img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Potrošačka udruženja objavila „crnu listu“ internet trgovaca

Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) saopštilo je da je u saradnji sa članicama Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), izvršilo proveru određenih trgovaca fejsbuku i utvrdilo spisak onih za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa propisima.Kako se navodi, na fejsbuku je zapaženo najviše onih koji posluju "na crni".Na rast prometa u onlajn trgovini, kako se navodi, svakako je uticao i porast broja trgovaca na internetu, a skreće se i pažnja na činjenicu da je mnogo onih koji ne rade u skladu sa zakonima, dobrom praksom, pa čak ni u skladu sa etičkim normama.Podsećaju i da Zakon o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) u članu 6. jasno navodi koje su obavezne informacije koje je pružalac onlajn trgovine obavezan da posedujeMeđu njima su kako naglašavaju ime i prezime ili naziv, sedište pružaoca usluga, podatke za nesmetanu komunikaciju, podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar.U navedenom članu se prema njihovim rečima takođe navodi da cene "moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene", kao i da treba da se naznače troškovi dostave, porez i drugi troškovi.Ukoliko trgovac poseduje sve te podatke smatra se da on posluje u skladu sa zakonom.Potrošačke organizacije napominju da je sve to važno jer im svakodnevno raste broj ljudi koji kupuju putem društvenih mreža i kod neregistrovanih prodavaca.Napominju da su provera i spisak urađeni na osnovu u Člana 6. Zakona o elektronskoj trgovini, kao i drugih zakona, kao i da lista nije konačna.Ona ne predstavlja reprezentativni uzorak o broju trgovaca "na crno", kao ni listu trgovaca na koje potrošači najčešće izjavljuju prigovore.

Srbija

Krizni štab: Nema organizovanog dočeka Nove godine

Već nedeljama se svi građani pitaju da li će biti popuštanja nekih mera uoči Nove godine ili rigoroznijih restrikcija u cilju sprečavanja širenja korona virusa.Na sednici Kriznog štaba koja je upravo završena odlučeno je da 31. decembra 2020. godine i 1. januara 2021. ugostiteljski objekti rade do 18 sati.Maloprodajni objekti radiće ta dva dana do 20 sati.Odluka je doneta jednoglasno.Dosadašnje mere se, osim za ta dva dana, produžavaju do 11. januara. To znači da 29. i 30. decembra sve radi do 20.00, kao i od 2. do 11. januara.Nema organizovanog dočeka Nove godine.Krizni štab se još prošle nedelje usaglasio da Novu godinu sigurno nećemo dočekati u kafanama, klubovima ili kafićima, a razmatralo se do kada će upravo ovi ugostiteljski objekti u četvrtak biti otvoreni, do 17 ili 20 sati.

Srbija

UNS: Većina novinara radi bez ugovora za plate ispod proseka

Novinari nisu zadovoljni platama, uslovima rada, stresom koji posao donosi, a koji je u doba pandemije koronavirusa pojačan. Neke je novinare i medijske radnike koronavirus već ostavio bez posla, jednom broju njih je uvećao količinu posla, a da za taj dodatni rad nisu plaćeni. Strah novinara i medijskih radnika da ne ostanu bez posla još je prisutniji, jer kada se ukida ili smanjuje broj sportskih i kulturnih događaja, putovanja o kojima bi izveštavali, prestaje potreba za njihovim angažovanjem, zaključci su istraživanja „Ekonomski i društveni položaj novinara: Srbija, region, Evropa“ koje je sproveo UNS i predstavio na današnjoj konferenciji.UNS je od 15 nacionalnih novinarskih udruženja, Evropske federacije novinara, kao krovne organizacije, i nacionalnih sindikata novinara iz 11 zemalja, računajući i Srbiju, tražio odgovore na pitanja vezana za ekonomski i društveni položaj novinara.Prema tim podacima procena je da u Srbiji ima najveći broj medijskih radnika i novinara u odnosu na ostale zemlje nekadašnje Jugoslavije, odnosno oko 9.000, a da je u tom broju oko 5.000 novinara (podaci Sindikata novinara Srbije). Kako je objasnila istraživačica Ruža Ćirković, podaci pokazuju da su veliki izdavači kao što su javni servisi, Pink, Politika, Novosti, Ringijer, Prva, Mađar So, Studio B i B92 zapošljavaju oko 80 odsto svih zaposlenih u medijima, a 37 medija ima samo po jednog zaposlenog, dok u 10 poslove obavljaju volonteri.Istraživanje takođe navodi da je oko 60 odsto novinara honorarno zaposleno, dok 34 odsto njih mora da radi posao, jer su plate ispod republičkog proseka, odnosno između 38.000 i 45.000 dinara.Prema rečima Ruže Ćirković, plate u javnim servisima su nešto više od republičkog proseka zbog visokih plata direktora.Istraživanje UNS-a pokazuje da je u RTS-u prosečna neto plata u 2019. bila 58.809 dinara (oko 500 evra), što je za oko sedam odsto više nego tadašnja prosečna plata u Srbiji 54.919 dinara (oko 470 evra).Ćirković je dodala da su plate više i u javnim servisima u Severnoj Makedoniji (11,7 odsto), Federaciji BiH (20 odsto) i u Sloveniji (oko 21 odsto), ali da je to ponovo zbog visokih plata direktora koje utiču na prosek.Takođe je ukazala na to da je položaj zaposlenih u javnim servisima regulisan kolektivnim ugovorima, da se doprinosi plaćaju na celu platu i da imaju više sindikata.Kao veći problem Ćirković je izdvojila novinare „opšte prakse“, odnosno činjenicu da je privatnim medijima neisplativno da imaju specijalizovane novinare za neku oblast, već jedan novinar obrađuje različite oblasti. Kako je ona zaključila, u regionu se samo u HRT vidi briga za obrazovanje novinara.Predstavnica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever rekla je da se medijski sektor još nije oporavio od ekonomske krize 2007. godine, a da je novinarska plata u Hrvatskoj dovoljna da se jedva preživi mesec.Ona je dodala da kolektivne ugovore u Hrvatskoj imaju samo novinska agencija Hina i HRT, a da su plate nestabilne i često padaju, dok se neprofitni sektor u kojem često ima dobrih medija suočava sa tim da se u prethodnih pet godina sredstva uopšte ne dodeljuju ili kada se dodele to bude na veoma „sumnjiv način“.Iztok Jurančić iz Sindikata novinara Slovenije objasnio je da su razlike u platama novinara velike, da ima onih koji primaju višu platu od prosečne, ali da je veći broj onih koji zarađuju minimalac i dodao da se njihov sindikat bori da se novinari ne zapošljavaju na fiktivne ugovore.Kada se govorilo o položaju novinara u Crnoj Gori, Dražen Đurašković, predstavnik Sindikata medija Crne Gore rekao je da su plate u privatnim medijima tajne, da postoji problem prekovremenog rada, da tokom korona-krize novinarima nije obezbeđen minimum tehničkih uslova za rad od kuće, a ni obaveze zaposlenog nisu bile definisane.Đurašković je dodao da prema njihovom istraživanju, novinarstvo u Crnoj Gori nije popularno među mladima.„Svaki treći student novinarstva tokom studija promeni mišljenje i hoće da bude u PR vodama“, rekao je on.Predstavnik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović takođe je rekao da su plate novinara tajne, da novinari u privatnom sektoru rade za plate od 350 do 400 evra.Istraživanje UNS-a je pokazalo da od 11 analiziranih zemalja u čak osam ne postoji kolektivni granski ugovor, a u tom broju su i sve zemlje bivše Jugoslavije uz izuzetak Crne Gore koja, iako ima kolektivni ugovor, prema podacima novinarskih i medijskih organizacija, on predstavlja prevaziđen dokument zbog izmena zakona. Od istraživanih zemalja kolektivni granski ugovori koji na nacionalnom nivou štite novinare i medijske radnike postoje u Italiji i Francuskoj. Najveći problem za donošenje kolektivnog granskog ugovora su nepostojanje reprezentativne organizacije koja bi predstavljala poslodavce u pregovorima, kao i nedostatak volje od strane poslodavaca smatraju u novinarskim i medijskim organizacijama.Kao ključne probleme sa kojima se novinarska profesija u EU suočava, Evropska federacija novinara (EFJ)  je navela da su to biznis modeli koji se nalaze pred novim izazovima, nedostatak ulaganja u medije i kvalitetno novinarstvo, iskorišćavanje slobodnih novinara, loši uslovi rada, kao i napade na novinare koji čine profesiju više prekarnom (nesigurnom). Kao najveći probleme novinarstva u svim istraživanim zemljama istaknuti su loši uslovi rada (prekarnost rada), niske plate i velika opterećenja, pretnje i slaba zaštita novinara, gušenje slobode informisanja, politički i ekonomski pritisak, kao i slabe sindikate.

Srbija

Svaka jedinica Poreske dobila nalog da prekontroliše po 50 frilensera

I pored toga što je Poreska uprava svih ovih godina izbegavala da šalje pozive za poresku kontrolu, neki frilenseri su počeli da ih dobijaju sada uoči nove godine i u situaciji kada vlada epidemija, kažu za Novu ekonomiju u Udurženju radnika na internetu. Prema informacijama kojima raspolaže to udruženje, svaka poreska jedinica u Srbiji dobila je po 50 imena frilensera koje treba da pozove radi poreske kontrole.Prema rečima predstavnika tog udruženja, Mirana Pogačara iz Udruženja radnika na internetu, ove nedelje stiglo je oko 50 poziva za svaku poresku upravu. On međutim naglašava da je to procena, jer za sada zvaničnog podatka nema."Mi ćemo najverovatnije reagovati brzo, sigurno da ćemo morati na neki način da reagujemo. To što rade i to pred Novu godinu u situaciji epidemije, to je neverovatno", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar za Novu ekonomiju.Prema njegovim rečima, sve se pripremalo odranije, a jedan od koraka koji bi mogao da se preduzme jeste taj da se na odgovornost pozovu oni koji su poslali pozive."Oni će na kraju doći na naplatu, a ne mi koji smo radili pošteno i ostvarilvali doprinos ovoj zemlji", kaže sagovornik Nove ekonomije.Miran Pogačar ocenjuje da radnici na internetu i dalje rade, a država samo gleda kako da napuni praznu kasu: "To joj je jedini cilj i drugog cilja nema". ZAŠTO DRŽAVA "PRITISKA" FRILENSERE I ŠTA ONI PLANIRAJU DALJE DRŽAVA KASNI SA POZIVIMAU Udruženju radnika na internetu ocenjuju da je država pozive za poresku kontrolu trebalo da šalje ranije, svih prethodnih godina, jer "zakonski ima obavezu da to radi" i sama je ranije priznala da 99,7% frilensera, odnosno ljudi koji zarađuju preko deviznog računa, tačnije iz inostranstva, nije plaćalo porez."Oni to nikada do sada nsiu uradili do sada, do oktobra kad su krenuli u naplatu. Bilo je potrebno da to radi Poreska uprava da obaveštava na godišnjem nivou", podseća Pogačar.Ocenjuje i da to što sada radi Poreska uprava, "neće tek tako proći", kao i da će preduzeti odgovarajuće korake. Podseća i da svi ljudi kojima je potrebna pomoć mogu da se jave na internet adresu Udruženja radnika na intenrentu: pomoc@uri.rs."Mi se trudimo da svakome pojedinačno pomognemo i pružimo informaciju", obajšnjava sagovornik Nove ekonomije. KOLIKO IMA FRILENSERA?Pogačar podseća i na podatak da prema jednoj ranijoj izjavi Ane Brnabić u Srbiji 2018. godine bilo oko 100.000 ljudi koji rade u kreativnoj industriji IT industiji, dizajnu i svim poslovima koji spadaju u frilensing. "Mi računamo od neke 2015. godine, pa nadalje, sigurno ih ima 100 hilajda koji su se bavili ovim načinom zarade u tom nekom periodu od pet godina", kaže Pogačar.Kaže da se sada broj ljudi koji se bave tim poslom, sigurno meri desetinama hljada, kao i da je u porastu.Spisak organizacionih jedinica Poreske uprave može da se pronađe na sledećem linku.Čedomir Savković

Srbija

Tradicija i moderno u mozaiku novog Dorćola

Dr Ljiljana Blagojević, dipl.ing.arh. Design Manager, Deka inženjeringIstorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mestoAsocijacija srpskih arhitekata dodelila je arhitekti Ljiljani Blagojević, dizajn menadžeru u kompaniji Deka inženjering, veliku nagradu za životno delo u arhitekturi „Dr Milutin Borisavljević“. „Velika mi je čast da sam prvi nosilac ove nagrade, koja nosi ime po jednoj od najsloženijih ličnosti u arhitekturi Srbije, doktora estetike arhitekture sa Sorbone, publiciste, kritičara, teoretičara i estetičara arhitekture i projektanta nekih od najrafiniranijih dela međuratne arhitekture Beograda. Takva nagrada ne samo da uvažava moje razumevanje složenosti arhitekture u njenoj estetičkoj, teorijskoj i istorijskoj perspektivi u mom dosadašnjem projektantskom, teorijskom i akademskom radu, već me upućuje da i sada, u Deka inženjeringu, arhitekturu posmatram u širem kulturološkom kontekstu i da iz tog ugla sagledavanja usmeravam proces projektovanja. U tome mi se stalno potvrđuje uverenje da je važno da se sačuvaju ne samo sećanje, ime ili istorijska slika grada, već i autentični urbani ambijenti, arhitektonski objekti, elementi i fragmenti istorijske arhitekture“, kaže Blagojević.Na koji način se vaša ljubav prema istoriji arhitekture ogleda u vašem višegodišnjem akademskom radu i poslednjih godina u praksi? Koji grad i koja arhitektonska ostvarenja su najviše uticala na vaš rad?Projektantsko iskustvo koje sam stekla radeći kao arhitekt u Velikoj Britaniji, na projektima koncertnih dvorana, opera i pozorišta u Mančesteru, Londonu, Kardifu i drugde, odlučujuće je opredelilo moje razumevanje detaljnosti i širine pristupa u očuvanju graditeljskog nasleđa, koje u prvom planu ističe autentičnost u svim detaljima i na svim prostornim ili društvenim nivoima istorijskih artefakata. Slikovito rečeno, o istoriji određene kulture svedoče upravo autentičnost očuvanih tipologija, od radničke kuće do palate, od industrijske hale do opere, kao i autentičnost arhitektonske celine, elementa ili detalja, od kvake i prekidača do materijala i boje fasade, profila prozora i vrata, linije venca i krova itd.Zašto je za Beograd, Beograđane, pa i za srpsku arhitekturu, važno da se sačuva istorijsko i industrijsko nasleđe lokacije „Novi Dorćol“?Istorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mesto. Kroz sačuvani i rekonstruisani najstariji deo objekta Platnare iz 1897. godine i pogodno restaurirane autentične segmente zidove starih fabričkih magacina građenih s početka dvadesetog veka, istorija lokacije će biti neposredno opipljiva u svojoj materijalnosti, boji, teksturi i razmeri, nepatvoreno i bez ulepšavanja. Da navedem samo jedan primer, ovde su segmenti zidova od opeke, debljine zida od oko 75 cm i težine od oko 15 tona, isečeni iz preostalih fabričkih magacina u svom originalnom konstruktivnom rasponu širine od oko 5 m, sa velikim prozorskim otvorom u sredini zida, a zatim su ojačani, učvršćeni i doslovno preneti na trg novog kompleksa. Na novom mestu, oni postaju fasada komercijalnog dela prizemlja kompleksa i, što je još važnije, preuzimaju simboličku ulogu u građenju identiteta lokacije i novog karaktera donjeg Dorćola i centra Beograda. Pri tome, naglasila bih da je ovakav pristup očuvanju arhitektonskog nasleđa izuzetno redak u savremenoj graditeljskoj praksi u Beogradu, možda baš zbog toga jer je u investicionom, tehničkom i tehnološkom pogledu reč o osetljivom procesu, koji iziskuje inkorporiranje više od sto godina starih segmenata u celinu koju je potrebno izgraditi današnjim standardima, kako tehnički tako i estetski.U čemu se ogleda autentičnost stambenog kompleksa „Novi Dorćol“ i po čemu se razlikuje od drugih poslovno - stambenih kompleksa na tržištu?„Novi Dorćol“ čini deo šire urbane strukture mirnih stambenih ulica i venaca sa drvoredima i skverovima, koja je pešački povezana sa jedinstvenim tačkama centra Beograda kao što su Bitef teatar, Crkva sv. Aleksandra Nevskog, Muzej nauke i tehnike, Bajlonijeva pijaca, Skadarlija, Botanička bašta, pozorište „Atelje 212“, Radio Beograd i dr. Kompleks je osmišljen u duhu savremene interpretacije tradicionalnog urbanog kvarta, što podrazumeva celovitost i usklađenost raznih sadržaja u okviru integrisanog urbanističkog, pejzažnog, saobraćajnog i arhitektonsko-dizajnerskog sklopa, na način da se ostvari jedno novo iskustvo i visok komfor stanovanja i života u centru grada. Pored toga, za jedinstveni identitet kompleksa od posebnog značaja je njemu svojstvena estetika, koja se gradi kao složena šira slika ili, pre, mozaik sačinjen od mnogih međusobno različitih ali pažljivo uklopljenih elemenata dizajna: dobro osmišljeni urbani ambijenti sa očuvanim originalnim segmentima graditeljskog nasleđa lokacije, arhitektonski izražajne zgrade, komplementarna materijalizacija eksterijera i enterijera, koloritno-tonski sklad obloge fasada, boja fasadnih elemenata, popločavanje, zelenilo, spoljnje osvetljenje i slično. Čitav ovaj složeni proces projektovanja nove izgradnje i rekonstrukcije graditeljskog nasleđa kompleksa „Novi Dorćol“ razvijan je postepeno, kroz saradnju investitora i izvođača Deka inženjeringa i nekoliko projektantskih timova, urbanističkog studija „Urbointegra“ i autorskog tima arhitekata Mile Mojsilović, Vladimira Milenkovića i Maje Morošan, arhitektonskih biroa „Sintezis“, „Dizajn Arhitektura“ i „Studio TEN“, kao i u saradnji sa nadležnim institucijama i stručnjacima u oblasti zaštite graditeljskog nasleđa.Na koji način ćete rekonstruisati Platnaru i koja će biti njena nova namena? Da li je to izazov za vas i vaše kolege?Rekonstrukcija najstarijeg dela Platnare, odnosno upravne zgrade nekadašnjeg Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i kompanije, kasnije Tekstilne fabrike Koste Ilića i Sinova, zasniva se na principu očuvanja celovitosti konstrukcije u njenom autentičnom arhitektonskom izrazu, likovno-oblikovnom izrazu i materijalizaciji, i njene adaptacije i dogradnje u novoprojektovani objekat koji odgovara savremenim potrebama i standardima. Po svojoj poziciji, rekonstruisana Platnara ističe se u prvom planu kompleksa „Novi Dorćol“, kao slobodnostojeći objekat javne ugostiteljsko-kulturne namene, na trgu koji gleda na Venizelosovu ulicu. Prilikom definisanja nove namene, restoran je postavljen u istorijsko-tematski okvir „tekstila“ kao ključnog pojma, koji se kao nit provlači u obradi enterijera i koncipiranju pratećih prostorno-programskih sadržaja i događaja u budućoj Platnari. Arhitektonski identitet Platnare stvara se kroz minuciozni projekat mladih arhitekata iz Studio TEN, kao sklop stare i nove strukture sastavljen od autentičnih materijala i elemenata konstrukcije iz devetnaestog veka – lukova i svodova od opeke, livenih gvozdenih stubova, sitno-rebraste tavanice i fasadnih zidova od opeke – sa arhitektonskim elementima, fasadnim sistemima i enterijerskom opremom najsavremenije generacije. Ovakvim pristupom afirmiše se vrednost Platnare kao važnog arhitektonskog nasleđa, koje svojim posebnim estetsko-formalnim svojstvima doprinosi složenom savremenom izrazu „Novog Dorćola“. Već sledeće godine, nakon završetka prve faze izgradnje, budući stanari i posetioci kompleksa će biti u prilici da u punom smislu dožive duh i karakter „Novog Dorćola“, u kojem autentični spoj starog i novog, tradicije i modernog, čine ovaj urbani prostor Beograda uporedivim sa savremenom praksom revitalizacije industrijskog nasleđa u svetskim metropolama.

Srbija

PKS: Biorazgradivi stiropor najbolja inovacija u 2020. godini

Pobednik ovogodišnjeg Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju je inovacija biorazgradivi stiropor "Biosporin" koja je osmišljena od strane beogradskog tima "Soma", saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Na Takmičenju su učestvovala 142 tima, a ukupan nagradni fond je šest miliona dinara.Timu "HelikoStop" iz Novog Sada, pripalo je drugo mesto sa inovacijom "Herbeliko", a treće valjevskom "Zanusu" za "Inovativnu produkcijsku robotiku".Četvrto mesto pripalo je timu "Protivpožarni" iz Kragujevca za  inovaciju "Proizvodnja ekspandirajućeg materijala za pasivnu zaštitu". Među ostalim nagrađenim timovima su "Prim" sa inovacijom "Ozon" iz Krnjeva kod Velike Plane, novosadski "Enerdži puls", sa inovacijom "CurrentProfiler, Thermal Cube, Encoder Shield".Ovogodišnje finale, zbog pandemije, održano je preko onlajn platforme, a ne u studiju Radio televizije Srbije kao ranijih godina.  PROGLAŠEN POBEDNIK "INOVACIJA" CROWDFUNDING HAKATONA Šestočlanom žiriju predsedavala je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Marijana Dukić-Mijatović. U žiriju su bili Vesna Damjanić, urednica RTS-a, Radojka Nikolić, urednica časopisa Ekonometar i Biznis, Miloš Andrić, vlasnik biznis inkubatora "Inokoa", Marija Gnjatović, član pobedničkog tima Unitrih za 2019. godinu i Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.Takmičenje je, po šesnaesti put, organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Tehnološko-Metalurškim fakultetom iz Beograda, Privrednom komorom Srbije i Radio televizijom Srbije.

Srbija

Beogradski vodovod: Netačne izjave u vezi sa planom za deo Makiša

Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija (BVK) saopštilo je da najoštrije osuđuje "netačne izjave o tome da će Beograd ostati bez vode ako se usvoji Plan detaljne regulacije za deo Makiškog polja"."Takve tvrdnje su obična laž, a njihovo namerno plasiranje predstavlja krivično delo širenja lažnih vesti i uznemiravanja građana", navodi se u saopštenju JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.Podsećaju da je njihovo preduzeće učestvovalo u izradi plana putem davanja uslova, kao nosilac javnih ovlašćenja, "kako sa aspekta zaštite izvorišta, tako i sa aspekta očuvanja vodovodnog i kanalizacionog sistema". Takođe, tvrde da su održali niz sastanaka sa Urbanističkim zavodom Beograda, koji je obrađivač plana. Prema njihovim rečima, zaštita izvorišta i rezervi površinskih i podzemnih voda "obezbeđuje se formiranjem zona sanitarne zaštite, definisanjem i sprovođenjem uslova, mera i ograničenja".JKP Beogradski vodovod i kanalizacija u saopštenju naglašava i da se zaštita izvorišta sprovodi u skladu sa zvaničnim pravilnicima, rešenjima o zaštiti sanitarnih zona, i odgovarajućim elaboratima.

Srbija

UZUZ: Članarine za PKS neustavne

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) navodi da velikom broju građana pristižu zahtevi za naplatu članarine Privrednoj komori (PKS), koju ocenjuju kao "neustavnu". UZUZ dodaje da se to dešava ...

Srbija

Kon: Organizovan doček nove godine poguban u borbi protiv korone

Član kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon izjavio je za TV Prva da bi organizovanje dočeka nove 2021. godine bilo pogubno u borbi protiv korona virusa, kao i da su toga sada svesni i oni koji će najviše ekonomski izgubiti zbog toga, prenosi Beta."Stav medicinskog dela vrlo je čvrst po tom pitanju. Vi ste čuli da smo pominjali i protest", rekao je Predrag Kon.Na pitanje šta to znači, rekao je "ništa, ali znači ta reč" i izrazio nadu da tako nešto neće biti potrebno, jer svi shvataju da se ne može dozvoliti masovan doček Nove godine.Prema njegovim rečima, ako se sada napravi greška, onda će opet sredinom januara broj zaraženih početi da raste.Kon kaže da nije imao dilemu da li da primi vakcinu, kao i da postoji Agencija za lekove, koja određuje da li je nešto bezbedno i koja je odredila da je bezbedno.Dodao je da je država garant da je vakcinancija najbezbednija moguća u ovom trenutku i da ne treba razmišljati koju vakcinu primate, jer će sve dozvoljene vakcine biti bezbedne."Mi sad imamo oružje u ruci, vakcinu i uveren sam da će sledeće godine sve će biti drugačije u dobrom smeru", rekao je Kon.On je dodao da je optimista, ali da su bolnice i dalje pune i da je sada ptrebna veća opreznost.

Srbija

NDMBGD: I građani Batajnice protive se gradnji na atomskim skloništima

Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) podseća da su potpise protiv nadziđivanja skloništa prikupljali i građani Batajnice, kao i da su im tom prilikom pružili podršku. Navodi se da je reč o sličnom planu koji je predložen za  atomska skloništa u Borči i na Čukarici."Trenutno je na ranom javnom uvidu plan za nadogradnju četiri skloništa u Batajnici, u bloku između ulica Majora Zorana Radosavljevića, Kralja Milana Zetskog i Stevana Dubajčića", saopštila je inicijativa NDMBGD.Prema njihovim rečima, tamo se planira izgradnja dve stambene šestospratnice ukupne površine oko 9000 kvadrata, kao i dva komercijalna objekta od 2000 kvadrata.Inicijativa tvrdi da su građani Batajnice nezadovoljni tim planom koji ugrožava zelene površine i igrališta u njihovom naselju, kao i da su skrenuli pažnju na mnoge netačne informacije u samom Nacrtu plana.Tako se u delu plana navodi da u okolini parcele koja je planirana za nadogradnju nema izgrađenih igrališta i da postojeći parking nema zelenilo. PREDATE PRIMEDBE, GRĐANI BORČE I ČUKARICE PROTIV NADOGRADNJE ATOMSKIH SKLONIŠTA Pored toga u primedbi se ističe da izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa može značajno da pogorša kvalitet života stanovnika Batajnice. Umesto dalje urbanizacije građani predlažu da se sačuvaju zelene površine i igrališta i da su njima potrebni zdravstveni, školski i rekreativni kapaciteti.Predaja primedbi za Nacrt plana je u ponedeljak 28. decembra u Sekretarijatu za urbanizam i građevniske poslove. Inicijativa Ne davimo Beograd je prethodne nedelje predala preko 1600 potpisa protiv sličnih planova za nadogradnju skloništa u Borči i na Čukarici.

Srbija

United Grupa kupuje bugarsku Novu

United Grupa saopštila je danas da je postigla dogovor o preuzimanju Nova Broadcasting Group, najveće bugarske medijske kompanije sa više platformi, od Advance Media Group.U okviru United Grupe, vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi, u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, a medijski sadržaj emituju televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Očekuje se da će nova transakcija biti završena početkom sledeće godine, nakon uobičajenih odobrenja regulatornih tela. NOVA TV, nacionalna televizija u Bugarskoj, 10 televizijskih kanala, najveća online platforma - Net Info, koju u toku svakog meseca prati u proseku čak 80 % stanovnika te zemlje i četiri radio stanice, deo su Nove.Victoriya Boklag, izvršna direktorka United Grupe izjavila je: „Veoma smo zadovoljni postignutim dogovorom. Kupujemo uspešnu kompaniju dva istaknuta preduzetnika, sa velikim izgledima za dalji rast u okviru Grupe. Nova akvizicija je u skladu sa celokupnom strategijom poslovanja United Grupe koja poseduje telekomunikacione i medijske kompanije na tržištima na kojima poslujemo. Nova Broadcasting Group upotpunjuje naš postojeći medijski portfolio i uverena sam da ćemo pronaći mnogo sinergija, što će nam na svakom tržištu omogućiti dalja ulaganja u lokalni sadržaj koji će brzo doći do publike.“Georgi Domuschiev, izvršni dirketor Advance Media Group rekao je: „Ova akvizicija je veliki uspeh i sjajna prilika za Novu, njene gledaoce, slušaoce i posetioce. Želeo bih da se zahvalim svima koji su nam pomogli da razvijemo vodeću bugarsku komercijalnu medijsku grupu. Dogovor sa United Grupom će obezbediti kontinuirani razvoj Nove.“Investicija predstavlja četvrtu veliku transakciju otkako je BC Partners postao većinski vlasnik United Grupe, u martu 2019. godine.Poslujući istovremeno u telekomunikacionom i medijskom sektoru, platforma United Grupe kombinuje vodeće operatore i najbolje proizvođače medijskog sadržaja u Jugoistočnoj Evropi. Kompanija ima približno 10 miliona korisnika i 11 hiljada zaposlenih.

Srbija

Vlada pozvala ugostitelje da se prijave za dodelu vaučera

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pozvalo je zainteresovane ugostitelje da se prijave na program vaučera za 2021. godinu. Vaučeri će moći da se koriste zaključno sa 20. novembrom 2021. godine.Svi preduzetnici, privredna društva, , druga pravna i fizička lica kao i zdravstvene ustanove koje pružaju usluge smeštaja, mogu da se prijave na program ako su evidentirani u centralnom sistemu e-turista.Uputstvo i potrebni obrasci mogu se preuzeti direktno sa sajta Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.Prvi spisak ugostitelja kod kojih će turisti moći da iskoriste državne vaučere, biće objavljen na internet stranici ovog ministarstva najkasnije do 31. decembra i ažuriraće se sedmično. Prijavljivanje građana za vaučere od minimum pet besplatnih noćenja u registrovanim objektima trajaće od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine ili do utroška raspoloživog broja vaučera. Navodi se da vrednost jednog vaučera iznosi 5.000 dinara, kao i da to predstavlja maksimalni iznos koji po vaučeru može da se refundira ugostitelju.Naredna godina biće sedma za redom kako se preko besplatnih vaučera realizuje "Uredba o uslovima i načinu dodele sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije".DA LI ĆE DOMAĆI GOSTI SPASITI TURISTIČKU SEZONU

Srbija

Grad Subotica počinje sa preradom otpadnih voda

Javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija Grada Subotice završilo je rekonstrukciju sistema i pustilo u rad fabriku vode i pogon za preradu otpadnih voda, piše Balkan Green Energy News. Naglašava se da je proširena mreža kanalizacije koja obezbeđuje pokrivenost od 60%.Nalglašeno je da je projekat vredan 27 miliona evra, kao i da je Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila skoro 20 miliona evra u kreditima.Grantove i tehničku podršku vredne sedam miliona evra, obezbedila je Evropska unija, kao i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF)."EBRD, Evropska unija i zemlje koje daju donacije usredsređeni su na podršku prelasku na zelenu privredu", izjavila je Žužana Hargitai, direktorka EBRD za Zapadni Balkan i Srbiju.EBRD ukazuje i na činjenicu da se u Srbiji obradi tek 10% otpadnih voda i da je samo 46 odsto stanovništva povezano na kanalizacioni sistem. Podseća i da je infrastruktura na mnogim mestima zastarela.SUBOTICA BESPLATNO DAJE ZEMLJU NEMAČKOJ KOMPANIJI PLIĆ ZAŠTIĆEN OD OTPADNIH VODANova fabrika vode u Subotici ima kapacitet od 80 litara u sekundi i rezervoar OD 2.500 kubika.U njoj se nalazi i jedinica za preradu mulja, a preduzeće je sagradilo i postrojenje za preradu otpadnih voda. Kako se dodaje, mulj se koristi za proizvodnju energije, a učinak može da pokrije 40% potreba za rad.Izgrađeno je i 11 kilometara vodovodne mreže, kao i još devet kilometara kanalizacionih cevi i kolektora.Naglašava se da to omogućava domaćinstvima sa više od 12.000 stanovnika da se priključe na tu mrežu i da udeo pokrivenosti kanalizacijom poraste do 60 odsto.Neprerađene otpadne vode su ranije ispuštane u jezero Palić, jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u zemlji, i ugrožavale staništa biljaka i životinja.

Srbija

Broj umrlih u novembru oborio desetogodišnji rekord

U Srbiji, u periodu od januara do novembra 2020. godine, broj živorođenih pao je za 2,7 odsto, dok je broj umrlih u istom periodu porastao za 5,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Broj živorođenih od januara do novembra 2020. godine je iznosio 56.587. U poređenju na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 58.131, beleži se pad od 1.544 odnosno za 2,7 odsto. S druge strane, broj umrlih u Srbiji u periodu od januara do novembar 2020. godine iznosio je 97.633 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 92.160, beleži se rast od 5.473 ili za 5,9 odsto.Prema podacima RZS-a ove godine bio je najveći broj preminulih u novembru u poslednjih 11 godina i to 10.835, a od aprila 2020. umrlo je 6.294 više u odnosu na prosek.Prema zvaničnim podacima, ukupan broj umrlih od Kovida iznosi 2.931‬.

Srbija

Ne davimo Beograd: Gradski odbornici u utorak glasaju o planu za Makiš

Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) tvrdi da će odbornici Grada Beograda na novoj sednici skupštine, zakazanoj za utorak 29. decembar, odlučivati o "Predlogu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja na teritoriji opštine Čukarica".NDMBGD podseća da je reč o planu kojim se područje vodoizvorišta pretvara u stambeno-poslovnu zonu i priprema za investitore bliske vlastima.Smatraju da će na taj način investitor dobiti lokaciju od "neprocenjive vrednosti" za budućnost Beograda, njegovo vodosnabdevanje i kvalitet životne sredine.Inicijativa podseća i da taj plan od početka prate problemi, kao i da je na javnoj sednici komisije za planove gde se raspravljalo o tom planu javnost bila sprečena da prisustvuje.NDMBGD poziva Skupštinu grada Beograda i njenog predsednika da se taj plan skine sa dnevnog reda.Gradske vlasti se pozivaju i da organizuju široku javnu diskusiju o tom planu gde bi bila uključena i stručna javnost.Odbornici se pozivaju da glasaju protiv tog plana, ukoliko on ostane na dnevnom redu gradske skupštine."VLAST GRAĐANIMA USKRATILA PRISUSTVO NA JAVNOJ RASPRAVI O MAKIŠU"

Srbija

NIN: MUP prodavao oružje „GIM“-u, dug izmirila firma bliska SNS-u

Nedeljnik NIN eksluzivno je objavio objavio ugovore u kojima se vidi da je Ministarsto untrašnjih poslova, prodavalo oružje iz policije kompaniji "GIM", prenosi televizija N1. Kako se naglašava, dug koji je tom prilikom nastao policiji je isplatila firma bliska Srpskoj naprednoj stranci.N1 ukazuje i na činjenicu da je ugovor zaključen u vreme mandata bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, dok je tada kompaniju "GIM" zastupao njegov otac, Branko Stefanović."Vidimo da je MUP trgovao sa GIM-om u 2015. godini, tada je potpisan prvi ugovor za prodaju malokalibarskog oružja i nekog artiljeriskog oružja, u ugovoru nije specifikacija koje je oružje", kaže novinar NIN-a Vuk Cvijić.Prema njegovim rečima ugovor je bio potpisan na milion i 600 hiljada. Međutim, kako naglašava i pored stavke u ugovoru da se sve isplati u roku od 180 dana, odnosno šest meseci, to se nije desilo."To je trebalo da bude početkom 2016. godine", ističe Vuk Cvijić.Dodaje i da se roba, barem kako priše u ugovoru, prodavala "na kilo".U ugovorima se vide, kako se navodi, dugovanja koja su namirena tek krajem 2018. godine kada se MUP-u isporučuju džipovi, a kompenzaciju završava novi igrač, firma bliska SNS-u."To je ta firma 'British motors', to je firma čiji je vlasnik član GO SNS, bio je nekada i poslanik vladajuće stranke", objašnjava Cvijić.On naglašava činjenicu da se prva trgovina dešava u vreme dok je Nebojša Stefanović ministar policije."Taj ugovor je praktično sklopljen između oca i sina", ocenjuje Cvijić.NIN ODGOVARA STEFANOVIĆU: GIM IPAK BIO POVLAŠĆEN U ODNOSU NA SDPR Navodi se da je vlasnik firme "British motors" Ostoja Mijailović, nekadašnji član Nove Srbije, a od 2015. godine član SNS-a. Komapnija se obavezala da će MUP-u dostaviti 49 vozila marke "lend rover", ugovorena cena za ta vozila je, prema pisanju NIN-a, 2.449.510 evra sa PDV-om.Ista firma je u 2020. godini Gradu Beogradu isporučila iste "lend rovere" za sistem "Oko sokolovo". N1 tvrdi da kompaniju "British motors" nije bilo moguće dobiti, kao i da su nadležne institucije bez reakcije na ove navode.Kompanija GIM je, prema saznanjima BIRN-a, kupovala naoružanje po povlašćenim cenama od Krušika iz Valjeva. Zbog ukazivanja na to da se novac nezakonito isisava iz Krušika, posledice za sada, jedino snosi uzbunjivač Aleksandar Obradović. 

Srbija

eBay onlajn trgovcima u Srbiji počinje da naplaćuje PDV

Najpoznatija svetska platforma za onlajn aukcionu prodaju Ibej poslala je obaveštenje korisnicima u Srbiji da će od januara, u skladu sa poreskim propisima, početi da obračunava PDV u iznosu od 20%, piše Politika.Sasvim očekivano, vest o novim pravilima i većim troškovima trgovanja na internetu mnogi korisnici su dočekali sa negodovanjem, jer Ibej naplaćuje visoke provizije. Preko ove platforme danas trguju mnogi građani Srbije i to ne samo nvom već i polovnom robom koja uvek nađe kupca sa Zapada.Korisnici naglašavaju da uplate najčešće stižu preko Pejpala."Siguran sam da država i Poreska uprava imaju uvid u moje devizne prilive, ali to nije čista zarada. Mnogo je troškova koji idu uz to i na kraju ostane tek toliko da pokrijem manju platu", kaže jedan dugogodišnji trgovac starim stvarima, koji prodaje preko Ibeja. Navodi i da postoje troškovi poštarine koja je često viša od cene predmeta koji prodaje, plus provizije koje naplaćuje Ibej."Prošlog meseca sam platio 1.200 dolara provizije", kaže ovaj trgovac koji uglavnom prodaje staru i polovnu robu sa buvljaka.On naglašava da ne beži od plaćanja obaveza, ali da bi voleo da ono bude pravedno. Drugi kažu da će odustati od trgovine ili će pokušati da registruju svoje naloge u drugim državama, kako bi izbegli plaćanje poreza.Naglašavaju i da preko ovog ili sličnih sajtova trguju oni ljudi koji ne mogu da žive od plate od 30.000 dinara.Jedan od trgovaca preko Ibeja, koji živi u Hrvatskoj, ima više naloga među kojima je jedan iz Srbije. Kaže da ovu vest nije primio ozbiljno budući da preko srpskog naloga i ne prodaje mnogo."Glavna prodaja ide preko naloga u Italiji na kome radim više od deset godina. Nikada nisam plaćao porez, jer u Italiji takve obaveze imaju ozbiljni trgovci sa registrovanim internet-prodavnicama", keže jedan od trgovca koji živi u Hrvatskoj.Prema njegovim rečima, obični trgovci, poput njega nikada nisu imali takvu obavezu niti je bilo kontrola. "Ja čak sumnjam da je ovo način da Ibej kao kompanija pokušava da uveća svoje prihode", kaže sagovornik Politike.On dodaje da mu je nedavno na nalog koji je registrovan u Italiji stiglo obaveštenje da se od februara zahteva VAT broj, koji podrazumeva registraciju ako korisnik želi da nastavi prodaju."Mislim da će većina prodavaca, u slučaju da krene naplata poreza, trgovinu preseliti na Fejsbuk gde postoje brojne ciljne grupe, recimo kolekcionara koji međusobno prodaju i menjaju stare stvari", smatra ovaj trgovac iz Hrvatske.Prema našem zakonu, promet robe između fizičkih lica se ne oporezuje, ali platforma ne zna da li ste vi fizičko ili pravno lice."Ibej nema registrovano pravno lice u Srbiji i da bi se zaštitio svima je uveo PDV. To su verovatno učinili zato da ne bi morali da "gledaju u pasulj" ko je sa druge strane, da li prodaje ili da li se identifikuje", objašnjava Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta. Prema njegovim rečima, u suprotnom, Ibej bi bio obveznik poreza na dohodak. Radosavljević kaže i da je to slična priča kao sa Pejpalom, a Ibej je registrovan na teritoriji Evropske unije, gde zemlje članice međusobno ne plaćaju PDV. Sa druge strane Ibej u Srbiji nema registrovanu firmu, što rezultira određenim ograničenjima."Najveći problem pravi naš zakon o deviznom poslovanju koji je prilično krut i o kome pričamo gotovo dve decenije. Taj zakon u suštini nalaže da ukoliko hoćete da se bavite bilo kojim poslom u Srbiji morate imati registrovanu firmu", smatra Radosavljević.On napominje da su međunarodne platforme registrovane na nekim drugim destinacijama sa kojih rade i da bi se zaštitile od zakona u svojim zemljama, zaračunavaju poreze ili u slučaju Pejpala zabranjuju trgovinu na teritoriji Srbije. "Njima naša Poreska uprava ne može ništa, ali može da urgira kod njihove Poreske uprave i onda ona njih može da goni što krše zakon određene zemlje", naglašava profesor FEFA fakulteta.Dodaje sse da prema ranijim odgovorima Poreske uprave, poreski tretman prodaje dobara zavisi od toga da li se radi o prodaji sopstvene imovine "od slučaja do slučaja" ili je to stalna aktivnost nekog fizičkog lica.Radosavljević kaže da se problem u vezi sa frilenserima može da reši jednostavno, osnivanjem preduzetničke radnje i plaćanjem paušalnog poreza, koji je niži od onog koji bi plaćali kao fizička lica.Naglašava i da otvaranjem firme njihove finansije postaju transparentne.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.