Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

„Ekonomska integracija Zapadnog Balkana ne sme biti zamena za članstvo u EU“

Buduće zajedničko regionalno tržište zemalja Zapadnog Balkana neće biti zamena za već postojeće ugovore koje su one potpisale sa Evropskom unijom ili u okviru CEFTA sporazuma, ali će ih dopuniti i konkretizovati, saopštila je Regionalna mreža Think for Europe (TEN), nakon konsultacija sa organizacijama civilnog društva. “Plan je baziran na četiri slobode – sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, Mini Šengenu, na investicionom planu, a u cilju transformacije Zapadnog Balkana u jednu od najatraktivnijih zona za investiranje na svetu, sa ciljem da se on uključi u digitalno tržište EU,” izjavila je Tanja Miščević iz Saveta za regionalnu saradnju (RCC).Kako se dodaje na Samitu u Sofiji gde se za nekoliko dana sastaju lideri EU zemalja i regiona Zapadnog Balkana očekuje se potvrda predloga o budućem zajedničkom tržištu. Plan je Savet sa regionalnu saradnju (RCC) sastavio zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana, članicama CEFTE (Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) i ostalim partnerima.U okviru budućeg regionalnog tržišta kako se podseća predviđeno je devet milijardi evra pomoći od strane Evropske unije, za smanjenje ekonomskog jaza i pripremu regiona za članstvo u EU.  KOLIKO JE ZAPADNI BALKAN BLIZU EVROPSKE UNIJE U POLITIČKOM I EKONOMSKOM SMISLU Zajedničko tržište je inače inicijativa koja je prvobitno bila spomenuta i u nedavno objavljenom Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, a koji je predložila Evropska komisija.Kako se naglašava dublja ekonomska regionalna integracija nije i ne može da bude zamena za EU integracije, ali je neophodna za ekonomsko jačanje i povezivanje regiona, u skladu sa pravilima Unije.“Imamo snažnu finansijsku podršku iz EU i ostalo je samo da naša politička posvećenost bude jaka. Ovakvom inicijativom može mnogo da se postigne. Dobro je to što su u ceo proces uključene i organizacije civilnog društva,” istakla je Anida Šabanović iz Vanjskopolitičke inicijative (VPI BH) iz Sarajeva. Samit u Sofiji zakazan je za 10. novembar a Savet sa regionalnu saradnju je pozvao civilno društvo Zapadnog Balkana da pomogne u promociji i zalaganju za tu inicijativu.Planom je obuhvaćeno i usklađivanje sa ekološkim standardima EU i Zelenim dogovorom.

Srbija

Supruga Zvonka Veselinovića od Grada Beograda kupila zgradu za 4,1 miliona evra

Kompanija Ramid, koja je u suvlasništvu Ljiljane Božović, supruge Zvonka Veselinovića, kupila je na javnoj licitaciji zgradu u Ulici kralja Milutina 54 za 4,1 milion evra, piše portal Nova.rs.Prodaju te zgrade je, kako smo pisali, prethodno objavio Grad Beograd.Zakonski zastupnik kompanije Ramid je Vladimir Tomašević, jedan od suvlasnika kladionica Mozzart, dok je u realizaciji ovog posla, kako navodi Centar za lokalnu samoupravu, učestvovao i advokat Igor Isailović.Isailović je, kako dodaju, "poznat po učešću u mnogim poslovima predstavnika vlasti, pre svega onih vezanih za (ministra finansija) Sinišu Malog".Firmu, registovanu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, osnovalo je preduzeće "Ratko Mitrović" u aprilu 2016. godine, ali je mesec dana kasnije prešla u vlasništvo kompanije Bioorganika.Prethodna vlasnica Bioorganike bila je Izabela Feješ koja je, zajedno sa bratom Robertom, preuzela preko 600 firmi koje su u blokadi ili posluju s dugovima, čime se izbegavaju desetine miliona evra poreza.Kako navodi istraživačka mreža BIRN, ona je firmu Bioorganika bez naknade prenela na Bojanu Tomašević, koja je kasnije pola firme, takođe bez nadoknade, ustupila Ljiljani Božović.Bioorganika je u istom danu promenila vlasnika, delatnost i stekla vredan kapital. 5. maja 2016. godine, kada je u Agenciji za privredne registre Bojana Tomašević upisana kao novi vlasnik.Istog dana, preduzeće "Ratko Mitrović – Dedinje" firmu Ramid prodaje firmi Bioorganika.Pošto je imovina preuzeta, Bioorganika je ugašena njenim pripajanjem Ramidu i obrisana iz Agencije za privredne registre.Isailović je angažovan prilikom promene vlasničke strukture firme Inkop iz Ćuprije kada su Zvonko Veselinović, njegov brat Žarko i kum Milan Radoičić zvanično preuzeli vlasništvo nad tim preduzećem.Kako je objavio portal KRIK, preko Inkopa Zvonko Veslinović i Milan Radoičić imaju četvrtinu udela u kompaniji Granit-Peščar, od koje je nabavljan građevinski materijal za popločavanje nekoliko ulica u centru Beograda.

Srbija

Agencija za osiguranje depozita važna podrška rastu štednje

Građani u bankama trenutno štede oko 11 milijardi evra i oko 90 milijardi dinara, a rast štednje u dinarima od 2012. godine iznosi čak 400 odsto, a štednje u evrima 32 odsto, kazao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.On je na okruglom stolu "Značaj sistema osiguranja depozita za stabilnost finansijskog sistema" ocenio da su za stabilnost bankarskog sistema kao i cele privrede ključne bile snažne mere podrške Narodne banke Srbije i Vlade Srbije, koje su dostigle oko 12% bruto društvenog proizvoda.Dodao je i da su banke sa svoje strane podršku dale kroz dva talasa moratorijuma, u ukupnoj vrednosti preko 3 milijarde evra, kao i drugim olakšicama za klijente iz redova građana i preduzeća.U diskusiji koja je ove godine održan onlajn, učestvovali domaći stručnjaci, naučnici i predstavnici banaka, a glavne teme bile su očuvanje poverenja javnosti u finansijski sistem u kriznim periodima, uticaj pandemije na ekonomiju Srbije i mere podrške bankarskog sektora građanima i privredi, kao i uticaj izmena pravnog okvira kojim se reguliše sistem osiguranja depozita na stabilnost finansijskog sistema i podsticaj smanjenju rizika u poslovanju banaka."Agencija za osiguranje depozita pridaje poseban značaj jačanju partnerskog odnosa i kontinuiranom dijalogu sa bankama i naučnom zajednicom. Posebno uvažavamo činjenicu da banke prepoznaju sigurnost svojih deponenata kao jedan od ključnih ciljeva i podržavaju napore Agencije da što bolje informiše sve osigurane kategorije o dobrobitima sistema osiguranja depozita", istakao je Hasan Hanić, predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i dekan Beogradske bankarske akademijeOkrugli sto, koji se održava treću godinu zaredom, organizovali su Agencija za osiguranje depozita, Beogradska bankarska akademija i UBS.

Srbija

Sve što ti treba posle napornog dana

Meč godine ili bindž u dvoje? Najbolji filmovi i serije? Šoping? Bliskost sa onima koji su daleko, muzika ili beskrajni razgovori? Ako je odgovor DA - pravi izbor za vas je EON!EON paketi koji sadrže internet, televiziju i telefoniju su prvih 6 meseci po 1 dinar za sve nove korisnike do kraja novembra. Uz EON Full paket novi korisnici dobijaju i HBO Premium 12 meseci promotivno.Najtraženiji kanali su ekskluzivno dostupni samo uz SBB – N1, Nova S, Sport Klub, Nova Sport, Pikaboo, Vavoom i mnogi drugi. Na Nova S vas svakog četvrtka čeka Mićko Ljubičić u emisiji Pljiž, petkom ne propustite emisiju Veče sa Ivanom Ivanovićem, vikendom 24 minuta sa Zoranom Kesićem i Utisak nedelje. Informišite se uz najnovije, tačne i nezavisne vesti svakog dana na N1, a najveće sportske događaje gledajte na Sport klubu. Ako slučajno nešto propustite, uz funkciju vraćanja sadržaja do 7 dana unazad možete da pogledate omiljeni film, seriju ili emisiju.Samo uz Nova S navijajte za Orlove 12. novembra u odlučujućoj utakmici Srbija – Škotska za plasman na Evropsko prvenstvo 2021.Surfujte, radite od kuće ili budite bliži onima koji su daleko, uz superiorni internet u Giga gradovima do 1 Gbps u EON Premium, do 250 Mbps u EON Full i do 150 Mbps u EON Light paketima.Zahvaljujući revolucionarnom EON Smart Boxu, svaki TV postaje Smart TV i dobija napredne funkcionalnosti. Omiljeni sadržaj gledajte na svom EON profilu i preko EON aplikacije na bilo kom mobilnom uređaju, tabletu, računaru ili Smart TV-u. Vaša deca će obožavati EON Kids, poseban prostor na EON-u prilagođen njima.Opustite se uz vrhunsku televiziju, internet i telefoniju – izaberite EON paket!

Srbija

Počela sa radom Ventu.rs, internet platforma za grupno investiranje

Prva srpska internet platforma za grupno investiranje (crowdinvesting) Ventu.rs počela je sa radom, ovo je zajednički projekat kompanija BDO Srbija i CONDO iz Austrije uz podršku USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj i Austrijske razvojne agencije.Zadatak Ventu.rs je da mala i srednja preduzeća i startape kojima je potreban kapital za rast spoji sa zainteresovanim licima i kompanijama koje žele da investiraju.Preko platforme za „crowdinvesting“ građani i firme u Srbiji mogu da ulažu u domaća, lokalna preduzeća, kao i tehnološke startap kompanije sa potencijalom za rast. Zainteresovane kompanije mogu da se prijave na sajtu Ventu.rs, nakon čega prolaze detaljnu analizu koju sprovode finansijski stručnjaci revizorske kuće BDO Srbija, pravni tim kancelarije „Karanović & Partners“ i marketinški tim Ventu.rs.Samo one kompanije koje ispune sve kriterijume mogu naći mesto na platformi.Na ovaj način Ventu.rs se maksimalno trudi da rizik investicije svede na minimum.Sa svim investitorima digitalnim putem se potpisuju ugovori o pozajmici u formi subordiniranog zajma, na period od tri ili više godina i uz minimalnu fiksnu kamatnu stopu od 6 odsto godišnje. Takođe, investitori mogu dobiti i bonus kamatu čiji iznos zavisi od poslovnog uspeha kompanije.Investitori prema instrukcijama iz sistema svoj novac uplaćuju na namenski račun u Direktnoj Banci, sa koga se u slučaju uspeha kampanje i dostizanja ciljanog iznosa investicije, sredstva prosleđuju kompaniji, a u slučaju da kampanja ne bude uspešna vraćaju investitorima po isteku trajanja kampanje.„U svetu je ovakav način finansiranja rasta kompanija u ekspanziji, jer mali biznisi često nisu interesantni bankama, pa na ovaj način mogu da dođu do sredstava, ali i da pruže priliku postojećim kupcima-investitorima da učestvuju u njihovom uspehu, kao i da kroz brojne marketinške aktivnosti dođu do novih kupaca i prošire svoje tržište“ kaže Luka Pejović, direktor Ventu.rs. „Početak rada „crowdinvesting“ platforme je jedan apsolutno pionirski poduhvat za Srbiju koja ima veoma mali broj alternativnih izvora finansiranja i većinski je oslonjena na finansiranje putem banaka“, rekla je Dragana Stanojević, direktor USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.Kako kaže Stanojević, mala i srednja preduzeća, naročito mikro i startapovi nemaju dovoljno adekvatne izvore finansiranja, iz tih razloga veći deo privrede se oslanja na sopstvena sredstva u finansiranju poslovanja što njihov rad čini usporenijim i vodi ka nekoj vrsti stagnacije. Sandra Rodić, direktor Tima za pristup izvorima finansiranja pri USAID-ovom Projektu saradnje za ekonomski razvoj, kaže da kada se govori o izvorima finansiranja koji su privredi dostupni na tržištu, Srbija zaostaje ne samo za zemljama Evropske unije, već i za zemljama zapadnog Balkana.„Trenutna situacija na našem finansijskom tržištu je takva da ukoliko izuzmemo nisko učeće i lizing, postoji samo 26 komercijalnih banaka. Ne postoje investicione, niti razvojne banke, ne postoje mikrofinansijske institucije, što u velikoj meri ograničava razvoj privrede“, rekla je Rodić.Rodić dodaje da se u izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, kada je u pitanju pristup malih i srednjih preduzeća adekvatnim izvorima finansiranja, Srbija nalazi na 82. mestu od 141 zemlje. Kako kaže, od svih evropskih zemalja, samo Albanija i Grčka se nalaze iza Srbije.Lansiranje prve „crowdinvesting“ platforme u Srbiji predstavlja značajan pomak na tržištu finansijskih usluga i iskorak ka alternativnom finansiranju kakvo privrednici u razvijenim zemljama već uveliko koriste.Prva kompanija koja će preko ove platforme prikupljati sredstva za rast je Bubaja d.o.o, koja stoji iza brendova „Zdrawo slatko“ i „RO!“„Cilj kampanje je da se prikupe sredstva za rast proizvodnje i izlazak na tržište EU gde već postoji interesovanje za naše proizvode. Uz Vašu podršku do tog cilja možemo doći brže i lakše“ kaže osnivač Veljko Milićević.

Srbija

Tri četvrtine građana ne bi podržalo ponovno uvođenje vanrednih mera

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju u predstojećem priodu, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima pete ankete, preko 75 odsto građana ne bi podržala ponovno uvođenje vanrednog stanja ili mera za dodatno ograničavanje kretanja i okupljanja.Dodatno, velika većina zaposlenih, skoro 77 odsto prijavljuje da je njihob posao bio otežan dok su na snazi bile najrestriktivnije mere protiv pandemije.Da je obavljanje radnih zadataka tokom prvog naleta krize ocenjuje svega 8 odsto ispitanika, dok još oko 15 odsto smatra da njihov posao nije bio naročito ni otežan ni olakšan oštrim merama.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Većina građana, nešto preko 60 odsto navodi da njihov poslodavac nije isplanirao ili uveo procedure za nastavak rada ako dođe do ponovnog uvođenja restriktivnih mera.Kada komentarišu da li bi kompanija u kojoj rade preživela ponovno uvođenje strogih protivepidemijskih mera, ispitanici uglavnom navode da to nije slučaj."Ne bi imala prihode da pokrije sve troškove... Bankrot" je stav koji oslikava najpesimističnije gledište ispitanika.Čak i građani koji veruju da je njihov poslodavac u dobroj poziciji da preživi novo vanredno stanje ili karantin prepoznaju da to zavisi od delatnosti, te da mnoge firme ne bi opstale u novoj turi strožih mera."Da, ali sa manjim prihodima", ocenjuje jedna grupa ispitanika. "Mala smo kompanija, dobro se organizujemo i prilagođavamo. Rad od kuće nije lak, ali uspevamo", navode drugi.Od svih grupa, svoju poziciju najbolje ocenjuju zaposleni u firmama koje svoju delatnost obavljaju onlajn."Nisu svi sektori pogođeni uvođenjem novih/starih mera ili mogu da funkcionišu i onlajn", navodi jedan od ispizanika.Kao najveći problem, čak i u slučaju da kompanija "preživi" novi talas krize, građani navode otpuštanja koja bi neminovno usledila. "Kompanija bi. Verovatno sa smanjenim obimom rada. Ali ja ne bih. I ne samo ja. I mnogi drugi", navodi se u jednom od odgovora. "Nemamo mogućnost rada od kuće, a nismo mogli dobiti dozvolu za kretanje. Ja živim na Miljakovcu, radno mesto mi je u Zemunu, nisam vozač, a plata ne pokriva troškove taksija ili da me neko vozi. Ako bude ponovo kao u aprilu, ostajem bez posla", navodi se u drugomSvoju poziciju najlošije ocenjuju mali preduzetnici i sektor ugostiteljstva, koji korona-krizu vidi kao egzistencijalnu pretnju."Mali preduzetnik kao što sam ja (nema šanse), podigla sam kredit malo pred koronu, a promet je pao za 60 odsto", kaže jedna ispitanica.U ovoj kategoriji odgovora, preduzetnici kao potencijalno rešenje vide i nove oblike državne pomoći, na rimer otpisom poreza i doprinosa i uvođenjem moratorijuma na nove namete."I ovako dišemo na škrge. Već su ljude naplašili da su teretane leglo zaraze. Sada bi nas dotukli do kraja", ocenio je jedan ispitanik.Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate jedne od prethodnih anketa možete pogledati OVDE.

Srbija

Raspisan tender za izradu geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa

Javno komunalno preduzeće "Beogradski metro i voz" raspisalo je tender za izradu geotehničkog elaborata, koji treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za izgradnju prve faze prve linije metroa. Vrednost javne nabavke je 100 miliona dinara, prenosi eKapija.Nabavka obuhvata laboratorijska geomehanička ispitivanja tla, odnosno svih opita koji su neophodni za definisanje geotehničkih uslova izgradnje metroa.Istražni radovi će se sprovoditti duž projektovane trase metroa, na mestima gde ranije izvedenim istraživanjima nije definisan geotehnički model terena u detaljnosti potrebnoj za izradu Idejnog projekta.Na lokacijama gde su u ranijem periodu izvedeni istražni radovi, a za koju se ne poseduje dovoljna preciznost podataka, neophodno je planirati proveru ili dopunu istraživanja naročito na lokacijama budućih podzemnih stanica.Dubine istražnih bušotina će biti minimum 10 metara ispod donje kote tunelske konstrukcije deonica metroa, a lokalno u zavisnosti od geotehničkog modela terena, a naročito na lokacijama gde su planirane stanice metroa.Sve radove treba izvesti u detaljnosti potrebnoj za izradu Idejnog projekta.Za deonice između stanica, na delu od planirane pozicije tunelskog portala u Belim vodama do stanice Most na Adi, izvođač će morati da planira maksimalno rastojanje između bušotina od 150 metara, dok će na ostatku deonica između stanica maksimalno rastojanje između bušotina biti 200 metara.Rok za podnošenje ponuda je 8. decembar 2020. godine,

Srbija

Er Srbija: Sporazum o prodaji karata sa Belaviom

Er Srbija i beloruski avio-prevoznik Belavia zaključili su Sporazum o proporcionalnosti (SPA), koji srpskom avio-prevozniku omogućava da prodaje karte za liniju do Minska koja leti iz bilo kog mesta u njenoj mreži preko Beograda, a u partnerstvu sa Belaviom, prenosi Exyuaviation.Beloruski prevoznik takođe ima mogućnost da preko Beograda prodaje karte za odredišta u mreži Er Srbije Ove zimske sezone Belavia će imati četiri leta nedeljno između Minska i Beograda, u odnosu na tri koja su bila u ponudi prošle godine. Er Srbija trenutno ima 34 Sporazuma o proporcionalnosti i 14 sporazuma o deljenju kodova.Avio-kompanije inače već mesecima beleže gubitke u poslovanju, zbog pandemije korona virusa.Kako je preneo Bloomberg, kompanija Emirates koja je jedna ov vodećih na Bliskom Istoku, kao i Katar ervejz, dobili su po dve milijarde dolara pomoći, Lifthanza iz Nemačke oko devet milijardi evra.Er Srbija koja je u partnerstvu sa Etihadom namenila je 57,6 miliona dolara za otplatu dela kredita od 120 miliona evra ali je nepoznato ko je zapravo taj dug platio, o čemu je Nova ekonomija već pisala.BLOOMBERG: PRE PANDEMIJE ETIHAD IZGUBIO MILOJARDE DOLARA ULAŽUĆI U ETIHAD

Srbija

Rajaner: Imaćemo prvi godišnji gubitak od 2009.

Irski niskobudžetni avio-prevoznik Rajanair saopštio je da je tokom letnjeg perioda godine zabeležio gubitak od 197 miliona evra, dok se u narednom očekuju još veći, budući da se u Ujedinjenom Kraljevstvu uvodi drugi lokdaun od 5. novembra, piše irski portal RTE.Za irskog avio-prevoznika ovo predstavlja prvi letnji gubitak u poslednjih 30 godina, dok je u istom periodu prošle godine kompanija ostvarila zaradu od 1,15 milijardi evra.Izvršni direktor kompanije Majkl Oleri rekao je da će gubici najverovatnije biti još veći i to bi bio prvi godišnji gubitak od 2009.Međutim, za razliku od svojih rivala, kompanija je izbegla nagli pad deonica nakon najnovijeg lokdauna u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji bi od 5. novembra, prema najnovijim odlukama trebalo da traje četiri nedelje.Deonice Rajnera porasle su za 5,5 odsto, dok su deonice kompanija Izi Džet i Internešnl Ervejz Grup, vlasnika Britiš Ervejz , pale preko 5 odsto nakon najave najnovijeg ograničenog kretanja.Kako navodi kompanija, prvi lokdaun dovelo je do pada broja putnika od 80 odsto u tom periodu. U narednom očekuje oko 38 miliona putnika, u poređenju sa 149 miliona prošle godine.Iz kompanije su upozorili da bi taj broj mogao dalje da se smanji ukoliko vlade zemalja Evropske unije nastave da loše upravljaju avio-prevozom i uvode nekoordinisane zabrane putovanja zbog pandemije.RAJNER OD JULA OBNAVLJA 40 ODSTO LETOVA

Srbija

Fortenova nastavlja pregovore o prodaji Frikoma

Fortenova grupa nastavlja pregovore o prodaji Poslovnog područja Smrznuta hrana nakon što je primila niz ponuda za preuzimanje kompanija Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom, saopštila je Fortenova.Nakon što je primila niz neobvezujućih ponuda za preuzimanje ovih kompanija, pozivom određenom broju odabranih ponuđača da započnu sveobuhvatnu analizu privrednog društva koje je predmet moguće transakcije, Fortenova grupa je odlučila da nastavi sa sledećom fazom postupka prodaje, navodi se u saopštenju.„Testiranjem tržišta potvrđeno je da među potencijalnim investitorima postoji snažan međunarodni interes za našu delatnost zamrznute hrane. Sve kvalifikovane neobvezujuće ponude dolaze od kompanija s izuzetnim investicionim i operativnim rezultatima u prošlosti“, rekao je James Pearson, glavni finansijski direktor Fortenova grupe. Kompanija očekuje da će ponuđači sve analize  završiti do kraja godine. Fortenova grupa prodaje poslovno područje Smrznuta hrana kako bi smanjila zaduženost kompanije. Fortenova grupaje, kako navodi na svom sajtu, nastala implementacijom nagodbe poverenika u hrvatskoj kompaniji Agrokor, nakon velikih finansijskih problema.

Srbija

Panel: Srbija u građenju odnosa sa SAD treba da bude zagledana u budućnost

Američki državljani srpskog porekla neće imati značajnu ulogu u predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, iako su odnosi Beograda i Vašingtona krenuli uzlaznom putanjom. Odnos Amerike prema Srbiji neće biti značajno promenjen pobedom jedog ili drugog kandidata, ali trenutnu pažnju administracije u Vašingtonu treba iskoristiti za produbljivanje saradnje u budućnosti, zaključak je panela "Američki izbori i srpske dileme" koju su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.Tomas Kantrimen, predsedavajući borda direktora Udruženja za kontrolu naoružanja i bivši bivši Podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, ocenio je da će sutra biti održani "najvažniji izbori u istoriji SAD", zbog "opstrukcija bez presedana" koje se dešavaju u izbornom procesu."Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) kaže da izbori trebaju da budu slobodni, transparentni i bezbedni (sa stanovišta pandemije). Republikanci trenutno izazivaju sve tri pretpostavke. Trenutni izbori u SAD predstavljaju nazadovanje, koje je bliže (političkim) standardima Balkana 20. veka", ocenio je Kantrimen.On je dodao da građani Amerike srpskog porekla mogu da budu faktor u sutrašnjim izborima, na primer ako Mičigen bude jedna od ključnih država, ali smatra da se to ipak neće desiti."Etnicitet ne treba da određuje kako neko glasa... (Bivšeg potpredsednika SAD) Bajdena će možda mnogi Srbi mrzeti zbog politika koje je podržavao tokom devedesetih, ali trebamo da shvatimo da je to prošlost, istorija, te da nije dobra mera onoga što od njega možemo ocekivati u budućnosti", dodaje Kantrimen.Kao najvažnije zadatke savremenih demokratija u bliskoj budućnosti, Kantrimen vidi borbu protiv korupcije i za vladavinu prava, za koje navodi da očekuju svaku državu na svetu."Korupccija je primarni problem Balkana, koja usporava i pristupanje EU i ekonomski razvoj. Veći fokus SAD u ovoj sferi bi bio dobrodošao... Problem je što predsednik Tramp vaš region ne vidi kao bezbednosno nestabilno područje, u kom su dugoročno ugrožena ljudska prava, već kao prostor gde se može napraviti neka vrsta dogovora, koja bi kasnije bila predstavljena kao spoljnopolitički usopeh. Iako je tako, pored tvrdji da je Vašingtosnkim sporazumom okončao rat i krvoproliće na Balkanu, mislim da ni Tramp nije siguran šta se nalazi u dogovoru koji je potpisao (sa predstavnicima Beograda i Prištine)", kaže Kantrimen.Profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić smatra da su teze kako će srpska dijaspora značajnije uticati na izbore u SAD "kap u moru iluzija", kao i da bi Bajden mogao da bude dugoročno bolji spoljnopolitički saveznik Srbije"Bajden ce pokušati da ponovo izgradi odnose sa EU, između ostalog. Bajden i bolje poznaje ovaj region, lično znam da je bio veoma uznemiren (kada je počeo Martovski pogrom) 2004. godine, zna za Dečane, zna oca Savu... Interpretacije da će njegovi prethodni stavovi biti relevantni za buduću američku administraciju nisu tačni. Naprotiv, misli da će brinuzi o ovom regionu više nego drugi", ocenio je Vujačić.Komentarišući Vašingtonski sporazum, Vujačić dodaje da u pitanju nije dogovor, "već dve izjave koje su Beograd i Priština dale pred predsednikom SAD, da premeštanje ambasade Srbije u Jerusalim "neće proći" ako Bajden pobedi, zato što se tome protivi EU, kao i da je diversifikacija snabdevanja energijom lepa zamisao, ako se zanemari činjenica da trenutno nema alternative ruskoj energiji "Za buduće odnose mnogo je važniji tehnloški rat Pekinga i Vašingtona, koji će se preliti i na Evropu i na Balkan", zaključuje Vujačić.Slobodan Georgiev, direktor vesti i programa Newsmax Adria smatra da bi Vašingtoski sporazum mogao da bude dobar i za Beograd i Prištinu,ali i za ceo region."Iako je (dogovor) možda propagandne prirode, ipak predstavlja pomak u odnosima dve strane", kazao je Georgiev.

Srbija

Vlada razmišlja o odlaganju poreskih dugovanja zbog pandemije?

Vlada Srbije razmišlja da zbog pandemije uvede mogućnost odlaganja poreskih dugovanja i nedospelih poreskih obaveza, sledi iz radne verzije acrta zakona  izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U dokumentu koji je objavljen na sajtu Ministarstva finasija, navodi se da je "izuzetno, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih pandemijom, višom silom, odnosno drugim vanrednim događajem nastalim u toku kalendarske godine, odlaganje plaćanja dugovanog poreza, odnosno nedospelih poreskih obaveza odobrava se na način i pod uslovima koje utvrdi  vlada".Takođe, novina je član poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Kako je predviđeno, u slučaju da izbegnete plaćanje poreza na dodatu vrednost, a iznos poreza čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, sledi vam kazna od jedne do pet godina i novčanom kaznom.U kojim biznisima će biti najviše otkaza? (VIDEO)

Srbija

Lidl ostvario čvrsta partnerstva sa domaćim dobavljačima

Kompanija Lidl Srbija, kako bi osigurala očekivani kvalitet i svežinu proizvoda, vrši pažljiv odabir svog celokupnog asortimana. U Srbiji je za dve godine poslovanja ostvarila čvrsta partnerstva sa velikim brojem domaćih dobavljača, a od prvog dana uspešno sarađuje, u segmentu nabavke jaja, sa preduzećem Agro Đole DOO iz Jagodine.“Kroz pažljivo odabran asortiman u Lidl prodavnicama, kao i posvećenost našim dobavljačima, direktno utičemo na postizanje ponude visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama za potrošače širom Srbije. Kako bismo znali sve o načinu proizvodnje i poreklu naših proizvoda, važno je da mi iz Lidla dobro poznajemo svoje poslovne partnere i da sa njima imamo uspostavljen odnos koji je na obostrano zadovoljstvo“, izjavio je Nikola Balaban izvršni direktor nabavke kompanije Lidl Srbija.Osim uspešnog poslovnog odnosa, vrlo je važno uspostaviti i poverenje u dugoročne partnere. Više o saradnji sa kompanijom Lidl Srbija otkrio nam je Petar Đokić, direktor firme Agro Đole, istaknuti  proizvođač jaja na domaćem tržištu: “Iz dosadašnje saradnje sa Lidlom posebno bih istakao sigurnost, u smislu sigurne prodaje količina i nezavisnosti od promena na tržištu, zatim poštovanje rokova plaćanja, otvorenost u komunikaciji i konstantnu podršku u postizanju zajedničkog cilja od samog početka poslovanja“.Agro Đole, kao uspešan prehrambreni brend na našem tržištu, trenutno je u procesu implementacije evropskog IFS sertifikata za kvalitet. Ispunjenje svih standarda koje to priznanje podrazumeva, nije nimalo lak zadatak i iziskuje velika ulaganja, ali na prvom mestu entuzijazam i veru da je zadovoljan kupac jedini parametar uspeha. „Uz pomoć kompanije Lidl i u skladu s njenim standardima, uveli smo najsavremeniju opremu za rad i proširili kapacitete proizvodnje za preko 200.000 koka nosilja u sistemu. Od naredne godine ćemo, unaprediti svoju ponudu jajima iz organske proizvodnje i slobodnog uzgoja i postati prvi  proizvođač jaja u Srbiji koji ispunjava sve evropske standarde i raspolaže farmom sa najvećom zelenom površinom“, najavio je Đokić.Tu viziju, sa svojim proizvođačem jaja deli kompanija Lidl, koja se od dolaska u Srbiju posvetila zajedničkom zalaganju za uspostavljanje vrhunskih standarda u proizvodnji Agro Đole jaja. Rezultat se ogleda u znatnom povećanju proizvodnih kapaciteta i unapređenom kvalitetu ovih jaja koji se oseća sa svakim zalogajem. Pomenuta uspešna saradnja ima efekte i u sprovođenju promena na našem tržištu. Naime, iako će mnoge iznenaditi poslednje evropske preporuke obuhvaćene i pravilnikom o kvalitetu jaja Republike Srbije, ovu namirnicu ipak ne treba čuvati u frižideru, što podržavaju kompanija Lidl Srbija i preduzeće Agro Đole.„Kada kupujete domaća jaja na pijaci, sigurno ste primetili da ona ne stoje u frižideru, već najčešće u korpama. Iznošenjem jajeta iz frižidera na sobnu temperaturu, ono trpi temperaturni šok koji izaziva kondenzaciju na ljuski i može dovesti do pojave mikroorganizama“, objašnjava Đokić.O predanosti preduzeća Agro Đole visokokvalitetnoj proizvodnji svedoči i sam proces. „Naši radnici ručno sortiraju i pripremaju kutije sa po 10 ili 30 jaja za transport u Lidl prodavnice, a sve vreme distributivnog toka procesa održavamo temperaturu na kojoj su jaja izložena između pet i 25 stepeni Celzijusa. U takvim uslovima bi i potrošači trebalo da ih čuvaju kod kuće nakon kupovine“, dodaje on.Najzad, imate sva predznanja za kupovinu i čuvanje jaja, koja su od sada u Lidl prodavnicama mogu pronaći van frižidera, bliže rafovima sa brašnom i šećerom.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.