Tri četvrtine građana ne bi podržalo ponovno uvođenje vanrednih mera

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju u predstojećem priodu, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima pete ankete, preko 75 odsto građana ne bi podržala ponovno uvođenje vanrednog stanja ili mera za dodatno ograničavanje kretanja i okupljanja.

Dodatno, velika većina zaposlenih, skoro 77 odsto prijavljuje da je njihov posao bio otežan dok su na snazi bile najrestriktivnije mere protiv pandemije.

Da je obavljanje radnih zadataka tokom prvog naleta krize bilo olakšano ocenjuje svega 8 odsto ispitanika, dok još oko 15 odsto smatra da njihov posao nije bio ni otežan ni olakšan oštrim merama.

Većina građana, nešto preko 60 odsto navodi da njihov poslodavac nije isplanirao ili uveo procedure za nastavak rada ako dođe do ponovnog uvođenja restriktivnih mera.

Kada komentarišu da li bi kompanija u kojoj rade preživela ponovno uvođenje strogih protivepidemijskih mera, ispitanici uglavnom navode da to nije slučaj.

„Ne bi imala prihode da pokrije sve troškove… Bankrot“ je stav koji oslikava najpesimističnije i najdominantnije gledište ispitanika.

Čak i građani koji veruju da je njihov poslodavac u dobroj poziciji da preživi novo vanredno stanje ili karantin prepoznaju da to zavisi od delatnosti, te da mnoge firme ne bi opstale u novoj turi strožih mera.

„Da, ali sa manjim prihodima“, ocenjuje jedna grupa ispitanika. „Mala smo kompanija, dobro se organizujemo i prilagođavamo. Rad od kuće nije lak, ali uspevamo“, navode drugi.

Od svih grupa, svoju poziciju najbolje ocenjuju zaposleni u firmama koje svoju delatnost obavljaju onlajn.

„Nisu svi sektori pogođeni uvođenjem novih/starih mera ili mogu da funkcionišu i onlajn“, navodi jedan od ispizanika.

Kao najveći problem, čak i u slučaju da kompanija „preživi“ novi talas krize, građani navode otpuštanja koja bi neminovno usledila. 

„Kompanija bi. Verovatno sa smanjenim obimom rada. Ali ja ne bih. I ne samo ja. I mnogi drugi“, navodi se u jednom od odgovora. „Nemamo mogućnost rada od kuće, a nismo mogli dobiti dozvolu za kretanje. Ja živim na Miljakovcu, radno mesto mi je u Zemunu, nisam vozač, a plata ne pokriva troškove taksija ili da me neko vozi. Ako bude ponovo kao u aprilu, ostajem bez posla“, navodi se u drugom

Svoju poziciju najlošije ocenjuju mali preduzetnici i sektor ugostiteljstva, koji korona-krizu vidi kao egzistencijalnu pretnju.

„Mali preduzetnik kao što sam ja (nema šanse), podigla sam kredit malo pred koronu, a promet je pao za 60 odsto“, kaže jedna ispitanica.

U ovoj kategoriji odgovora, preduzetnici kao potencijalno rešenje vide i nove oblike državne pomoći, na primer otpisom poreza i doprinosa i uvođenjem moratorijuma na nove namete.

„I ovako dišemo na škrge. Već su ljude naplašili da su teretane leglo zaraze. Sada bi nas dotukli do kraja“, ocenio je jedan ispitanik.

Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.

Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.

Rezultate jedne od prethodnih anketa možete pogledati OVDE.