Bivši fudbaleri Borca iz Čačka najavljuju proteste
Bivši fudbaleri Borca iz Čačka objavili su zajedničko saopštenje u kojem traže isplatu dugovanja na koja čekaju godinama, prenosi Danas. Među 25 fudbalera koji su potpisali saopštenje n...
Srbija
Sudija Jovan Ćirić dao izdvojeno mišljenje o vanrednom stanju
Sudija Ustavnog suda Srbije Jovan Ćirić ocenio je da, prevelikim insistiranjem na formalizmu, pravna norma poput Ustava može postati "sama sebi cilj", da je svrsishodnost važan element prava svake pravne norme, te da se uskraćivanje slobode kretanja tokom vanrednog stanja pokazala "kao mera krajnje nužde i svrsishodnosti." On je u izdvojenom saglasnom mišljenju na Rešenje kojim su odbačene sve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja naveo i da se opšti pravni institut krajnje nužde "ne mora vezivati samo za krivično pravo". "Krajnja nužda je mogla biti aktuelna za vreme pandemije Korona virusa, u na primer situaciji nedovoljnog broja respiratora u odnosu na broj pacijenata. Niko nijednog lekara ne bi mogao pozvati na odgovornost ukoliko bi jednom pacijentu pružio pomoć na račun nekog drugog pacijenta koji je možda imao manje šansi na uspeh, jer se tu radi o opštim principima krajnje nužde... Zbog čega ta ista etika i logika ne bi mogle dolaziti do izražaja i u nekim drugim situacijama, pa tako i prilikom samog proglašenja vanrednog stanja", upitao je Ćirić.On je ocenio i da uskraćivanje slobode propisivanjem strogih karantinskih, izolacijskih mera, moglo imati brojne negativne psihološke posledice, ali da je ono omogućilo "očuvanje života", kao i da je u uslovima "relativno velike smrtnosti od COVID-19, nepostojanja leka i nedovoljnog znanja o koronavirusu bilo neophodno uvesti restriktivne mere". "Zahvaljujući toj meri svrsishodnosti, stopa smrtnosti od koronavirusa je u Srbiji bila gotovo trideset puta niža mereno na milion stanovnika, nego u Belgiji. Ona je takođe bila znatno niža nego i u nekim drugim razvijenim zemljama... Ne treba imati iluzija pa zaključiti kako su srpski lekari i srpski zdravstveni sistem, uprkos tome što zaista zaslužuju sve pohvale, deset ili čak trideset puta bolji neko neki drugi. U pitanju su bile mere krajnje nužde, svrsishodne mere", navodi Ćirić.On navodi da je Srbija kao "članica UN i Svetske zdravstvene organizacije bila dužna da preduzme odgovarajuće mere" koje su varirale od države do države u zavisnosti od stepena razvijenosti zdravstvenog sistema, zdravstvenog stanja građana, starosne strukture stanovništva i drugih faktora. Uprkos svemu što je naveo, uključujući i brojke preminulih od COVID-19, Ćirić naglašava da Ustavni sud ne samo da nije nadležan da razrešava faktička pitanja, "nego da nema ni odgovarajućeg znanja ni kapaciteta da procenjuje stepen preteće opasnosti"."Na faktička pitanja odgovori se najčešće dobijaju nakon veštačenja, nakon nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće struke. Znači li to da je i Narodna skupština pre donošenja odluke o proglašenju vanrednog stanja trebala da sasluša nalaz i mišljenje veštaka? A šta ukoliko bi Skupština tražila dopunsko, pa eventualno i neko super veštačenje? Jedno je sigurno, proteklo bi dragoceno vreme, mere više ne bi bile blagovremene, samim tim ni svrsishodne, a posledice bi bile dalekosežno nepovoljne i cena u ljudskim životima svakako daleko veća", ocenio je sudija.
Najveće interesovanje za specijalna IT odeljenja, najmanje za fiziku i balet
Za novu generaciju učenika prvog razreda u 149 škola predviđeno je 4,680 mesta u odeljenjima u kojima se obrazovanje stiče po specijalizovanim programima, prenosi Politika. To su uglavnom gimna...
Kako će nova fabrika kablova zaposliti inženjere sa osnovnom školom
Javni servis Srbije jutros je najavio da u industrijskoj zoni Guberaš u Smederevskoj Palanci počinje izgradnja južnokorejske fabrike za proizvodnju kablova "Kjungšin kejbl". Postavljanju kamena temeljca danas će prisustvovati i predsednik Srbije. Otvaranje "kamena temeljca" je već viđen scenario u funkcionerskoj kampanji i to trenutno nije tema ovog teksta. Tema je (ne)namerno prikrivanja činjenica i niz dezinformacija koje je izneo javni servis informišući građane Srbije o važnosti ove fabrike za Smederevsku Palanku.Investicija je vredna blizu 20 miliona evra, a naredne godine u ovoj fabrici zaposliće se oko 1.000 ljudi, kaže RTS.Drugi deo nije tačan. Korejska kompanija je u dokumentima koja je dostavila ovdašnjoj Komisiji za kontrolu državne pomoći navela da će zaposliti 700 ljudi i to do 2022. godine. Podsećamo, Komisija za kontrolu državne pomoći dala je saglasnost za dodelu državnog zemljišta od 61.534 m2 u Smederevskoj Palanci za investiciju korejske kompanije Kjungšin kejbl. Zemljište je procenjeno na 29,8 miliona dinara ili 254 hiljade evra. Ta odluka sa više detalja o investiciji je objavljena na sajtu Komisije. RTS zatim navodi da će se u Palanci praviti proizvodi visoke tehnologije koji predstavljaju budućnost automobilske industrije.Na to se nadovezuje predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen koji kaže da će se u fabrici zaposliti "mladi inženjeri sa teritorije opštine Smederevska Palanka i iz drugih opština i gradova".Kako je korejska fabrika najavila, praviće senzorski sklop baterijskog modula i delove visokog napona za električno vozilo.Problem je, međutim, što je sama korejska kompanija obavestila Komisiju za kontrolu državne pomoći da će od planiranih 700 radnika, čak 651 radnik biti samo sa osnovnom školom, a 40 sa višom i visokom. Korejska kompanija sigurno zna kakva joj je radna snaga potrebna za tu "visoku tehnologiju" i nema razloga da namerno lokalnim vlastima dostavlja planove o angažovanju Palančana sa nižim kvalifikacijama. Ali, morali bi RTS i predsednik opštine da nam objasne zašto uopšte idemo u školu ako nam je za proizvodnju visoke tehnologije potrebna samo osnovna škola. Ili možda možete biti inženjer i sa osnovnom školom.Biće ipak da je reč o još jednoj kompaniji za motanje kablova koja će, osim besplatnog placa, dobiti i izdašne novčane subvencije. Već neko vreme ekonomisti dovode u pitanje takvu politiku privlačenja investitora koju Vlada Srbije vodi već 10 godina.Reč je o subvencijama za investitore sa radno intenzivnim tehnologijama, niskom radnom produktivnošću, pa prema tome i niskim zaradama. Zapošljavaju se uglavnom ljudi sa niskim kvalifikacijama, a angažovanje lokalnih dovavljača je malo. Takođe, tek jedna ili dve kompanije su najavile otvaranje razvojnih centara u kojima bi domaći inženjeri radili na razvoju proizvoda.Polovina radnih mesta u fabrika gde je plata oko minimalca
Danas: Nabavka medicinske opreme ostaje tajna
Republički fond za zdravstveno osiguranje od 8. maja nije odgovorio Savetu za borbu protiv korupcije koje je usluge tokom vanrednog stanja Srbija platila iz budžeta, a koje je dobila po osnovu donacija, pi&s...
-270x152.jpg)
Održan vebinara Crédit Agricole banke uz prisustvo više od 100 domaćih kompanija
Kao deo paketa mera podrške privrednicima za predupređivanje ekonomske krize izazvane pandemijom Korona virusa, Crédit Agricole banka održala je vebinar na kome su prisustvovali predstavnici više od 100 domaćih kompanija. Osnovni cilj ovakvih savetovanja koje Banka redovno organizuje je da privrednicima pruži ekspertsku podršku koja im može unaprediti poslovanje.Osim konkretnih podsticaja koji se tiču bankarskih proizvoda i likvidnosti koju Crédit Agricole obezbeđuje a koja je suštinska za nesmetano funkcionisanje privrede, Banka koristi svoju ekspertizu stečenu kroz poslovanje sa 52 miliona klijenata na 47 tržišta širom sveta kako bi domaćim privrednicima obezbedila pravovremene informacije suštinske za razumevanje buduće situacije, što je i bio cilj i poslednjeg vebinara sa temom „Makroekonomska kretanja i trendovi na finansijskim tržištima“.„Srbija je u svakom pogledu mnogo spremnije dočekala ovu krizu nego prethodnu 2008. godine, sa relativno niskim učešćem javnog duga u BDP-u, deviznim rezervama na istorijskom maksimumu kao i kontinuirano niskom i stabilnom inflacijom. Pravovremene i koordinirane mere monetarne i fiskalne politike, omogućiće Srbiji da znatno ublaži uticaj pandemije Covid-19 na ekonomiju i da iz predmetne krize izađe uz mnogo blaže posledice nego ne samo zemlje iz regiona, već i većina ostalih evropskih zemalja“ zaključio je Vladimir Đorđević, rukovodilac Sredstava Credit Agricole Srbija i predavač na poslednjem vebinaru.
Test samostalnosti i korona – dupla muka srpskih frilensera
Nakon testa samostalnosti koji je uveden kako bi se definisao rad paušalaca, mnogi frilenseri u Srbiji opterećeni su dodatnim brigama u vezi sa porezima. Međutim, na sve te muke dodatnu glavobolju zadaje i pandemija. Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Umesto očekivanih olakšica za sektor koji se često ističe kao razvojna šansa za srpsku privredu, tvrde da im je država znatno otežala položaj.Uredbama koje su stupile na snagu početkom godine, predviđeno je da svi paušalci moraju da prođu test samostalnosti. Uputstva su tada na skoro 100 strana objavljena na sajtu Poreske uprave. O testu samostalnosti više puta oglašavala se Digitalna zajednica Srbije. Prema njihovim podacima o prvim efektima tih mera, nešto manje od 5 hiljada IT preduzetnika ugasilo je ili prekinulo delatnost.DOO KAO PRIVREMENO REŠENJEFirma za koju rade dvojica sagovornika Nove ekonomije, Vlade i Peđa je iz Švedske, ali oni žive i rade u Srbiji. Završili su Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek za softvere.Njihov poslodavac bavi se pravljenjem mobilnih aplikacija u sektoru maloprodaje. Klijenti su uglavnom iz Švedske i Amerike, Izraela, Australije. Kako će poreznici kontrolisati samostalnost preduzetnika Obojica su osnovali svoje firme, preko kojih rade za stranog poslodavca. U početku su poslovali kao paušalci, a sada su prešli u status Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).Prema njihovim rečima, problemi su samo produbljeni epidemijom korona virusa.Vlade kaže da ga najviše muči neizvesnost poslovanja u Srbiji, a kako naglašava, to se posebno pokazalo u vremenu dok se čekalo da se konačno objavi test samostalnosti."Ništa se nije znalo u vezi sa tim kako će u praksi da izgledaju ta pravila. Nismo znali kako će da izgleda test samostalnosti, niti da li se popunjava ili se vrši direktna provera od strane poreske inspekcije. Čini se kako je od strane nadležnih organa namerno plasirano malo informacija o tome, možda kako bi što više ljudi prešlo iz statusa paušalca u status Društva sa ograničenom odgovornošću", kaže naš sagovornik.Njegov kolega Peđa kaže da niko nije uvažio mišljenje samih frilensera."Neko je zamislio kako izgleda posao frilensera, neko ko se nikada nije bavio razvojem softvera je konsultovao velike kompanije koje su dale svoje mišljenje i totalno omašio suštinu. Javnost i mali frilenseri koji su mogli da daju doprinos ovom zakonu su ostavljeni u mraku. Na kraju je vođena javna diskusija i sve se zavrsilo na tome da je zakon donet, pa ko se snađe, snašao se. Kako smo se snalazili? Prosto jedina alternativa koja je preostala testu samostalnosti bilo je osnivanje DOO, neki su to i uradili".Naši sagovornici ocenjuju da bi bilo bolje kada bi im se izašlo u suset sa manjim porezima, jer je pandemija smanjila obim posla."Uglavnom se održavaju rešenja za postojeće klijente. Opala je tražnja za novim aplikacijama i rešenjima. Najbolje bi bilo da se ukine test samostalnosti i omogući IT sektoru da se neometano razvija".Peđa stiče utisak da je nakon pandemije situacija znatno lošija i na domaćoj poslovnoj sceni."Situacija sa koronom, da se izrazim slikovito, je po mom mišjenju poslednji ekser u sanduku srpskog frilensera. Test samostalnosti je ubio malog samostalnog preduzetnika, situacija sa koronom nas je samo dokrajčila. Verovatno ću uskoro zatvoriti novootvoreni DOO, jer iako prihoda neće biti, država i dalje očekuje svoj deo. "VEČITA DILEMA: OSTATI ILI OTIĆIUslovima za dobru poslovnu klimu u svojoj zemlji, ne može da se pohvali ni treći sagovornik Nove ekonomije, koji je posao u digitalnom marketingu pronašao na drugom kraju sveta, u Singapuru, ali i dalje živi u prestonici Srbije."Bavimo se pružanjem korporativnih usluga klijentima iz celog sveta koji žele da otvore firmu u Singapuru i Hong Kongu. Domaće firme trude se da ponude bolje uslove, ali u poređenju sa strancima i dalje poprilično zaostaju. Plate su u gotovo 90% slučajeva ispod 1000 evra. Što se tiče testa samostalnosti, to je moglo malo suptilnije da se uradi", kaže naš sagovornik koji se poslovima digitalnog marketinga, kao frilenser, bavi duži niz godina. Smatra da su se problemi nagomilali i da zbog toga nisu lako rešivi.Test samostalnosti pogađa samo paušalce, tako da postoje dve solucije kako rešiti problem - prebaciti firmu u DOO i time dodatno smanjiti priliv novca, ili naći uhlebljenje van granica zemlje.Što se tiče efekata pandemije - vidljivi su u celom svetu. Ljudi gube posao, gube se klijenti, zatvaraju se ili se otpuštaju radnici, privrede tonu. Jednom rečju haos. Ne deluje da će se situacija vratiti u normalu pre prve polovine 2021, zaključuje ovaj tridesetčetvorogodišnji Užičanin, koji naglašava da definitivno planira odlazak u inostranstvo."Uslovi za posao i, što je još važnije, za normalan život u Srbiji, na žalost, neće se promeniti, bar ne na bolje. Oni nisu najbolji, ali nisu ni toliko loši da budem iskren. Sve zavisi od toga gde se traže klijenti, kakva je postavka firme. Sto se tiče beneficija koje država nudi programerima i ljudima iz sveta digitalnog marketinga - ako ih ima, ja ih ne vidim, pogotovo posle uvođenja testa samostalnosti."Vlade kaže da on, lično, ne planira odlazak iz zemlje, osim ako se, kako dodaje "trend državne nebrige prema IT sektoru u vidu loše donetih mera nastavi i ubuduće".Sa druge strane, Peđa odlazak vidi kao neko dugoročno rešenje. "Ja nisam Don Kihot da se borim protiv vetrenjača. Pokušali smo, videli da nije bilo sluha za sitne preduzetnike koji rade isključivo za inostrane klijente i to je to."Prema anketi "Zajedno kroz krizu" koju su zajedno sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, kriza se, zbog pandemije, iz ugostiteljstva, kreativne industrije, saobraćaja i skladištenja, prelila i na IT sektor i industriju.
Svetska banka kreditira Srbiju sa 100 miliona za borbu protiv korone
Svetska banka danas je odobrila kredit od 100 miliona Srbiji za uspostavljanje stanica za brzo testiranje putnika i povećanje kapaciteta za testove na COVID-19 sa 7.000 na 9.000 dnevno, navodi se u saop&scar...
‘Ustavni sud Srbije obezvredio ulogu Skupštine’
Ustavni sud Srbije obezvredio je ulogu Skupštine u postupku proglašenja vanrednog stanja svojom odlukom da odbaci sve podnete inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o pro...
Državna subvencija nije spasila fabriku Gorenja u Zaječaru
Fabrika Gorenje Home u Zaječaru, koja posluje pod okriljem kineske Hisense Grupe kao većinskog vlasnika, krajem maja ove godine prekida sa radom zbog gubitaka i neodrživosti daljeg poslovanja, prenosi Radio ...
Marko Mišković dao ostavku u Napretku, ali ipak ostaje?
Iako je krajem mart, posle osam godina na mestu predsednika FK Napredak Marko Mišković podneo ostavku, Kruševljani su u nedoumici da li Mišković ipak ostaje u FK Napredak, obja...
Režiser Mladen Đorđević: Balkan počinje u Beču
Kad se korona virus kao avet proširio svetom, neki od naših povratnika, gastarbajtera, gastosa, požurili su kući da u sigurnosti domovine sačekaju da opasnost prođe. A nisu ih svi srdačno doček...
Korejska kompanija dobila besplatno zemljište u Smederevskoj Palanci
Komisija za kontrolu državne pomoći dala je saglasnost za dodelu državnog zemljišta od 61.534 m2 u Smederevskoj Palanci za investiciju korejske kompanije "Kyungshin Cable", navodi se u odluci objavljenoj na sajtu Komisije.Zemljište je procenjeno na 29,8 miliona dinara ili 254 hiljade evra. Korejska kompanija planira da izgradi objekat – postrojenje za proizvodnju auto delova za električne automobile. Vrednost ulaganja je 20 miliona evra, a biće uposleno 700 novih radnika na neodređeno vreme, do kraja 2022. Reč je o pogonima za proizvodnju dva glavna proizvoda, jedan je senzorski sklop baterijskog modula, a drugi pogon se odnosi na delove visokog napona za električno vozilo.Kad je reč o zaposlenima, planirano je da bude angažovano 650 ljudi sa osnovnom školom, 40 sa višom i visokom i 21 sa srednjom školom.Od 20 miliona evra ulaganja, najmanje četvrtina mora biti finansirano iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Kako se navodi, ulaganja se odnose na izgradnju objekta od 11.000 kvadratnih metara, ulaganja u novu opreme, koja sa brojem zaposlenih moraju opstati pet godina od završetka investicije.Firma u Koreji posluje od 1974. godine a filijala u Srbiji osnovana je početkom marta ove godine. Kompanija ima fabrike u Kini, Poljskoj i Americi. Korejska kompanija 2018. godine proizvodila je 4,2 odsto tržišta automobilskih žica, i bila sedma u svetu.
U kojim zemljama srpski turisti mogu besplatno da se leče od korone?
Grčka i većina evropskih zemalja pokrivaju troškove lečenja turista koji se zateknu na njihovom tlu i tamo obole od koronavirusa, dok će za sve ostale bolesti i nezgode, kao i do sada, moći da se leče ukoliko ta država ima međunarodni sporazum sa Srbijom oko medicnske nege, rekli su u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) za B92."Ukoliko se tokom boravka državljanin Srbije inficira virusom COVID-19, on ostaje u zemlji u koju je otputovao, gde se i sprovodi postupak dijagnostikovanja i lečenja posledica nastalih od koronavirusa, a sve o trošku države u kojoj boravi... Za sve druge bolesti je potrebna potvrda RFZO-a ako ta država ima sa nama sporazum, ili sami građani plaćaju lečenje", navode u Fondu.Srbija trenutno takve sporazume ima sa 20 država za lečenje hitnih stanja i bolesti koje nisu hronične, a građani bi pre odlaska u njih trebali da pribave dvojezičnu potvrdu koja se izdaje u filijalama RFZO, na osnovu nalaza i mišljenja Lekarske komisije da osiguranik ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u poslednjih 12 meseci, ali i zaključak stomatologa o zdravlju zuba. To se odnosi na Austriju, Belgiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Češku, Crnu Goru, Francusku, Holandiju, Hrvatsku, Italiju, Luksemburg, Mađarsku, Nemačku, Poljsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju, Slovačku, Sloveniju, Tursku i Ujedinjeno kraljevstvo.Iako većina preostalih država ima svojim zakonima regulisanu obavezu lečenja svih obolelih od COVID-19, troškovi lečenja u nekim slučajevima mogu da padnu na same putnike što, zavisno od zdravstvenog sistema, može koštati i više hiljada evra, prenosi B92.
U Srbiji za sada bez aplikacija za praćenje zaraženih
Nakon što su Gugl i Epl prošle nedelje ponudili sistemska rešenja za kovid aplikacije, još uvek se ne zna da li će "lovljenje" kontakata obolelog preko mobilnog telefona biti uved...
CINS: Za sedam godina građani strankama donirali oko 1,5 milijardi dinara
Građani Srbije su Demokratskoj stranci (DS), Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) i Srpskoj naprednoj stranci (SNS) za proteklih sedam godina donirali oko 1,5 milijardi dinara, prenosi Centar za istraživačko...
Brnabić: Test na prisustvo antitela najverovatnije do 1.200 dinara
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da se planira uvođenje brzih testova na antitela i da će taj test građani najverovatnije plaćati oko 1.000 ili 1.200 dinara. Ana Brnabić je rekla da će na osnovu tih testo...
Udruženja pčelara predložila članovima kako da potroše 100 evra
Najveće domaće strukovno udruženje pčelara, Savez pčelarskih organizacija Srbije, pozvalo je svoje članove da odvoje polovinu državne pomoći od 100 evra i ulože taj novac u zajedničku fabriku za otkup i prer...
Građanski preokret: Vodosnabdevanje u Zrenjaninu pred kolapsom
Pozivajući se na javno dostupan dopis direktora vodovoda u Zrenjaninu, upućen gradskoj upravi, Građanski preokret saopštio je da je snabdevanje vodom u Zrenjaninu dovedeno u pitanje. Ukazuju i na činj...
Zašto nemamo zelene javne nabavke
Gori Hilandar, a mi o cirkularnoj ekonomiji. Građani bolesni, privreda na kolenima, a mi o zelenim javnim nabavkama, rekao bi neki neupućeni čitalac. Međutim, nije baš tako. Korona je napravila cunami u međunarodnom ekonomskim odnosima, prekinula lance snabdevanja u celom svetu, zatvorila pogone svuda, pa i u Srbiji, zbog čega su mnoge vlade pogledale u svoje redove i zapitale se kako koriste resurse. Cirkularna ekonomija, o kojoj se u Srbiji sve više govori, mogla bi biti kanal za brži oporavak srpske privrede posle zastoja usled pandemije, jer je zasnovana na korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna. Zelene javne nabavke su alat za primenu koncepta cirkularne ekonomije, jer podstiču proizvodnju i potrošnju proizvoda koji sadrže reciklirane materijale proizvedene po standardima koji štite životnu sredinu i zdravlje ljudi. Dušan Vasiljević, konsultant sa dugogodišnjim iskustvom u politikama životne sredine, podseća za „Novu ekonomiju“ da su do korone postojali dugački lanci snabdevanja, a koji su prekinuti onog trenutka kad je sve stalo u Kini. „Proizvodnja u Kini je jeftinija, žmurilo se na jedno oko da li je to po ekološkim i socijalnim standardima. Sad smo shvatili da taj lanac snabdevanja nije održiv. Ideja je da lokalne ekonomije budu samodovoljne i sigurno je da će jedan deo industrija pokušati da obezbedi resurse koji su blizu“, kaže Vasiljević, ističući da ne treba očekivati da će „vraćanje“ tehnologija i proizvodnje iz Kine biti masovno. Sa druge strane, Srbija koja je mala ekonomija i malo tržište, ima prostora da na bazi postojećih resursa uspostavi efikasnu privredu sa niskim troškovima proizvodnje, vodeći računa o zdravlju i životnoj sredini. Koristi su višestruke: manje zagađenja, uštede, podsticanje inovacija i tehnologija, a korist je i politička, jer bi vlast pokazala brigu za životnu sredinu i dobrobit građana. Prostor za uštede i promociju zelenih nabavki je prilično veliki. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2017. godini, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke, iznosilo je 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast (7,98%). Početak početka„Sistem za zaštitu životne sredine je uspostavljen dopola. Imamo ideju, ali nije realizovana jer ne postoji sistemski pristup razvoju privrede. Sad nam je jedno prioritet, sutra drugo, a državne subvencije su način kako se obezbeđuje sigurnost investitorima i privredi“, podvlači Vasiljević. Slično stanje je i sa okvirom za cirkularnu ekonomiju i zelene javne nabavke. Na početku početka smo. „Mi imamo samo elemente sistema, tačkice koji nisu dovoljno povezane“, ocenjuje Vasiljević.Ono što je važno, privreda bi trebalo aktivno da se uključi, ali ne zato što mora, nego zato što ima interes. Mora da se nađe način da privreda zaradi od reciklaže, korišćenja obnovljivih izvora, odnosno da ponovo upotrebi otpad od primarne proizvodnje. Zadatak države je da obezbedi taj okvir i stimulacije, dodaje on.Ministarstvo finansija je pre nekoliko dana objavilo analizu upravljanja javnim finansijama za prošlu godinu, gde se pohvalilo da je na predlog Uprave za javne nabavke Vlada RS u novembru 2019. godine usvojila Program razvoja javnih nabavki za period 2019-2023. godine koji prepoznaje zelene nabavke. Navodi se da su smernice za poboljšanje zelenih javnih nabavki izrađene i objavljene na sajtu Uprave za javne nabavke. Međutim, ono što ne kažu, jeste da su ove smernice objavljene još 2015. godine, što znači da se za pet godina u ovoj oblasti nije mnogo odmaklo. Ono što je svakako za pohvalu, o cirkularnoj ekonomiji i zelenim javnim nabavkama se sve više govori i u stručnim krugovima i u široj javnosti. Država je formirala radnu grupu za cirkularnu ekonomiju, urađeno je više analiza o cirkularnoj ekonomiji, u šta su se uključile u ovim oblastima vodeće domaće i međunarodne institucije.Među poslednjim je Ex ante analiza efekata za oblast cirkularne ekonomije objavljena početkom 2020. čiju izradu su podržali i EU i GIZ. Dušan Vasiljević, kao koautor ove analize, kaže za „Novu ekonomiju“ da zakon o javnim nabavkama prepoznaje mogućnost sprovođenja zelenih nabavki. To znači da ne postoji obaveza sprovođenja zelenih javnih nabavki, što znači da nema ni sistemske evidencije o realizovanim nabavkama kojih bez sumnje ima, naročito u nevladinom sektoru, eksplicitno će ovaj konsultant. To je i razlog zašto je potrebno izraditi kriterijume i pravila koja će obavezivati naručioce da poručuju robu i usluge po tim kriterijumima, a istovremeno će se na taj način podstaći industrija koja može zadovoljiti tu tražnju. Važno samo što jeftinije U Ex ante analizi se bez rukavica, otvoreno, kaže da za sada nije bilo konkretnijih planova da se izradi nacionalni akcioni plan zelenih javnih nabavku. Piše i da postoje obećanja Uprave za javne nabavke da će od jula 2020. godine, kada je najavljeno pokretanje novog portala za javne nabavke, biti omogućeno praćenje koje javne nabavke su zelene.Iako je postupak otvorenih javnih nabavki povećan, oni koji raspisuju nabavku nisu stimulisani da raspisuju zelene nabavke, jer im je važno da prođe što jeftinije. Javni sektor kao veliki kupac mogao bi imati vodeću ulogu u promovisanju zelenih nabavki, ocenjeno je u analizi Alternative za bezbednije hemikalije AlHem. Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda. Pored direktnih mera kojima se sprovode ciljevi politike zaštite životne sredine, država bi na taj način mogla i indirektno, preko ovog postupka, da doprinese realizaciji tih ciljeva, ocenjuje nevladina organizacija AlHem, čiji je cilj promovisanje održivog razvoja. Ova organizacija je u svojoj analizi zelenih javnih nabavki u Srbiji iz maja 2019. ukazala da je slaba tačka najviši menadžment naručilaca koji nema dovoljan nivo svesti u vezi sa zelenim nabavkama.Kako kaže Vasiljević, u Predlogu akcionog plana za javne nabavke stoji preporuka da bi onaj ko raspisuje nabavku trebalo da ima makar jednu zelenu nabavku godišnje. To je prihvatljivi međukorak u uvođenju sistema, ali država mora da odmakne od preporuke, smatraju stručnjaci. To znači da je potreban ceo okvir u kome je definisano sve, od toga koji su kriterijumi za zelenu nabavku, za koje grupe proizvoda, do toga šta su nam ciljevi takvih nabavki, ko vrši obuke za zelene nabavke, ko nadzire itd. I naravno, na koji način stimulisati privredu da u tome učestvuje i pronađe svoj interes. Vasiljević se umesto direktnih davanja zalaže za fiskalne podsticaje kao najzdraviji način, jer je praksa pokazala da subvencije ne daju dobre rezultate. Topla voda izmišljenaSrbija ne bi morala da izmišlja toplu vodu i ide daleko da uvidi prednosti i rizike zelenih nabavki. U okruženju napredovala je Hrvatska, a naročito Slovenija. U januaru 2018. u Sloveniji je stupila na snagu nova Uredba o zelenim javnim nabavkama, koja je proširila broj kategorija proizvoda i usluga za koje su zelene javne nabavke obavezne na 20 proizvoda. Uspostavljeni su definisani ciljevi za svaki proizvod ili uslugu. Na primer, najmanje 15% hrane treba da bude organskog porekla, 50% kancelarijskog i higijenskog papira treba da potiče iz šuma kojima se upravlja na održiv način, a najmanje 50% električne energije treba da dolazi iz obnovljivih izvora ili postrojenja kogeneracije visoke efikasnosti itd. Koliko su daleko otišli svedoči sitan detalj na koji ukazuje AlHem, a to je da su za svaki od 20 predmeta zelene javne nabavke, dostupne konkretne smernice i predlozi konkretnih kriterijuma. Takođe, dat je spisak kontakt osoba (sa brojevima telefona i e-mail adresama) za dodatne informacije - za svaki pojedinačni predmet javne nabavke.
