Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Trećina studenata u Srbiji koristi mobilni telefon pet sati dnevno

Među tri najčešća zdravstvena problema među studentima u Srbiji spadaju stres, bolovi u kičmi, leđima i poremećaj sna, pokazuje istraživanje koje je sprovelo preduzeće Galenika a.d.„Istraživanje koje smo sproveli potvrdilo nam je da studenti predstavljaju grupaciju koja je vrlo ranjiva u pogledu fizičkog i mentalnog zdravlja, što jeste tema kojoj je potrebno da se udruženi posvetimo, jer je prevencija veoma važna upravo u ovim godinama“, izjavio je Ricardo Vian Marques generalni direktor Galenika a.d Beograd.Galenika je pokrenula istraživanje o svakodnevnim navikama i zdravom stilu života studenata  u kome je utvrđeno da skoro 53% studenata u Srbiji kao najveći zdravstveni problem navodi izloženost stresnim situacijama. Ostali zdravstveni problemi koji su najčešće navođeni su bolovi u kičmi i leđima (41%), dok poremećaj sna predstavlja najveći problem za skoro trećinu (31%) studenata.Druge tegobe koje muče studente jesu različiti problemi sa očima i vidom 25,3%, zatim hormonski problemi 18,4%, dok su na petom mestu tegobe s varenjem i metabolizmom, a prisutne su kod 17,3% studenata. U junu 2020. godine, oko 40% ispitanika je redovno dodavalo vitamin C u svoju ishranu, 30% je unosilo minerale, a jedna četvrtina različite vitamine, sa ciljem jačanja imuniteta organizma.MOBILNI TELEFON „PROTIV“ TELEVIZIJEDok su se mladi izjasnili da ih manje od deset odsto (9,4%) gleda televiziju više od tri sata, rezultati pokazuju da ispitanici uzrasta najviše vremena provode u aktivnom korišćenju telefona.To detaljnije pokazuju sledeći podaci: 41,5% koristi mobilni do 3 sata dnevno, trećina ispitanih (33,5%) do 5 sati dnevno, a 16% čak i više od 5 sati dnevno.Situacija sa računarima i tabletama dodatno ukazuje na popularizaciju prenosivih multifunkcionlanih uređaja: 28,5 odsto mladih koristi ih više od 3 sata.Kako se navodi, briga o zdravlju podrazumeva prevenciju, ali i mogućnost obraćanja adekvatnim institucijama i ekspertima koji mogu da pruže pomoć i posavetuju studente ukoliko imaju bilo kakve nedoumice ili pitanja. Među odgovorima stiže i podatak da je 26,8% reklo da savet traži od lekara, sa roditeljima se konsultuje jedna četvrtina, a sa prijateljima 17,6%, dok se putem Gugla informiše njih 16,3%.Svetska zdravstvena organizacija smatra da je prevencija hroničnih nezaraznih oboljenja vitalna i najvažnija investicija u društvo, posebno kod mlađe populacije radi građenja pozitivnih i zdravih navika. Istraživanje je obavljeno u julu mesecu 2020. i sprovedeno je na uzorku od 1.000 studenata uzrasta 18-25 godina sa teritoriji cele Srbije.

Radijator

Srbija

Ustavni sud:Toplana Kruševac nije ovlašćena da se bavi raskidanjem ugovora

Ustavni Sud Srbije utvrdio je da Toplana Kruševac nije ovlašćena da uređuje prava i obaveze krajnjih kupaca toplotne energije, posebno u slučaju prestanka ugovora. Naime, ustavni sud je utvrdio da Pravilnik o uslovima za podnošenje i rešavanje zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije koji je doneo Nadzorni odbor Gradske toplane Kruševac nije u saglasnosti ni sa Ustavom ni sa zakonom.Kako se navodi, uslovi za podnošenje i rešavanje zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije, propisuju se odlukama skupštine jedinice lokalne samouprave, a javno preduzeće je nadležno da svojim aktom, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odredi cenu usluge.Podnosilac inicijative Ustavnom sudu se naročito žalio na odredbe Pravilnika koje otežavaju raskidanje ugovora sa Gradskom toplanom. 

Srbija

Studentski tim Mašinskog: Uskoro poleće bespilotna „OSA“

Studenti Mašinskog fakulteta u Beorgadu trenutno rade na projektu bespilotne letelice „OSA“ sa kojom će u oktobru debitovati na prestižnom svetskom takmičenju u Hamburgu „New Flying Competition 2020“, piše portal te visokoškolske ustanove. Reč je o studentskom timu Beoavia koji je osnovan pre dve godine na inicijativu grupe studenata sa Кatedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu.Članovi Beoavie vredno rade na izradi te „Ose“ i uskoro bi trebalo da je predstave javnosti.Tim se bavi dizajniranjem, projektovanjem i proizvodnjom bespilotnih letelica, i jedini je predstavnik Srbije na prestižnim međunarodnim studentskim takmičenjima u vazduhoplovstvu.Za dve i po godine uspešno su završili dva projekta: raketu „Aurora 1“ sa pogonom na vodu i dve teretne bespilotne letelice „Raven“. FOND ZA NAUKU FINANSIRA PROJEKAT VEŠTAČKE INTELIGENCIJE MAŠINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU Iza sebe imaju i dva uspešna takmičenja „Airbus Sloshing Rocket“, gde su u prvoj fazi takmičenja za idejno rešenje „Aurore1“ osvojili prvo mesto u konkrenciji 50 timova iz celog sveta, dok su u drugoj fazi takmičenja zauzeli visoko 4. mesto.Na takmičenju „ Air Cargo Challenge“ i Štutgartu u Nemačkoj, gde su debitovali sa letelicom „Raven 19“ zauzeli su 19. poziciju od ukupno 30 timova.Na „New Flying Competition 2020“ u Hamburgu, Beoavia će predstavljati našu zemlju i Beogradski univerzitet u konkurenciji sedam univerzitetskih timova. Među njima su tri ekipe iz Nemačke i po jedan tim iz Finske, Meksika i daleke Кine. I pored jake konkurencije, članovi našeg tima sigurni su u svoj projekat i nadaju se još jednom velikom uspehu.KARAKTERISTIKE „OSE“Letelica „OSA“ je, kako se navodi projektovana da  koristi prednosti vertikalnog poletanja i sletanja, a zatim da pređe u  horizontalni let. Razvoj aviona sa ovim karakteristikama je trend u svetskoj aviondustriji, a njihova prednost je u tome što im za poletanje nisu velike poletno-sletne staze, a u letu koriste sve prednosti letelica s klasičnom konfigruacijom, a tu se prvenstveno misli na brzinu leta, dolet i efikasnost letelice.Na samom takmičenju letelicu očekuje niz zahtevnih manevara, a najre treba da ponese teret određene mase i dimenzija i da poleti vertikalno do visine od 10 metara, a zatim da nastavi horizontalan let kao avion klasične konfiguracije.Tokom leta avion mora da uradi i luping pri kojem tripi velika opterećenja, a na kraju zadatka, letelica vertikalno sleće na mesto odakle poletela.Tim očekuje još jedno takmičenje koje će se sledeće godine održati u Minhenu.

Srbija

Transparentnost Srbija: Obrisati nezakonite zastupnike javnih preduzeća iz registra

Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da je podnela predlog za brisanje nezakonitih zastupnika javnih preduzeća iz registra, jer od njih 34 u državnom vlasništvu samo devet ima direktore izabrane na konkursu, kao što nalaže zakon, dok su u 22 na čelu vršioci dužnosti, a za tri nije bilo moguće utvrditi u kojem je statusu direktor.Od 22 slučaja „v. d. stanja“ (13 javnih preduzeća i devet akcionarskih društava ili društava sa ograničenom odgovornošću), u čak 19 je istekao mandat v.d. direktora, koji je zakonom ograničen na najduže 12 meseci.„Sve odluke i ugovori potpisani od strane tih 19 građana koji nezakonito rukovode javnim preduzećima posle isteka mandata su ništavi, što je već utvrđeno najmanje jednom sudskom presudom. U tom predmetu je zaposleni dobio spor protiv JP Pošte Srbije, jer je rešenje protiv njega doneto na osnovu pisanog ovlašćenja v.d. direktorke kojoj je istekao mandat“, istakla je Transparentnost u saopštenju.Kako kažu dalje u saopštenju, „s obzirom na to da ovakvo nezakonito stanje može doneti nesagledive štetne posledice, Transparentnost je podnela je Ministarstvu privrede predlog da za tih 19 preduzeća izvrši nadzor, da o tome obavesti Vladu Srbije kao osnivača i inicira pokretanje postupka za izbor direktora kao i da obavesti druge nadležne organe o potrebi vršenja inspekcijskog nadzora nad aktima javnih preduzeća koja su doneta od strane neovlašćenih lica i njihovog proglašavanja ništavim“.Transparentnost je takođe dostavila Agenciji za privredne registre inicijativu da pokrene postupak promene podataka o zastupnicima javnih preduzeća u registru i na taj način, kako saopštavaju, „spreči dalje nastupanje štetnih posledica koje netačni podaci mogu proizvesti u pravnom poretku i prometu“.O imenovanjima direktora i v.d. direktora svih 34 preduzeća u periodu od 2012. godine, kada je usvojen Zakon o javnim preduzećima kojim su javni konkursi za izbor direktora postali obavezni do danas, Transparentnost je prikupila detaljne podatke.U nekim od preduzeća od tada nije okončan nijedan konkurs i imaju vršioce dužnosti već sedam ili osam godina, a rekord drži JP Putevi Srbije u kome v.d. status traje devet godina.Prema podacima koje je prikupila Transparentnost, u 19 preduzeća nisu okončani konkursi koji su raspisani 2017. godine, prvi čemu su u šest od njih konkursi raspisivani i 2013. i takođe nikada nisu okončani, u jednom nije završen konkurs iz 2015. pre raspisivanje novog, a u šest preduzeća je konkurs iz 2016. ostao bez epiloga pa je raspisan novi, koji takođe nije rezultirao imenovanjem direktora.Na spisku javnih preduzeća koja trenutno nemaju zakonite direktore ili vršioce dužnosti su Nacionalni park „Đerdap“, Državna lutrija, EPS, ETV, Nacionalni park „Fruška gora“, Nacionalni park „Kopaonik“, Koridori Srbije, Mreža most, Nuklearni objekti Srbije, Pošta Srbije, Putevi Srbije, PEU Resavica, Srbija kargo, Srbija voz, Srbijagas, Srbijašume, Nacionalni park „Stara planina“, Nacionalni prak „Uvac“ i Železnice Srbije.Za JP „Šar planina“ nije bilo moguće utvrditi u kakvom je statusu čelni čovek, ali sudeći po dostupnim podacima ni ono nema zakonitog direktora, ukazuje se u saopštenju.Vršioci dužnosti rukovode i preduzećima Transnafta, Infrastrukture železnice Srbije i Tvrđava „Golubački grad“, ali njihov mandat još nije istekao.

Srbija

Oživljavanje Stare Planine nastavljeno u selu Pakleštica

U selu Pakleštica na Staroj Planini otvoren je muzej Seoski dom, čiji su tvorci meštani tog sela i članovi pokreta Odbaranimo reke Stare Planine, a pomoć je stigla i sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Nesvakidašnji događaj na Staroj planini odigrao se uz izožbu fotografija na fasadama starih kuća.„U međuvremenu, kada su videli šta se dešava, i sami meštani su počeli da se interesuju za način na koji mogu da pomognu. Mnogi su dali svoje stare predmete koje imaju po podrumima i kućama, a ne koriste ih, pa smo ih mi izložili u muzeju“, kaže Bane Andonović iz Udruženja građana “Vladikine ploče”.On dodaje i da sve to ima veliki značaj i za Pirot, jer je ove godine mnogo Piroćanaca plažu Jona u tom selu iskoristilo za beg od vrućine i pandemije.Svih 22 stanovnika sela Pakleštica se udružilo, osmislilio i adaptiralo svoj Seoski dom, a na svečanom otvaranju bilo je deset puta više posetilaca nego stanovnika u selu.Na spoljnim zidovima kuća izložene su fotografije Milana Simonovića iz pokreta „Odbranimo reke Stare Planine“. Prvobitna ideja bila je da se po uzoru na Dom kulture u selu Dojkinci, isto uradi i u Pakleštici u prostoru nekadašnje seoske škole.Pošto grad Pirot nije dao dozvolu, odlučili su se za mlekaru i tako je jedan zapušten i nekoliko decenija nekorišćen objekat, postao mesto za okupljanje i druženje, koji bi mogao da oživi Paklešticu.„Objekti u javnoj svojini, kao što su škole, mlekare, karaule i slično, ne koriste se i ne propadaju, a mogu biti značajan resurs za razvoj sela. Predsulov je da javne instutucije promene perspektivu, po kojoj su privatizacija i prodaja javnih resursa, jedini mehanizam zaustavljanja njihovog propadanja i njihovo održivog korišćenja“, kaže profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić. RAZVOJ TURIZMANa otvaranju meštani su se potrudili da posetiocima ponude i različite majice i šoljice sa motivima sela koje su sami štampali, napravili su i ležaljke na plaži Jona, a sve to kako bi u  Paklešticu vratili život.„Do ove godine niko u Paklešnici nije izdavao sobe za prenoćište, ali smo pokrenuli i takvu akciju, pa sada imamo dve, tri kuće koje su počele da se bave izdavanjem smeštaja“, dodaje Bane Andonović koji koji u Beogradu živi već 20 godina, ali mu je, kako kaže, srce u Paklešnici i dosta vremena tokom godine provodi tamo.Maketama i predstavljen je i studentski projekat mreže Zelenih staza, koja se sastoji od pešačkih i biciklističkih staza i informacija o kulturnim i prirodnim dobrima u širem okruženju Pakleštice: pećinama, vodama, vidikovcima, mikrotoponimima i ostalim znamenitostima.Naglašava se da bi realizacija tog projekta podstakla razvoj održivog turizma i privrednih aktivnosti u selu. 

Srbija

Godinu dana od afere sa matičnim ćelijama: U toku krivični postupak, pronađeni skoro svi uzorci

Ovih dana je tačno godinu dana kako je poznati beogradski advokat za pravo konkurencije Rastko Petaković razokrio prevaru poznate svetske kompanije za čuvanje matičnih ćelija  Krio sejv (CryoSave), a kompanija izgubila dozvolu za rad.U izjavi za Novu ekonomiju, on sumira šta se  dogodilo u skandalu svetskih razmera budući da je ovoj kompaniji matične ćelije iz pupčanika na čuvanje poverilo skoro 13.000  iz Srbije, a iz celog sveta više od 200.000 porodica.Za 20 godina čuvanja klijenti su plaćali oko 1.800 evra po uzorku.Nema mnogo promena otkako je krenula situacija sa Covidom, kaže on. Od otvaranja efere i stečaja kompanije,  započet je i krivični postupak u Švajcarskoj protiv Frederica Amara, kao odgovornog lica – direktora CryoSave AG (sada u stečaju) zbog zbog kršenja švajcarskih propisa o tkivima i organima, prevarnih radnji u vezi sa stečajnim postupkom i zloupotrebe ličnih podataka.  U tom postupku angažovali smo švajcarske advokate i stekli status oštećene strane, tako da možemo da učestvujemo u postupku, u dokazivanju itd, kaže Petaković.Kako navodi, roditelji su dobili  potvrdu od Famicorda (kompanija u koju su prebačeni uzorci iz Krio Sejva) da su gotovo svi uzorci pronađeni i identifikovani."Mislim da oni sada govore o 99% i više uzoraka. Deo još uvek nije pronađen i nije transportovan, ali radi se o izuzetno malom broju. Famicord je u Srbiji angažovao osobu da bude u kontaktu sa porodicama iz Srbije", kaže on.Podsećamo, Cryosave, jedna od najvećih privatnih banki matičnih ćelija u Evropi, izgubila je pre godinu dana dozvolu za rad i pravo da prikuplja, skladišti, izvozi i uvozi matične ćelije.Prethodno su roditelji koji su deponovali matične ćelije svoje dece u ovoj banci, mesecima  dobijali  obaveštenja o transportu u Poljsku, u banku FamiCord (PKBM). Kako je Petaković prošle godine obavestio domaću javnost, taj transport matičnih ćelija je obavljen bez saglasnosti i bez znanja korisnika. I ne samo to, Cryosave je nastavio da prikuplja uzorke uz informaciju da će oni biti čuvani u Švajcarskoj. Kad je utvrdio brojna kršenja zakona i medicinskih standarda kod Cryosave, advokat je podneo krivičnu i administrativnu prijavu protiv Cryosave. Prevaru kompanije Petaković je ustanovio nažalost kad su propali uzorci matičnih ćelija njegove ćerke. Kako je preneo Blic, Petakovići su imali nadu da će svoju sedmogodišnju ćerku koja ima autizam da izleče matičnim ćelijama koje su uzete po njenom rođenju. Međutim, stvari počinju da se komplikuju na putu od Švajcarske banke do klinike u Americi gde je trebao da se počne sa terapijom, kada su roditelji ustanovili da su matične ćelije uništene zbog nepoštovanja pravila o transpostu. 

Srbija

Internet u Srbiji svaki dan koristi 3,75 miliona ljudi

Broj domaćinstava u našoj zemlji koja poseduju priključak za internet povećao se za 0,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u publikaciji "Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2020." koju je objavio Republički zavod za statistiku.Prema podacima iz publikcije, internet priključak poseduje 81 odsto domaćinstava.Zastupljenost računara u domaćinstvima je 74,3%, što predstavlja povećanje od 1,2% u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče internet konekcije 90,5% korisnika interneta koristi fiksnu širokopojasnu internet konekciju i to je najzastupljeniji tip povezivanja.Mobilnu širokopojasnu internet konekciju ima 71,9% domaćinstava, a širokopojasnu internet konekciju poseduje 80,8% domaćinstava u Republici Srbiji. VIŠE OD POLOVINE STANOVNIKA SVETA REDOVNO KORISTI INTERNET U poslednja 3 meseca računar je koristilo 72,4% stanovnika, a istraživanje je pokazalo da je internet koristilo 78,4 odsto, dok ga 17,4% ljudi nikada nije koristilo. Preko 3,75 miliona ljudi u Srbiji koristi internet svakog ili skoro svakog dana.Za potrebe poslovanja, internet koriste sva preduzeća 100 odsto njih, dok veb-sajt poseduje 84,4%. Tokom 2019. godine 27,9% preduzeća prodavalo je proizvode i usluge putem interneta. Istraživanja su sprovedena po metodologiji Evrostata, na teritoriji Republike Srbije, bez AP Kosova i Metohije.Pod domaćinstvima se, kako piše u publikaciji, podrazumeva  najmanje jedan član između 16 i 74 godine starosti.

Srbija

Računovođama će samo upis u Registar garantovati posao

Prvog dana naredne, 2021. godine počinje formiranje evidencije, a svi koji se bave tom računovodstvom moći će da se upišu u Registar do početka 2023. godine, pišu Večernje novosti.Uslov da se računovođe upišu je plaćanje naknade, i da imaju makar jednog zaposlenog, sa punim radnim vremenom, koji poseduje licencu i sve to znači da će dobre računovođe uskoro na ispit.Zahtev za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga predavaće se Komori ovlašćenih revizora i on će firme koštati 24.000, a preduzetnike 17.000 dinara. "Pružaoci računovodstvenih usluga moraće da imaju licencu za rad, posle stečenog profesionalnog zvanja kod profesionalne organizacije članice IFAC-a (Međunarodne federacije računovođa)", objašnjava Snežana Mitović iz organizacije Račuvodstvena komora Srbije. RAČUNOVOĐE NEZADOVOLJNE IZMENAMA ZAKONA "Za sada te uslove u Srbiji ispunjava samo Savez računovođa i revizora Srbije i Komora revizora. Registar je važan zbog unapređenja kvaliteta i pouzdanosti u vođenju poslovnih knjiga i sastavljanja finasijskih izveštaja. Poslovne knjige neće moći da vode nestručne osobe, što dovodi do velike pravne nesigurnosti. Upravo smo zato više puta i inicirali da se profesija unapredi", kaže Mitrović."U drugim zemljama članstvo u ovoj organizaciji nije uslov da bi neko izdavao licence", kaže Snežana Mitrović, komentrišući zakonsku odredbu po kojoj licence mogu da izdaju samo članice IFAC-a. Prema njenim rečima država treba to pravo da omogući to pravo svim profesionalnim udruženjima koja okupljaju računovođe i doprinose unapređenju profesije.NOVA PRAVILARačunovodstvena preduzeća, pa i preduzetnici, za svakog svog klijenta će morati da imenuju kolegu koji je odgovoran za vođenje njegovih poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja. Ovom profesijom, kako napominje Zakon, ne može da se bavi neko ko je pravosnažno osuđivan na kaznu zatvora. Dozvala će biti oduzeta i biće izbrisan iz Registra računovođa onaj ko u međuvremenu prestane da ispunjava neki od zadatih uslova, ali i oni koji su do dozvole došli na osnovu lažnih podataka.

Srbija

SNS svakog građanina zadužio za dodatnih 1.900 evra

U odnosu na jul 2012, kada je Srpska napredna stranka (SNS) preuzela upravljanje državom, javni dug je povećan za 11,3 milijarde evra. Drugim rečima, svaki punoletan građanin zadužen je dodatno za oko 1.900 evra, ocenjuje Goran Radosavljević, profesor FEFA Fakulteta u autorskom tekstu za štampanom izdanje Nove ekonomije. Kako navodi, javni dug je od početka godine porasta za oko tri milijarde evra i dostigao rekordan nivo od 26,8 milijardi evra na kraju juna. To je naveći nivo javnog duga u Srbiji ikada, posmatrano u apsolutnom iznosu. Možemo sada da raspravljamo o relativnim pokazateljima zaduženosti, ali oni često znaju da daju lažnu sliku o stvarnom stanju, ocenio je Radosavljević.  On navodi da je zaduženje u periodu 2007-2012. bilo  upola manje uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.Radosavljević ukazuje i na analizu Fiskalnog saveta prema kojoj  ćemo se do kraja godine zadužiti za barem još tri milijarde evra ili još oko 500 evra na svakog punoletnog građanina Srbije. Cena zaduženja je bila veoma visoka, gotovo dva puta veća od cene zaduživanja uporedivih zemalja u regionu. Prema poslednjem saopštenju Ministarstva finansija, javni dug iznosio je 26,579 milijardi evra ili 56,7 odsto BPD. 

Srbija

Srbija ima 30 malih aerodroma, koliko su oni isplativi?

Naša država u svom vlasništvu poseduje aerodrome u Nišu, Kraljevu, Užicu, Kruševcu i Boru, ali se postavlja pitanje koliko je usplativo ulaganje u njihovu infrastrukturu, piše portal RTS-a."Nisu svi i ne trebaju svi aerodromi da budu međunarodni i da imaju redovan saobraćaj. Kada pričamo o isplativosti malih aerodroma, moramo znati da pre svega ti aerodromi sami po sebi ne mogu biti komercijalno održivi ako o tome govorimo, ali doprinos koji mogu da daju zajednici je neizmeran", napominje direktor JP "Aerodromi Srbije Mihajlo Zdravković.Nadomak Kruševca trenutno je u izgradnji aerodrom Rosulje i kada bude završen služiće za komercijalne i kargo-letove, a država je do sada uložila 32 miliona dinara u taj projekat.U Ministarstvu gređevine kažu da će u taj aerodrom uložiti šest miliona evra do 2023. godine.Sa aerodroma Morava u Lađevcima prošle godine letelo se za Beč, pandemija je sprečila uspostavljanje linije do Soluna, ali se ne odustaje od tih planova.Gradske vlasti u Kraljevu najavljuju da će biti izgrađena i nova pista, pa se nadaju da će aerodrom postati i centar kargo saobraćaja u ovom delu Srbije.BOR I UŽICE IMAĆE KOMERCIJALNE AERODROME"To je baza za pilote, to je nešto što u ovom trenutku može da radi takozvani neki tercijarni saobraćaj. Ne verujem da postoji mali aerodrom u Evropi koji je finansijski isplativ, ali ih ima svugde", primećuje pilot Goran Bošković.Za privrednike širom Srbije koji sarađuju sa kompanijama iz sveta avio-saobraćaj je od neprocenjivog značaja."Mi u namenskoj na postojanje takvog aerodroma gledamo u pogledu privrednog razvoja i posete potencijalnih stranih investitora koji bi investirali u razvoj novih firmi i u razvijanje postojećih", napominje Života Vučić iz kompanije PPT Namenska Trstenik.Od mreže malih aerodrome direktno ili indirektno najviše koristi imaće privreda, turizam, ali i ljudi koji žive u dijaspori.AERODROM PONIKVE KOD UŽICA ČEKA BOLJE DANE, SELO OPORAVAK POLJOPRIVREDE

Srbija

Efektiva: Nadležni mesecima ćute o problematičnom izvršenju u Kragujevcu

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva tvrdi da se Ministarstvo pravde i Komora javnih izvršitelja mesecima ne izjašnjavaju o slučaju javne izvršiteljke iz Kragujevca, Ivane Žugić.Kako kažu u Efektivi, žalbe na rad te javne izvršiteljke upućene su još 25. februara, odnosno 1. marta, kada su prosleđene te pritužbe."Našoj članici Dragani Ignjatović, oštećenoj potpuno ilegalnim postupanjem Ivane Žugić, do dana današnjeg nije stigao nikakav odgovor od ova dva organa koja su po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ovlašćena da nadziru rad javnih izvršitelja i da preko svojih disciplinskih tužilaca pokreću disciplinske postupke protiv njih", kažu za Novu ekonomiju u Efektivi, naglašavajući da više nema opravdanja za izostanak izjašnjavanja zbog vanrednog stanja. Dodaju i da je Dragana Ignjatović pre mesec dana poslala urgenciju Komori izvršitelja, ali i da dalje nema odgovoraNaglašavaju i da Veće Osnovnog suda u Kragujevcu još nije odlučilo ni o jednom pravnom sredstvu koje mu je oštećena podnela zbog postupanja Ivane Žugić. U Efektivi sumnjaju da su sva ta sredstva možda završila u fioci javne izvršiteljke, kojoj možda ne odgovara da slučaj stigne pred sud."Priča je toliko krupna da je nedopustivo da bude pojedena i zataškana, tim pre što je Dragana Ignjatović postupanjem Ivane Žugić pretrpela štetu od najmanje 8,25 miliona dinara", dodaju u Efektivi. Zbog svega što se dogodilo, dve advokatske kancelarije, jedna iz Kragujevca i jedna iz Beograda, podnele su krivične prijave protiv Ivane Žugić zbog nekoliko krivičnih dela, a u jednoj od njih je impliciran i organizovani kriminal.  O SLUČAJU"Na osnovu pravnosnažne presude u korist tužioca, Grada Kragujevca i na osnovu rešenja o izvršenju iz 2013. godine, Ivana Žugić je dana 19.02.2020. godine u pratnji tridesetak policajaca i vatrogasaca sprovela izvršenje na imovini Dragane Ignjatović", kažu u Efektivi i obja[njavaju da se radi o lokalu u centru Kragujevca, koji je izvor njene egzistencije. Efektiva tvrdi i da izvršiteljka Ivana Žugić nije smela da preduzme nijednu izvršnu radnju u tom postupku, jer je nadležan Osnovni sud u Kragujevcu, o čemu postoje podaci na Portalu sudova.U njima se Grad Kragujevac 2013. i 2016. godine izjašnjavao da izvršenje sprovede Osnovni sud u tom gradu.U međuvremenu, Dragana Ignjatović je vodila sudsku postupak da sačuva lokal koji grad Kragujevac želi da joj oduzme i za koji još od 1992. godine kao investitor poseduje pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu. U postupku je inače, napominju u Efektivi, više puta zvanično utvrđeno da lokal nema površinu koja stoji u pravosnažnoj presudi, pa je sudski izvršitelj 2015. godine odustao d izvršenja. "Prilikom sprovođenja izvršenja, Ivana Žugić je u zapisniku navela da je izvršenje sprovela na objektu površine 25 metara kvadratnih sa jednom prostorijom, što je neistina, jer je sudski više puta utvrđeno da objekat ima površinu od 32,80 metara kvadratnih sa dve prostorije. Ivana Žugić nije prosledila Veću Osnovnog suda u Kragujevcu nijedno pravno sredstvo koje je Dragana Ignjatović podnela protiv nje", I pored svega, 22.12.2017. godine, Osnovni sud u Kragujevcu je rešenjem obustavio postupak a za postupajućeg izvršitelja je u istom rešenju određena Ivana Žugić, ali nije navedeno na osnovu čega je određena. Efektiva naglašava i da je izjašnjavanje nadležnih o ovom slučaju neophodno i zbog toga što sumnjaju u ispravnost izvršiteljkinog predloga za izvršenje, ali  i zbog toga što njiu poverilac nije formalno odredio za postupajućeg izvršitelja.

Srbija

Koliko je Zapadni Balkan blizu Evropske unije u političkom i ekonomskom smislu?

Koja je uloga zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju nove razvojne politike Evropske unije, kako je pandemija uticala na proces evropskih integracija i da li je odgovor EU na aktuelnu krizu bio adekvatan i pravovremen samo su neka od pitanja na koja su učesnici Move.Link.Engage konferencije, koju organizuje Beogradska otvorena škola, dali odgovore, navodi se u saopštenju. Drugi dan konferencije obeležili su Vladimir Bilčik, poslanik u Evropskom parlamentu, Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost, ali i Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica za strategiju i razvoj u Delta Holdingu, Duško Vasiljević, ekspert Svetske banke i Milivoje Jovanović, predsednik udruženja Eneka.U trenutku koji se ističe kao ključan za dalje odnose EU i država kandidata za članstvo, neophodno je usmeriti pažnju na političke elite i vlade koje su zarobile države i građanima oduzele pravo na participativnost. Iako građani u ovim državama većinski podržavaju članstvo u EU potrebno je da političke elite i donosioci odluka iskažu veću posvećenost procesu integracija što bi značajno uticalo i na percepciju Zapadnog Balkana unutar EU, istakao je Bilčik. EU bi trebalo da ne samo ostane svetionik solidarnosti već i da posmatra Zapadni Balkan kao integralni deo Unije. To su najvažnije poruke koje moraju jasno da se adresiraju, jer je proširenje jedina održiva strategija za Zapadni Balkan. Ukoliko želi da pokaže solidarnost, EU bi trebala da omogući jednak pristup resursima i isti tretman svim građanima sa ovih prostora, a da li će tako zaista biti ostaje nam da vidimo u narednim mesecima – zaključak je razgovora Bilčika i Reljića, koji je moderirao Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a.Da li će i koliko kompanije zapošljavati u narednom periodu, kakva su predviđanja za pokretanje srpske ekonomije, i da li je kriza otvorila nove mogućnosti za saradnju, su bila neka od pitanja na koja smo takođe potražili odgovore u okviru narednog panela. Pandemija je naročito uticala na ekonomiju, pa je tako ukupna vrednost paketa pomoć́i na globalnom nivou trenutno 10.000 milijarda dolara, dok svetski javni dug iznosi 101% ukupnog svetskog BDP-a. Prilagodljivost nacionalnih vlada i javnog sektora je bila neminovna, a isti put pratili su i privatni i civilni sektor. Poslovna zajednica ne samo da je prilagodila, nego je skoro u potpunosti promenila način poslovanja, a određeni sektori su pretrpeli velike gubitke poput ugostiteljstva i turizma. Samim tim, pitanje partnerstva i solidarnosti svih sektora je trenutno jedno od ključnih pitanja.Sa tim u vezi neophodno je da država preduzme ciljane mere ekonomske pomoći kako bi otklonila posledice krize i pomogla malim i srednjim preduzećima kao i najugroženijim sektorima, a posredno tako uticala i na kompanije koje sa njima posluju. Pored toga, važna je i briga o zaposlenima i prilagođavanje na novu normalnost rada. Važno je uticati ne samo na održivost poslovanja već uložiti resurse i u zaposlene. Zaključak diskusije jeste da je solidarnost i međusektorsko partnerstvo od ključne važnosti u savladavanju ekonomskih posledica pandemije kako u Srbiji, tako i u regionu Zapadnog Balkana.Sesije poslednjeg dana koferencije, 23. septembra, će otvoriti diskusije na temu posledica koje očekivana ekonomska recesija može ostaviti na budućnost mladih i pitanja pravedne energetske tranzicije.Šesta godišnja regionalna konferencija Move.Link.Engage organizuje se online od 21. do 23. septembra u Beogradu pod nazivom Development for Real: Partnership, Solidarity and Responsibility in Post-Covid 19 era. Fokus ovogodišnje diskusije je reakcija EU na pandemiju, predstavljanje ključnih karakteristika plana oporavka za EU i istraživanje uticaja najnovijih dešavanja na EU perspektivu Zapadnog Balkana. Cilj konferencije je da pruži dodatnu podršku i konkretna rešenja civilnom društvu u kontekstu regionalnog partnerstva, solidarnosti i odgovornosti. Konferenciju organizuje Beogradska otvorena škola uz podršku Kraljevine Švedske putem platforme Zoom. Više informacija možete pronaći OVDE.

Srbija

Beogradski sajam knjiga odložen za decembar

Međunarodni beogradski sajam knjiga, čije održavanje je planirano za period od 25. oktobra do 1. novembra 2020, odlaže se, ukoliko epidemiološke prilike budu dozvolile, za sredinu decembra ove godine, naveo je Beogradski sajam, prenosi RTS."Kako se nadležni Republički krizni štab do ovog trenutka nije izjasnio u prilog održavanju Sajma knjiga, ni o ponuđenim organizacionim modalitetima i bezbednosnim garancijama koje je Beogradski sajam ponudio, procenjeno je da u periodu koji je preostao do prvobitno planiranog termina, u potpuno neizvesnim uslovima funkcionisanja, više nije moguće kvalitetno i pouzdano izvršiti pripreme za tu manifestaciju", navodi se.Beogradski sajam će i dalje pratiti preporuke i epidemiloške procene Kriznog štaba i u dogovoru sa izdavačima, izlagačima i drugim učesnicima Sajma knjiga doneti odluku koja će biti u najboljem interesu manifestacije.

Srbija Rodna ravnopravnost

Žene 45+ nisu stare, svi na gubitku jer ne rade

Godinama preovlađuju uverenja i stavovi da žene pripadaju kontigentu starije radne snage od 45 i više godina, kao i da su jedna od najugroženijih grupa na tržištu rada u Srbiji, navodi u svojoj studiji o položaju žena Udruženje „Žene na prekretnici“. Navodi se da zbog nepovoljnog položaja žene iz te grupe i njihove porodice trpe gubitke, ali se naglašava da je zbog toga i društvo na gubitku. Naglašava se da je to preduslov dobrobiti žena u godinama kada završe radni vek, jer im omogućuje da ostvare penziju i druge oblike zaštite od socijalnih rizika u starosti.Inače, brojna istraživanja pokazuju da su u Srbiji rodne nejednakosti veoma izražene. Indeks rodne ravnopravnosti, kojim se one mere u Evropskoj uniji i u Srbiji, pokazuje da je upravo u domenu rada i novca položaj žena u Srbiji najnepovoljniji.Zbog toga je rodni jaz najizraženiji u poređenju sa zemljama članicama EU. ŠTA KAŽU PODACIU Srbiji je među radno aktivnim stanovništvom (od 15 do 64 godine) više od 1.5 miliona žena starijih od 45 godina, a među njima je oko 56 hiljada nezaposlenih i gotovo pola miliona neaktivnih.Analize u zemljama Evropske unije pokazuju da rodna ravnopravnost ima veći efekat na rast Bruto društvenog proizvoda (BDP) nego politike tržišta rada i obrazovanja. Povećanje nivoa školske spreme u državama članicama dovelo bi do povećanja BDP u EU do 2050. godine za 2,2 odsto.Unapređenje rodne ravnopravnosti, pre svega kroz zapošljavanje žena, dovelo bi do povećanja BDP-a po stanovniku za 6 do 9 odsto.Nepovoljan položaj tih žena inače se odražava i na njihovu decu, porodice i neposrednu zajednicu. Naglašava se da je iz socioloških istraživanja poznato da zaposlenost majke povećava šanse za buduće zapošljavanje sadašnjih devojčica.ŠTA PREDUZETIU studiji se naglašava da je obrazovanje veoma važno za pozicioniranje na tržištu rada za sve kategorije stanovništva. One žene koje imaju visoko obrazovanje imaju znatno veće šanse da budu zaposlene u odnosu na žene srednjeg, a posebno nižeg obrazovanja. Podaci pokazuju i da je većina žena sa nižom stručnom spremom u pomenutoj životnoj dobi radno neaktivna.Jedan od problema je i što su žene iznad 45 godina diskiminisane u pogledu zarade, za iste poslove dobilaju manju platu nego muškarci.Sa druge strane problem žena na selu je što su radno aktivnije u nisko profitnim poljoprivrednim zanimanjima.

Srbija

Ili Banjica ili nigde: Na ugradnju kuka čeka se tri godine

U ortopedskoj bolnici na Banjici za ugradnju kuka čeka se tri godine, a za koleno čak šest, jer od 22.000 ljudi koji čekaju na ugradnju kuka ili kolena u Srbiji, njih 12.500 želi da se operiše baš u toj ustanovi, piše RTS.U ortopedskoj bolnica na Banjici prioritet za sada imaju pacijenti s prelomima i sa malignim oboljenjima. Nedeljno uspevaju da ugrade od 50 do 70 veštačkih zglobova, ali se u istom periodu na listu čekanja prijavi od 100 do 120 pacijenata."Mi svim pacijentima kažemo – imate izbor, nemojte čekati na Banjici, idite u druge ustanove širom Srbije, možete se tamo lečiti, mnoge imaju daleko kraće liste čekanja pa pokušajte da se operišete tamo, zato što je centralnom javnom nabavkom omogućeno da svi imaju raspolažuće implantate. Međutim, ljudi biraju Banjicu", kaže prof. dr Zoran Baščarević, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".Već pola godine korona je prioritet zdravstvenih sistema, a bolnica na Banjici već dve nedelje nije u kovid sistemu. Međutim, mnoge operacije odložene su zbog pandemije, pa je tako period čekanja dodatno produžen."Ono što mi sada radimo to su oni pacijenti koje smo pripremali za operaciju i čije smo operacije odložili zbog kovid statusa. Praktično mi sada operišemo pacijente koji su planirani za operaciju još u martu, ali jednostavno, takva je situacija. I naravno da je onda čitav sistem na listama čekanja u opravdanom zastoju", kaže Baščarević.KBC "Zvezdara" četiri nedelje nije kovid bolnica. U ovoj ustanovi će pokušati da do kraja oktobra obave sve otkazane preglede i operacije. Mi smo od prvog dana krenuli sa polikliničkom delatnošću, hitnim internističkim i hirurškim prijemom, a što se tiče hirurških operacija, u početku su se radila hitna stanja i maligniteti, a posle, već u drugoj nedelji, krenuli smo i sa elektivnim operacijama", kaže prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC "Zvezdara".Nedavno je takođe napravljen protokol snimanja magnetnom rezonancom i skenerom. Najavljeno je da će se raditi svakog dana od 7 do 19 sati i da će na svakom MR aparatu morati da se uradi 20 pregleda, a na skeneru 40.Svaka bolnica ima plan rada za naredne dve do tri nedelje, a kako će se nakon toga raditi zavisiće od epidemijske situacije.

Srbija

Neizvestan odmor sa zamenskim vaučerima

Zemlje u Evropi traže moratorijum za plaćanje svojih obaveza, pa se postavlja pitanje da li to ugrožava turističke agencije i potrošačka prava, piše list Politika.„I u slučaju da agencije ostanu bez novca, putnici će biti pokriveni garancijama putovanja koje su važile u trenutku sklapanja ugovora o putovanju, bez obzira na to da li u trenutku isplate imaju važeću licencu“, objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Yuta.U tom udruženju podsećaju i da su agencije u obavezi da isplate novac za neralizovane aranžmane od 1. januara 2022. godine, a podsećaju da je zbog moratorijuma problem veći za agencije.Uglavnom, ovogodišnja turistička sezona, još nije gotova, od 400.000 aranžmana koji su uplaćeni, više od 300.000 građana odložilo je put do kraja 2021. godine, a Grčka, Italija i Španija tražile su moratorijum na otplatu obaveza, koji bi trajao tri do pet godina.KAKO SE KORISTE TURISTIČKI VAUČERI U SLOVENIJI I SRBIJI Ukoliko bi Grčka, na primer, uspela da dobije moratorijum na obaveze prema stranim partnerima, domaće turističke agencije bi morale građanima da vrate novac u tom roku i to je ono što njih sada brine.Prema uredbi o zamenskim putovanjima (vaučerima) koja je doneta u Srbiji, putnici koji nisu uspeli da realizuju svoja putovanja imaju pravo da to učine do kraja sledeće godine, dok oni koji ne otputuju tek tada mogu da traže povraćaj novca. Problem je, navodno, što su agencije deo novca uplatile partnerima u inostranstvu koji, u slučaju odobravanja moratorijuma, ne bi morali da vraćaju novac u predviđenom roku, što znači da bi i naši turisti teško došli do novca, jer su agencije na rubu egzistencije. ŠTA JE REKLA EVROPSKA UNIJAEvropska unija je turističke agencije i avio-prevoznike podsetila da u direktivi jasno stoji da onaj ko ne želi zamenski vaučer ima pravo da odbije takvu ponudu i da u propisanom roku od 14 dana od otkaza putovanja dobije novac, i to kompletan uplaćeni iznos. U Srbiji je početkom leta doneta posebna uredba po kojoj putnik za otkazana putovanja, koje je uplatio delimično ili potpuno, dobija vaučer uz koji aranžman može da realizuje na istoj ili drugoj destinaciji, najkasnije do 31. decembra 2021.Onima koji ne žele putovanje nego insistiraju na novcu, prema istoj uredbi, organizator putovanja je dužan da vrati novac do 14. januara 2022. Ukoliko Grčka, recimo, uspe da dobije moratorijum na obaveze prema stranim partnerima, domaće turističke agencije će morati građanima da vrate novac u tom roku i to je ono što njih sada brine.

Srbija

Kosovski mediji: Studija izvodljivosti za Gazivode očekuje se narednih meseci

U narednim mesecima biće intenziviran rad američkih stručnjaka na studiji izvodljivosti za jezero Gazivode, a u okviru sporazuma koji je 4. septembra potpisanu u Vašingtonu, izjavio je kosovski ministar ekonomije i životnse sredine Bljerim Kući, prenosi portal Kossev.info.Navodi se da je to postalo poznato nakon Kućijevog sastanka sa zamenikom pomoćnika sekretara za energetiku američkog Stejt departmenta, Metjuom Zaisom, a tema je, pored ostalog bila i energetska sigurnost na Kosovu."Obe strane će se složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom", piše u dokumentu koji su potpisali Srbija i Kosovo.ZAŠTO SU VAŽNE GAZIVODE Značaj veštačkog jezera Gazivode koje deli administrativna linija između Srbije i Kosova, veliki je za obe strane, jer ono predstavlja izvor vode za piće i električne energije.Ono što u sporazumu neki stručnjaci vigde kao preoblematično je što nigde ne piše da će Srbija imati pravo na deo profita koji ostvaruje Vodoprivredno preduzeće „Ibar – Lepenac“ pod ingerencijom Prištine.Neke opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova već se snabdevaju vodom iz Gazivoda i dobijaju struju iz istoimene hidroelektrane.Ljubiša Mijačić, stručnjak za resurse iz životne sredine izjavio je nedavno za za RTS da je jedino pravo rešenje da dođe do podele proizvodnje i distribucije gde bi Beogad apsolutno kontrolisao proizvodnju, a Priština distribuciju.Hidroelektrana "Gazivode" još je u vlasništvu EPS-a i postavlja se pitanje da li novi sporazum to i dalje garantuje.Srbija je inače već osnovala preduzeća za naplatu i distribuciju struje na Kosovu, EPS Trgovina i Elektrosever, navodi se u publikaciji "Energetika od kočnice do rešenja u dijalogu između Beograda i Prištine".EPS je do sada četiri puta predavao dokumentaciju za registraciju tih kompanija, ali je Priština to odbijala.U toj publikaciji koja je inače urađena u okviru projekta "Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2018/19", navode se tri moguća scenarija za podelu jezera Gazivode.Veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977, a kredit od 45 miliona dolara kojim je izgrađena brana, nakon raspada SFRJ, nastavila je da otplaćuje Srbija.U Srbiji se nalazi petina jezera, a veći deo na teritoriji opštine Zubin Potok na Kosovu.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.