Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Novi rekordi u broju korisnika video igara u Srbiji

Industrija video igara u Srbiji donosi godišnje između 50 i 100 miliona dolara, a u Srpskoj asocijaciji industrije video igara (SGA) kažu da je Srbija već našla svoje mesto na globalnoj mapi te industrije i da je tokom pandemije korona virusa broj igrača bio rekordno visok.Istraživanje stručnog udruženja „Bitkom“ objavljeno u Berlinu pokazalo je da je panedmija proizvela značajan rast u gejming industriji širom sveta, kako su ljudi provodili znatno više vremena u svojim domovima, mnogi od njih okrenuli se su video igrama.Prema Srpskoj asocijaciji industrije video igara i Srbija je zabeležila veliki rast. Menadžerka SGA Kristina Janković za Tanjug je rekla da je prodaja igara, broj preuzimanja i prodaja konzola skakala na različitim tržištima od 30 do 80 odsto.Prema njenim rečima i dalje se radi na novim igrama i otvoreno je na desetine radnih mesta u različitim kompanijama.U Srbiji se najviše radi na igrama za mobilne uređaje, jer je to najpogodnije za manje timove, koji još nemaju sredstava za kompleksnije projekte, zaključuje Janković.Janković dodaje da je pandemija pokazala izrazitu otpornost gejming industrije, koja je uspela da se razvije dodatno tokom krize."Broj igrača je bukvalno probio sve rekorde. U zavisnosti od žanra, platforme i meseca koji merimo, porast je između 30 i 80 odsto kao i prodaja platformi i igara, sve je skočilo i u Srbiji u u svetu. Naši studiji prave sve igre za globalno tržište", rekla je Janković.Trenutno, u gejming industriji u Srbiji radi oko 1.500 ljudi, sa jasnim naznakama da će taj broj u narednim godinama znatno porasti.

Srbija

Nade u rusko tržište: Brend „Bebi“ kupljen zbog dugoročne strategije

Vodeće preduzeće za distribuciju i logistiku u Srbiji Nelt Grupa nastavlja proizvodnju brenda Bebi u Dobanovcima, njegov dosadašnji vlasnik neće zatvoriti fabriku u Sloveniji, prenosi portal Poslovni.hr.Brend „Bebi“ koji je dosta popularan na tržištu Ruske Federacije od sada će se proizvoditi u pogonima Fabrike dečje hrane u Dobanovcima, poznatom po brendu Nutrino.To je potvrdio generalni direktor Nelta Miloš Jelić koji je dodao da će se oba brenda paralelno razvijati.Prema njegovim rečima, ekspertski timovi Nelta i Fabrike dečije hrane planiraju da modernizuju brend i obogate ga novom paletom proizvoda.„Nelt je pre nekoliko godina uložio značajna sredstva u state-of-the-art fabriku za proizvodnju dečje hrane u Dobanovcima, poseduje veliki kapacitet proizvodnje i od početka je ciljano tržište Rusije“, smatra finansijski analitičar Dragan Bosiljković.NELT KUPUJE BREND "BEBI" OD ATLANTIC GRUPE Prema njegovom mišljenju, akvizicija Bebija deluje kao pokušaj uprave Nelta da kroz ovu akviziciju stvori platformu za ojačani multibrend nastup na ruskom, ali i drugim tržištima.“Sa druge strane, u poslednje vreme Atlantic grup sprovodi strategiju prodaje non-core brendova i čini se da je i ova transakcija deo toga. Na prvi pogled ovo deluje kao klasična win-win situacija za obe poslovne grupe”, zaključuje Bosiljkić.Navodi se da je prodaja brenda Bebi, u skladu sa korporativnom strategijom dosadašnjeg vlasnika, nastavak je procesa deinvestiranja manjih i non-core delatnosti.To je počelo 2018. godine izlaskom iz oblasti proizvodnje iz sportske i aktivne ishrane, pri čemu su nastavljeni poslovi prodaje kozmetike, dodataka ishrani i distribuciji vode.Ono od čega Atlantic grup-a očekuje rast je roba široke potrošnje: kafa, piće, delikatesni namazi, slatki i slani snack.Tu su i poslovi distribucije, kao i poslovi lanca apoteka Farmacia.Cilj im je, kako navode, očuvanje vodeće pozicije regionalnog distributera, kao liderstvo u apotekarskom poslovanju u Hrvatskoj.

Srbija

Da li će banke plaćati za uzete kredite?

Prethodne nedelje evropsku i svetsku ekonomiju je zatekla vest o rekordnom padu Euribora, kamatne stope po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac. Ta stopa je već nekoliko dana u ...

Srbija

Korona, nevidljivi šef na tržištu rada (ANKETA)

Tržište rada u Srbiji više od pola godine je pod uticajem pandemije Covid-19. Interesuje nas šta Vi mislite o uticaju virusa na tržište rada. Da li je uneo neke značajne promene i trendove. Molimo Vas da izdvojite jedan minut za popunjavanje ankete. Create your own user feedback survey

Srbija

Državu ne zanima ekološka strana „Beograda na vodi“

Ministarstvo građevine odlučilo da ne pristupi izradi strateških procena uticaja projekta „Beograd na vodi” na životnu sredinu, objavio je Službeni glasnik.Kako je obrazloženo strateška studija uticaja izmene i dopuna Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ neće biti predmet interesovanja državnih organa.Kao obrazloženje navodi se da se strateška procena uticaja na životnu sredinu ne vrši u skladu sa članom 9. stav 3. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.„Izmene i dopune Prostornog plana su manjeg obima. Izmenama i dopunama Prostornog plana ne menja se obuhvat Prostornog plana i ne očekuje se bitniji uticaj na životnu sredinu i održivi razvoj“, navodi se u odluci objavljenoj u Službenom glasniku. Navodi se da je odluka doneta na osnovu mišljenja Ministarstva zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija i sastavni je deo odluka o izmenama prostronog plana.POZADINA PRIČENe tako davno, mišljenje o stvarima u vezi sa projektom „Beograd na vodi“, dao je i profesor Vladimir Stevanović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. „Šta vredi ceo taj projekat kada celokupna kanalizacija odlazi u Savu? To je zapravo Beograd na prljavoj vodi. Kada bismo ovaj postupak države preveli na mikronivo, to su oni ljudi koji bacaju đubre kroz prozor. Tako da problem sa aglomeracijama i gradovima zaista jeste veliki“, ocenio je Stevanović koji je u SANU aktivan na Odeljenju hemijskih i bioloških nauka.Više o tome, zaštiti voda, zemljišta i vazuha na portalu Nedeljnika Vreme, na sledećem linku.BEOGRAD NA VODI GRADI NOVI HOTEL

Srbija

RZS: Promet robe u drugom tromesečju pao za preko 22 odsto

Promet robe u trgovini na veliko, malo kao i popravka motornih vozila u Srbiji je u drugom tromesečju 2020. godine, u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, u tekućim cenama manji za 22,4 odsto.Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da promet u Srbiji kod trgovine na veliko beleži pad u tekućim cenama od 13,3 odsto kada se uporedi sa istim periodom.Smanjenje u trgovini na malo beleži pad od 2,1 odsto u odnosu na isto tromesečje 2019. godine.U strukturi trgovinskog prometa, najveće učešće ostvarile su robne grupe motorna vozila, u oblasti trgovine na veliko najveću pojedinačnu kategoriju čine "ostali neprehrambeni proizvodi", sa oko 23 odsto učešća, dok je u maloprodija dominantna bila prodaja prehrambenih proizvoda i alkoholnih pića (38 odsto).

Srbija

Korona odložila zapošljavanje srpskih lekara u Nemačkoj

I pored najave države da će rešiti problem nedostatka lekara noge medicinari i dalje se nadaju poslovima u Nemačkoj, Skandinaviji i mnogim drugim bogatijim i uređenijim zemljama.Prema našim saznanjima procedure za odlazak lekara u Nemačku traju i po godinu dana, a sa korona-krizom i duže, jer je kretanje naših državljana u Evropi ograničeno.„Trenutno ne mogu da odem u Nemačku iako su me budući poslodavci nedavno kontaktirali i pitali da li želim da radim u jednom mestu blizu Minhena. Problem je nastao sa uredbom nemačkih vlasti koje su zbog pandemije korona virusa stopirale dolazak radnika koji nisu započeli nostrifikaciju svojih diploma“, kaže za Novu ekonomiju Veljko D. iz Užica koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pre pet godina.KOLIKO SU STVARNO PLAĆENI LEKARI Do sada kaže, nije bilo prilike da se zaposli u Srbiji.„Tražio sam posao i u Beogradu i u Užicu, nije išlo. Država jeste raspisivala konkurse za zapošljavanje nedavno, ali ispalo je da u Užičkoj bolnici svega nekoliko ljudi treba da bude primljeno za stalno. Mnogo više mladih lekara tamo volontira, praktično, već radi. Opšte je poznata činjenica da mnogo lekara nedostaje našem zdravstvu“, objašnjava Veljko.„Bombastične cifre o zapošljavanju 300 lekara zvuče lepo, ali kada se to podeli sa brojem bolnica, domova zdravlja, dispanzera u Srbiji kojima nedostaju i lekari i tehničari i nije neka cifra“, smatra sagovornik Nove ekonomije.„Jedan rođak koji je po obrazovanju medicinski tehničar takođe čeka na odlazak, jer nije počeo sa procesom nostrifikacije diplome, moj slučaj nije jedini“.Veljko se već nekoliko godina snalazi za posao tako što ne radi posao za koji ga je država školovala, iako joj je potreban.„Držim onlajn časove engleskog već tri godine klijentima iz Azije. Mnogo ljudi se ovde bavi tim poslom. Naporno jeste, ali sam kod svoje kuće, zakazujem časove kada mi to odgovara“, objašnjava Veljko.PRIPREME ZA ODLAZAKNa odlazak u Nemačku sprema se već duže godina, kaže da je uspeo da savlada nemački jezik.Početkom prošle godine je bio na probnom radu u jednoj bilnici koja bi trebalo da ga zaposli u Minhenu, dok ke probni rad bio u gradu Lajpcigu, nekada u sastavu Istočne Nemačke.„Reč je o bolnicama koje rade u okviru javno-privatnog partnerstva. Osnivači su država i jedna protestantska crkva. Praksa je trajala mesec dana i bilu su voljni da prime sve ljude koji su u njoj učestvovali. U toj grupi bili su ljudi uglavnom iz našeg regiona“, kaže ovaj lekar, koji je pre nekoliko meseci napunio 36 godina.Da li će Srbija biti kadra da zadrži mlade lekare, pokazaće vreme, jer plan da se taj probelm reši još uvek ne postoji.Najbolji test nekog takvog plana bio bi kada bi naš sagovornik odlučio da ostane u svojoj zemlji, umesto odlaska u Nemačku.Nema zvaničnih podataka o broju lekara koji napuste Srbiju, ali mediji su ranije pisali da se taj broj kreće oko 300 lekara godišnje, pisao je list Danas.„Res, non verba! („Dela, a ne reči !“)“, rekli bi kada bi se našli u sličnoj situaciji Stari Latini tvorci jezika koji se koristi u medicini.Čedomir Savković

Srbija

Počela primena antikorupcijskog zakona

Zakon o sprečavanju korupcije, koji je prethodno usaglašen usaglašen sa preporukama država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, počela je danas, sasopštilo je Ministarstvo pravde.Dodaje se da novi zakon, koji će zameniti dosadašnji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, predstavlja krovni i preventivni antikorupcijski propis, koji jača njenu ulogu i kapacitete.Ocenjuje se da je zajedno sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Zakonom o lobiranju i Zakonom o poreklu imovine postignut značajan napredak.Zakon o sprečavanju korupcije, koji je u Narodnoj skupštini Srbije usvojen 22. maja 2019. godine, uređuje pravni položaj, nadležnost, organizaciju i rad Agencije.On uvodi i brojne novine u vezi sa sukobom interesa, kumulacijom javnih funkcija, prijavljivanjem imovine i prihoda funkcionera, ovlašćenja Agencije, izbor rukovodećih organa.Osnovni ciljevi novog zakona su, kako se naglašava zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost organa javnih vlasti i javnih funkcionera.Donošenje Zakona je bilo predviđeno Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period  2013- 2018. godine, njenog Akcionog plana, kao i Akcionog plana za Poglavlje 23.PROČITAJTE VIŠE O POVEZANOJ TEMI:PRIMENA ZAKONA O POREKLU IMOVINE POČINJE U MARTU, DA LI ĆE BITI JAVNE PROVERE TAJNIM SMERNICAMA

Srbija

Nelt kupuje brend „Bebi“ od Atlantic Grupe

U okvir tog brenda spada dugačak spisak proizvoda za bebe i decu koji se u zadnjih 35 godina najviše plasiraju na tržištu Rusije i Zajednice nezavisnih država (ZND), navodi se u saopštenju Atlantic Grupe.Dodaje se da je „Bebi“ u Rusiji simbol za evropski kvalitet i poreklo u segmentu proizvoda za decu, a u 2019. godini ostvario je 11 miliona evra prihoda od prodaje.Budući da Nelt Grupa raspolaže kapacitetima i ekspertizom za proizvodnju dečje hrane, postrojenje za proizvodnju brenda „Bebi“ koje se nalazi u slovenačkoj Mirni nije deo ugovora o kupoprodaji.Fabrika i radnici u Mirni ostaće u sastavu Atlantic Grupe, proizvodnja će se obavljati tokom prelaznog perioda, nakon čega će se proizvoditi alternativni robni asortiman.Prodaja brenda je, kako se navodi nastavak procesa deinvestiranja manjih i non-core delatnosti u skladu s korporativnom strategijom Atlantic Grupe. Proces je započet pre dve i po godine izlaskom iz oblasti proizvodnje sportske i aktivne prehrane, a nastavljen prodajom kozmetike, dodataka ishrani i distribucijom vode u galonima. Navodi se da se kompanija istovremeno usmerava na područja koja predstavljaju ključne generatore rasta u šta spadaju hrana, piće i farmaceutski proizvodi.U planu je i internacionalizacija sa brendovima koji su dokazali međunarodni potencijal, kao što su na primer Argeta, Donat Mg, razvoj distribucije, spajanja i preuzimanja.Nelt Grupa, koja ima četiri hiljade zaposlenih na 11 tržišta u Europi i Africi, primarno se bavi distribucijom i logistikom, zatim proizvodnjom hrane i uslugama. Akvizicijom brenda „Bebi“, koji ima dugu tradiciju i etablirane pozicije na ruskom tržištu, kompanija, kako se objašnjava potvrđuje strateško opredjeljenje za dalji razvoj i međunarodno širenje poslovanja.NELT ZAVRŠIO INVESTICIONI CIKLUS U INFRASTRUKTURU OD 15 MILIONA EVRA

Srbija

Srbija će ubuduće dronovima tražiti masovne grobnice

Srbija dronom traži masovne grobnicePretraga sumnjivih lokacija u Srbiji, na kojima se potencijalno nalaze masovne grobnice, ubuduće će se izvoditi elektronskom opremom, umesto rizičnog kopanja građevinskim mašinama, kao što su bageri i buldožeri, piše Radio Slobodna Evropa.Srbija bi nestale u sukobu na Kosovu, za koje se sumnja da su pokopani u masovnim grobnicama, ubuduće mogla tražiti i bespilotnom letelicom koju je finansirala Velika Britanija.Oprema koja je donirana Srbiji posredstvom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) 31. avgusta detektuje promene u tlu do deset metara dubine čime će provera biti znatno brža i efikasnija.Po podacima koje je na osnovu izveštaja UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu objavila nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, a koji se nalaze i u bazi podataka YIHR, od 2001. godine na teritoriji Srbije na četiri lokacije otkrivene su masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999.Kako YIHR navodi na svom sajtu ratusrbiji.rs, u policijskoj bazi u naselju 13. maj u Batajnici nadomak Beograda od 2001. otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu na severoistoku Srbije najmanje 61 telo, kod jezera Perućac na zapadu Srbije masovna grobnica sa 84 tela, dok su prvi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici Rudnica na jugozapadu Srbije pronađeni 13. decembra 2013. godine.Ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud izjavila je da je nakon sukoba na Zapadnom Balkanu devedesetih godina do sada utvrđena sudbina više od 30.000 nestalih.Ona je navela da svaka država treba da pristupi utvrđivanju sudbine nestalih, bez obzira na njihovu nacionalnost ili ulogu u sukobu.

Srbija

Unija poslodavaca: Vlada predložila da minimalac poraste do 6 odsto

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da su predstavnici Vlade danas predložili da se povećanje minimalne cene rada kreće u rasponu od 4 do 6 odsto.UPS smatra da je povećanje minimalca moguće do 6 odsto, koliko iznosi očekivani rast bruto društvenog proizvoda u 2021. godini, "uz uslov da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća". "Te dodatne mere su povećanje neporezivog dela zarade sa 16 na 19 hiljada, kao i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Unija je uverena da bi ovakvo povećanje doprinelo poboljšanju statusa zaposlenih, ali na način da poslovanje preduzeća ne bude dovodeno u pitanje, samim tim ni radna mesa zaposlenih čija prava na ovaj način štitimo", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavca Srbije i učesnik u trenutnim pregovorima.UPS u saopštenju dodaje da će predlog Vlade Srbije razmotriti "sa punom pažnom", da je spremna na kompromis, "ali ne po svaku cenu i ne na način koji bi ugrozio normalno poslovanje preduzeća"."Pregovore nastavljamo u dobroj volji... ali i sa jasnim stavom da je neprihvatljiv svaki dogovor koji bi doveo u pitanje poslovanje preduzeća, ugrozio radna mesta i samim tim obesmislio pregovore koji imaju za cilj poboljšanje položaja zaposlenih", dodaje se u saopštenju.Unija poslodavaca dodaje da su zahtevi za povećanje minimalne cene rada na 37 hiljada dinara iz njihovog ugla "neprihvatljivo", navodeći da njihovo istraživanje ukazuje da 85 odsto preduzeća nema prostora za bilo kakvo povećanje minimalca, zbog krize u poslovanju koju je izazvala aktuelna pandemija.Od 1. januara ove godine, minimalac u Srbiji iznosi tek nešto više od 30.000 dinara, odnosno oko 172,5 dinara po radnom satu, a predstavnici sindikata prethodno su najavljivali da će se, kao i do sada, zalagati da minimalna plata u Srbiji dostigne minimalnu potrošačku korpu, koja je po podacima Republičkog zavoda za statistiku na kraju prvog kvartala bila "teška" preko 37.700 dinara. Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije treba da finalizuju dogovor o povećanju minimalca do 14. septembra, kada je zakazana sednica Socio-ekonomskog savet.Ako ga ne postignu, o povećanju minimalne cene rada odlučiće, kako je predviđeno zakonom, Vlada Srbije.

Srbija

Nanogica velika ušteda za državu

Jedan dan u zatvoru košta od 15 do 20 evra, što je na godišnjem nivou oko 7.300 evra, dok je cena nanogice oko 3.000 evra, što je velika ušteda za sve poreske obveznike, piše u autorskom tekstu za list Danas sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković.„Ovakav vid izdržavanja kazne odvraća osuđene od ponovnog vršenja krivičnih dela, ali i višestruko rasterećuje pravosuđe, jer se postupci češće okončavaju zaključivanjem sporazuma o priznanju krivice, te se izbegavaju visoki troškovi suđenja“, smatra sudija Gordana Vidojković.Građani su, prema njenim rečima, izgubili poverenje u pravosuđe, pa vlada predstava o tome da je kućni zatvor privilegija za osuđene političare i bogate ljude.Podseća i da odluku o takvom vidu izdržavanja kazne može da donese samo sud, kao i da za to mora da postoji niz neophodnih preduslova.„Okrivljeni ne sme biti osuđen na kaznu zatvora u dužem trajanju od godinu dana. Ne sme biti osuđen za krivično delo protiv braka i porodice kojim je oštećeno lice sa kojim živi u porodičnom domaćinstvu, ali ni za neka druga krivična dela, kao što je neovlašćeno držanje opojnih droga u velikoj količini“, kaže Vidojković.Objašnjava i da mora da se utvdi da li će kućni zatvor predstavljati društvenu osudu koja će doprineti jačanju morala i poštovanja zakona.KAKO RADI „NANOGICA“Elektronski nadzor se vrši preko računarskog sistema koji se preko telefonske linije povezuje sa odašiljačem, kolokvijalno „nanogicom“ koju je osuđeni dužan neprestano da nosi.Aparat-prijemnik uključuje se u utičnicu telefona i u strujni priključak, a žpostoji i „baza“ u stanu koja se ne sme pomerati, a kontrole vrši poverenik.KOJE SU PREDNOSTI KUĆNOG ZATVORA ZA OSUĐENIKE„Njime se izbegavaju negativni efekti zatvaranja ljudi i to kako u fizičkom smislu, zbog nedostatka kretanja, vazduha, svetlosti, opasnosti od zaraznih bolesti, seksualnog zlostavljanja pa i većeg procenta smrtnosti, tako i u psihološkom i društvenom pogledu“, dodaje Vidojković.Ona podseća da su na taj način mnogi spašeni razvoda braka, dok se sa druge strane oko 70 odsto brakova razvede zbog odlaska supružnika u zatvor.Ipak, jedna od najkorisnijih prednosti „nanogice“ možda je podatak da je među povratnicima u izvršenju krivičnih dela mnogo više onih koji su kaznu izdržavali u zatvoru.Na kraju treba imati u vidu i činjenicu da je samo prošle godine u Srbiji oko 1.000 osuđenika čekalo nanogicu, čemu je doprineo nedostatak uređaja i poverenika.Sa druge strane, javnost treba da ima i transparentniji pristup sudovima u vidu  konkretnijih objašnjenja o načinu određivanja kućnog zatvora.SELJAK IZ KURŠUMLIJE MORA U ZATVOR, MOLI DA POVEDE I SVOJE KRAVE, SVINJE, PRASIĆE I KOKOŠKE 

Srbija

Manastir Hora doživeo sudbinu Aja Sofije – Brisanje umetnosti iz 14. veka

Za manje od mesec dana, turske vlasti donele su novu odluku u vezi sa izmenom statusa još jednog muzeja. U pitanju je muzej, nekada manastir Hora (manastir ,,u polju“ odnosno van gradskih zidina). Podsećajući Vaše čitaoce da sam u prethodnom reagovanju povodom izmene statusa Agia Sofije, pomenula da je manastir Hora u ozbiljnoj opasnosti, ostvarile su se nažalost najlošije prognoze. Tačnije pomenula sam da bi turskim vlastima moglo pasti na pamet da promene status Muzeja Hora. Uistinu to se i dogodilo 21. avgusta, kaže za Novu ekonomiju Dr Jasmina S. Ćirić, docent Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spoljni saradnik Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.U međuvremenu smo imali prilike da vidimo prekrivanje nekoliko mozaika u hramu Agia Sofija, videli smo 24. jula kako su razapeta platna u apsidi. Vlasti su u potpunosti previdele okolnost da se neposredno pod kupolom nalaze, doduše jedva vidljivi, likovi Bogorodice, Jovana Krstitelja i Jovana V Paleologa. Takvi detalji se ne mogu pokriti.Sličan problem dogodiće se i u manastiru Hora jer tamo je sačuvan srazmerno veći broj mozaika i fresaka. U spoljnoj priprati ciklus Bogorodice, potom i ciklus posvećen Hristovoj javnoj delatnosti.U paraklisu su freske među kojima bih izdvojila dve, možda i najlepše,  kompozicije romejske umetnosti u 14.veku. Reč je o Silasku u Ad, kao i o kompoziciji Strašni sud koje prekrivaju velike površine ovog paraklisa.Decenijama unatrag upravo ovi mozaici i freske bili su svojevrsni nastavni materijal, lučonoša za sve ljubitelje i poznavaoce srednjovekovne istorije i umetnosti. Takoreći sve ono što je sačuvano u ovom hramu in situ, od mozaika, fresaka, skulptovanih detalja, arkosolija, predstavlja važne segmente u razumevanju umetničkog diskursa romejskog Carstva tokom 14.veka.  Pokrivanje ovih mozaika, kao i činjenica da neće više biti dostupni oku posmatrača, unose dodatnu dozu straha i osećanje gubitka kulturnog nasleđa.Iz vaše perspektive, šta je tačno ugroženo i dovedeno u pitanje ovakvom odlukom turskog predsednika vezanom za manastir Horu?U više studija u vezi za manastirom Hora / Karije džamijom u davnoj prošlosti, navode se narativi koji postoje između Agia Sofije tj.Velike crkve i manastira Hora.Reč je o jedinstvenoj građevini čiji ktitor je zapravo želeo da pokaže prožimanje kulta Bogorodice i Hrista, samom činjenicom da hram ima dvojnu posvetu Hristu (Zemlji Živih) i Bogorodici odnosno Onoj koja sadrži Nesadrživog.Ovakvo otelotvorenje Inkarnacije Logosa, pokazano arhitektonskim konceptom, angažovanjem mramora kao materijala, programom slikarstva zaista predstavlja egzegetska znanja ktitora ove građevine, Teodora Metohita, velikog logoteta.Njegova zadužbina je od najneposrednijeg značaja za srpsku srednjovekovnu umetnost iz vremena kralja Milutina (1282 – 1321).Metohit, kao ktitor izuzetno je važan za našu sredinu samom činjenicom da je ostavio ,,Poslaničko slovo“ u kojem je sačuvao detaljan opis njegovih poseta kralju Milutinu povodom ugovaranja braka sa mladom Simonidom. Ostavio je opise Milutinovog dvora, čak i sadržaja gozbe, izvesnih lokacija crkava za koje se izvesno može tvrditi da su se nalazile u Skoplju u kojem je kralj Milutin praktično stolovao. Sve su to izuzetno važna svedočanstva i izvori koje nam ostavlja ktitor ove zadužbine, najučeniji čovek svog vremena.Veruje se da je upravo on tvorac složene egzegetike zidnog slikarstva u manastiru Hora, osmišljenog do najsitnijeg detalja, tako da čak i predstave zastora i čvorova na arhitektonskim kulisama imaju tesnu vezu sa nekim delovima Bogorodičinog Akatista u kojem se proslavlja Bezgrešno začeće i Bogorodica Dver kroz koju se Logos Ovaplotio. Ovo su naravno samo neki detalji, ali verujem dovoljni da bi pokazali ogromne gubitke u poznavanju vrhunske poruke i ideje umetnosti početkom 14.veka.Kada je manastir Hora pretvoren u džamiju po nalogu Atik Ali Paše krajem 15.veka, freske su bile prekrivene gipsom i malterom.Sledujući primeru Agia Sofije, verujem da ovoga puta freske neće biti pokrivene malterom. U Hori je toliko apartan prostor kao i broj sačuvanih mozaika da je takoreći nemoguće pokriti sve površine.Deluje suludo angažovanje zastora i velova, a isto tako deluje nelogično da će sve moći da se reši običnim pokrivanjem polukružnim panelima kojima bi se kreirala neka nova pseudoarhitektura enterijera (kao luneta Agia Sofije sa predstavom Konstantina Velikog, Bogorodice i Justinijana).Nakon Hore, svakako je jasno da će i ostale građevine dualnog karaktera u današnjem Istanbulu dobiti novi status.Tu je i manastir Bogorodice Pamakaristos, čiji paraklis je obnovio Mihailo Tarhaniota, isti onaj čije ktitorske delatnosti su zabeležene za vreme cara Dušana u manastiru Treskavac (danas u Republici Severnoj Makedoniji). Sve to, ukupno, ne donosi dobre vesti za sve građevine sakralnog karaktera koje su prvobitno bile pravoslavni hramovi, potom džamije, potom Muzeji. Nauka i kultura su na ogromnom gubitku. Da li očekujete i sada pritisak stručnjaka i kolega iz sveta i Turske?Međunarodni komitet za vizantološke studije je nakon promene statusa Agia Sofije, kao što znate, doneo odluku o odlaganju Svetskog kongresa za 2022. godinu. Kongres će po svim prilikama biti u Veneciji.  Nakon Agia Sofije, izmena statusa Muzeja Hora, zaista je ogroman udarac ne samo za hrišćanski svet, već i neočekivani šok za celokupnu struku.Hora je oduvek strateško mesto za izlaganja studentima prilikom terenskog rada, mesto koje se dovodi u vezu sa objektom koji se nalazi nedaleko a to je Tekfur Saraj. Reagovanja su stigla kako od Međunarodnog vizantološkog komiteta, tako i od Hrišćanskog arheološkog društva.Srpska Akademija nauka i umetnosti takođe je javnim reagovanjem skrenula pažnju na stranputice ovih odluka. Verujem da će se o ovoj temi diskutovati i na Šestoj nacionalnoj konferenciji vizantologa koja će se održati u Beogradu krajem oktobra.Da bi Vašim čitaocima bilo jasno o kakvim je kulturološkim brisanjima i gubicima reč, dovoljno je reći da bi to bilo isto kao kada bi zvaničnici nepriznate države Kosovo doneli protivpravnu odluku, da crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu ponovo postane džamija, iako je primarno podignuta kao crkva sa izrazito trijumfalnim karakterom, prva u nizu petokupolnih građevina izgrađenih za vreme kralja Milutina.Identitetska izmena, brisanje prošlosti jedne građevine, nedopustivo je i civilizacijsko unazađivanje.Svedoci smo ogromnog nerazumevanja, slepila izazvanog političkim akrobacijama, kleptokratijom i neshvatanjem poruka koje su nam ostavili ktitori. U nekim turskim glasilima pojavila se interpretacija kako je osnovano preobraćanje manastira Hora u džamiju, budući da ktitor Teodor Metohit nosi turban. Međutim, dobri poznavaoci kulture odevanja na romejskom dvoru znaju da je reč o turbanu odnosno fakiolionu.Dvorska kultura u Carigradu podrazumevala da se  klase dvorjana razlikuju prema tipu kape, a kulturna razmena donela je vremenom i uvođenje turbana i u vizuelnu kulturu Osmanskog carstva.Turban je tako postao instrument kroskulturalnog transfera. Otuda ne mogu smatrati osnovanim tvrdnje turskih medija o osmanskom poreklu turbana Teodora Metohita. Izrazito pravoslavan identitet manastira Hora, dodatno osnažen izvanredno osmišljenom arhitekturom koju u smislu kreiranja svetosti dodatno uobličava program mozaika i fresaka, svakako se ne može izbrisati.Za razliku od Agia Sofije, gde su vlasti najavile uklanjanje mozaika carice Zoe koju su prepoznali kao ženu raspusnog života, u Hori nema  predstava carica. Ipak sa druge strane, biće izmenjen vizuelni identitet građevine.Više stotina studija posvećenih manastiru Hora ostaju kao zalog budućim istraživanjima, koja će imajmo to u vidu ipak biti otežana. Otuda apelujem svim kolegama, kao i svima koji su imali prilike da fotografišu enterijer manastira Hora, da brižljivo čuvaju svoju fototečku građu koja će tek u budućnosti dobiti ogroman značaj u zaštiti integriteta umetnosti. Umetnosti koja ne predstavlja samo vrhunski domet doba vere, već uistinu doprinos lepšoj viziji sveta u kojem živimo.

Srbija

Vlada Srbije poziva građane da prijavljuju nepoštovanje epidemioloških mera

Vlada Srbije saopštila je da je zadužila Ministarstvo zdravlja i MUP da u saradnji sa inspekcijskim organima na nivou jedinica lokalne samouprave pojačaju kontrolu poštovanja epidemioloških mera.Dodatno, zatražila je od jedinica lokalne smouprave i da naprave plan zajedničkih kontrola poštovanja svih važećih mera za suzbijanje koronavirusa.Svi građani Srbije koji uoče nepoštovanje preventivnih mera to mogu prijaviti putem jedinstvenog Kontakt centra za inspekcije, posredstvom portala www.inspektor.gov.rs ili pozivom na broj telefona 011/63-50-322 ."Zakoni Republike Srbije, kao i svi protokoli o sprovođenju epidemioloških mera, koje je izradio Krizni štab, nedvosmisleno utvrđuju načine na koji se događaji mogu organizovati i oko njihovih poštovanja ne sme i neće biti nikakvih kompromisa", navodi se usaopštenju.Dodaje se i da je Krizni štab uputio pisma svim gradonačelnicima i predsednicima opština u kojima ih podseća na to da su dužni da obezbede poštovanje svih epidemioloških mera na svojoj teritoriji, "bez izuzetka i da bilo kakvog tolerisanja nepoštovanja mera neće biti"."Svako neodgovorno ponašanje u danima pred nama jasno će se odraziti u statističkim brojkama kroz dve ili tri nedelje, što je svakako scenario koji želimo da izbegnemo... Svako masovno okupljanje bez poštovanje preventivnih mera, neodgovorno ponašanje i nenošenje maski u zatvorenim prostorima predstavlja, pored ugrožavanja sopstvenog zdravlja, zdravlja drugih ljudi i nepoštovanja zakona, svojevrsno nepoštovanje zdravstvenih radnika koji su poneli najveći teret borbe protiv koronavirusa", smatra Krizni štab.

Srbija

Organizatori svadbi se udružili: Svi rade, samo mi stojimo

„Mi nismo ni kafići ni restorani ni butici, svi oni nekako rade, samo mi stojimo i zbog zabrane proslava ne radimo baš ništa, kaže za Novu ekonomiju Dragan Šulejić član upravnog odbora udruženja Event industrija. „Svesni smo globalnih problema izazvanih pandemijom covid 19. Verujemo kriznom štabu, lekarima i državnim organima kada kažu da su proslave veliki rizik“, objašnjava Šulejić.On kaže da se mere zaštite poštuju, ali da ova vrsta industrije bez ozbiljne pomoći države, neće moći da preživi.Dodatni razlog za pomoć, prema njegovim rečima su prihodi koje ova branša ostvaruje.„U Srbiji se godišnje obavi oko 35 hiljada venčanja. Od toga oko 10 hiljada su mala venčanja pred matičarem i mali ručkovi, a 25 hiljada svadbe sa većim brojem gostiju, proslave. U njima učestvuje preko pet miliona gostiju, a poređenja radi, ukupan broj turista u Srbiji je 3,6 miliona“, navodi Šulejić.Objašnjava da jedna takva svadba košta od 14 do 15 hiljada evra, pa se na kraju dolazi do cifre od preko 350 miliona evra, dok je prodaja novih putničkih vozila u Srbiji godišnje upola manja. „Tim proslavama treba dodati i rođendane, punoletstva, krštenja, korporativne proslave mature, pa godišnji promet event industrije raste na preko pola milijarde evra“, podsećaju u Event industriji.DOPRINOS MALOJ PRIVREDI„Industrija venčanja je slična građevinarstvu, ona je značajan zamajac u poslovanju industrije hrane, pića, turizma, hotelijerstva, male privrede. Naši ljudi koji žive u inostranstvu proslave prave u Srbiji. Milion gostiju na svadbe dođe iz inostranstva. Svi oni značajno doprinose turizmu i hotelijerstvu i mnogim drugim granama“, kaže Šulejić.Podseća i da je ta industrija godinama značila državi i trebala joj, plaćali su sve obaveze i sada, kako ocenjuje samo iona može da ih spase, a to će se višestruko vratiti.Čedomir SavkovićPOMOĆ DRŽAVE KREDITNOM TRŽIŠTU ILI KOLAPS

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.