Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

EK: BDP Srbije ove godine pada za 1,8 odsto, naredne se vraća na nivo pre krize

Prognoza Evropske komisije (EK) ukazuje da će privreda Srbije ove godine imati umereni pad od 1,8 odsto, usled relativno kratkog trajanja najstrožih mera za suzbijanje koronavirusa, kao i značajnoj podršci za ublažavanje posledica krize.Prema objavljenim Jesenjim ekonomskim prognozama za zemlje Evrope, tokom 2021. godinu se očekuju povratak srpske ekonomije na nivo pre izbijanja krize, odnosno ekonomski rast od 4,8 odsto.Taj rast će se zasnivati na investicionoj i ličnoj potrošnji, dok se za 2022. godinu očekuje dalje povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,8 odsto.Kako navodi EK, pad ekonomije Srbije u 2020. godini ograničili su relativno mali udeo turizma u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti, kao i dobra poljoprivredna sezona.U izveštaju o Srbiji navodi se i da će pad ekonomije i značajne fiskalne mere za ublažavanje krize dovesti do znatnog privremenog rasta deficita države od oko 9 odsto u 2020. godini.Takođe, kako se radnici koji trenutno ne traže posao smatraju neaktivnim, očekuje se da će stopa nezaposlenosti doživeti smanjenje.Imajući u vidu stopu oporavka, ukidanje mera za ublažavanje posledica krize i povećanje prihoda iz poreza, deficit Srbije će pasti na oko 3 odsto BDP-a u narednoj godini, a zatim 2,5 odsto BDP-a u 2022, predviđa EK.BDP Srbije je u drugom tromesečju pao za 6,4 odsto usled posledica mera, nakon znatnog rasta od 5,1 odsto u prvom kvartalu, dok kratkoročni indikatori ukazuju da se ekonomska aktivnost oporavljala tokom leta.Pad je delimično nadoknađen većom potrošnjom vlade i pozitivnim doprinosom neto izvoza, a kao razlog se navode veliko smanjenje lične potrošnje i investicija.Najveći pad BDP-a u regionu imala je Hrvatska sa 9,6 odsto, dok su druge zemlje regiona poput Rumunije i Mađarske doživele pad privredne aktivnosti od 5,1 i 6,4 odsto.Prognoza navodi da će, zbog većeg deficita i pada privredne aktivnosti, javni dug Srbije porasti na 61,5 odsto BDP-a u 2020. godini, a zatim početi da pada za oko jedan procentni poen godišnje.

Srbija

Vlada Srbije sprema pomoć od 4,8 milijarde za EPS

Vlada Srbije je u predlogu rebalansa Budžeta za 2020. godinu predvidela subvencije "javnim preduzećima u sektoru električne energije" u iznosu od ... , što predstavlja presedan u planiranju javnih finansija.Prema mišljenju konsultanta Bogdana Petrovića, ove subvencije mogu samo da budu usmerena na Elektroprivredu Srbije."Toga nikad nije bilo do sada, a to može da bude samo EPS, obzirom da drugo (javno preduzeće u tom sektoru), Elektromreže Srbije, nemaju problema".Podsećamo, Elektroprivreda Srbije je verovatno najznačajnija kompanija u domaćoj privredi, a prošle godine je na nivou grupe zabeležila gubitak od 3,9 milijardi dinara ili oko 33 miliona evra.Petrović je u svojim analizama za Novu ekonomiju Poslovanje Elektroprivrede Srbije: Monopol, a pravi gubitke "Ili će se povećati naknada za obnovljive izvore energije ili će gubici morati da se reše subvencijama. Naknada do sad nije povećana, a konstantno se aktiviraju novi vetroparkovi, koji su odobreni pre nekoliko godina", zaključuje Petrović.Prošle godine je za otkup struje od povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije putem takozvanih "fid-in tarifa" plaćeno 13,3 milijarde dinara.Tarifa koju EPS naplaćuje od krajnjih korisnika je 9,33 pare po kilovat-satu prodate struje.Međutim ta tarifa stoji nepromenjena još od 2015. godine, dok je nabavka električne energije od povlašćenih proizvođača u ovom periodu povećana osam puta.

Srbija

UTAS: Državi hvala na brzoj reakciji, ali rešenja za turističke agencije još nema

Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i usluga usvojilo je predlog rešenja za turističke agencije u iznosu od 150 miliona dinara subvencija za polise osiguranja. U udruženju turističkih agencija UTAS kažu za Novu ekonomiju da problem u vezi sa dobijanjem licenci i polisa osigruanja i dalje nije rešen.“Mi to ne smatramo kao dobro rešenje jer neće sve agencije biti pokrivene tom vrstom pomoći. Sa druge strane postoji problem u tome što ne možemo svi da dobijemo ponude osiguravajućih društava”, izjavila je za Novu ekonomiju Marija Matijević iz Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS).Prema njenim rečima, nakon sastanka UTAS je zamolio svoje članice da u cilju usaglašavanja sa zakonom i u skladu sa savetom ministarstva, osiguravajućim društvima što pre upute mejlove sa svojim podacima."Niko od nas nije dobio pozitivan odgovor. Odgovoreno je da ili nisu u situaciji da izađu u susret ili da mogu da nam pošalju obrazac, ali da reosiguravač iz inostranstva zahteva da se u vidu hipoteke deponuje imovina u vrednosti od 300 hiljada evra za najmanju agenciju", kaže Matijević.Prema njenim rečima, u slučaju manje agencije koja opslužuje do hiljadu putnika, za osiguranu sumu od 200 hiljada evra agencija bi morala da stavi pod hipoteku 300 hilajda evra. Kako dalje objašnjava, u slučaju da je osigurana suma 400 hiljada, hipoteka bi bila 600 hiljada evra."Smatramo da jedna mala agencija ovo apsolutno ne može da ispuni, bez obzira na subvencije, ne vidim kako će ta hipoteka moći da se upiše i da se stavi toliko sredstava pod hipoteku", objašnjava predstavnica UTAS-a.TURISTIČKE AGENCIJE BEZ NOVIH LICENCI SE BRIŠU IZ REGISTRA Dodaje da mnogo agenicja koje posluju u unutrašnjosti Srbije ima u svom vlasništvu nekretnine, ali da je procenjena vrednost kvadrata tamo niža, pa bi se u tom slučaju došlo u situaciju da pod hipoteku treba da se stavi pola jednog naselja."Praktično nemamo uslov za pribavljanje polisa. Neće biti pokriveno mnogo agencija, verovatno dvadesetak do trideset, dolazimo do znatnog smanjenja organizatora putovanja," kaže Marija Matijević.Taj broj prema njihovim podacima sada iznosi oko 400 turističkih agencija, a u problemu su i manji posrednici u putovanjima koji se popularno nazivaju subagentima. Oni kako dodaje sagovornica Nove ekonomije apsolutno ne bi bili obuhvaćeni tom vrstom državne pomoći."Dolazimo do gašenja radnih mesta, što nikako ne smatramo dobrim rešenjem. Ako se svi organizatori putovanja prebace u posredničke poslove njihov broj će se znatno povećati i opet neće biti dovoljno posla, pa će doći do gašenja firmi," upozorava predstavnica UTAS-a Marija Matijević.Prema važećem zakonu predviđene su obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere. Dozvole za rad turističkih agencija istekle su 1. oktobra i od tada traje borba njihovih predstavnika da se reši poroblem u vezi sa polisama osiguranja koje su im neophodne u daljem poslovanju.Čedomir Savković

Srbija

Delta Holding predao ponudu za Sava Centar

Kompaniaj Delta Holding je predajom ponude za kupovinu Sava Centra, na javnom tenderu koji je objavio Grad Beograd, potvrdila spremnost da prihvati cenu od 17,5 miliona evra i obavezna ulaganja od 50 miliona evra, koji su postavljeni kao uslov u javnom konkursu, navodi se u saopštenju.Ta kompanija dodaje da će, prema proceni stranih konsultanata koje su angažovali, investicija za renoviranje Sava Centra biti veća od 60 miliona evra."Cena koju je tenderom predvideo Grad Beograd izuzetno je visoka i verujemo da je to razlog što se tokom celog postupka prodaje do sada nije javio nijedan zainteresovani investitor, izuzev naše kompanije", kaže Živorad Vasić, viši potpredsednik Delta Holdinga.Ukoliko na tenderu dobije priliku za to, Delta planira kompletno renoviranje najvećeg kongresnog centra u Srbiji, a investicija predviđa zamenu staklene fasade, izradu novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje, uvođe kompletno novih multimedijalnih instalacija.Delta se kao potencijalni investitor obavezala na očuvanje arhitekture objekta i njegovog spoljašnjeg izgleda, kao i na zadržavanje postojeće namene."Spremni smo da rekonstrukcijom zadržimo izgled i namenu, a da unutra stvorimo jedan novi Sava Centar, koji će uključiti savremene digitalne komunikacije, restorane i kafiće, rent-a-car agencije i usluge turističkih vodiča, odnosno sve ono što gost očekuje da dobije u jednom modernom kongresnom centru. To je uslov da Beograd ponovo postane najvažnija destinacija za poslovne i kulturne događaje u ovom regionu, sa skupovima za više od 5.000 gostiju i svim koristima koje takvi događaji donose Beogradu, njegovoj privredi i stanovnicima" kazao je Vasić.

Srbija

BabyFM pobednik drugog ImagineIF! Srbija takmičenja

BabyFM uređaj za kontinuirano merenje temperature kod beba i dece pobednik drugog ImagineIF! Srbija takmičenja za startape iz zdravstvenog sektora, navodi se u saopštenju.BabyFM razvija uređaj za kontinuirano merenje temperature kod beba i dece do šest godina koji se sastoji od senzora za merenje telesne temperature i aplikacije za mobilne uređaje.U pitanju je aplikacija koja omogućava sistem notifikacija usled povećanja temperature, podsetnik i alarm za davanje leka, unos podataka o upotrebljenom leku uz matricu za interakciju lekova, kao i bazu preporuka lekara.„Naš proizvod je namenjen svakodnevnoj upotrebi, a njegovu primenu vidimo i u većim medicinskim sistemima, medicinskim i farmaceutskim studijama, dok je posebnu važnost dobio u funkciji telemedicine“, rekla je Tamara Jakovljević, jedan od članova BabyFM tima.ImagineIF! takmičenje i akceleratorski program sprovodi se gotovo deceniju u različitim zemljama širom sveta, na tri kontinenta, a po drugi put u Srbiji.Takmičenje realizuju Naučno-tehnološki park Beograd i Innovation Forum Cambridge, u partnerstvu sa Health Tech Lab organizacijom.Pobedom na lokalnom takmičenju tim je osvojio 3.000 evra finansiranja i mogućnost da učestvuje na globalnom ImagineIF! takmičenju naredne godine u Barseloni.U ImagineIF! Srbija programu ove godine učestvovalo je 12 timova koji su u prethodnih mesec dana radili sa više od 40 mentora, a njih 9 prezentovalo je svoje poslovne ideje na završnom događaju održnom 5. novembra u online formatu. Globalno finale ImagineIF! takmičenja, na kome će Srbiju predstavljati BabyFM tim, biće održano na proleće 2021. godine u Barseloni.

Srbija

Usvojen plan za izgradnju najvećeg vetroparka u zemlji

Skupština grada Subotice usvojila je Plan detaljne regulacije za izgradnju najvećeg vetroparka u zemlji za koji se očekuje da će proizvoditi struju dovoljnu za 200.000 domaćinstava, piše Politika.Vetropark će graditi privredno društvo „Maestral ring” čiji je osnivač, prema podacima Agencije za privredne registre, „Fintel energija”, a prve procene govore da je njegova vrednost oko 700 miliona evra.Prostiraće se na na 6.700 hektara zemljišta u ataru naselja Čantavir, Novi Žednik Bačko Dušanovo i Višnjevac.„Kada bude završen vetropark će proizvoditi preko 1.000 giga časova električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje 200 hiljada domaćinstava”, rekao je Predrag Radivojević, direktor Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje.On je objasnio da su u proceduri izrade plana poštovani svi zakonski okviri, plan je bio na ravnom javnom uvidu, kao i na javnom uvidu. „U planu se posebno vodilo računa o zaštiti prirode, za ovako velike projekte uslove izdaje ministarstvo i oni su rigorozni.Primedbe koje su na skupštini izrečene o odstojanju od hiljadu metara od naseljenog mesta ne važe jer su ovi kriterijumi na snazi i u Nemačkoj, a tamo nema gusto naseljenih mesta.Osim toga, grad će imati korist u vidu izgradnje 100 kilometara atarskih puteva kojima će biti dopreljena oprema za 113 strujnih mesta. Takođe, za izgradnju vetroparka ’Maestral ring’ biće angažovano između 300 i 400 ljudi” dodao je Radivojević.Cena struje dobijene iz obnovljivih izvora energije (OIE) je u mnogim zemljama sveta najniža, međutim u Srbiji to nije slučaj, zbog fid-in tarifa koje znatno uvećavaju troškove. Fid-in tarife su predviđene podsticajne otkupne cene po proizvedenom kWh iz OIE koje su usklađene sa tehnologijom koja se primenjuje i koje Vlada Republike Srbije propisuje na određeni vremenski period kako bi podstakla investitore i smanjila rizik investicije.Podsticajna otkupna cena za elektrane na vetar je 9,20 evra po kWh.Putem fid-in tarifa subvencionišu se proizvođači stuje iz obnovljivih izvora, što im garantuju otkupne cene veće od tržišnih. Oni tako mogu da nadoknade sredstva uložena u investicije i tako razviju posao, obzirom da je tržište električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji u povoju.Tu razliku na kraju plaćaju potrošači, jer su njihovi računi za struju uvećani za taj iznos.Podsećamo, kompanija Fintel Energija a.d je 2018. godine započela na Beogradskoj berzi realizaciju prve inicijalne javne ponude akcija (IPO). Ovo je prva takva finansijska operacija na Beogradskoj berzi posle čak 78 godina, a kompanija je ponudila na prodaju 6.500.000 običnih akcija po ceni od 500,00 dinara po akciji.Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa

Srbija

Zarade teško padaju bez obzira na pandemiju

Aleksandra Anić, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu za naš serijal #KomeJeTeže govorila je o zaradama i rastu minimalca. NE: Možemo li očekivati da ćemo imati niže plate zbog pandemije?Zarade su generalno rigidne na dole i one se teško smanjuju. Međutim, s obzirom na ovu novonastalu krizu, svakako se očekuje da će rast zarada tokom sledeće godine biti znatno manji nego što je bio u prethodne dve godineNE: Koji zaposleni će se prvi naći na udaru krize?Verovatnije je da će niže plaćeni zaposleni brže i lakše ostajati bez posla, ali je isto tako i činjenica da kada krene oporavak privrede da će brže rasti neformalna zaposlenost nego formalna zaposlenost. To je karakteristika neformalnog sektora da oni lakše nađu posao, ali zato i kada nastane kriza lakše i ostanu bez posla. NE: Na koji način će povećanje minimalne zarade uticati na plate u privatnom sektoru? Moguće je da će doći do blagog rasta zarada i u privatnom sektoru s obzirom na broj ljudi koji prima minimalac, ali isto tako ako brže budu ostajali bez posla oni koji rade za minimalnu zaradu, opet to može da povuče kretanje zarada u privatnom sektoru na gore. NE: Koje su razlike u zaradama u privatnom i javnom sektoru? Prosečna zarada u privatnom sektoru je oko 55.000 dinara. U javnom sektoru oko 68.000, dok postoje razlike u javnom sektoru da li su u pitanju javna preduzeća ili sektor opšte države. U javnim preduzećima je prosečna zarada oko 71.000 dinara. To je drugi kvartal 2020. godine. Da li treba regulisati rad od kuće? (VIDEO)

Srbija

Vrbas: Nema ko da upravlja postrojenjem za otpadne vode

Ekološki pokret Vrbasa uputio je zahtev novoj ministarki, Ireni Vujović da hitno produži podršku za rad postrojenja ya preradu otpadnih voda u tom gradu, jer nema nikog ko bi mogao da zameni stručnu ekipu francuske kompanije Veolia, koja je njim do sada upravljala.Kako se navodi u saopštenju, “prestiže sa nadolazećom plimom problema” i mogla bi da zakomplikuje život većini građana u opštinama Vrbas, Кula i Srbobran.U saopštenju se podseća i da je prečistač najveća ekološka investicija u regionu, jedina koja je 100% finansirana sredstvima Evropske unije, kao i da su lokalne samourprave Vrbas i Кula bile  samo u obavezi da obezbede dovoljnu količinu otpadne vode za rad, što kako se dodaje nisu učinili.“Кoliko nam je poznato, 6. novembra 2020. godine ističe Ugovor sa održavaocem prečistača, „Veolia Srbija“, koji nije produžen.”, navodi se dalje u otvorenom pismu Ekološkog pokreta Vrbas.Predstavnici tog pokreta dodaju i da im je poznato da ne postoji lokalni ili regionalni kapacitet koji bi bez pripreme uskočio i nastavio tehničku i stručnu podršku u radu postrojenja.To prema njihovim rečima znači da će sve otpadne vode koje su trenutno pod tretmanom u postrojenju, ostati bez tretmana pa bi moglo da dođe do novog prljavog udara na Veliki bački kanal gde bibi građani Srbobrana izvukli deblji kraj.Dodaje se i da je tokom kratkog perioda upravljanja postrojenjem stručna ekipa Veolie uspela da podigne nivo poslovanja, racionalizacijom i značajnim uštedama, neophodnim za održivi rad postrojenja. Sve to je, objašnajvaju neophodno za formiranje pristupačne cene tih usluga za građane i poslovne operatere, a bez prečišćavanja otpadnih voda moglo bi da se dođe u situaciju u kojoj remedijacija Velikog bačkog kanala ne bi bila moguća.“Postoji velika obaveza prema glavnom investitoru, Evropskoj Uniji. Lokalna samouprava, po našim spoznajama, nije u stanju da preuzme upravu nad prečistačem jer nema dovoljno stručnih i obučenih ljudi”, napominje se u pismu ministarki Ireni Vujović.

Srbija

Dodeljene nagrade KAKTUS 2020

Marketing mreža nagradila je sinoć organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje na šestom festivalu integrisanih komunikac...

Srbija

Usvojen predlog novog rebalansa budžeta, deficit sada 483 milijarde dinara

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2020. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi od 1.291,4 milijardi dinara i rashodi u visini od 1.774,4 milijardi dinara, odnosno deficit od 483 milijarde dinara.Novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta odobrena su dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane koronavirusom, navodi se u saopštenju.To se, kako se navodi, tiče i dodatnog opremanja kovid-bolnica, izgradnje bolnica u Beogradu i Kruševcu, kao i nabavke lekova i sanitetskog materijala.Takpovećane i ođe su su isplate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za nabavku neophodne opreme i lekova u cilju sprečavanja širenja bolesti i obezbeđenja kvalitetnije zdravstvene zaštite za sve građane.Rebalansom budžeta takođe su opredeljena sredstva za kapitalne projekte, produženo sprovođenje programa mera ekonomske pomoći, dodelu subvencija za podršku radu hotelske industrije, održavanje državnih puteva, izgradnju autoputeva, kao i za direktne podsticaje u poljoprivredi.Projekcija privrednog rasta za 2020. godinu revidirana je naviše sa minus 1,8 odsto na minuu jedan odsto, a Vlada Srbije ocenjuje da bi u slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu pad bruto domaćeg proizvoda u 2020. godini bio oko pet odsto.

Srbija

O bolestima zasada jabuka od sada preko posebne aplikacije

Putem posebne mobilne aplikacije "Map My apple", voćari u Srbiji od sada će moći da dobiju stručne savete i upozorenja o mogućim bolestima svojih zasada jabuka tokom cele godine, na osnovu satelitskih snimaka i podataka meteo stanica, prenosi Radio-televizija Vojvodine.Aplikaciju je kako se dodaje razvio tim mladih stručnjaka iz Srbije a do pravog saveta i agrotehničkih mera dolazi se jednim klikom. To kako se pojeftinjuje proizvodnju i ceo proces uzgoja jabuka čini jednostavnijim i manje štetnim po okolinu.Kako bi dobili valjane informacije korisnici treba da unesu osnovne podatke o sorti koju uzgajaju, kao one o lokaciju svog voćnjaka."Na osnovu te lokacije mi korisnicima dajemo prognozu, kako vremensku, tako i prognozu za bolesti i štetočine i to do 7 dana unapred. Korisnik dobija adekvatan tretman kako da spreči i leči tu bolest ili štetočinu koja je napala njegovu voćku", kaže Jovana Đorđić iz firme "Freš Agri".SRPSKE JABUKE TEŠKO DO RUSKIH RAFOVA Dodaje se da iskustva voćara govore da aplikacija vodi računa o izboru i količini fungicida, koji su prilagođeni različitim fenofazama jabuke, uz izbor insekticida, koji ne narušava prirodnu ravnotežu. Pored agrotehničkih mera i prognoze, aplikacija nudi i redovne satelitske snimke koji pokazuju i jačinu fotosinteze u voćnjaku."To je omogućeno saradnjom sa najnaprednijim softverom na svetu koji trenutno postoji i to se na terenu pokazuje dosta dobro. Daje dobro predviđanje kada će se nešto pojaviti i kada i kako bi to trebalo tretirati", navodi Zoran Đogić, rukovodilac voćarske proizvodnje "Delta agrara".Za instaliranje aplikacije dovoljan je mobilni telefon i registracija po sistemu pretplate, a korist je višestruka.Kako se dodaje "Map my apple" jedan je od 5 najboljih startap projekata iz Srbije koji ukršta znanja agronoma sa prednostima novih tehnologija.Tim koji je osmislio ovu aplikaciju izborio se za plasman na svetsko takmičenje, gde će se predstaviti pred stranim investitorima. Do tada, marljivo rade na osvajanju domaćeg, ali i svetskih tržišta.

Srbija

Uredba o podsticajima investitoru za produkciju audiovizuelnih dela u Srbiji

Vlada Srbije je 29. decembra 2019. godine na predlog Ministarstva privrede usvojila Uredbu o podsticajima investitoru za produkciju audiovizuelnih dela u Srbiji, uz prethodnu odobrenje Komisije za kontrolu državne pomoći. Prva promena ove Uredbe dolazi u januaru 2020. godine, kada Vlada produžuje rokove i usvaja izmenu, bez prethodnog odobrenja Komisije. Aprila 2020. godine Komisija odobrava ovu izmenu.Na sednici Vlade, 30. aprila 2020. godine, ponovo je doneta nova izmena Uredbe kojom se rok dodatno produžuje do 31. avgusta 2020. godine, umesto do 30. aprila kako je to prethodno bilo. Nakon razmatranja Komisija u maju odobrava ovu izmenu Uredbe, smatrajući da Predlog izmene Uredbe nije bilo potrebno prijavljivati kao državnu pomoć, s obzirom na to da su promenjeni samo određeni rokovi i time ni na koji način nije promenjena vrsta, instrument ili iznos državne pomoć. Ministarstvo privrede je zatim 21. maja 2020. godine dostavilo Komisiji novi predlog izmene Uredbe, koji je Vlada 26. juna 2020. godine svakako usvojila i ovoga puta bez saglasnosti Komisije. Zatim, 27. avgusta 2020. godine Vlada Srbije čini još jednu izmenu ove Uredbe, ovoga puta menja deo Uredbe gde se navode formati audiovizuelnog dela za koje može da se ostvari pravo na dodelu podsticajnih sredstava i definišu minimalni iznosi sredstava koje je investitor dužan da obezbedi i dodaje da pravo može da ostvari i za animiranu seriju, ako se obezbede sredstva za realizaciju projekta u iznosu od najmanje 150.000 evra po epizodi.Takođe, izmenjena je definicija formata za koje je moguće ostvariti pravo na dodelu podsticajnih sredstava i tom izmenom pravo dobijaju i dugometražni igrani film, TV film, dugometražni dokumentarni film sa trajanjem od najmanje 70 minuta.Uz to, pravo na sredstva izmenom ima i animirani film namenjen prikazivanju koji traje najmanje pet minuta, kao i animirane serije od najmanje deset epizoda koje ukupno traju najmanje 50 minuta.Komisija je na sednici 2. novembra 2020. godine odlučila da su sve prethodne izmene regularne, rekavši da nisu menjani bitni elementi Uredbe i da izmene ne utiču na dozvoljenost predmetne državne pomoći, te su sve dosadašnje izmene Uredbe u skladu sa pravilima kumulacije državne pomoći i pravilima za dodelu državne pomoći. 

Srbija

Starom mikseru nije mesto u kontejneru

Reciklaža elektronskog i električnog otpada (EE otpada) predstavlja složen posao i zahteva velika ulaganja u savremena postrojenja, stalno povećavanje standarda poslovanja i unapređenje tehnologija, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju reciklera Srbije.Prema rečima generalne sekretarke Udruženja reciklera Srbije, Suzane Obradović električni i elektronski otpad su frižideri, zamrzivači, veš i mašine za sudove, šporeti, televizori, video i audio oprema, IT i telekomunikaciona oprema.Od ostalih uređaja, tu su kako dodaje klima uređaji, električni i elektronski alati, sijalice, medicinski uređaji, fenovi za kosu, pegle, tosteri, aparati za kafu, usisivači, električni noževi, uređaji za šišanje, brijanje, pranje zuba, masažu, kao i satovi."EE otpad se prerađuje u postrojenjima u Srbiji, a uglavnom se izvoze opasne materije koje se nalaze u ovim uređajima jer zahtevaju zbrinjavanje u posebnim postrojenjima koja ne postoje u našoj zemlji", kaže Suzana Obradović.Suzana Obradović podseća da su za tretman te EE otpada predviđena podsticajna sredstva od strane države čija isplata kasni i taj iznos je manji u odnosu na količinu prerađenog otpada, a primera radi prošle godine prerađeno je 35 hiljada tona tog otpada. "Za rad cele 2019. godine, recikleri su isplaćeni tek u junu ove godine i isplaćeno je 69% od ukupno ostvarenih podsticajnih sredstava", dodaje generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.Dobra vest desila se, kako podseća, krajem prošle godine, kada su isplaćena zaostala dugovanja za otpad prerađen 2018. godine i to je posle 2015. bio prvi put da država plati sav tretirani opasni otpad. "Recikleri su bili uvereni da su država i Ministarstvo zaštite životne sredine krenuli u dobrom pravcu rešavanja problema, i da će ispuniti svoje obaveze prema operaterima i za 2016. i 2017, kao i za 2019. godinu, ali se to još nije desilo", kaže Suzana Obradović.Ona podseća i da je od ekoloških taksi prošle godine državni budžet dobio više od 11 milijardi dinara.ORGANIZACIJA PRIKUPLJANJA OPADA"Važno je da lokalne samouprave organizuju centre za sakupljanje EE otpada, mesta gde građani mogu da predaju svoje dotrajale uređaje. Ovo je posebno značajno za male kućne aparate koji bi građani lako mogli da donesu jer ovi uređaji obično završavaju u kontejneru", napominje Suzana Obradović.To je posebno važno za male kućne aparate koje građani mogu sami da donesu, dok bi za veće preuzimanje trebalo da organizuju lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća. Inače akcije prikupljanja katkad organizuju sami građani, a osim lokalnih samouprava, kako poručuju recikleri EE otpad su dužni da preuzimaju i distributeri nove opreme.ŠTA SE DOBIJA RECIKLAŽOM EE OTPADA?Neki materijali koji se dobijaju njegovom reciklažom imaju dalju upotrenu vrednst, dok drugi zahtevaju posebno zbrnjavanje. Gas freon iz starih frižidera poput posebno mora pravilo da se tretira, jer može da bude opasan. On se iz Srbije izvozi u Nemačku, od njega se prave druge hemikalije koje mogu ponovo da se upotrebljavaju.Od ostalih proizvoda izdvajaju se plastika, gvožđe, obojeni metali kao što su aluminijum i bakar, pur pena, koja je izolacioni materijal.Prema rečima Suzane Obradović dotrajale matične ploče se iz Srbije izvoze u Singapur i zemlje Evropske unije, jer sadrže plemenite metale i zahtevaju specijalnu tehnologiju za dalji tretman.Tretmanom EE otpada u Srbiji bavi se desetak postrojenja za reciklažu koja se nalaze u Beogradu, Nišu, Pančevu, Valjevu, Irigu, Aleksincu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji.Čedomir Savković

Srbija

RERI: Planira se drastično povećanje rudne flotacije u Majdanpeku

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Društvo mladih istraživača iz Bora podneli su žalbe Vladi Srbije zbog rešenja kojim je odlučeno da kompaniji Serbia Zijin Copper za povećanje kapaciteta flotacije rudnika Majdanpek nije potrebna Studija o proceni uticaja na životnu sredinu."Bojim se, da će ovakvim pristupom nakon završetka rada flotacije, Srbija dobiti još jednu zaboravljenu rudarsku deponiju kakvih već ima više od dve stotine“ rekao Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine i bivši radnik RTB Bor-a.Ministarstvo zaštite životne sredine inače je 14. septembra donelo rešenje koje RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora smatraju spornim i prema kome bi se kapacitet flotacije sa šest miliona tona povaćao skoro duplo, na 11 miliona tona godišnje.Kompanija Serbia Zijin je zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinuna podnela tokom jula ove godine.Međutim, kako se dodaje investitor je iz zahteva izostavio projekat odlaganja flotacijske jalovine. Dodaje se i da je flotacija jedan od tehnoloških postupaka odvajanja korisnih od nekorisnih sastojaka mineralnih sirovina.Podsećaju i da kao krajnji proizvod prerade rude bakra u flotaciji nastaje flotacijska jalovina i naglašava se da ona potencijalno proizvodi najviše negativnih uticaja na životnu sredinu. ZIĐIN NE TREBA DA RADI STUDIJU UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RUDNIKA MAJDANPEK PROBLEMATIČNO RAZDVAJANJE STUDIJA O PROCENI UTICAJARERI dodaje da u slučaju izrade posebne studije o proceni uticaja na životnu sredinu za odlaganje jalovine, ne bi bilo moguće ispravno proceniti celokupan uticaj odlaganja jalovine nastale flotacijom na okolinu.Podsećaju da se povećanjem flotacije povećava i njen uticaj na vodu, vazduh i zemljište, na generisanje otpada i potrošnju energenata, pa je nemoguće te procese razdvajati kroz dve odvojene studije. Objašnjavaju i da u slučaju izdvajanja jalovišta i izostanka kontrole celog proizvodnog rocesa nije moguće utvrditi uticaj projekta na životnu sredinu.RERI dodaje i da je Ministarstvo zaštite životne sredine načinilo ozbiljan proceduralni propust koji to rešenje čini  nezakonitim, jer na internet stranici ministarstva nije objavljen celokupan zahtev sa pratećom dokumentacijom (idejni projekat, izvod iz urbanističkog plana, uslovi Zavoda za zaštitu prirode itd.).RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora izneli su duboku zabrinutost zbog toga što je, kako kažu zanemarena suštinska svrha postupka procene uticaja. Prema njihovim rečima to je utvrđivanje značajnih uticaja na životnu sredinu pre izdavanja odobrenja za realizaciju projekta i utvrđivanje delotvornih mehanizama za otklanjanje ili smanjenje negativnih uticaja.Istovremeno, te organizacije apeluju na nadležno Ministarstvo i Vladu Republike Srbije da obezbede doslednu primenu propisa i obavežu sve zagađivače da se pridržavaju zakona u oblasti zaštite životne sredine.

Srbija

BIRN: Među donatorima MUP-a Srbije „dobro poznata“ imena i sukob interesa

Među donatorima Ministarstva unutrašnjih poslova nalaze se kontroverzni trgovac oružjem, prodavac automobila koji je poznat po netransparentnim poslovima, kao i kompanije čiji su poslovi pod istragom koja ne napreduje, piše BIRN. Sa druge strane država se o spornim pitanjima ne oglašava.Kako BIRN dodaje svi ti donatori, među kojima je i grupa kompanija koje godinama gasifikuju opštine širom Srbije bez formalne tenderske procedure poklonili su značajn iznose MUP-u Srbije. To se odnosi na podatke o donacijama u poslenjih šest godina, u koje je BIRN imao uvid."Nema velike razlike između nekoga ko je donator instituciji koja treba da ga kontroliše i davanja poklona državnom organu sa kojim sklapa poslove. Obe situacije izazivaju sumnju," smatra Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.Kako dodaje Minić, koji je i bivši član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zakon o donacijama definitivno treba da se menja.KO SU SPORNI DONATORI?Kompanija Partizan Tech, koja između ostalog trguje oružjem, jedan je od donatora, a zajedno sa svojim vlasnikom Slobodanom Tešićem, a na crnoj listi SAD nalazi se od 2017. godine, zbog, kako se navodi podmićivanja. On je čitavu deceniju proveo i pod sankcijama UN-a.Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže da su donacije Partizan Tech-a Ministarstvu unutrašnjih poslova ,,svakako problematične“, navodeći da taj odnos podseća na „trgovinu uticajem“."Slična veza kao u aferi Krušik kada je otac Nebojše Stefanovića bio posrednik u trgovini oružjem", navodi Elek.Kompanija je redovan kupac i preprodavac oružja kupljenog od srpskih kompanija namenske industrije, a ponekad i pod uslovima povoljnijim od državnih kompanija.Donator MUP-a je i Auto Čačak, generalni uvoznik "Škoda" automobila za Srbiju, a u žižu javnosti je dospela 2017. kada je država sklopila ugovor o kupovini 710 automobila za MUP direktnom pogodbom. Vlada je taj posao  proglasila tajnom. Navodi se da je do 2016. godine direkto Auto Čačka bio Milun Todorović, istaknuti član Srpske napredne stranke.Odbijajući da otkriju detalje ugovora o nabavci automobila, policijski zvaničnici citirali su Zaključak Vlade, koji nikada nije zvanično usvojen, kaže BIRN. Na listi donatora su i kompanije koje godinama profitiraju od izgradnje mreže gasovoda širom Srbije, bez tenderske procedure, a uz podršku Srbijagasa: Millenium Team, Promont Group, Bobar Beška, Gas Invest i DM Invest. O ugovorenim radovima sa Srbijagasom i o njihovoj vrednosti od preko 200 miliona evra ranije je pisao Insajder.Kako se dodaje sporno je i što se ugovori tih firmi koji su sklopljeni sa Srbijagasom i opštinama širom Srbije nalaze u predistražnom postupku u Tužilaštvu za organizovani kriminal, već sedam godina.Millennium Team je i među izvođačima radova u Beogradu na vodi, a govorilo se i o njihovom učešću u rušenju koje je 2016. godine rganizovano u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, što su oni kasnije negirali.Tužilaštvo za organizovani kriminal, kako se aglašava godinama istražuje te poslove koje finansira Srbijagas, ali pomaka nema zbog toga što MUP ne dostavlja tražene podatke.Kako BIRN naglašava MUP nije direktno odgovorio na njihova konkretna pitanja BIRN-a u vezi sa spornim donacijama, već su kratko istakli da je sve sprovedeno u skladu sa zakonom, dok kompanije-donatori uošte nisu odgovorile na njihova pitanja.„Zahtevi za hitnim postupanjem koji je tužilaštvo uputilo MUP-u su apsurdni, pošto to znači da oni praktično mole policiju da radi svoj posao“, ističe Bojan Elek.ŠA JE POKLONJENO?Partizan Tech je MUP-u tokom 2016. i 2017. donirao oko 10.000 evra, a ta sredstva bila su predviđena za kupovinu 10 pištolja marke "Bereta". Sa druge strane, MUP je toj firmi izdao dozvole za izvoz oružja.Prema podacima u koje je BIRN imao uvid, firma Auto Čačak je 2014. godine potpisala ugovor sa MUP-om o donaciji najmanje 400.000 dinara srpskoj policiji. U poslednjih 10 godina pobedio je na više od 500 javnih tendera. Delta M i Porše su se 2004. žalili da je vlada kupila 200 automobila od Auto Čačka, iako su oni, kako su tada tvrdili, dali bolje ponude.BIRN naglšava da su prema njihovim podacima firme-donatori uključene u poslove izgradnje gasovodnih mreža donirale  MUP-u tokom 2017. i 2018. zajedno oko 200.000 evra.Prema podacima BIRN-a, pet od šest ovih kompanija koje se bave gasifikacijom donirale su u dva navrata identične iznose istom odeljenju MUP-a – po 26.000 evra (3.1 milion dinara) policijskoj stanici u Novom Sadu, gde se nalazi sedište Srbijagasa, a zatim i po 13.000 evra (1.550.000 dinara) Upravi kriminalističke policije u Beogradu."Ne postoji logično objašnjenje (za identične donacije), osim da je to urađeno s nekim skrivenim ciljem," ocenjuje Bojan Elek iz BCBP-a.

Srbija

Mladenovac: Sporna izgradnja fabrike za preradu opasnog otpada

Beogradska Opština Mladenovac otkazala je javnu raspravu o izgradnji fabrike za preradu i skladištenje opasnog otpada, koju bi na mestu nekadašnje fabrike "Petar Drapšin" trebalo da gradi firma Aveco doo.Prema pisanju lista Danas, poslednjih dana u Mladenovcu se vodi velika polemika zbog izgradnje spornog postrojenja, a javna rasprava je otkazana, kako stoji u saopštenju Opštine Mladenovac "u dogovoru sa Ministarstvom zaštite životne sredine", kao i zbog pandemije korona virusa.Ipak, prema pisanju Danasa, Mladenovčani su jednoglasni u stavu da im takva fabrika nije potrebna. Otkazana javna rasprava je, kako se dodaje bila posčednji čin u procesu dobijanja dozvole za njenu izgradnju, koju je zatražila firma "Aveco doo".Prema podacima Agencije za privredne registre, firma je sa 100 dinara kapitala osnovana 15. jula prošle godine.Kao sporna činjenica navodi se i da bi postrojenje za tretman i odlaganje opasnog otpada trebalo da bude izgrađeno na 300 metara od vrtića, benzinske pumpe, a pored teče i manja reka.Foto: Google MapsU SRBIJI MOŽE DA SE RECIKLIRA 80 ODSTO RASHODOVANOG VOZILA ZAŠTO SE FABRIKA GRADI U NASELJU?Kako se dalje navodi u tekstu Danasa, stručnjaci postavljaju pitanje zašto se fabrika za tretman otpada gradi u naselju, dok oni koji poznaju lokalne prilike kažu da firma nema neophodne dozvole, jer ih nije izdalo nadležno ministarstvo, već lokalna samouprava.Sa druge strane, Studija o proceni životne sredine je urađena za svega dve nedelje, umesto za godinu dana, koliko je i predviđeno pravnim aktima."Cilj nam je da se zaustavi izgradnja ovog postrojenja, ali i iniciranje stavljanja na glasanje pred skupštinom opštine predlog da se u budućnosti zabrani gradnja takvim i sličnim postrojenjima", izjavio je ekonomista iz Mladenovca Ivica Simonović. Pre nego što je otkazana javna rasprava o izgradnji fabrike građani koji se protive izgradnji postrojenja preko društvenih mreža najavili su okupljanje ispred Opštine Mladenovac.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.