Inicijativa A11 podnela žalbu zbog raseljavanja u Vinči

Inicijativa A11 saopštila da Grad Beograd i konzorcijum kompanija Suez, Itochu i Marguerite fond, koji gradi spalionicu otpada na deponiji u Vinči uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), nisu ispunili standarde te banke u pogledu podrške ljudima koji su pogođeni tim projektom, a žive i rade na deponiji. 

„Grad Beograd se obavezao da će sakupljačima sekundarnih sirovina obezbediti mogućnost za obnavljanje izvora prihoda ukoliko više ne budu mogli da rade na deponiji u Vinči“, kaže Marko Vasiljević iz Inicijative A11.

Prema njegovim rečima u ovom slučaju prekršeni su i drugi domaći i međunarodni propisi i standardi koji garantuju pravo na adekvatno stanovanje i zaštitu od prinudnog iseljenja. Upozorava i da bi bez prihoda moglo da ostane između 30 i 40 sakupljača otpada.

Navode da su zbog toga podneli žalbu nezavisnom mehanizmu EBRD-a (Independent Project Accountability Mechanism – IPAM), tražeći da se utvrdi da li su preduzete mere sprovedene uz poštovanje socijalne i ekološke politike ove banke. 

Podsećaju da je zbog izgradnje spalionice otpada sredstvima EBRD-a krajem 2018. godine raseljeno neformalno naselje na obodu deponije u Vinči i tada je deo stanovnika dobio smeštaj u socijalnim stanovima, dok je jedan broj njih praktično ostao bez bilo kakvog alternativnog smeštaja. 

FOTO: Inicijativa A 11, Deponija u Vinči

Navode da je uglavnom reč o ljudima koji istovremeno i rade na ovoj deponiji kao sakupljači sekundarnih sirovina, većina njih izložena je i riziku od gubitka jedinog izvora prihoda budući da je sredinom ove godine JKP Gradska čistoća jednostrano raskinula ugovor sa njima, čime im je uskraćena dozvola za pristup deponiji. 

IPAM, kom se Inicijativa A11 obratila, je interni ali nezavisni mehanizam EBRD-a čiji je cilj da osigura da se projekti koje finansira EBRD sprovode u skladu sa socijalnom i ekološkom održivošću, odnosno kako se navodi u saopštenju Inicijative „Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom EBRD“.  

Taj mehanizam, dodaje se, može i da uslovi nastavak finansiranja projekta dok se postupanje Grada Beograda i konzorcijuma ne usaglasi sa politikom EBRD-a. 

„Podsetimo da EBRD nije hteo da nastavi finansiranje pristupnih puteva za most na Adi dok za ljude koji su živeli na trasi ovih puteva u naselju Belvil Grad ne obezbedi odgovarajuće socijalno stanovanje“, napominje Vasiljević. 

Inicijativa A 11 je još jednom pozvala Grad Beograd, konzorcijum  i investitora da kroz pregovore pronađu adekvatno i održivo rešenje za stanovnike raseljenog naselja.