu visinu poreske stope nameravaju da računaju i kamatu, to bi značilo da bi morali da daju do 80 odsto svih prihoda koje su ostvarili u tom periodu, kaže Pogačar.Dodaje i da su poreznici, prema informacijama koje imaju, obaveze obračunavala "protivzakonito i protiv načela same Poreske uprave" i da su sva ta rešenja "ništava". "Osnovni zahtevi tiču se obustava naplate i postupcima poreske uprave do početka pregovora (sa Vladom Srbije). Mi smo došli pre svega da razgovaramo i da se dogovorimo. (Slobodno mogu da kažem) za sve iz Udruženja i van njega da žele da uđu u legalne tokove, ali se nikako to ne može raditi na ovaj načnin", kaže Pogačar.On smatra da je mnogo ljudi trenutno pod udarom "i zdravstvene krize i Poreske", što može da se manifestuje "i na ekonomske i na socijalne načine", kao i da Vlada Srbije ove mere ne može da sprovede. Pogačar navodi i podatak da je preko 100.000 obuhvaćeno ovim merama, da je broj verovatno i veći, a da su do sada imali uvid u šest ili sedam problematičnih poreskih rešenja."U okviru  prihoda su računati i neki troškovi koje su dobijali za putovanja... Računali su bukvalno sve što ste dobijali na devizni račun, i to su smatrali za prihode. Nikakve pravne argumentacije nisu uvažavali niti obrazlagali i to tako nameravaju da sprovode", rekao je Pogačar.Katarina Pavlović iz stručnog tima Udruženja radnika na internetu navodi da Poreska uprava u postupcima kontrole kršila osnovna poreska i upravna načela, a da verovatno rade po nekom modelu, što se vidi iz nelogičnosti u rešenjima."Nisu se obazirali na činjenice koje bi išle u korist poreskih obveznika, pogrešno su obračunavali kamate, nekad od datuma kada se primi novac umesto od datuma kada dug dospeva (30 dana), vrlo često se dešavalo da lica primaju novac u dolarima, a da u zaključcima stoje evri"... nabraja Pavlović.Ona navodi da su žalbe na rešenja tek nedavno podnete i da još uvek nemaju informacije kako će drugostepeni organi po njima odlučivati, kao i da države u Evropi različito rešavaju ovo pitanje."Vladi Srbije ćemo prezentovati sve modele koje postoje u drugim zemljama i obrazloženja zašto, na primer, (paušalni sistem oporezivanja) nije primenjiv za ovu kategoriju radnika", kaže Pavlović.Na pitanje da li mogu da dokažu navode pojedinih članova udruženja, da su pokušavali da plate porez, ali da ni sama Poreska uprava  njihovom mestu stanovanja nije znala kako se on obračunava, Pavlović dodaje da država mora da se zapita zašto 97,7 odsto frilensera nije plaćalo namete."Ne mogu da tvrdim odgovorno da sva lica nisu znala, ali je većina pokušavala od Poreske da dobije informacije. Čak i kada su ih dobijali, one često nisu bile tačne. Ne može se reći da je 99 odsto građana svesno želelo da da čini prekršaj - to je onda i problem edukacije stanovništva i rada Poreske uprave. Znamo da (Poreska uprava) ima mogućnost, u skladu sa zakonom, da šalje opomene obveznicima, što vrlo često čini kada je u pitanju porez na imovinu, ali ih nikada do sad, po našim saznanjima, nije poslala fizičkim licima koje ostvaruju prihod iz inostranstva", kaže Pavlović.Ona je ocenila i da problem za frilensere ne predstavlja samo porez, već i doprinosi koje država pokušava da naplati za petogodišnji period, tokom kog oni nisu imali nikakvu socijalnu zaštitu."Frilenseri sve do decembra prošle godine nisu imali mogućnost ni da im se prizna staž, a ni to sada nije rešeno na adekvatan način. Znamo za slučaj jednog poreskog obveznika, koji je redovno uplaćivao (porez), koji nam se javio, ne zato što je imao problem, već zato što je tri godine pokušavao da izvuče zdravstvenu knjižicu i da mu se prizna staž. Ako država misli da je sistemski rešila pitanje tako što svaki radnik na internetu treba da izgubi tri godine i da ide od institucije do institucije moli, šalje dopise, sastanči... to znači da sistem ne postoji", zaključila je Pavović.

Srbija

Samo 13 odsto ugostiteljskih objekata pravilno odlaže otpad od hrane

U Srbiji veoma mali broj objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada od hrane, pa tako NALED sa državnim institucijama radi na regulisanju sistema pravilnog odvajanja i odlaganja ove vrste otpada koji, navodi se u saopštenju. Početkom novembra je pokrenuta jednogodišnja akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem smanjenja emisije 750 tona ugljen-dioksida.Objekti iz sektora ugostiteljstva i maloprodaje, ali i domaćinstva, su najveći generatori otpada od hrane u Srbiji.„Iz ugostiteljskog sektora čak 99 odsto otpada od hrane završi na deponiji, gde proizvodi ogromnu količinu opasnih gasova koji zagađuju okolinu“, objašnjava Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a.Istraživanja pokazuju da samo 13 odsto ugostiteljskih objekata koristi usluge operatera za sakupljanje i pravilan tretman otpada od hrane. Zato NALED kroz projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ predlaže rešenja među kojima je prvi korak unapređenje zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje potrebne infrastrukture, kao što su kante za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, kao i zbrinjavanje otpada u saradnji sa operaterom. A pored ovih rešenja, potrebno je poboljšati i sistem inspekcijskog nadzora.NALED je pozvao sve organizacije i kompanije koje pripremaju ili služe hranu na teritoriji Beograda i Novog Sada da daju svoj doprinos ovom cilju, tako što će sav otpad od hrane koji proizvedu predati na zbrinjavanje ovlašćenom operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, koja će po promotivnim uslovima zbrinuti otpad na neškodljiv način.Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Srbija

Profesor planira da svim osnovcima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenike

Patent profesora Kavčića, čitač magnetskih memorija, nezakonito je koristila globalna kompanija "Marvel“ i nakon višegodišnjeg suđenja dobio je spor i odštetu od 750 miliona dolara. Od dela novca želi da obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji, piše RTS.Fondacija "Alek Kavčić" već godinama donira računare Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a sada planiraju besplatne udžbenike za sve školarce širom Srbije."Udžbenici moraju biti besplatni, to je tako u svim zemljama, čak i u zemljama zapada. Čak ni u Americi – bastionu liberalnog kapitalizma, ne postoji slobodno tržište udžbenika. Mi smo od tržišta udžbenika, od jedne obaveze, napravili slobodno tržište gde se sada nadmeću razni izdavači, ko će više udžbenika da proda za osnovce“, ističe Aleksandar Kavčić, inženjer i naučnik.„Pošto su svi ti udžbenici isti, generalno isti, odobreni od Ministarstva, jedini način da dođe do diferencijacije nekog udžbenika u odnosu na drugi je korupcija", dodao je Kavčić.Na tržištu udžbenika, tvrdi, obrće se veliki novac i to oko sto miliona evra godišnje. Nnapraviti udžbenike za celu osnovnu školu košta najviše milion evra od naknade autorima udžbenika, do odobrenja ministarstva.Ako sve bude po planu, kompleti knjiga za osnovnu školu, koji se već pišu, biće dostupni na internetu sledeće školske godine.Profesor Kavčić smatra da će uz podršku roditelja, nastavnika i sindikata ovaj cilj ostvariti.

Srbija

Digitalna Srbija: Kreće upis na prvi gejming master program

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Univerzitet u Kragujevcu najavljuju konkurs za upis na Master 4.0 program pod nazivom Razvoj kompjuterskih igara, navodi se u saopštenju.Ovo su prve master studije iz oblasti gejminga u Srbiji nastale kroz saradnju državnih univerziteta i nekih od najpoznatijih domaćih gejming studija. Prijavljivanje zainteresovanih kandidata trajaće od 12. do 19. novembra.„Gejming, kao atraktivna i konstantno rastuća grana privrede, izazov je za mnoge mlade ljude i zahteva sve veći priliv stručnjaka koji digitalne umetnosti vide kao svoju karijeru“, rekao je rektor kragujevačkog univerziteta prof. dr Nenad Filipović.Tokom trosemestralnog programa, budući studenti će biti u prilici da slušaju predmete kao što su digitalna animacija, 3D modelovanje, principi zvuka i muzike u kompjuterskim igrama i sistemi virtualne realnosti.Akcenat će biti stavljen i na poslovne veštine potrebne za uspeh na globalnom gejming tržištu, a posebno na preduzetništvo, čiju važnost naglašava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“, organizacije koja je pokrenula projekat Master 4.0.„Srpski gejming sektor je već prepoznat kao izuzetno perspektivan i za dalje jačanje ovog sektora važno je osigurati ne samo da postojeće kompanije mogu da zaposle kadrove sa relevantnim znanjima, već i da izgradimo ljude koji će biti spremni da pokrenu nove kompanije, probiju se na globalnom tržištu i nastave da stvaraju nove poslove“, rekao je Đurđević.Program je okupio predavače sa Fakulteta inženjerskih nauka, Filološko-umetničkog fakulteta, Instituta za informacione tehnologije i Prirodno-matematičkog fakulteta, ali i predavače iz inostranstva i predstavnike softverskih kompanija među kojima su 3Lateral, Playrix RS i Ubisoft, kao i Steinbeis institut, Comtrade Digital Services i Propter.Program podrazumeva obaveznu stručnu praksu od najmanje osam nedelja u nekoj od uključenih kompanija.Pravo na upis imaju svi studenti koji su stekli visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB na srodnim umetničkim ili studijskim programima iz polja tehničko-tehnoloških nauka. Kandidati neće polagati prijemni ispit, već će se rang lista utvrđivati na osnovu rezultata prethodno završenog školovanja.Planirano je da se na program upiše najviše 35 studenata – 15 školarina obezbediće Ministarstvo prosvete, pet Inicijativa „Digitalna Srbija“ (bez obaveze prakse ili zaposlenja u kompanijama koje okuplja ova organizacija), pet Univerzitet u Kragujevcu, dok će najviše deset studenata samostalno finansirati školovanje.Pored Univerziteta u Kragujevcu, na osnovu uslova Javnog poziva Ministarstva prosvete koje su ranije ove godine definisali predstavnici Inicijative „Digitalna Srbija“, Asocijacije industrije video-igara Srbije, Kabineta predsednice Vlade Srbije i nacionalne platforme „Srbija stvara“, sredstva za realizaciju dobio je i beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom. Upis studenata na ovaj program planiran je za početak naredne školske godine.

Srbija

Ribarstvo u Srbiji: Pada domaća proizvodnja, raste konkurencija iz uvoza

Većina ribnjaka koji su u Srbiji radili u velikim sistemima polako se gasi, prethodnih godina iz pogona je izbačeno i do 3.500 hektara ribnjaka, pa se u otežanim usloima poslovanja koje nameće pandemija smanjuje i njena proizvodnja, piše Dnevnik.rs."Svetski trendovi su da se riba iz akvakulture sve više konzumira i subvencioniše proizvodnja, da bi se podmladio riblji fond u velikim svetskim vodama", kaže direktor ribnjaka Kapetanski rit kod Кanjiže Krum Anastasov.Prema njegovim rečima, Imamo veliki potencijal za razvoj ribarstva, ali moramo učiniti sve da bar postojeće sačuvamo i bude u funkciji. Kako dodaje, u podsticajima za ribarstvo naša država treba samo da prati zemlje u okruženju, gde je konkurencija. "Uglavnom svi su oslobođeni vodoprivrednih obaveza, postoje njihovi nacionalni fondovi koji su pomešani interesi poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i subvencije za izvoz ribe, što nama stvara ogromne poteškoće", objašnjava Anastasov.Na ribnjaku Kapetanski rit u toku je izlov, a on se prostire na površini od 685 hektara. Od toga je 580 hektara pod vodom i u funkciji proizvodnje. Prošle godine to preduzeće je kupilo ribnjak u Srpskom Miletiću. Proizvodnja je prošle godine samo na ribnjaku kod Kanjiže iznosila 1.150 tona, a ove godine očekuje se oko 600 tona više."Mislim da cela ova priča u vezi sa pandemijom mora nekako da se razreši za ribarstvo. Na godišnjem nivou u Srbiju se uvozi oko 80% ribe. Zaista, pored svih potencijala koje imamo izuzetno će biti velika šteta", ukazuje Krum Anastasov.Prema njegovim rečima proizvodnja ribe u Srbiji već godinama opada, a uzrok su pre svega virusi koji se pojavljuju u ribarstvu i oni kako upozorava mogu da destkuju proizvodnju.Srbija kako se dodaje ima mogućnost da ribarstvo razvija na preko 150.000 hektara, ali prošle godine je ugašen ribnjak Svilojevo, pre toga u Novom Kneževcu, ne radi se ni u Barandi. Pre šest godina se proizvodilo i do 12.000 tona, prošle godine upola manje."Nameću se novi problemi zbog toga što je epidemija korone zaustavila prodaju, jer nema slava, svadbi i drugih skupova na kojima se konzumira riba, ljudi su uplašeni, zatvoreni u porodični krug i potrošnja ribe je veoma mala", kaže glavni tehnolog u Kapetanskom ritu, Željko Đanić.On podseća da je ova sezona jedna od težih godina koje prate ribarstvo jer je bilo hladno proleće, pa je to rezultiralo bolestima ribe početkom leta. Ribu je zakačio jedan od tri virusa, koji se javljaju poslednjih godina i napravio znatne."Jednostavno neće biti prostora za novi proizvodni ciklus, jer ga je zauzela riba koju smo već proizveli, a nismo prodali. Znači, mi idemo u jedan negativan ciklus, tako da gledajući kompletnu proizvodnju u Srbiji, rapidno će padati svake godine, ako ne nađemo neki izlaz da ribu plasiramo", upozorava Đanić.U Mađarskoj su, kako dodaje Đanić uradili dobar potez, otkupili oko 200 tona ribe od ribnjaka i jednostavno je pustili u Dunav kojem je preko potrebno obnavljanje ribljeg fonda.KOLIKE SU CENE?Tokom novembra i decembra, kada je najviše porodičnih slava, prodaja ribe bi mogla biti manja i 50%, što će prema procenama Anastasova, u ribnjacima izazvati višak od 2.500 do 3.000 tona ribe.Kilogram šarana u maloprodaji je oko 400 dinara, dok iz "Кapetanskog rita" kilogram isporučuju za 300 dinara. Riba koja dolazi iz okolnih zemalja iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Rumunije, gde proizvođači dobijaju određenu pomoć države kroz evropske i nacionalne fondove, znatno je jeftinija, pa domaći proizvođači pored svih ostalih nevolja imaju i veliku konkurenciju.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.