Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Stari strujomeri do kraja godine idu na otpad, novi menjaju vlasnika

Novi vlasnik strujomera biće Operator distributivnog sistema "EPS Distribucije" koji će brinuti o njima, a stare drvene ormare za brojila zameniće novi, plastični i metalni, piše portal RTS-a. „Preuzimanje merno razvojnih ormara se vrši na teritoriji čitave Srbije i do kraja 2020. moramo preuzeti sve merno razvodne ormare. Kada pričamo o rekonstrukciji i zameni, vršiće se zamena najugroženijih tamo gde je ugrožena bezbednost“, kaže Darko Nedović, ODS EPS Distribucija.Dodaje se da je do sada zamenjeno 590 hiljada mernih mesta.Po utvrđenom redosledu, zamenjivaće se i stari strujomeri novim digitalnim, instalacije i priključna oprema.U Srbiji ima tri miliona i šeststo mernih mesta u kategoriji domaćinstava. Plan koji je odobrila Agencija za energetiku pokazuje da je za zemenu milion i po.KO RADI ZAMENUIz EPS Distribucije naglašavaju da građani u tom važnom poslu ne snose nikave troškove i naglašavakju da je korist velika.Mnoge zgrade su stare i više od 100 godina, pa nemaju ni uzemljenje.EPS-u su posao zamene starih brojila u protekle dve decenije najviše otežavale procedure nabavke novih brojila i nerešena vlasnička prava u samim stambenim zgradama. O unosnom poslu nabavke i zamene strujomera, pisao je portal Javno.rs, pre šest godina.Kako je tada pisao portal BIRN-a pod okriljem međudržavnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, posao je trebalo da radi jedna firma iz Abu Dabija.Ipak, nakon sprovedene javne nabavke EPS je za poslove očitavanja brojila u avgustu 2016. godine angažovao konzorcijum ponuđača koji predvodi kompanija „Sequester“ (Sikvester).SIKVESTERU 35 MILIONA OD JAVNOG OSVETLJENJA BEOGRAD ZA DVE GODINE

Srbija

easyJet dodatno smanjuje saobraćaj ka regionu

Niskotarifni avio-prevoznik Izidžet (easyJet) će privremeno obustaviti veći broj letova koje obavlja tokom cele godine na tržištima koja uključuju Sloveniju, Srbiju i Kosovo, prenosi portal Ex-YU Aviation.easyJet će privremeno obustaviti letove između Ljubljane i Berlina, sve do 8. januara.Operacije će zatim ponovo biti obustavljene na dvonedeljni period, od kraja februara do početka marta, pre nego što se obnove na nivo od dva leta nedeljno, i povećavaju na tri u aprilu.Kompanija je u početku najavio lansiranje nove linije Luton-Ljubljana za 28. oktobar, a sada je početak te usluge odložen do 6. decembra.Kao što je ranije objavljeno, avio-kompanija je prekinula letenje iz Stanteda u Ljubljanu zbog zatvaranja baze, ali nastavlja da održava operacije od Getvika do glavnog grada Slovenije.U Beogradu će easyJet voziti jednom nedeljno do Bazela do 18. oktobra, nakon čega će letovi biti ukinuti do 6. decembra.Letovi iz Berlina obustavljeni su do 8. novembra, dok će letovi iz Ženeve saobraćati jednom nedeljno do 23. oktobra, kada će biti suspendovani do decembra.Priština je takođe pogođena, a operacije iz Berlina otkazane su do 8. novembra.Usluge letova do Bazela i Ženeve će i dalje biti, iako je njihov broj smanjen.easyJet je ojačala svoje finansije prošle nedelje, obezbedivši oko 608 miliona funti prodajom i otkazivanjem zakupa delova svoje flote.Niskotarifni prevoznik sada je prikupio više od 2,4 milijarde funti od početka pandemije koronavirusa, u šta je uključeno i 600 miliona pomoći britanske vlade i nešto više od 400 miliona od plasmana akcija. 

Srbija

Trećina zaposlenih želi da radi od kuće i posle korone

Trećina zaposlenih u IT firmama, marketinškim agencijama, malim i srednjim preduzećima želeli bi da nastave s radom van kancelarije i nakon pandemije korona virusa, otkrilo je novo istraživanje koje je sproveo portal Startit.Trećina ispitanika, odnosno 32,2 odsto, u anketi sprovedenoj na Tviteru želi da nastavi sa radom od kuće, čak i nakon pandemije, dok se 18,5 odsto njih oseća usamljeno radeći od kuće jer im „nedostaju kolege“.Rezultati samo potvrđuju da zaposleni žele sami da odluče odakle će raditi, a čak 6,1 odsto anketiranih spremno je da se preseli iz velikih gradova u unutrašnjost i na selo odakle će raditi na daljinu.Među onlajn anketiranim čitaocima, 55,7 odsto je onih koji bi želeli da biraju odakle će raditi.Prosečna ocena generalnog iskustva sa radom van kancelarije je dosta visokih 4,05 što je još jedna potvrda toga da ljudi žele fleksibilnost od svojih poslodavaca, a tek svaka deveta anketirana osoba, tačnije 11,7 odsto, ne želi da nastavi rad van kancelarije nakon pandemije.Više od polovine anketiranih odgovorilo je da je dobilo neophodnu motivaciju i podršku za rad, a da je dobilo opremu odgovorilo ih je 64,1 odsto.Rad na daljinu anketirani smatraju pre svega uštedom vremena koje provedu na putu do posla, a najveći procenat kao prednost navodi bolju koncentraciju i fokusiranost, kao i fleksibilnost. Najveći problem s kojim su se suočili je usamljenost, a zatim to što osećaju da nemaju ograničeno radno vreme kad rade od kuće.Utisak zaposlenih je da se količina posla koji moraju da obave od kuće nije mnogo promenila u odnosu na rad iz kancelarije, 82,3 odsto smatra da rade slično ili isto danas, kao i pre pandemije.U Startitovoj anketi bilo je 53 odsto muškaraca, a 64 procenta anketiranih živi i radi u Beogradu. Najviše anketiranih, 70 odsto, je između 25 i 40 godina, dok ih u IT firmama radi 30 odsto.

Srbija

Petrovac na Mlavi: Agencija preporučila smenu predsednika opštine, on reizabran

Agencija za borbu protiv korupcije, preporučila je smenu predsednika Opštine Petrovac na Mlavi, Duška Nedinića, jer je utvrđeno da je tokom vršenja javne funkcije bio u sukobu interesa, objavljeno je u Službenom glasniku.U rešenju koje je 30. januara 2020. doneo direktor Agencije piše da je predsednik opštine Petrovac na Mlavi, postupio suprotno odredbama člana 27. i člana 32. stav 1. Zakona o Agenciji.Dodaje se da je tokom mandata Duška Nedinića, opština Petrovac na Mlavi zaključila sudska poravnanja u sudskim postupcima koji su protiv nje vođeni po tužbama fizičkih lica čiji je punomoćnik bio otac predsednika opštine, Pero Nedinić.Po tom osnovu iz budžeta opštine Petrovac na Mlavi na račun Pera Nedinića uplaćene su naknade štete i troškovi spora, kao i troškovi zastupanja advokata u ukupnom iznosu od 585.732 dinara.Predsednik opštine o sukobu interesa koji je imao u navedenim situacijama nije pismeno obavestio Agenciju, pa mu je ona izrekla meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.U obrazloženju stoji i da je protiv Nedinića pokrenut postupak po službenoj dužnosti.Dodaje se da je odredbama člana 27. Zakona o Agenciji propisano da je funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom.Naglašava se da funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.Agencija podseća i da je posebnim odredbama predviđeno da njenog pravobranioca postavlja i smenjuje Skupština opštine, na predlog predsenika Opštine.To, prema njenom tumačenju nedvosmisleno ukazuje na sukobu intresa.Agencija naglašava da je prilikom izricanja mere imala u vidu i činjenicu da je Duško Nedinić više puta iskoristio javnu funkciju za sticanje koristi za povezano lice.NEDINIĆ PONOVO PREDSEDNIK OPŠTINEOdluka Agencije za borbu protiv korupcije objavljena je u Službenom glasniku i na taj način je postala pravosnažna.Nedinić je međutim, kao kadar Srpske napredne stranke ponovo izabran za predsednika Opštine Petrovac na Mlavi na konstitutivnoj sednici održanoj 20. avgusta.Ipak, hronologija objavljivanja odluke Agencije za borbu protiv korupcije u Službenom glasniku Republike Srbije, osam meseci nakon njenog donošenja i četiri nedelje nakon Nedinićevog reizbora, ostavlja dosta prostora za razmišljanje.Naime, postavlja se i pitanje čemu ona služi, ako se na njenu pravosnažnost toliko dugo čeka.

Srbija

Zašto Tramp hoće Srbiju u anti-Huawei koaliciji?

Kompanija Huawei je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbije, a nedavno potpisani sporazum sa Kosovom u Vašingtonu mogao bi našu zemlju da svrsta u koaliciju država koje tu komapniju polako izbacuju sa svojih tržišta.Posebna stavka sporazuma, kako je preneo portal Slobodna Evropa odnosi se i na izgradnju infrastrukture za 5G internet mrežu.„Obe strane će zabraniti upotrebu 5G mreže u okviru svoje mrežne infrastrukture, koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca“, ističe se u sporazumu.Dodaje se da se obe strane obavezuju da će blogovremeno ukloniti takvu opremu i učiniti druge potrebne korake tamo gde je ona već prisutna.Obe strane će se obavezati i da će se posvetiti unapređenju tehnologije i sprečiti nedozvoljene aktivnosti, primenom skrinig i informacionih sistema, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP“, navodi se dalje u sporazumu.Kompanija Huawei Telekom Srbije snabdeva različitim segmentima fiksne mreže, fiksnim pristupnim uređajima, IP/MPLS mrežom, optičkom transportnom mrežom, platformom za payTV servise, pisao je ranije portal Nova ekonomija.ŠTA SU URADILE DRUGE ZEMLJEVlada Velike Britanije nedavno je zabranila korišćenja opreme kineskog dobavljača za 5G mreže, zbog navodnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti i britanske infrastrukture.Da bi se sačuvala digitalna ekonomija, kineska oprema se neće "čupati" iz postojećih 2G, 3G, 4G mreža i procenjuje se da će troškovi toga biti oko dve milijarde funti. Sjedinjene Američke Države i Slovenija u avgustu su potpisale sporazum o bezbednosti 5G mreže, prilikom posete američkog državnog sekretara Majka Pompea.Portal Politico tada je naveo da je taj sporazum poslednji u nizu između Vašingtona i nekih evropskih prestonica, a da se odnosi na uklanjanje Huawei-a iz izgradnje 5G mreže.U tom sporazumu Slovenačka vlada obećala je da će ispitati da li dobavljači 5G opreme mogu da budu pod uticajem strane vlade da li su transparentni u svojoj korporativnoj strukturi, da li poštuju prava intelektualne svojine i imaju li etičko ponašanje.Pompeo je posle Slovenije bio i u poseti Češkoj i Poljskoj koje već podržavaju američki pristup "rešavanja" problema zvanog Huavej. Isti pakt je sklopljen i sa Rumunijom, Estonijom i Letonijom.U Srbiji, kineski proizvođač je dobro došao i nikada nije dovedena u pitanje saradnja.Kompanija u našoj zemlji ima sporazume sa više ministarstava a najproblematičniji je posao sa MUP-om koji je omogućio postavljanja 1000 Huawei kamera za prepoznavanje lica.PROČITAJTE JOŠ:HUAWEI NAPRAVIO SVOJ PRVI TELEFON BEZ AMERIČKIH ČIPOVA

Srbija

Srećan epilog drame beloglavih supova: Dve oporavljene ženke uspešno poletele, treći se još oporavlja

Nakon oporavka zbog preranog iskakanja iz gnezda kada su se uplašile helikoptera koji je leteo kanjojom Uvca, dve ženke beloglavog supa uspešno su poletele, saopštila je Fondacija za zaštitu ptica grabljivica.Dodaje se da je treća ptica koja je takođe iskočila iz gnezda zadržana na oporavku, jer je procenjeno da još uvek nije spremna za prvi let.Puštanje ptica obavljeno je u subotu, 5. septembra, na dan kada se obeležava Međunardoni dan zaštite lešinara.Dodaje se da su ptice prethodno markirane i stručno obrađene, kao i da su sasvim lepo poletele. Puštanje ptica na slobodu obavio je tim Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, u saradnji sa JP „Rezervat Uvac“, Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu.Početkom avgusta, mnoge građane uznemirila je vest da je najmanje šest mladunaca beloglavih supova ispalo iz gnezda zbog helikoptera koji je bio u niskom letu iznad reke Uvac.U cilju zaštite beloglavih supova tada je predložena i potpuna zabrana letova iznad Kanjona reke Uvac, o čemu je naš portal Nove ekonomije takođe pisao.

Srbija

Kon: Održati stabilnu epidemiološku situaciju

Epidemiološka situacija u Srbiji je stabilna, ali treba biti oprezan, jer se u jednom delu naše zemlje ne poštuju mere, izjavio je za RTS epidemiolog Predrag Kon."U Beogradu je u četvrtak i petak jasno uočen povećan broj onih koji se javljaju u kovid ambulantu. Srećna okolnost je što se kod tih ljudi ne nalazi kovid, ali nam ukazuje da polako počinju da se povećavaju akutne respiratorne infekcije i toga ćemo sasvim sigurno imati u narednom periodu. To će otežati rad zdravstvene službe, jer će diferencijacija biti teža" rekao je Kon.Objasnio je da zato insistira na tome da je situacija nesigurna i da ne treba da se opuštamo.Dodao je i da to u ovom trenutku ne smemo da povezujemo sa početkom školske godine, jer je učinjeno sve da tu ne dođe do prenosa virusa.„Ono što je bitno naglasiti to su srednje škole, gde su deca od 15 do 19 godina. To je uzrast u kome se najčešče oboleva i upravo ta generacija je u stanju da prenese infekciju na druge. Zato je poseban osvrt na rizik koji taj školski uzrast nosi “, upozorava Kon.On ipak smatra da škole ne bi trebalo zatvarati, osim u slučaju masovnog obolevanja izvan školskih ustanova, kada ulazak virusa ne bilo moguće kontrolisati.„Kada se pojavi jedan oboleli ništa se posebno ne dešava osim što se čitava ta grupa stavlja pod epidemiološki nadzor koji podrazumeva svakodnevno praćenje u trajanju od dve nedelje. A ako se pojave dva povezana slučaja, čitava grupa ide na onlajn nastavu, pa je u samoizolaciji dve nedelje“, objasnio je epidemiolog.OKO 10-15 ODSTO LJUDI NE POŠTUJE MERE Prema rečima Predraga Kona, veliki broj ljudi koji su na odmorima u Srbiji ne nose maske i to je nešto što ne može da ostane bez posledica. Kada je reč o našim građanima koji se vraćaju iz inostranstva, tu je učinjeno sve što je moglo da se učini da ne dođe do prenosa.Naglasio je da su javna prevozna sredstva potpuno nedopustivo mesta bez maske, na šta ne treba blagonaklono gledati.

Srbija

Kineske firme će svoje vakcine testirati i u Srbiji

Kineska Nacionalna biotehničke grupacija (CNBG) i kompanija Sinovak će treću fazu testova za svoju vakcinu protiv COVID-19 sprovoditi u više država, među kojima se nalazi i Srbija, prenosi Rojters. Kneske farmaceutske kompanije traže više podataka iz inostranstva za konačna odobrenja potencijalne vakcine, obzirom da se broj novoinficiranih u toj zemlji smanjuje, a da je za sporovođenje Faze 3 neophodno više desetina hiljada ispitanika.Kina je već dozvolila da se dve vakcine CNBG-a i jedna vakcina Sinovaka daju ograničenim grupama ljudi koje se suočavaju sa većim rizikom od infekcije, poput medicinskih radnika.U Srbiji će biti testirane obe CNBG-ove vakcine, dok će Pakistan testirati vakcinu koju je razvila pekinška podružnica te kompanije, izjavio je Rojtersu potpredsednik CNBG-a Žang Juntao.On je dodao i da će u trećoj fazi kliničkih ispitivanja učestvovati 50.000 ljudi u oko deset zemalja, a da su ispitivanja već počela u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Peruu, Maroku, Argentini i Jordanu. Srbija i Pakistan su države koje su se poslednje uključile u ovaj proces.Epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je za N1 da ne može da potvrdi informaciju o testiranju kineske vakcine u Srbiji, pošto "nije u toku", i dodao da se o tome nije diskutovalo na Kriznom štabu za suzbijanje COVID-19.Poručio je i da je jedino sigurno da će se o vakcini odlučivati "isključivo na osnovu kvaliteta i bezbednosti, bez obzira na to ko vakcinu proizvodi".

Srbija

Garantovani krediti države pogurali kreditnu aktivnost banaka

Rast kreditne aktivnosti u drugom tromesečju u odnosu na isti period prošle godine iznosio je  13,9% i bio je među najvišim u regionu, ocenjuje se u najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije. Kako se ocenjuje, na ovakvo kretanje kreditne aktivnosti uticalo je i proaktivno delovanje Narodne banke Srbije, koja je nastavila da ublažava monetarnu politiku i omogućila zastoj u otplati kredita kako bi pružila podršku preduzećima i građanima u uslovima krize izazvane pandemijom virusa korona. Na rast kreditne aktivnosti uticalo je i odobravanje kredita iz garantne šeme.Rastu kreditne aktivnosti i dalje više doprinose krediti privredi, čiji je međugodišnji rast u junu iznosio 15,9%, dok je stanje kredita stanovništvu u junu bilo više za 12,6% nego pre godinu dana. I pored rasta kredita, njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu i dalje je ispod dugoročnog trenda,što ukazuje na činjenicu da kreditna aktivnost ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost, ocenjuje NBS.Tokom drugog tromesečja kamatne stope su se kretale blizu ranije zabeleženih najnižih vrednosti, pri čemu se prosečna cena dinarskih kredita stanovništvu spustila na novi minimum u junu.Krediti privredi u drugom tromesečju povećani su za 45,3 milijarde dinara, po isključenju efekta promene deviznog kursa. Najvećim delom, taj rast se odnosi na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, čemu je, uz rastuće potrebe privrede za likvidnim sredstvima u uslovima pandemije virusa korona, od maja doprinosila i realizacija kredita iz garantne šeme. Tokom maja i juna, poslovne banke su uz garanciju države odobrile 638,4 miliona evra i realizovale 558,5 miliona evra kredita mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. S obzirom na to da su ova preduzeća ciljni segment garantne šeme, kao i da su koristila moratorijum u većoj meri nego velika preduzeća, preko tri petine rasta kredita u drugom tromesečju odnosilo se na mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća. Stanje kredita povećano je na računima preduzeća svih delatnosti, a najviše kod preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama, saobraćaja i energetike.Krediti stanovništvu su, po isključenju efekta promene deviznog kursa, u drugom tromesečju povećani za 50,7 milijardi dinara. Rast kredita stanovništvu, koji je uobičajeno vođen gotovinskim i stambenim kreditiranjem, delom je rezultat i primene moratorijuma na otplatu kredita, a od maja mu doprinosi i veće kreditiranje preduzetnika u okviru garantne šeme.Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima nastavilo je da se smanjuje tokom drugog tromesečja i u junu je iznosilo 3,7%, što je novi najniži nivo otkad se ovaj pokazatelj kvaliteta aktive prati. U odnosu na mart to učešće niže je za 0,3 procentna poena, a za 18,6 procentnih poena nego u julu 2015, tj. neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, piše u izveštaju o kreditnoj aktivnosti.

Srbija

Država otkupljuje višak tovne junadi

Vlada Srbije donela je odluku o otkupu tržišnih viškova tovnih junadi kao vid podrške poljoprivrdnim proizvođačima, objavljeno je u Službenom glasniku. Za ove namene biće izdvojeno 236 miliona dinara. Podsećamo, odgajivači junadi imaju ozbiljne probleme u izvozu, a cena je najniža junadi u poslednjih pet godina.Uzrok zastoja u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji,je činjenica da nema izvoza u Kinu i Tursku, uprskos obećanjima vlasti. Izvoz je simboličan i u Emirate i Italiju. Domaće meso nema ko da kupi Kina se, navodno zbog korone, okrenula kupovini jeftinije junetine iz Brazila, piše portal Poljosfera.rs.Takođe, slaboj tražnji doprinosi stanje u turističkoj industriji koja je u pandemiji potpuno stala.Prema odluci Vlade,pravo na finansijsku podršku za otkup tovne junadi ima privredni subjekt koji obavlja delatnost u objektu za klanje životinja, odnosno objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla sa sedištem u Srbiji, koji ima izvoznu dozvolu i koji je izvršio otkup tržišnih viškova junadi od poljoprivrednih proizvođača iz Srbije u periodu od 5. septembra do 30. oktobra 2020. godine.Pravo na finansijsku podršku otkupljivač ostvaruje za otkupljenu tovnu junad od poljoprivrednih proizvođača upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava.Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara/kg žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu namenjenu izvozu.Uslov je da je otkupljivač izvršio otkup junadi minimalne težine 600 kg po grlu, po ceni koja nije manja od 252 dinara/kg.Takođe, da je otkupljivač od jednog poljoprivrednog proizvođača otkupio tovnu junad koja su najmanje 120 dana bila prijavljena na poljoprivrednom gazdinstvu do predaje otkupljivaču, i to maksimalno:– 100 junadi ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje nije u sistemu PDV-a,– 200 junadi ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje je u sistemu PDV-a, i to: poljoprivrednik – fizičko lice i preduzetnik,– 500 junadi ako je pravno lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Srbija

Investicije u maloprodaju: Špar za sada nema planove da dođe u Srbiju

Poslovanje austrijskog lanca marketa Spar na srpskom maloprodajnom tržištu trenutno nije u planu, potvrđeno je iz sedišta kompanije ASPIAG, javlja portal Retail Serbia.Trenutno se, kako podsećaju mediji, ruska Torgservis grupa priprema da uđe na naše tržište sa brendom MERE i da otvori najmanje 100 prodavnica.Christian Sperger, šef odeljenja za razvoj projekata u kompaniji ASPIAG rekao je za portal Retail da Spar trenutno nema slične planove.Nezvanično, ASPIAG (Austria Spar International AG) sa sedištem u Švajcarskom gradu Widnau, kao vlasnik Spar licence za Srbiju, već je ispitivao tržište.Menadžment je kako se navodi, odustao zbog visoke cene zakupa maloprodajnog prostora. Spar je već nekoliko puta pokušavao da uđe u Srbiju, a prvi put ulazak je planiran 2007. godine izgradnjom hipermarketa u Beogradu i Vojvodini i akvizicijom pojedinih trgovinskih lanaca.Spar Austria grupa, članica je Spar International iz Holandije i vlasnik Spar licence za Sever Italije, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku i Mađarsku. Spar Austria je nakon osvajanja liderske pozicije na matičnom tržištu otpočeo ekspanziju izvan svojih granica otvaranjem prodavnica u severnim delovima Italije 1990 godine. U okviru ASPIAG posluje kompanija SES Spar European Shopping Centers koja poseduje 29 šoping centara u Evropi.Članica ASPIAG-a je i kompanija Hervis koja posluje sa više od 220 prodavnica sportske opreme. Iz sedišta Hervisa su takođe nedavno izjavili da nemaju planove za dovođenje brenda u Srbiju.RUSKI LANAC MARKETA DOLAZI U SRBIJU, PLANIRA DA OTVORI VIŠE OD 100 PRODAVNICA

Srbija

Sa čim idemo pred Trampa: Dosadašnji sporazumi Beograda i Prištine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova* Avdulah Hoti potpisaće popodne ekonomske sporazume u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa. U dokumentu navodno nema tačke o uzajamnom priznanju. Podsećamo na dosadašnje sporazume Beograda i Prištine i trgovinske odnose.Srbija sa Kosovom beleži konstantni suficit u robnoj razmeni. Međutim, izvoz robe iz Srbije na Kosovo u 2019. pao je na 84,7 miliona evra sa 412 miliona evra u 2018. godini nakon što je Priština uvela carine na uvoz srpske robe, pokazuju podaci CEFTA sajta. Sa Kosova je u Srbiju u 2018. godine ušla roba vrednosti 33 miliona evra (za 2019. nema podatka). Takođe, nema informacija o razmeni usluga. Beograd i Priština su poslednjih godina, u brojčanom smislu, zabeležili napredak u zaključivanju sporazuma, više od 30 uglavnom tehničkih sporazuma. Međutim, primena mnogih od njih je spora i nepotpuna, ocenjuje se u prošlogodišnjem brifingu Evropskog parlamenta.Trgovinski embargo između Srbije i Kosova prestao je 2011. kada se  Srbija složila da prihvati robu sa pečatom „kosovske carine“, bez nacionalnog grba ili zastave. U 2017. godini Srbija je činila  12% kosovske spoljne trgovine. Međutim, u novembru 2018. godine ekonomski odnosi naišli su na još jednu prepreku: dve nedelje nakon uvođenja carina od 10% na uvoz iz Srbije kao odgovor na kampanju Srbije  protiv međunarodnog priznanja Kosova, Priština je podigla carine na 100%, nakon što je Srbija blokirala kandidaturu Kosova za pridruživanje Interpolu. Kako se navodi u dokumentu Evropskog parlamenta koji je pripremila Služba evropskog parlamenta za istaživanje, procenjuje se da je ta mera izgubljenog izvoza Srbiju koštala oko 40 miliona evra mesečno. Odupirući se snažnom pritisku EU i SAD da smanje carine, Kosovo* se obavezalo da će ih zadržati dok ih Srbija ne prizna; (od tada je malo ublažilo svoj stav, zahtevajući umesto toga „međunarodnu garanciju“ pregovora koji vode ka uzajamnom priznavanju). Podsećamo, taksu na uvoz robe iz Srbije, Priština je ukinula u martu 2020. godine.Telekomunikacije su jedno od  područja gde je došlo do pomaka. Sporazum je postignut 2016. i daje Kosovu* svoj međunarodni pozivni broj, dok podružnici srpskog državnog Telekoma Srbija omogućava da nastavi da posluje na Kosovu.U oblasti energetike, Beograd i Priština su potpisali energetski sporazum 2015. godine. U dokumentu Evropskog parlamenta se navodi da je "Srbija odbila da ispuni svoje obaveze o snabdevanju Prištinom u martu 2018. godine, narušavajući mrežu ne samo na Kosovu već takođe širom Evrope." Kako se navodi, Srbija takođe ne plaća Kosovu* za korišćenje njegovih interkonektivnih vodova.Priština tvrdi da je ovo koštalo 52 miliona evra izgubljenog prihoda od 2008. godineU analizi Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), navodi se da je oblast energetike je bila važna stavka i u procesima pregovora Beograda i Prištine od 2011.Navodi se da taj sporazum o energetici koji su pregovarači postigli do danas nije primenjen. Srbija je kao glavno postignuće pregovora isticala formiranje kompanije “ElektroSever” a koju je kosovska strana, posle brojnih problema oko registracije, retroaktivno registrovala. To je nastavilo da bude predmet spora dve strane zbog netransparentnog prihvatanja registracije koja je ranije više puta odbijana. Delovi sporazuma koji podrazumevaju razgraničenje dva elektrosistema takođe nisu primenjeni, niti je Kosovo primljeno u Evropsku mrežu operatera za prenos električne energije. Jezero Gazivode i hidrosistem Ibar-Lepenac, kao važni resursi za obe strane, nisu bili predmet pregovora. Kao i ostali sporazumi postignuti u Briselu energetika zalazi u pitanje imovine koje je, takođe, predmet spora dve strane koje se izjašnjavaju da je imovina u njihovom vlasništvu. Iako se energetika, a posebno resursi na teritoriji Kosova tretiraju kao važna pitanja za Srbiju, do danas u javnosti nije predstavljen plan za rešavanje ovih pitanja, niti platforma koja bi bila osnova za pregovore sa Prištinom, ističe se u analizi .

Srbija

Cena spomenika Stefanu Nemanji biće poznata tek 2023. godine

Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu trebalo bi da bude gotov u novembru, ali javnost i dalje ne zna koliko ceo projekat košta, piše Nova.rs.„Već i laiku je jasno da je u pitanju potpuni apsurd da cena spomenika može biti tajna“, ističe bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Nova.rs.On podseća da se više novinara žalilo da im je informacija o ceni uskraćena uz objašnjenje da će biti poznata javnosti tek 2023. godine.„Uskraćivanje javnosti za te podatke moguće je samo kada to nalažu interesi bezbednosti, odbrane ili međunarodnih odnosa. Prosto je komično da se skrivanje cene spomenika može podvesti pod bilo koji od ovih razloga“, naglašava Šabić.Spomenik sličnih gabarita je, kako procenjuje Šabić, brozani konjanik posvećen Aleksandru Makedonskom u Skoplju, čija je cena dostigla skoro deset miliona evra.„To je cena jedna dobre bolnice. Ali čak i da je mnogo manja, mi moramo da znamo jer je u pitanju novac poreskih obveznika“, dodaje Šabić.Sredinom septembra očekuje se da u Srbiju stignu poslednja dva kamiona sa delovima spomenika, kao i vajar Aleksandar Rukavišnikov.On bi trebalo lično da nadgleda finalno postavljanje spomenika visokog 23 metra.„Ne bih licitirao brojkama, ali verovatno je u pitanju više miliona evra. Građani ne samo da nisu ništa pitani, već nisu ni obavešteni o troškovima. Da to radi privatnik, baš nas briga na šta troši svoje pare“, ističe bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić.Izlivanje figure od sedam i po metara, prema iskustvima livnice Ljubisavljević, koštalo je skoro 200 hiljada evra, ali nisu mogli da naprave procenu livenja spomenika od 23 metra, jer kažu, cena ne raste linearno kao visina.

Srbija

KupujemProdajem lansirao iOS aplikaciju

Domaći sajt za kupovinu i prodaju robe KupujemProdajem lansirao je aplikaciju za korisnike iOS uređaja, piše portal Netokracija.Potencijalni kupci proizvode mogu pretraživati prema kategoriji ili lokaciji, a oni koji se još nisu registrovali na KupujemProdajem sajtu, sada mogu to uraditi i putem aplikacije preko svog Epl, Gugl ili Fejsbuk naloga.”iOS aplikacija je zvanično ulistana u App Store 2. septembra, a prve reakcije korisnika su pozitivne,” rekao je za Netokraciju Bojan Leković, izvršni direktor i suosnivač sajta KupujemProdajem, koji kaže da se na aplikaciji aktivno radi tačno godinu dana.Leković navodi da, iako je KupujemProdajem mobilni sajt zadovoljavao potrebe i Apple korisnika, između ostalog, ipak su svesni da korisnici očekuju komfor posvećene aplikacije.Dodaje da je jedan od primarnih ciljeva da se aplikacija usavrši i da ”sustigne“ web i Android verziju KP platforme u dogledno vreme, kao i da iOS aplikacija tek treba da dobije sve planirane funkcionalnosti.KupujemProdajem aplikacija može se besplatno preuzeti putem App Store prodavnice.

Srbija

Moody’s: Moguće poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, ako padne javni dug

Agencija za kreditne rejtinge Moody's je u svom godišnjem izveštaju navodi da je kreditni profil Srbije "podržan potencijalom za privredni rast i fiskalnom konsolidacijom", saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U izveštaju se navodi da bi kreditni rejting Srbije u narednom periodu mogao biti povećan ako, uz postojeće izglede rasta u srednjem roku, država nastavi sa politikom smanjenja javnog duga.Ta agencija dodaje i da je ekonomija Srbije pokazala "visok stepen otpornosti", a da će očuvano stabilno makroekonomsko okružene podržati privredni rast nakon usporavanja koje je izazvala pandemija koronavirusa.Na osnovu svega, Agencija zaključuje da bi kreditni rejting Srbije u narednom periodu mogao biti povećan ako, uz postojeće snažne izglede rasta u srednjem roku, država nastavi sa politikom smanjenja javnog duga."Kreditni rejting Srbije podržan je relativno velikim i diversifikovanim sektorom industrije koji je privlačio strane direktne investicije u prethodnim godinama", piše u saopštenju.NBS navodi i da je u prethodnih nekoliko godina "značajno povećana uloga domaće valute u ekonomiji", a da stabilnost cena i uspešno sprovođenje režima deviznog kursa daju podsticaj daljem procesu dinarizacije.U izveštaju se ocenjuje da su za rast BDP-a Srbije u prethodne dve godine najznačajne bile investicije, posebno u sektoru građevinarstva.Kao pozitivna stavka navodi se smanjenje nivoa problematičnih kredita sa oko 21 odsto tokom 2015. godine na oko 4 odsto ukupnih kredita u prvom kvartalu ove godine.Agencija konstatuje da je prethodnih godina deficit tekućeg računa bio u porastu zbog povećanog uvoza industrijske opreme, dok za ovu godinu projektuju smanjenje tekućeg deficita.Ta agencija dodaje i da je ekonomija Srbije pokazala "visok stepen otpornosti", a da će očuvano stabilno makroekonomsko okružene podržati privredni rast nakon usporavanja koje je izazvala pandemija koronavirusa."Kreditni rejting Srbije podržan je relativno velikim i diversifikovanim sektorom industrije koji je privlačio strane direktne investicije u prethodnim godinama", piše u saopštenju.NBS navodi i da je u prethodnih nekoliko godina "značajno povećana uloga domaće valute u ekonomiji", a da stabilnost cena i uspešno sprovođenje režima deviznog kursa daju podsticaj daljem procesu dinarizacije.U izveštaju se ocenjuje da su za rast BDP-a Srbije u prethodne dve godine najznačajne bile investicije, posebno u sektoru građevinarstva.Kao pozitivna stavka navodi se smanjenje nivoa problematičnih kredita sa oko 21 odsto tokom 2015. godine na oko 4 odsto ukupnih kredita u prvom kvartalu ove godine.Agencija konstatuje da je prethodnih godina deficit tekućeg računa bio u porastu zbog povećanog uvoza industrijske opreme, dok za ovu godinu projektuju smanjenje tekućeg deficita.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.