Da li je vaš posao siguran ako radite od kuće?
Pandemija koronavirusa je mnoge poslodavce naterala da se odreknu kancelarijskog rada, naravno u slučaju da je to bilo moguće. Tokom najžešćeg perioda korona-krize, mnoge proizvodne i uslužne delatn...
Srbija
Fiskalni savet: Deficit republičkog budžeta rekordno visok
Zdravstvena kriza pogodila je bužet Srbije znatno više nego što se očekivalo, pa će zbog toga biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, navodi u svojoj analizi Fiskalni savet Srbije. Fiskalni savet tvrdi da je rebalansom previđen rekordno visok deficit republičkog budžeta u iznosu od 483 milijardi dinara (8,8% bruto domaćeg proizvoda). Sa druge strane, kako se navodi na nivou opšte države planiran je deficit od 492 milijardi dinara, odnosno 8,9% BDP-a.“Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40% u odnosu do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine”, piše između ostalog u analizi.Prema njoj dobar deo deficita nastao je jer je zdravstvena kriza ogolila probleme gurane pod tepih, pa je tokom krize Srbija za taj sektor morala da izdvoji znatno više novca od zemalja koje sa njom mogu da se porede.“Ni problemi državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS) nisu od juče. Кriza je zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize”, navode članovi Fiskalnog saveta.Drugi problem prema njihovim rečima je i taj što će se godina završiti sa neodrživo velikim izdacima za plate u javnom sektoru, a BDP će najverovatnije pasti za oko 1,5%, što se kako objašnjavaju razlikuje od prognoze od 1% koju nje napravilo Ministarstvo finansija. “Ova razlika nije preterano velika, a u vremenu povećanih neizvesnosti određena odstupanja u prognozama su. Slično tome i ukupni prihodi i rashodi budžeta Republike rebalansom su kredibilno planirani,” ocenjuje Fiskalni savet.Dodaje se i da je dobro što u krizi nisu smanjene investicije u infrastrukturu, koje su rebalansom veće u odnosu na april i to za oko 27 milijardi dinara (230 miliona evra), za nabavku medicinskih aparata i opremanje kovid-bolnica (procenjeno na oko 200 miliona evra). Sa druge strane Fiskalni savet smatra i da je predloženi rebalans budžeta napravio veliki korak unazad u pogledu detaljnog i jasnog prikazivanja rashoda. Kao primer se navodi povećanje deficita Republike u odnosu na april za 850 miliona evra. Namena tih rashoda, kako kažu nije dovoljno jasna.“Nije objašnjeno na šta tačno odlazi oko 150 miliona evra povećanja neto budžetskih pozajmica (pretpostavljamo da najveći deo tih sredstava ide za Er Srbiju). Nije objašnjeno ni zašto su investicije Ministarstva odbrane povećane za oko 100 miliona evra,” kaže Fiskalni savet. Podseća se i da je Кancelarija za javna ulaganja dobila novih 100 miliona evra bez bilo kakvog objašnjenja namene tih sredstava, što je neočekivano jer se sa druge strane transparentno pokazuju investicioni projekti Ministarstva građevinarstva.SRBIJA INVESTIRA I PREKO DRINEU rebalansu se prema tumačenju Fiskalnog saveta pojavljuju nove budžetske stavke od 40 miliona evra za subvencije u elektro-energetskom sektoru, koje kako se ocenjuje najverovatnije odlaze u EPS.Subvencije za aviosaobraćaj od 35 miliona evra najverovatnije odlaze na izgradnju aerodroma u Trebinju (Republika Srpska) i druge aktivnosti, smatraju ekonomisti te instituicije i naglašavaju da bi poreski obveznici morali da imaju mnogo detaljniji uvid u trošenje njihovih sredstava.Ipak njihov stav je i da će Srbija u 2020. imati osetno veći budžetski deficit u odnosu na prosek zemalja CIE (zemalja Centralne i Istočne Evrope, 8,9% BDP-a u odnosu na 7,5% BDP-a). To je kažu neočekivano jer je naša privreda znatno manje pogođena pandemijom, ali je sa druge strane pojašnjava skupa mera isplate 100 evra svim punoletnim građanima. “Javni dug će u 2020. imati snažan rast – sa 53% BDP-a na oko 60% BDP-a što je neodrživo visok dug za Srbiju…u 2021. potrebno je planirati fiskalni deficit u narednoj godini od oko 2% BDP-a,” predložio je u svojoj analizi Fiskalni savet.
Osnovano Udruženje uvoznika i distributera vina
Osnovano je Udruženje uvoznika i distributera vina koje će biti posvećeno borbi protiv monopola i obezbeđivanju pravednih uslova za tržišnu borbu, javlja portal eKapija.Pored toga, Udruženje će se baviti i zaštitom interesa domaćih vinara, organizacijom marketinških i promotivnih aktivnosti, kao i predlaganjem zakonske regulative u oblasti uvoza i distribucije vina. Jedan od ciljeva je i uvođenje evropskih i globalnih standarda trgovine vinom u Srbiji.Udruženje uvoznika i distributera vina u ovom trenutku broji 26 članova, što je više od 90 odsto svih učesnika na tržištu. Sonja Stojić (105paopet i Volver), jedan od utemeljivača ovog udruženja, kaže za Vino & Fino da za njegovo osnivanje postoji sasvim konkretan razlog.„Iako se sporadično tokom godina pominjala ideja udruženja, ove godine nas je "stisnula" zajednička muka da se konačno stvarno i udružimo. Naime, jedan učesnik na tržištu je gotovo samostalno zauzeo propisanu kvotu i tako praktično eliminisao konkurenciju. Na taj način ostalim učesnicima na tržištu je onemogućio da nastave uvoz vina, čineći njihove proizvode nekonkurentnima", objašnjava Stojić."Tako se tržište vina svelo na jednog konkurenta, što mu faktički dođe monopol, koji će imati ceo asortiman proizvoda, tokom cele godine, koji je uvezen bez 30 odsto carine“, dodaje Sonja Stojić.Obezbeđivanje jednakih uslova za sve aktere na tržištu vina biće prvi prioritet Udruženja.„To je naš prvi korak: institucionalno sređivanje pitanja kvota, poštovanje SSP-a i njegova puna primena, fer tržišna utakmica za sve učesnike trzišta, odnosno zaštita konkurencije“, zaključuje Stojić.
N1 osuđuje govor mržnje prema novinarki Žaklini Tatalović
Televizija N1, osudila je govor mržnje i uvrede upućene novinarki Žaklini Tatalović u emisiji „Hit Tvit“ na televiziji Pink. Reagovali su i Udruženje novinara Srbije (UNS), kao i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).U emisiji koja se u nedelju u večernjem terminu emitovala na televiziji Pink, pevač Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, nekoliko puta je u toku emisije govorio o novinarki N1 i vređao je. Sa N1 navode da je „Neshvatljivo da jedan nacionalni kanal dopusti gotovo jednočasovno prostačko i prmitivno vređanje u svom programu i da ne prekine emisiju koja se u potpunosti pretvorila u obračun sa jednom novinarkom.“ U saopštenju televizije N1 kažu da je utisak da je cela emisija smišljeno realizovana sa ciljem da se obračuna sa novinarkom N1 Žaklinom Tatalović, a u napad na N1 se spremno uključio i drugi gost Zoran Ćirijaković, dok je lider SPAS-a Aleksandar Šapić upadljivo ćutao. Dodaju da je pevač Aca Lukas pogodio ton svakodnevnih napada na televiziju N1 i njene novinare, koji dolaze od strane vlasti i provladinih tabloida. N1 zahteva od Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da osudi ovakvu zloupotrebu nacionalne frekvencije i poziva Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost da raspravlja o ovom slučaju. O ovom događaju biće obaveštene sve međunarodne organizacije, koje se bave medijima, uključujući Međunarodne federacije novinara, OEBS, kao i nadležna tela Evropske unije, navodi se u saopštenju televizije N1. Napad na novinarku N1 su osudili i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i Udruženje novinara Srbije (UNS). NUNS navodi da je, bez obzira što se radi o tabloidnom televizijskom formatu, urednica i voditeljka emisije Verica Bradić morala već nakon prve rečenice Ace Lukasa da ga prekine i udalji iz studija."Žalosna je činjenica da ostali gosti nisu reagovali i ogradili se od bestijalnih izjava njihovog sagovornika", ocenjuju u NUNS-u. Iz UNS-a su naveli da se ovakvo vređanje ne može opravdati slobodom govora, kao i da televizija Pink snosi deo odgovornosti za ono što se desilo u emisiji.
Kreni-promeni: Stari savski most da ostane, da služi pešacima i biciklistima
Rušenje Starog savskog mosta u Beogradu predstavlja i rušenje veze čoveka sa čovekom i spada u red najvećih civilizacijskih tragedija, ocenjuje Udruženje “Kreni promeni”, koje je na internetu oglasilo peticiju "Sačuvajmo stari savski most".Kako se navodi u tekstu peticije, Stari savski most je jedini most koji nije srušen tokom Drugog svetskom ratu i bio je miniran prilikom povlačenja nacista u Drugom svetskom ratu. Podseća se i da je za njegovo spašavanje zaslužan jedan hrabar Beograđanin, učitelj Miladin Zarić, koji je rizikujući sopstveni život demontirao eksploziv koji je trebalo da most digne u vazduh. Podseća se da on tada nije bio vojnik, niti neko ko je otišao u šumu da se bori protiv nacista, da je običan čovek u ozbiljnim godinama, koji je tokom okupacije bio u Beogradu sa porodicom i da se najveći heroji kriju upravo takvim ljudima.SPREČITI SAOBRAĆAJNI HAOSUdruženje smatra i da se uklanjanje mosta opravdava zbog toga što stanovnicima Beograda na vodi smeta buka, kao i da je kampanja uveliko u toku. “Ne postoji međutim nijedan racionalan razlog zašto bi se most uklonio. Radi se o mostu koji je i dalje ispravan i funkcionalan”, navodi se u tekstu peticije. Prema stavu udruženja suludo je sklanjati most, pre postavljanja novog mosta, jer bi to dovelo do saobraćajnog kolapsa, a u slučaju izgradnje novog mosta, stari može da ostane na istom mestu i da služi za prelaz pešaka i biciklista. “Idealno bi bilo proglasiti ga za kulturno-istorijsko dobro”, dodaje se u tekstu peticije.Kao autori peticije potpisani su Bojana Novaković, Luka Tripković, Savo Manojlović i Tim “Kreni-Promeni”, a takođe se naglašava da su građani već nekoliko uspešno delovali kroz inicijativu Sačuvajmo naš parkić odbranimo Parkić na Banovom brdu.Kako su preneli mediji, nnakon samo dva dana peticiju „Sačuvajmo stari savski most“ je potpisalo preko 3.800 građana.
Generali i Fondacija Novak Đoković obezbedili tablet računare za roditelje u Pančevu
Roditelji čija deca pohađaju predškolsku ustanovu „Dečija radost” u Pančevu dobili su besplatne tablet računare za potrebe učestvovanja u programu „Podrška, ne perfekcija”, koji sprovodi Fondacija Novak Đoković. Osiguravajuća kompanija Generali Srbija i globalna inicijativa The Human Safety Net obezbedili su 50 tableta, a vrednost donacije iznosi 20.000 evra. Nakon Pančeva, u planu je da računari budu raspodeljeni i roditeljima čija deca pohađaju predškolske ustanove u Novom Pazaru, Vladimircima, Smederevu, Kovačici, Pećincima i Nišu. Najbolji teniser sveta Novak Đoković izjavio je da mu je drago što program nailazi na podršku i što se uspešno razvija iz godine u godinu. "Verujem da je svakom roditelju, ma koliko bio iskusan, posvećen i pažljiv, nekada potreban savet u vezi sa tim kako da se odnosi prema svom detetu u određenim situacijama. Govorim to iz ličnog primera. Volim, zato, da čujem iskustva od drugih očeva i majki, da čujem njihova mišljenja, znanja, i da deo toga iskoristim da budem i sam bolji roditelj. Ovaj program mi upravo to omogućava i hvala svima koji učestvuju i daju važan doprinos", dodao je Novak.Program „Podrška ne perfekcija“ je potpuno besplatan. Do sada je kroz šest ciklusa radionica prošlo 1500 roditelja i staratelja iz 24 gradova i opština u Srbiji.„Veoma smo ponosni što sa našim partnerom Generali Osiguranje Srbija delimo zajedničke vrednosti i pomažemo roditeljima i starateljima širom zemlje da svojoj deci pruže najbolje moguće uslove za rast i razvoj. Sigurni smo da će tablet računari biti od značajne pomoći tokom odvijanja programa "Podrška, ne perfekcija" i da će roditeljima omogućiti da brže i lakše steknu veštine potrebne za obavljanje tako važnog zadatka kao što je vaspitanje najmlađih”, rekla je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.Zahvaljujući podršci zaposlenih u Generali Osiguranju Srbija i the Human Safety Net-u ovaj vrtić u Pančevu, ali i drugi vrtići koji su deo programa "Podrška, ne perfekcija" dobili su i knjige za decu uzrasta do šest godina.,,Generali Osiguranje Srbija se pre tri godine priključilo globalnoj inicijativi Generali grupe „The Human Safety Net”. Zajedno sa Fondacijom Novak Đoković do sada smo realizovali brojne aktivnosti sa ciljem pružanja podrške roditeljima, starateljima i hraniteljima dece u ranom razvoju. Tokom proteklih meseci, zaposleni u Generali Osiguranju Srbija organizovali su aktivnosti poput digitalnog volontiranja i sakupljanja knjiga za decu. Ovoga puta doniramo tablete za sedam vrtića u Srbiji u želji da omogućimo roditeljima slabijeg materijalnog stanja da učestvuju u onlajn programima, ostanu u kontaktu sa Fondacijom i vrtićima i budu u mogućnosti da od njih zatraže i dobiju podršku u slučaju nedoumica u vezi s vaspitanjem dece tokom ovog perioda punog izazova. Naš plan je da u partnerstvu sa Fondacijom Novak Đoković nastavimo da deci širom Srbije pružamo jednake šanse za budućnost. “ istakao je Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija. Smiljana Grujić, jedna od autora i koordinatorka programa "Podrška, ne perfekcija" naglasila je da ova donacija dolazi u pravom trenutku, kao podrška u nesigurnim vremenima izazvanim zdravstvenom situacijom i dodala: „Roditelji su sada suočeni sa novim izazovima koje je postavila pandemija i važno im je da usvoje nova znanja koja mogu pomoći njihovim porodicama i da izgrade mrežu podrške gde mogu da razmenjuju iskustva”."Podrška, ne perfekcija" je program koji roditelje osnažuje znanjima i veštinama na koje mogu da se oslone prilikom unapređivanja razvoja potencijala dece u najosetljivijim godinama. Zbog trenutne zdravstvene situacije, novi ciklus programa sprovodiće se online i obuhvatiće 380 roditelja iz Kragujevca, Smedereva, Kovačice, Pančeva, Petrovca na Mlavi, Niša, Jagodine, Vladimiraca, Šapca i Beograda. Donacija je uručena u vrtiću koji će u toku 2021. godine biti rekonstruisan i adaptiran od strane Fondacije Novak Đoković, nakon čega će dobiti nove prostorije koje će moći da prime 75 mališana. Grad Pančevo, sa okolnim prigradskim i ruralnim naseljima trenutno ima preko 350 dece na listi čekanja za upis u PU, a više od 2.800 mališana ne pohađa nijedan vid predškolskog programa. Iz tog razloga, Fondacija je prepoznala potrebu ulaganja u infrastrukturu ranog obrazovanja u ovoj oblasti.
Užice pošumljavanjem poboljšava kvalitet vazduha
U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine Grad Užice organizuje akciju pošumljavanja pod nazivom „Udahnimo život prirodi“, vrednost tih radova je oko tri miliona dinara, a ove godine biće zasađeno 23 hiljade sadnica na oko devet hektara zemljišta. "Pošumljavanje se vrši na pet parcela. Najveća je u naselju Кrčagovo na lokaciji oko nove crkve, zatim jedna parcela u Ljubanjama, dve parcele se nalaze između Gradske plaže i magistralnog puta, na lokalitetu Malo Zabučje i jedna u blizini deponije Duboko," izjavio je Ivan Stanisavljević, iz Gradskog veća Grada Užica.Prema njegovim rečima, jedan projekat se odnosi na sanaciju degradiranih površina i goleti, a drugi na formiranje vetrozaštitnih pojaseva. Stanisavljević navodi i da su za za pošumljavanje izabrani crni bor i beli jasen, kao i da je pošumljavanje samo jedna od mera za dugotrajno pogoljšanje kvaliteta vazduha u gradu.PAD POŠUMLJAVANJA OD 22 ODSTO U 2018. GODINI Stanisavljević je istakao da je Užice prethodne godine realizovalo projekat pošumljavanja oko pet hektara na teritoriji šireg centra grada, kao i da će realizacijom ovogodišnjeg projekta ukupna pošumljena površina biti oko 14,5 ha."Grad će nastojati da pronađe još javnih površina pogodnih za pošumljavanje kako bi i narednih godina nastavili sa realizacijom ovog projekta u saradnji sa resornim ministarstvom," naveo je predstavnik Gradskog veća u Užicu.U tom gradu srovodi se i akcija podele sadnica pod nazivom "16000 stabala za 16000 ložišta", čiji je cilj takođe kako se dodaje smanjenje aerozagađenja.
Izvoz organske hrane 2019. godine vredeo 30 miliona evra
Organska poljoprivredna proizvodnja se tokom 2019. godine u Srbiji odvijala na oko 25.600 hektara, što je za trećinu više nego godinu pre toga. Lane je izvoz tih namirnica vredeo oko 30 miliona...
MOL Srbija otvara jubilarnu 70. servisnu stanicu
Kompanija MOL Serbia otvara jubilarnu sedamdesetu servisnu stanicu, odnosno petu stanicu koja je otvorena u 2020. godini. Kompanija je ispunila svoj plan proširenja maloprodajne mreže uprkos izazovnim okolnostima što oslikava dobru poslovnu strategiju i timski rad. Nova stanica nalazi se u Staroj Pazovi, Banovački put bb, a u ponudi će se naći EVO i EVO Plus goriva koja dolaze iz rafinerija MOL Grupe, kao i TNG. „Ovo je izuzetan uspeh MOL Serbia kompanije jer, kao što svi znamo, cela godina je bila neizvesna što je otežavajuća okolnost u poslovanju. Ipak, timski rad, organizacija i MOL duh zaposlenih omogućio je neometano sprovođenje plana proširenja maloprodajne mreže koji smo najavili u januaru 2020. godine otvaranjem stanice u Zemunskoj ulici. Od početka godine otvorili smo čak pet novih stanica širom Srbije, jer nam je cilj da budemo što bliži našim kupcima, da odgovorimo na sve njihove zahteve i uvek ponudimo najkvalitetniju uslugu i proizvode“, izjavila je Ana Dešić, v.d. direktor maloprodaje MOL Serbia Na novoj stanici se, pored EVO goriva i TNG-a, može nabaviti sve što je potrebno za kvalitetno i udobno putovanje: autohemija, grickalice, osvežavajuća pića. Takođe, kupci će moći da uživaju u ponudi iz Fresh Cornera: omiljenoj kafi i hotdogu, svežem pecivu. Fresh Corner koncept je predstavljen 2015. godine i pruža multikulturalno iskustvo sa lokalnim pristupom. Sa 10 miliona potrošača, milion transakcija dnevno i 10 kupovina u sekundi koje se dešavaju širom mreže MOL servisnih stanica u centralnoj i istočnoj Evropi, Fresh Corner kontinuirano razvija najbolju uslugu kako bi održao svoju prepoznatljivost. Kao i na svim ostalim MOL stanicama kupci će i na novootvorenoj moći da koriste MOL PLUS KLUB kartice lojalnosti. Program lojalnosti MOL Serbia podrazumeva nagrađivanje kupaca poenima pri svakoj kupovini na MOL servisnim stanicama. Poeni se mogu skupljati, a nakon registracije MOL PLUS KLUB kartice i menjati za goriva, proizvode ili usluge.Na servisnoj stanici Stara Pazova posebna pažnja poklanja se i preventivnim merama u cilju zaštite zaposlenih i kupaca od korona virusa. Kao i na ostalim stanicama u mreži, postavljene su fleksi barijere, dezinfekcija svih površina i pištolja za gorivo je pojačana. Ulazak u objekat dozvoljen je samo uz obaveznu masku i održavanje rastojanja od 2 metra.
Donacije MUP-u: Sukob interesa izaziva sumnju na korupciju
Kada dolazi do situacije da firme i pojedinci koji su na različite načine interesno povezani sa Ministarstvom unutrašnjih poslova doniraju to ministarstvo, pored nezakonitosti ta praksa je problematična i po više osnova, piše list Danas.Kako se dodaje, sumnju u koruptivnu delatnost bude rupe u Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći i to u sadejstvu sa netransparentnim poslovanjem državnih organa.Podseća se i da je priču o donacijama državnim institucijama MUP-u koja stiže od firmi koje on treba da kontroliše pokrenula Balkanska istraživačka mreža BIRN. Novinari BIRN-a su naime došli do podataka da je jedna od firmi koja je uplaćivala donacije MUP-u Partizan Tech, čiji je vlasnik trgovac oružjem, Slobodan Tešić, koji se trenutno nalazi na crnoj lisnti Sjedinjenih Država, koji je ranije bio i pod sankcijama Ujedinjenih nacija.Tešiću inače, kako se podseća MUP izdaje dozvolu za trgovinu oružjem, a ništa manje nije sporna ni donacija koju je ministarstvu uplatila firma Auto Čačak, od koje je za potrebe policije pre tri godine kupljeno više od 700 vozila pod uslovima koji su kasnije proglašeni tajnom.Među dobrotvorima se kako je BIRN objavio i pet građevinskih firmi koje se trenutno nalaze pod istragom da su od Srbijagasa bez tendera dobili poslove izgradnje gasovoda i prema pisanju Insajdera bili su vredni oko 200 miliona evra. U tužilaštvu za organizovani kriminal na pitanje BIRN-a rekli su da policija ne postupa prema njihovim urgencijama.“Ključan odgovor na pitanje da li je u pitanju kupovina usluga preko donacija može da ponudi jedino analiza postupanja ministarstva u konkretnim slučajevima, kaže ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković.Prema njegovim rečima treba proveriti javne nabavke koje su dobijale firme koje su uplaćivale donacije i postupanje policije u tim i drugim slučajevima.“Problem sa korupcijom je što se ona teško dokazuje u uređenim društvima, dok je u Srbiji u kojoj su veći poslovi države obavijeni velom tajne, to gotovo nemoguće,” kaže Šuković.Kako dodaje, upravo ta netransparentnost ponajviše budi sumnju da se u tom slučaju radi o korupciji. “U svim bitnijim državnim organima i kompanijama koje sa njima posluju se nalazi isti, zatvoreni krug ljudi. I to je tako već 75 godina. Svi oni su povezani između sebe,” kaže član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević.Kako ocenjuje, ako neko dobronameran želi da diskutuje o načinu na koji se obavljaju poslovi, biće ili ignorisan ili proglašena za državnog neprijatelja.“Stvoren je jedan začaran krug i bojim se da će to tek da ostavi posledice na ovo društvo,” navodi Slijepčević.Prema njegovim rečima Vlada Srbije verovatno neće odgovoriti na inicijativu Agencije za izmenu zakona koja je predviđala i formiranje javnog registra sa ciljem da se donacije učine transparentnim, što je predloženo još pre četiri godine.Zakonom o doancijama i humanitarnoj pomoći iz 2001. godine najviše pažnje je posvećeno poreskom tretmanu doniranog novca i robe, ali se ne predviđaju nikakve restrikcije u tom pogledu, jer se nijednim članom ne spominje mogućnost sukoba interesa.Agencija za borbu protiv korupcije je pre četiri godine predložila Vladi Srbije da se pozabavi i tim problemom.
Novi ciklus „Best of South East“ stipendija za studente iz Srbije i regiona
Studenti i diplomci ekonomije, prava, tehničkih fakulteta, kao i metalurgije, geologije i koncertnog operskog pevanja mogu da se prijave na novi ciklus "Best of South East" stipendija, koji realizuju Erste G...
Sava Centar prodat Delta holdingu
Delta holding je novi vlasnik Sava centra, koji je otkupio po početnoj prodajnoj ceni od 17,5 miliona evra, javlja portal Nova.rs.Najveći kongresni centar u Srbiji prodat je iz trećeg pokušaja, a predviđeno je da kupac u adaptaciju i rekonstrukciju tog zdanja uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina.Novi vlasnik takođe, prema ugovoru, ne sme da menja namenu kompleksa na Novom Beogradu, obzirom da uživa zaštitu."Prilikom zaključenja ugovora sa kupcem će se ugovoriti kazna u novčanom iznosu od 20 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze, kao i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija", navodi se u javnom oglasu koji je objavio Grad Beograd.Delta holding je prethodno objavio da će učestvovati na javnom nadmetanju za Sava centar, iako su strani konsultanati ocenili da će renoviranje zog zdanja koštati više od 60 miliona evra i da je cena koju je grad zahtevao "izuzetno visoka".
Krov nad glavom: Zaustavite prinudna iseljenja zbog pogoršanja epidemije
Združena akcija Krov nad glavom ja saopštila da zbog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji i mera za zaštitu od zaraze koje su stupile na snagu u petak treba hitno obus...
Jaja u prodavnicama više neće biti u frižiderima
Trgovinski lanci u Srbiji prema novim propisima neće više morati da jaja prezentuju u rashladnim vitrinama, već će ih verovatno držati na sobnoj temperaturi, pored brašna i šećera. Stru...
Na Infektivnoj klinici popunjeno 90 odsto kapaciteta
Situacija u vezi sa koronavirusom je vrlo nepovoljna i izuzetno nestabilna, a na Infektivnoj klinici popunjeno je 90 odsto kapaciteta, izjavio je direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) Milika Ašanin, piše Danas.„Bolnički kapaciteti su pretrepani, u bolnici na Zvezdari smešteno je 395 pacijenata, Bolnica „Dr Dragiša Mišović“ smestila je 331-og“, rekao je Ašanin na RTS-u i objasnio da je najveći broj zaraženih u prvom talasu u jednom danu bio 445, u drugom 467, a juče je taj broj bio „pet puta veći“.Direktor KCS je dodao da se ostale klinike tog kliničkog centra neće pretvarati u kovid bolnice jer moraju da leče veliki broj „nekovid“ pacijenata.Ašanin je pohvalio ubrzanu izgradnju bolnice u Batajnici, ali i istakao da nije dovoljno izgraditi zgradu i uneti opremu, već u bolnici treba da rade kvalitetni i iskusni medicinski radnici.
Neophodna veća podrška institucija i poslodavaca za poboljšanje statusa roditelja u Srbiji
Roditeljimа je potrebna veća podrška institucija i poslodavaca u važnoj životnoj ulozi koju imaju roditelji, zaključili su sagovornici tokom konferencije o podsticajnom roditeljstvu "Roditelj u ...
EK: BDP Srbije ove godine pada za 1,8 odsto, naredne se vraća na nivo pre krize
Prognoza Evropske komisije (EK) ukazuje da će privreda Srbije ove godine imati umereni pad od 1,8 odsto, usled relativno kratkog trajanja najstrožih mera za suzbijanje koronavirusa, kao i značajnoj podršci za ublažavanje posledica krize.Prema objavljenim Jesenjim ekonomskim prognozama za zemlje Evrope, tokom 2021. godinu se očekuju povratak srpske ekonomije na nivo pre izbijanja krize, odnosno ekonomski rast od 4,8 odsto.Taj rast će se zasnivati na investicionoj i ličnoj potrošnji, dok se za 2022. godinu očekuje dalje povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,8 odsto.Kako navodi EK, pad ekonomije Srbije u 2020. godini ograničili su relativno mali udeo turizma u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti, kao i dobra poljoprivredna sezona.U izveštaju o Srbiji navodi se i da će pad ekonomije i značajne fiskalne mere za ublažavanje krize dovesti do znatnog privremenog rasta deficita države od oko 9 odsto u 2020. godini.Takođe, kako se radnici koji trenutno ne traže posao smatraju neaktivnim, očekuje se da će stopa nezaposlenosti doživeti smanjenje.Imajući u vidu stopu oporavka, ukidanje mera za ublažavanje posledica krize i povećanje prihoda iz poreza, deficit Srbije će pasti na oko 3 odsto BDP-a u narednoj godini, a zatim 2,5 odsto BDP-a u 2022, predviđa EK.BDP Srbije je u drugom tromesečju pao za 6,4 odsto usled posledica mera, nakon znatnog rasta od 5,1 odsto u prvom kvartalu, dok kratkoročni indikatori ukazuju da se ekonomska aktivnost oporavljala tokom leta.Pad je delimično nadoknađen većom potrošnjom vlade i pozitivnim doprinosom neto izvoza, a kao razlog se navode veliko smanjenje lične potrošnje i investicija.Najveći pad BDP-a u regionu imala je Hrvatska sa 9,6 odsto, dok su druge zemlje regiona poput Rumunije i Mađarske doživele pad privredne aktivnosti od 5,1 i 6,4 odsto.Prognoza navodi da će, zbog većeg deficita i pada privredne aktivnosti, javni dug Srbije porasti na 61,5 odsto BDP-a u 2020. godini, a zatim početi da pada za oko jedan procentni poen godišnje.
-615x345.jpg.webp)
Vlada Srbije sprema pomoć od 4,8 milijarde za EPS
Vlada Srbije je u predlogu rebalansa Budžeta za 2020. godinu predvidela subvencije "javnim preduzećima u sektoru električne energije" u iznosu od ... , što predstavlja presedan u planiranju javnih finansija.Prema mišljenju konsultanta Bogdana Petrovića, ove subvencije mogu samo da budu usmerena na Elektroprivredu Srbije."Toga nikad nije bilo do sada, a to može da bude samo EPS, obzirom da drugo (javno preduzeće u tom sektoru), Elektromreže Srbije, nemaju problema".Podsećamo, Elektroprivreda Srbije je verovatno najznačajnija kompanija u domaćoj privredi, a prošle godine je na nivou grupe zabeležila gubitak od 3,9 milijardi dinara ili oko 33 miliona evra.Petrović je u svojim analizama za Novu ekonomiju Poslovanje Elektroprivrede Srbije: Monopol, a pravi gubitke "Ili će se povećati naknada za obnovljive izvore energije ili će gubici morati da se reše subvencijama. Naknada do sad nije povećana, a konstantno se aktiviraju novi vetroparkovi, koji su odobreni pre nekoliko godina", zaključuje Petrović.Prošle godine je za otkup struje od povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije putem takozvanih "fid-in tarifa" plaćeno 13,3 milijarde dinara.Tarifa koju EPS naplaćuje od krajnjih korisnika je 9,33 pare po kilovat-satu prodate struje.Međutim ta tarifa stoji nepromenjena još od 2015. godine, dok je nabavka električne energije od povlašćenih proizvođača u ovom periodu povećana osam puta.
UTAS: Državi hvala na brzoj reakciji, ali rešenja za turističke agencije još nema
Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i usluga usvojilo je predlog rešenja za turističke agencije u iznosu od 150 miliona dinara subvencija za polise osiguranja. U udruženju turističkih agencija UTAS kažu za Novu ekonomiju da problem u vezi sa dobijanjem licenci i polisa osigruanja i dalje nije rešen.“Mi to ne smatramo kao dobro rešenje jer neće sve agencije biti pokrivene tom vrstom pomoći. Sa druge strane postoji problem u tome što ne možemo svi da dobijemo ponude osiguravajućih društava”, izjavila je za Novu ekonomiju Marija Matijević iz Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS).Prema njenim rečima, nakon sastanka UTAS je zamolio svoje članice da u cilju usaglašavanja sa zakonom i u skladu sa savetom ministarstva, osiguravajućim društvima što pre upute mejlove sa svojim podacima."Niko od nas nije dobio pozitivan odgovor. Odgovoreno je da ili nisu u situaciji da izađu u susret ili da mogu da nam pošalju obrazac, ali da reosiguravač iz inostranstva zahteva da se u vidu hipoteke deponuje imovina u vrednosti od 300 hiljada evra za najmanju agenciju", kaže Matijević.Prema njenim rečima, u slučaju manje agencije koja opslužuje do hiljadu putnika, za osiguranu sumu od 200 hiljada evra agencija bi morala da stavi pod hipoteku 300 hilajda evra. Kako dalje objašnjava, u slučaju da je osigurana suma 400 hiljada, hipoteka bi bila 600 hiljada evra."Smatramo da jedna mala agencija ovo apsolutno ne može da ispuni, bez obzira na subvencije, ne vidim kako će ta hipoteka moći da se upiše i da se stavi toliko sredstava pod hipoteku", objašnjava predstavnica UTAS-a.TURISTIČKE AGENCIJE BEZ NOVIH LICENCI SE BRIŠU IZ REGISTRA Dodaje da mnogo agenicja koje posluju u unutrašnjosti Srbije ima u svom vlasništvu nekretnine, ali da je procenjena vrednost kvadrata tamo niža, pa bi se u tom slučaju došlo u situaciju da pod hipoteku treba da se stavi pola jednog naselja."Praktično nemamo uslov za pribavljanje polisa. Neće biti pokriveno mnogo agencija, verovatno dvadesetak do trideset, dolazimo do znatnog smanjenja organizatora putovanja," kaže Marija Matijević.Taj broj prema njihovim podacima sada iznosi oko 400 turističkih agencija, a u problemu su i manji posrednici u putovanjima koji se popularno nazivaju subagentima. Oni kako dodaje sagovornica Nove ekonomije apsolutno ne bi bili obuhvaćeni tom vrstom državne pomoći."Dolazimo do gašenja radnih mesta, što nikako ne smatramo dobrim rešenjem. Ako se svi organizatori putovanja prebace u posredničke poslove njihov broj će se znatno povećati i opet neće biti dovoljno posla, pa će doći do gašenja firmi," upozorava predstavnica UTAS-a Marija Matijević.Prema važećem zakonu predviđene su obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere. Dozvole za rad turističkih agencija istekle su 1. oktobra i od tada traje borba njihovih predstavnika da se reši poroblem u vezi sa polisama osiguranja koje su im neophodne u daljem poslovanju.Čedomir Savković
Delta Holding predao ponudu za Sava Centar
Kompaniaj Delta Holding je predajom ponude za kupovinu Sava Centra, na javnom tenderu koji je objavio Grad Beograd, potvrdila spremnost da prihvati cenu od 17,5 miliona evra i obavezna ulaganja od 50 miliona evra, koji su postavljeni kao uslov u javnom konkursu, navodi se u saopštenju.Ta kompanija dodaje da će, prema proceni stranih konsultanata koje su angažovali, investicija za renoviranje Sava Centra biti veća od 60 miliona evra."Cena koju je tenderom predvideo Grad Beograd izuzetno je visoka i verujemo da je to razlog što se tokom celog postupka prodaje do sada nije javio nijedan zainteresovani investitor, izuzev naše kompanije", kaže Živorad Vasić, viši potpredsednik Delta Holdinga.Ukoliko na tenderu dobije priliku za to, Delta planira kompletno renoviranje najvećeg kongresnog centra u Srbiji, a investicija predviđa zamenu staklene fasade, izradu novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje, uvođe kompletno novih multimedijalnih instalacija.Delta se kao potencijalni investitor obavezala na očuvanje arhitekture objekta i njegovog spoljašnjeg izgleda, kao i na zadržavanje postojeće namene."Spremni smo da rekonstrukcijom zadržimo izgled i namenu, a da unutra stvorimo jedan novi Sava Centar, koji će uključiti savremene digitalne komunikacije, restorane i kafiće, rent-a-car agencije i usluge turističkih vodiča, odnosno sve ono što gost očekuje da dobije u jednom modernom kongresnom centru. To je uslov da Beograd ponovo postane najvažnija destinacija za poslovne i kulturne događaje u ovom regionu, sa skupovima za više od 5.000 gostiju i svim koristima koje takvi događaji donose Beogradu, njegovoj privredi i stanovnicima" kazao je Vasić.
