Fiskalni savet: Negativni efekti pomoći od 100 evra tek se očekuju
U najnovijoj analizi Fiskalni savet tvrdi da su Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pogrešno protumačile efekte pomoći od 100 evra koje je Vlada Srbije isplatila svim punoletnim građanima kao odgovor na krizu izazvanu pandemijom.Kako se naglašava u analizi Fiskalnog saveta, ta pomoć će negativno uticati na smanjenje nejednakosti i siromaštva u Srbiji, a pogrešan zaključak studije MOR-a i EBRD-a posledica je fundamentalnih grešaka i propusta u sprovedenim analizama. Ispravna analiza, suprotno tome, pokazuje da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima loša mera socijalne politike koja ne omogućava ni trajno niti značajno smanjenje nejednakosti i siromaštva. Kako se objašnjava, nije merodavno meriti efekat jednokratne mere na smanjenje nejednakosti i siromaštva, jer ona nije nikakvo trajno rešenje.Sa druge strane, veliko zaduživanje države (preko 70 milijardi dinara) da bi svima isplatila 100 evra smanjiće budžetske mogućnosti za pomoć ugroženim građanima i time potencijalno povećati siromaštvo u budućnosti, a istraživači su propustili i da izvrše korekciju i za vremensku vrednost novca. Uz sve to, prosečan rast dohodaka građana od zarada, penzija i drugih prihoda u period od sredine 2017. do sredine 2020. godine je iznosio 18%. Кada se ovaj korektivni faktor uzme u obzir, dobija se da je stvarno jednokratno smanjenje nejednakosti iznosilo 1,1 procentnih poena, a ne 1,4 kako se navodi u studiji. Višestruko preuveličan efekat isplate od 100 evra na smanjenje siromaštva koji zapravo iznosi 0,8 procentnih poena a ne 2,8 procentnih poena koliko se tvrdi u studiji.Studija, između ostalog nema ni ambiciju da vrši analize u pravcu unapređenja javnih politika, izuzev primedbe da su maloletna deca neopravdano isključena iz programa isplate 100 evra. PREDLOG FISKALNOG SAVETAIdealan program socijalnih transfera bi podrazumevao targetiranje budžetskih sredstava na nivou ukupnih prihoda domaćinstava, tvrdi Fiskalni savet i podseća da se tu radi o sistemu „socijalnih karata“. Savet podseća da njihova izrada kasni više od decenije i da to sprečava efikasniju primenu mera za borbu protiv nejednakosti i siromaštva. Pomoć domaćinstvima dopunjavanjem njihovih registrovanih prihoda do od 82.600 dinara godišnjeg dohotka po jednom članu ostvarila bi isto smanjenje nejednakosti od 1,1 poena.Sa druge strane, državni budžet bi koštalo svega četvrtinu sredstava koliko je izdvojeno za isplatu pomoći od 100 evra, a ušteda bi se postigla i targetiranjem na nivo pojedinca, uz uključivanje dece i bila bi 20 milijardi dinara.Pomoć bi imali i oni koji primaju minimalac, kao i penzioneri sa primanjima ispod proseka (pomoć bi iznosila sedam hiljada dinara) i ona bi se smanjivala u skladu sa rastom njihovih primanja, za svako izdržavano dete uvećanje naknade bilo bi veće za 50%.
