Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

EU Srbiji daje 70 miliona evra bespovratne pomoći kroz IPA program

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici i ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović potpisali su danas sporazum o prvom delu IPA programa za 2020. godinu, vredan 70 miliona evra, navodi se u saopštenju.U fokusu ovog dela predprisutne pomoći biće lokalni razvoj, konkurentnost i zapošljavanje.Konkretno, 30 miliona evra opredeljeno je za konkurentnost, poljoprivredu, inovativnost i ruralni razvoj uz grantove za do 450 mikro preduzeća, startape i organizacije za poslovnu podršku u manje razvijenim regionima Srbije.Ceremoniji potpisivanja prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a događaj je putem video linka pratio i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji."Ovo su zapravo pretpristupni fondovi Evropske unije, namenjeni za sveukupan razvoj zemlje koja pregovara, a u cilju da zemlja bude što pripremljenija onda kad stupi u članstvo i da se smanje regionalne razlike, kako unutrašnje regionalne razlike u samoj zemlji, tako i da se približimo onome što je prosek rasta i razvoja evropskih regija, koje su i stvorile Evropsku uniju. Pregovori su važni, reforme su važne, ali one donose ono što je konkretan boljitak i da je Srbija sada članica, mi bismo na godišnjem nivou imali 1.3 ili 1.4 milijarde evra iz struktunih fondova", navela je Joksimović.Nakon 93 miliona evra za hitnu, kratkoročnu i srednjoročnu ekonomsku pomoć u martu, kao odgovor na pandemiju COVID-19, EU je sada obezbedila da dodatna sredstva koriste srpski državljani, državne i lokalne vlasti i privatne kompanije."Pomoć Srbiji tokom krize i ovaj novi paket pomoći jasan je dokaz posvećenosti Evropske unije Srbiji na njenom putu ka EU koja je potvrđena i na samitu EU i Zapadnog Balkana početkom maja u Zagrebu. Ovaj paket pomoći će Srbiji da bude konkuretnija, obezediće pomoć stanovništvu u vezi sa zapošljavanjem, i pomoći će ekonomskom razvoju zemlje. Drago mi je sto smo tokom pandemije jako dobro radili zajedno a nasa podrška Srbiji na putu ka EU se nastavlja", rekao je komesar Varheji.Nakon krize izazvane pandemijom COVID-19, poseban fokus biće takođe stavljen na jačanje kapaciteta za nadzor i reagovanje na zarazne bolesti kao i na zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu najugroženijih, sa ukupno 25 miliona evra.

Srbija

Neko nas posmatra, a ne znamo zašto

Da li ste videli kartonsku figuru Isusa Hrista razapetu na Novom Beogradu? Možda niste vi, ali verovatno jesu nadzorne kamere na koje je autor figure, arhitekta i umetnik Andrej Josifovski – Pijanista,...

Srbija

Radovi na osporavanoj spalionici otpada u Vinči teku uprkos koroni

Radovi na izgradnji kompleksa nove deponije i postrojenja za tretman komunalnog otpada u Vinči, koji će obuhvatati i spalionicu otpada, nije bio obustavljan ni tokom vanrednog stanja, zbog čega se očekuje da bi stara deponija trebala da bude zatvorena do kraja godine, piše Politika.Na radovima je trenutno angažovano 250 radnika a celo postrojenje, u skladu sa planovima, trebalo bi da otpočne sa radom do kraja 2023. godine.Izgradnja spalionice i priča oko rešavanja pitanja deponije već dugo je u žiži javnosti, obzirom na komunalne probleme koje glavni grad Srbije trenutno ima, ali i osporavanja projekta kojem se pripisuje nedovoljna usklađenost sa ekološkim regulativama Evropske unijeGrad Beograd je 29. septembra 2017. godine potpisao ugovor o koncesiiji za izgradnu postrojenja sa konzorcijumom "Beo Clean Energy", koji je u vlasništvu kompanija Suez, Itochu i fonda Marguerite II.Spalionica bi trebala da ima godišnji kapacitet od 340.000 tona, a planirana je izgradnja nove deponije, postrojenje za odlaganje otpada i skladišteni prostor za gas. Projekat finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija i Austrijska razvojna banka (OeEB).Koncesija je data na period od 25 godina, a ukupna vrednost projekta se procenjuje na 370 miliona evra.Inicijativa "Ne davimo Beograd" (NDMBGD) je prošlog oktobra saopštila da je Evropska investiciona banka (EIB) odsutala od finansiranja projekta zbog posledica koje će ovaj projekat imati po ciljeve u vezi recikliranja otpada postavljene u Poglavlju 27, odnosno po pristupanje Evropskoj uniji.Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan nakon toga je rekao da EIB nije odbila da finansira izgradnju spalionice, da će se u njoj koristiti samo otpad kojie ne može da se reciklira, kao i da "šumovi" o odbijanju ove banke da finansira izgradnju spalionice stižu iz "političke sfere".U NDMBGD navode i da je u projektnoj dokumentaciji za izgradnju spalionice izostavljeno više osnovnih podataka, poput količine čvrstog otpada koji nastaje u Beogradu, koliko je od toga moguće reciklirati i koliko će vode novo postrojenje trošiti u svom radu.Delegacija EU u Srbiji je naknadno pojasnila da spaljivanje otpada jeste opcija, ali samo za mani deo otpada, koji se ne može sprečiti, umanjiti, reciklirati ili zbrinuti na bilo koji drugi način, prenosi eKapija."Prema sadašnjem projektu za Vinču, u novom pogonu za spaljivanje otpada i proizvodnju energije moglo bi da se spali više od polovine komunalnog beogradskog otpada, umesto da se on reciklira. To ne bi podstaklo recikliranje i ozbiljno bi dovelo u opasnost sposobnost Srbije da se uskladi sa zakonodavstvom EU o otpadu", navode u Delegaciji.Kako navodi CEE Bankwatch, ovog marta je NDMBG podnela dve žalbe Energetskoj zajednici u vezi sa projektom, pozivajući da se preispita subvencionisanje struje dobijene iz spalionice kao obnovljivog izvora enrgije, kao i za kršenje direktive EU o proceni uticaja na životnu sredinu.Sa druge strane, opozicioni Savez za Srbiju je projekat spalionice u Vinči kritikovao ne samo zbog ekoloških, već i zbog ekonomskih razloga.Na primer, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je u više navrata ponavljao da će direktan trošak spalionice biti 1.15 milijardi evra, da se Grad Beograd sa konesionarom dogovorio da plaća skoro 39 miliona evra svake godine, a da je po prvobitnom projektu spalionica trebala da košta 179 miliona evra.u SZS-u navode i da je kompanija dobila status povlašćenog proizvođača struje, što znači da će EPS električnu energiju otkupljivati po cenama višim od uobičajenih tržišnih.

Srbija

Epidemija tajnih nabavki

Javne nabavke su obustavljene 16. marta, a kao razlog za to navodi se zaključak Vlade koji je donet dan ranije,15. marta, kada je i proglašeno vanredno stanje. Zaključak nije objavljen, pa tako su nepoznati ostali i razlozi za obustavljanje javnih nabavki. Domaći mediji su danima objavljivali ljutite ispovesti lekara iz Kruševca, Ćuprije, Smedereva i Čačka koji rade sa pacijentima koji imaju konstatovan virus korona, a nemaju dovoljno zaštitne opremeKada je epidemija počela Krizni štab nas je, zajedno sa vlašću, uveravao da svega imamo dovoljno i da nema mesta panici, neki će reći - možemo čak i u šoping u Italiju. U međuvremenu, pojavila su se žarišta i u zdravstvenim ustanovama, lekari su izlazili u javnost da ukažu na nedostatak maski i rukavica, veliki broj njih je zaražen, već je nekoliko i umro, a vlast uverava da su se zarazili van radnog mesta. Ipak, više od mesec dana kasnije kažu nam - opreme ipak nije bilo dovoljno, a epidemija je čini se otkrila sve rupe u snabdevanju zdravstva.Maski „nema u prekomernoj meri“, ali ih ima dovoljno za funkcionisanje zdravstvenih radnika – tako nas je 18. marta uveravala direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić. Tri dana pre ove izjave uvedeno je vanredno stanje, a nepune dve nedelje ranije u Srbiji je zabeležen prvi pacijent zaražen virusom korona. Ono što dovodi u pitanje tvrdnju direktorke RFZO je to da je upravo institucija na čijem je čelu 12. i 13. marta raspisala javne nabavke za kupovinu sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala, kao i ličnu i drugu zaštitnu opremu. U okviru ove dve javne nabavke trebalo je da, između ostalog, bude nabavljeno šest miliona hirurških maski, isti broj sterilnih, kao i nesterilnih jednokratnih rukavica, 132.700 maski sa filterom, 23.180 zaštitnih maski, 1.265 zaštitnih vizira, kao i zaštitni mantili, kombinezoni, sredstva za dezinfekciju i slično. Plan je bio da se oprema nabavi za sve zdravstvene ustanove u Srbiji, a kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, razlog za to je upravo pojava virusa korona u Srbiji, kao i to da bi „nedostatak navedenih dobara onemogućio pružanje adekvatne zdravstvene zaštite osiguranim licima i mogao ozbiljno ugroziti život i zdravlje pre svega zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i pacijenata“.Međutim, javne nabavke su obustavljene 16. marta, a kao razlog za to navodi se zaključak Vlade koji je donet dan ranije,15. marta, kada je i proglašeno vanredno stanje. Zaključak nije objavljen, pa tako su nepoznati ostali i razlozi za obustavljanje javnih nabavki, o čemu je pisao i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Ovi pokušaji sprovođenja javnih nabavki su jasno pokazali da opreme nije bilo dovoljno. A osim direktorke RFZO, da „svega imamo dovoljno“ tvrdio je predsednik Vučić i to 12. marta, kada je i raspisana prva javna nabavka RFZO. I predsednica Vlade Ana Brnabić umirivala je javnost dan kasnije obraćajući se na televiziji Pink, a izjavu je prenela i Radio-televizija Vojvodine.„Imamo dovoljno maski i proizvodnja raste. Besmisleno je da kupujete 100 ili 200 komada“, rekla je tom prilikom premijerka.Da stvari ipak nisu baš bile tako idealne, otkrio je epidemiolog i predsedavajući Kriznog štaba Predrag Kon i to više od mesec dana kasnije, u emisiji „Ćirilica“ na televiziji Hepi. Tom prilikom on je priznao da je na početku bilo toliko testova da se testiraju samo oni sa težim oblicima bolesti, kao i da se zaštitna oprema daje samo onima koji su „direktno uključeni u to“: „Vi sad možete da izađete pred narod i da kukate – nemam ni testova, nemam ni zaštitne opreme. Ili ćete da izađete i da kažete: imamo dovoljno da odradimo jedan posao koji će spasiti živote. To smo mi radili. I napravili smo sistem koji je obezbeđivao u tom periodu, sve vreme na iglama čekajući i zaštitnu opremu, čekajući i testove“, rekao je Kon.Suprotno tvrdnjama epidemiologa Kona, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je dan kasnije i dalje tvrdio kako niko od zdravstvenih radnika nije pušten da radi bez zaštitne opreme. Ipak, mnogo je činjenica koje tvrde suprotno. Da zaštitne opreme nije bilo dovoljno za nesmetan i bezbedan rad, tvrdili su i sami lekari. Tekst o lekarima i medicinskim tehničarima iz Kliničkog centra Vojvodine koji rade bez zaštitne opreme i doktoru koji je obavio tri operacije sa jednom maskom bio je i povod da se novinarka portala Nova.rs uhapsi. Lekari iz ćuprijske bolnice u medijima su javno govorili o nepoštovanju procedura u ovoj ustanovi, kao i nedostatku zaštitne opreme što je i rezultiralo velikim brojem zaraženih medicinskih radnika u ovoj ustanovi, ali i smrću urologa Gorana Ivankovića.Domaći mediji su danima objavljivali ljutite ispovesti lekara iz Kruševca, Ćuprije, Smedereva i Čačka koji rade sa pacijentima koji imaju konstatovan virus korona, a nemaju dovoljno zaštitne opreme. „Ako bi se obavila dobra trijaža i ako bismo samo radili sa pacijentima kod kojih ne postoje nikakve epidemiološke sumnje, ovaj stepen zaštitne opreme bi bio dovoljan. Međutim, kako vi možete da znate da li pacijent koji je doživeo šlog i koga ja pregledam, na primer, nema sina ili rođaka koji je došao iz Italije, a zbog govornog poremećaja mi ne može to reći“, objasnila je za „Danas“ neurološkinja Dragana Arsić iz Kruševca.Kad ima maski, nosite ihMeđutim, dok maski i rukavica nije bilo dovoljno i preporuke su bile da one nisu ni potrebne.Najpre su zvanične preporuke koje su stizale do javnosti bile da zdrave osobe ne treba da nose maske, već je to preporuka isključivo za one sa respiratornim tegobama. Nakon što su se maske oko 24. marta pojavile u prodaji, a stav kineskih stručnjaka koji su došli u Srbiju bio da je maske potrebno nositi, menja se i stav u Srbiji. Epidemiolog Kon je 25. marta objasnio da se stav prema tome da li maske treba ili ne treba nositi, prilagođavao tome da li ih ima ili nema. „Preporučivati nešto što ne može svugde da se sprovede, pogotovo u zdravstvenim ustanovama, nije mudro, čak je i bezobrazno ako se takva preporuka daje, a ne može se obezbediti. Situacija je sada drugačija i ja masku nosim od trenutka kada mi je dostupna“, rekao je tada Kon, a preneo portal Nova.rs.Preporuke se nisu menjale samo kada je u pitanju građanstvo. Naime, na sajtu Instituta za javno zdravlje „Batut“ je 5. marta objavljeno uputstvu za zdravstvene radnike o korišćenju zaštitne opreme zbog sprečavanja infekcije virusom SARS- CoV-2.Prema ovim uputstvima, zaštitna oprema (i to ne sva) neophodna je samo onim medicinskim radnicima koji rade direktno sa obolelima od virusa korona, onima koji imaju respiratorne tegobe ili su bili u kontaktu sa obolelima. Za lekare i tehničare koji su u direktnom kontaktu sa obolelima, obavezna je i upotreba posebnih maski, rukavica, vizira ili naočara i mantila. Međutim, ovakvo uputstvo bi značilo da nikakav vid zaštitne opreme nije potreban medicinskom i nemedicinskom osoblju koje se u okviru domova zdravlja ili bolnica nalazi na šalterima sa staklenom pregradom, u hodnicima, čekaonicama ili na odeljenjima na kojima se ne nalaze pacijenti oboleli od virusa korona, kao ni vozačima u kolima Hitne pomoći.Tek 13. aprila „Batut“ objavljuje novo uputstvo koje potpisuje Ministarstvo zdravlja, a u kojem su pooštrene mere zaštite. Sada su hirurške maske obavezni deo zaštitne opreme svom medicinskom i nemedicinskom osoblju, osim onima koji rade u administraciji kao i pretprostoru koji kontroliše stavljanje lične zaštitne opreme, a ukoliko ne pomaže u skidanju mantila kada treba da nosi rukavice. Svi ostali treba da nose makar hiruršku masku, a u zavisnosti od toga koliko su izloženi virusu i dodatnu opremu. Kriju da nemaju Do sada je ličnu zaštitnu opremu nabavljala svaka zdravstvena ustanova za sebe, procenjujući svoje posebne potrebe. Međutim, 6. marta ove godine dopunjena je Uredba o planiranju i vrsti robe i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke i na listu dobara koji se nabavljaju centralizovano dodata je i lična i druga zaštitna oprema. U praksi ovo znači da Republički fond za zdravstveno osiguranje sprovodi javnu nabavku putem koje nabavlja dobra ili usluge i sklapa okvirni sporazum sa dobavljačem. Zdravstvene ustanove kasnije, na osnovu već sklopljenog okvirnog sporazuma, sklapaju pojedinačne ugovore sa dobavljačem prema svojim potrebama. Na ovaj način nabavlja se najveći broj lekova, potrošni materijal, različiti implanti i slično. Međutim, da bi se jedna ovakva nabavka sprovela neophodno je da zdravstvene ustanove RFZO-u prvobitno kažu šta im je potrebno i u kom broju. Ipak, izgleda da ni sami domovi zdravlja i bolnice nisu na pravi način iskazivali svoje potrebe za ličnom zaštitnom opremom, o čemu je govorio i epidemiolog Kon.„Kad smo pitali sve direktore zdravstvenih ustanova, osim u jednoj iz koje je striktno odgovoreno da nema zaštitne opreme, svi su rekli da imaju. I taj odnos prema imanju ili nemanju zaštitne opreme pokazuje koliko smo mi potpuno bili nespremni u tom trenutku”, rekao je Kon na konferenciji, a preneo portal Raskrikavanje.Sa sličnim problemom RFZO se već susreo u toku prethodne godine kada je raspisana javna nabavka reagenasa za laboratorije. Ona je obustavljena upravo jer nije postojala komunikacija između institucija i od zdravstvenih ustanova nije bilo moguće pribaviti podatke o potrebnom broju reagenasa, kao ni formirati jedinstvenu cenu, objasnila, je u intervjuu za „Novu ekonomiju“ Marina Mijatović iz udruženja Pravni skener.Na ovaj način trebalo je da bude nabavljena i zaštitna oprema koju je planirao da kupi RFZO sredinom marta. Međutim, sva je prilika da se od javnih nabavki za vreme vanrednog stanja i epidemije manje ili više odustalo. Zakon o javnim nabavkama predviđa da bi se u slučaju vanredne situacije mogao koristiti pregovarački postupak bez objavljivanja poziva koji podrazumeva direktno pozivanje potencijalnih dobavljača, što značajno skraćuje rokove. Na ovaj način je Ministarstvo zdravlja sredinom marta nabavilo 15 respiratora za samo nedelju dana, ali smo i dalje sve podatke imali javno dostupne, za razliku od svih narednih nabavki u toku vanrednog stanja o kojima javnost ne zna gotovo ništa. To je loša poruka koju vlast šalje, jer je „cilj transparentnosti jačanje poverenja između vlasti i građana, što je najvažnije u doba kada od njihove saradnje zavisi uspešnost suzbijanja epidemije“, kako piše Transparentnost Srbija. Zakon o javnim nabavkama takođe prepoznaje i mogućnost da se bez ikakvih procedura nabavlja ono što je neophodno za obezbeđivanje osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda. Međutim, kako Transparentnost Srbija dodaje u svom tekstu, to ne oslobađa državne organe odgovornosti da poštuju načela javnih nabavki, u meri u kojoj je to moguće. Javne nabavke u ovim slučajevima ne moraju biti potpuno tajne.Ipak, čini se da je upravo to na šta se država u ovom momentu odlučila. Izbegavanje procedura koje omogućava trenutni Zakon o javnim nabavkama predviđa i Uredba o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 koju je Vlada donela 24. marta. Ova uredba omogućava da se za vreme epidemije nabavljaju medicinska sredstva koja nisu proizvedena u skladu sa propisanim standardima, uz uslov da dostavi određenu dokumentaciju. U istoj odredbi piše da se „na postupak nabavki medicinskih sredstava i lekova u skladu sa ovom uredbom primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke za slučaj nastupanja elementarnih nepogoda, odnosno epidemije zaraze“. Elementarne nepogode su, podsećamo, jedan od uslova koji može omogućiti nepoštovanje procedura koje propisuje Zakon o javnim nabavkama.A o procedurama ćemo govoriti tek nakon što se izborimo sa virusom i kada se, kako kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar, „završi proces nabavke“. Tada bi trebalo da saznamo i odgovore na pitanja koliko je respiratora i po kojim cenama nabavljeno jer, kako je Lončar objasnio, to što su ugovori potpisani i što „imamo obećanja“ ne znači da će oni biti realizovani i da će ti respiratori zaista i stići u Srbiju.Do tada, nabavljamo, na – kako je predsednik Aleksandar Vučić rekao – „polucrno“. Marina Mijatović, ipak, podseća da tako nešto kada su u pitanju državne nabavke ne postoji.“Polucrno ne postoji. Javna nabavka je ili u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ili nije. Veoma je opasno da nam država šalje poruku da se naš novac, novac građana Srbije, može trošiti kroz neke sive procedure.“Ipak, ima i onih koji još uvek nabavljaju i putem javnih nabavki. Tako je Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd 16. aprila raspisao tender za nabavku medicinskih sredstava i sanitetskog materijala u okviru koga, između ostalog, treba da kupi i blizu 180.000 rukavica, kao i 2.000 hirurških maski.Takođe, u medijima su se pojavljivale informacije o velikoj količini zaštitne opreme koja je dobijena putem donacija ili je kupljena u inostranstvu, ali zvaničnih podataka o tome nema.

Srbija

Kako će država da kupuje obveznice državnih preduzeća

Korporativne obveznice odavno postoje na razvijenim tržištima, ali bojim se da bi se u našem slučaju mogle iskoristiti da se pokriju gubici i loši potezi uprave. Recimo, država može kupiti obveznice Telekoma koji je investirao u Kopernikus i kao posledicu ostavio akcionare bez dividendi i to bez pitanja malih akcionara. Sada se može iskoristiti kriza, pa da se finansiraju sredstvima poreskih obveznikaZdravstvena, a zatim ekonomska kriza koja je pogodila svet, pa i Srbiju, obnovila je diskusiju o ulozi države u ekonomiji: da li su bolje reagovale jake države ili tržište, koga će pogoditi jača ekonomska kriza, ko će bolje odgovoriti. Tu je nezaobilazno i pitanje kakva je uloga javnih i državnih preduzeća, da li ih treba privatizovati, ili je možda bolje ako ostanu u državnom vlasništvu. Predstavljajući ekonomske mere pomoći privredi, ministar finansija Siniša Mali je 15. aprila najavio da će država pomoći pojedinim preduzećima u njenom vlasništvu, pre svega Er Srbiji i Elektroprivredi Srbije, kako bi ove kompanije mogle da nastave rast i šire svoje poslovanje u regionu nakon završetka pandemije kovida-19. Mali je tom prilikom rekao da je „aktuelna kriza pokazala značaj državnih preduzeća, pre svih Er Srbije i EPS-a, za koje su mnogi govorili da treba da budu ugašena ili prodata“.Ovo je ideja koja je plasirana zajedno sa merom olakšavanja izdavanja korporativnih obveznica od strane privatnih i državnih kompanija, koje bi između ostalog otkupljivala i država. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, predstavljajući na TV Prva ekonomske mere još pre nego što su zvanično i donete, izjavio kako je to način da se zaobiđu pravila o državnoj pomoći Evropske unije.Ova ideja otvara mnoga pitanja, posebno imajući u vidu milionske subvencije države koje svake godine idu ka javnim i državnim preduzećima (oko 300 miliona evra godišnje), a do pre nekoliko godina te sume su bile daleko veće. Takođe i otvara pitanje da li će državne finansijske injekcije pokriti promašaje u poslovanju i izvlačenje novca iz javnih preduzeća i odložiti njihove reforme. Kada se kaže da će na ovaj način država podržati širenje velikih državnih kompanija, da li to znači da se obezbeđuju sredstva za akvizicije slične onoj Telekoma Srbije od 200 miliona evra za kupovinu kablovskog operatera Kopernikus, koji je bio u suvlasništvu čoveka bliskog vladajućoj stranci. Ili će možda mehanizam korporativnih obveznica naterati državu da promeni način upravljanja velikim državnim preduzećima i obezbediti transparentno poslovanje.Božo Drašković, saradnik Instituta za ekonomske studije i profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, ističe da je pandemija pokazala koliko je intervencija države moćno oružje sa fiskalnom i monetarnom politikom.„Druga važna poluga je vlasništvo države u određenim ekonomskim sektorima. Da smo imali 100 odsto privatizovan energetski sektor, da li bi te kompanije htele da odlože plaćanje računa građanima? Zašto bi neki investicioni fond zanimalo da odloži naplatu, naprotiv, gledajući sopstveni interes trudili bi se da naplata bude što bolja. Dali bi možda nekoliko miliona u humanitarne svrhe i to je to. S druge strane država može neposrednim polugama, pored fiskalne politike, da interveniše u kriznim situacijama. Zato očekujem posle ove krize na globalnom nivou, promenu odnosa prema javnom sektoru i odustajanje od mantre da je privatno vlasništvo najefikasnije. Ono jeste najefikasnije za privatnog vlasnika, ali je društveno neefikasno“, napominje Drašković. Međutim, to ima i drugu stranu medalje. Naime, pitanje je kakva je država u čijim su rukama te moćne poluge.„Da li institucije koje imaju poluge moći rade u interesu uskih partijskih i državnih elita? Oni su identični surovom kapitalisti, jer ekonomske koristi ne idu državi, već političkoj bratiji. I da ne bude zabune, ovo se odnosi na sve vlasti, ne samo sadašnje. Javni sektor i javna preduzeća stavljeni su u funkciju zadovoljenja partijskih interesa. Morate da imate odgovornu državu da biste imali socijalnu efikasnost. Kada se nađete u krizi, lakše ćete proći u oblastima gde je država vlasnik i gde se može amortizovati kriza da bude društveno i ekonomski podnošljivija. U dobrim vremenima ćete uvesti normalan način poslovanja, bez izvlačenja bogatstva od strane političkih elita. Tako na dugi rok dajete šansu da javna preduzeća budu dobar konkurent na tržištu“, smatra Drašković.Elektroprivreda Srbije je objavila da građanima, ukoliko kasne sa plaćanjem računa tokom vanrednog stanja, neće obračunavati kamate, a penzionerima će produžiti rok za plaćanje uz popust od pet odsto. Beogradski Infostan će dati mogućnost starijima od 65 godina da plate račune za februar, mart i april bez kamate nakon vanrednog stanja, a slično će postupiti i Beogradske elektrane. Ovo važi za većinu komunalnih usluga u Srbiji. Ovo će uticati na likvidnost preduzeća, pa Drašković smatra da  korporativne obveznice mogu biti način da javnim preduzećima koja imaju zastoj u naplati država pomogne, upumpavajući likvidnost.S druge strane, ekonomista Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta strahuje da bi se na taj način pod plaštom krize mogle pokriti i sve neefikasnosti i slabi rezultati iz prethodnih perioda.„Korporativne obveznice odavno postoje na razvijenim tržištima, ali bojim se da bi se u našem slučaju mogle iskoristiti da se pokriju gubici i loši potezi uprave. Recimo, država može kupiti obveznice Telekoma koji je investirao u Kopernikus i kao posledicu ostavio akcionare bez dividendi i to bez pitanja malih akcionara. Sada se može iskoristiti kriza, pa da se finansiraju sredstvima poreskih obveznika. Ili recimo, videli smo u kakvom stanju je Krušik ušao u krizu. Sada oni mogu da emituju obveznice koje će da kupi država i ulazimo u novi krug bacanja magle“, napominje Đogović. On dodaje i da bi priliv državnog novca na ovaj način mogao odložiti reforme u javnim preduzećima koja bi mogla da nastave da služe za ispumpavanje sredstava za partikularne interese, dok su opšti interesi na začelju po važnosti.„Mogli su da emituju akcije, da izađu na berzu i da tako promovišemo tržišnu ekonomiju. Ali tako se ispuštaju dizgine javnih preduzeća, preko kojih se utiče na zapošljavanje i na finansijske tokove u zemlji. Iz dosadašnjeg iskustva mogu reći da ne očekujem neke promene, već nastavak partokratskog upravljanja gde nema lične i društvene odgovornosti“, zaključuje Đogović.Korporativne obveznice mogle bi, ipak, biti mehanizam da se javna preduzeća nateraju da uvedu korporativno upravljanje i transparentnost u poslovanju. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da bi pre svega to značilo oživljavanje tržišta hartija od vrednosti, koje mi i posle 20 godina od prelaska na tržišnu ekonomiju  nemamo.„Mi smo imali dosta problema sa pravilima EU o državnoj pomoći kada smo pomagali javnim i državnim preduzećima. Sada Evropa u krizi ne pravi problem oko pomoći, ali ovo je dugoročni način da se preko tržišnih mehanizama obezbedi finansiranje. Ali nema smisla da se emituju obveznice za tekuću likvidnost, već za investicione projekte. Recimo, EPS emituje obveznice za gradnju neke elektrane. Pitanje je koliko bi ljudi kupilo te obveznice, ali kada ih kupuje država, to je onda druga stvar. Samo je važno da ne ostane sve na tome da državna preduzeća emituju i da samo država kupuje. Bilo bi dobro da emituju obveznice i privatne kompanije, ali i da privatni investitori kupe obveznice državnih kompanija. Ovo je važno jer će investitori tražiti transparentno poslovanje, moraće da se objavljuju sve važne informacije. Niko neće dati svoj novac samo za obećanje da će dobiti neku kamatu“, napominje Savić.Zato on smatra da bi na ovaj način državna preduzeća konačno mogla ući u reforme koje se toliko dugo odlažu.„Ako se ništa ne promeni u ponašanju i poslovanju, ako se nastavi sa postavljanjem partijskih direktora, te obveznice niko neće kupovati. Ali mislim da je ideja da to zaživi, mada nisam optimista da će to ići baš brzo“, ocenjuje Savić.S druge strane, on je skeptičan prema mogućnosti da država kupuje obveznice privatnih kompanija.„Može država da ima dobru nameru, ali tu nameru sprovode ljudi. Neki državni činovnik će da odlučuje da li i koliko državnog novca će da uloži u dug privatne kompanije i bojim se da se u ovakvoj državi ne može isključiti mogućnost neke sprege. Videli smo kako su se davali krediti Fonda za razvoj, pa ne vidim zašto bi se ovde nešto drugačije ponašali“, zaključuje on.

Srbija

Vlast frustrira što nema dovoljno jakih intelektualaca koji bi je podržali

Intervju sa Aleksandrom Pavlovićem, naučnim saradnikom na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za podcast "Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Aleksandar Pavlović o napadu režima na naučnikeŠta je to zapravo Institut za filozofiju i društvenu teoriju? Čime se bavi, kada je osnovan, koje su ličnosti vezane za njegov razvoj, i zašto bi njegova sudbina uopšte trebalo da nam bude važna?Aleksandar Pavlović: Institut za filozofiju i društvenu teoriju je jedan istraživački institut, u kome radi jedna relativno mala grupa ljudi, nekoliko desetina nas, koji se bavimo istraživanjima iz oblasti društvenih nauka -- filozofije, sociologije, a donekle i politikologije. Ono što je značajno je to da je naš institut jedini humanistički institut koji je deo Univerziteta u Beogradu -- svi ostali instituti su iz oblasti prirodnih nauka. Dakle, Univerzitet u Beogradu ima niz fakulteta, na kojima se odvija nastava, i gde su zaposleni prvenstveno profesori. Pored toga, on ima jedan broj instituta, gde ljudi uglavnom rade na istraživanjima -- oni proizvode naučne radove, i rade na naučnim projektima. Rezultati tog rada, njihovi naučni rezultati, bitno utiču na generalnu sliku o Univerzitetu, ali i o našem društvu uopšte. Naš institut vodi poreklo od studentskih protesta 1968. godine, jer su nakon tih protesta Tito i komunistička elita obeležili jednu grupu profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koje su smatrali pokretačima te pobune. Prema njima su zbog toga primenjene određene mere -- to je najpre trebalo da bude odstranjenje iz nastave, a zatim odstranjenje sa posla. Tokom sedamdesetih, ta grupa, koju su činili tadašnji ugledni profesori poput Ljubomira Tadića, Dragoljuba Mićunovića, Zage Golubović i Mihaila Markovića, je i uklonjena iz nastave, i oni su jedno vreme bili nezaposleni. Potom su, počev od osamdesetih godina, zaposleni kao istraživači -- dakle samo kao naučnici, sklonjeni su iz nastave -- u okviru jednog Instituta za filozofiju. Taj institut je osamdesetih i devedesetih bio mesto najnaprednije misli -- tu su pored Mićunovića radili Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica. Tamo su radili i Nebojša Popov, Kosta Čavoški... To su bili ljudi koji su se zalagali za uvođenje višepartijskog sistema, i koji su kasnije, kroz devedesete i dvehiljadite, prvo bili osnivači demokratske opozicije, a zatim su jednu dekadu praktično bili na čelu nove postmiloševićevske Srbije.Kojim temama se sada bavi Institut?AP: Jedna grupa kolega iz Instituta se poslednjih godina dosta bavila pojmom angažovanosti, i angažovanog mišljenja i pisanja. Pored toga, mi smo deo nacionalnih istraživanja i raznih međunarodnih projekata koji se bave različitim društvenim pojavama u Srbiji -- od porodičnih odnosa, preko nekih socioloških fenomena, do, recimo, političkih ili kulturnih gledišta koja imaju građani Srbije. Imamo dosta jaku regionalnu saradnju, pa su u našim istraživanjima vrlo značajne teme srpsko-albanskih odnosa i regionalnog pomirenja. Tako da je to, možemo reći, mesto jedne žive misli.Izgleda da u poslednje vreme postoje neki pokušaji da se ta živa misao umrtvi, i tu se kao izvor velike opasnosti za buduću egzistenciju pominje imenovanje novog predsednika upravnog odbora Instituta. Da li možete da nam date neki kratak presek dešavanja u vezi sa time?AP: Fakulteti i instituti imaju svoja naučna, odnosno nastavna veća, sastavljena od zaposlenih u toj instituciji, i upravne odbore, koje zajedno čine predstavnici Vlade, tačnije Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, i predstavnici zaposlenih. Ta dva organa su u neku ruku kao gornji i donji dom parlamenta. Način organizacije fakulteta i instituta je isti, s tim da su instituti mnogo više vezani za Ministarstvo prosvete, koje ih direktno finansira, dok fakulteti imaju veću autonomiju -- iz tog razloga, u upravnim odborima fakulteta zaposleni biraju više članova nego što ih bira Vlada. Sa druge strane, u pogledu instituta je zadržano rešenje koje se nalazi u nekom zakonu iz prve dekade dvehiljaditih, po kome Vlada, odnosno Ministarstvo, imenuje četiri člana upravnog odbora, a instituti predlažu samo tri. To je jedna nezavidna situacija, u kojoj je mogućnost da se utiče na institute velika. Sad, ta mogućnost može, ali ne mora da se koristi... Način na koji je to ranije funkcionisalo u našem institutu, i u nekim drugim, je praksa da se u upravni odbor imenuju ljudi koji su neutralni ili dobronamerni. Naš trenutni problem je to što je prethodnom upravnom odboru istekao mandat, a novi upravni odbor koji je Vlada postavila je sastavljen od ljudi koji ne samo da nemaju neke posebne veze sa istraživanjima na kojima mi radimo, nego su ideološki zaista na prilično udaljenom stanovištu u odnosu na ogromnu većinu zaposlenih u Institutu. To je kod nas stvorilo izvesno podozrenje, i jedan strah da su posredi neke loše namere i planovi da se naše delovanje i naša misao na neki način disciplinuje. U ovom dugom periodu -- otkad je imenovan prvi upravni odbor, od čega je prošlo već preko godinu dana -- mi smo na razne načine pokušavali da dođemo do nekog kompromisa sa predstavnicima Ministarstva i Vlade.Ko je čovek koji je sada imenovan za novog predsednika upravnog odbora, i šta mu se konkretno zamera -- i principijelno, ali i u pogledu nekih konkretnih postupaka koje očekujete od njega, a od kojih strahujete?AP: Predsednik upravnog odbora, koji se nikada zapravo nije sastao, je već godinu dana Zoran Avramović -- trenutno član Srpske napredne stranke, a ranije visokopozicionirani član Srpske radikalne stranke. Zoran Avramović je i kao naučni radnik neko ko i dan danas zagovara dosta tvrde nacionalističke stavove -- jedna od njegovih najpoznatijih knjiga se zove “Rodoljupci i rodomrsci” i on u njoj struju koja se zalaže za međunarodnu afirmaciju obeležava kao negativnu pojavu. Dakle, tu postoji jedan ideološki spor između onog ko treba da upravlja, odnosno predsednika upravnog odbora, i onih kojima on treba da upravlja -- a to su institucija i zaposleni, koji su na veoma drugačijim pozicijama. Pored ovoga, bilo je dosta konflikta, gde su naše kolege javno odgovarale na neke njegove napise u štampi i u medijima, u kojima se on dosta dosta negativno izražavao o Institutu. Na sve to, upravni odbor se uopšte nije sastao -- dakle, mi ovde praktično govorimo o jednom vidu opstrukcije, a možemo reći i prinudne uprave, u kojoj mi nemamo donet finansijski plan i nemamo raspisan konkurs za novog direktora, iako je starom istekao mandat još u decembru. Ovde govorimo o nekim elementarnim stvarima, koje moraju da budu urađene da bi jedna institucija funkcionisala. Mi nemamo usvojen plan i program, nemamo finansijski plan - ne zna se šta možemo, a šta ne možemo da uradimo, šta možemo da priuštimo a šta ne, ne zna se ni ko će da bude direktor...Zbog čega se država na ovaj način odnosi prema Institutu za filozofiju i društvenu teoriju? Da li je problem konkretno u Institutu, ili je ovo samo jedan primer i paradigma kako se država generalno odnosi prema naučnim institucijama u ovoj zemlji?AP: Ja mislim da je odnos države, da je tako nazovemo, prema našem institutu i drugim institutima povremeno ambivalentan i protivrečan. Znači, imamo s jedne strane nešto što je simptomatično -- a to je vladajuću stranku i predsednika države koji prilično često, prečesto za moj ukus, potenciraju pojam kvazielite, i potenciraju intelektualce kao nekoga ko je problematičan element u ovoj zemlji. Ako se sećate, svojevremeno je objavljen jedan dosta snažan autorski članak predsednika, u kome je on govorio upravo o kvazieliti -- koju je suprotstavljao “nama”, kao narodu. Ja se uopšte ne osećam komforno u toj poziciji, da mene neko suprotstavlja narodu. Naučnici u ovoj zemlji rade za veoma, veoma niske plate. Oni se bore na međunarodnim konkursima i rade sa ljudima koji imaju pet ili deset puta veće plate, i deset ili više puta bolje uslove za rad -- i mi u toj utakmici pokušavamo da afirmišemo naše institucije, naš univerzitet i našu zemlju. Mislim da postoji jedno nezadovoljstvo u vladajućoj stranci, što možda nema dovoljno jakih intelektualaca ili profesora sa fakulteta koji bi ih podržavali. Tu možda dolazi do neke vrste frustracije i nezadovoljstva, iako je njihova podrška u narodu već godinama neupitna. S druge strane, imamo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje već niz godina u svom sastavu ima određene državne sekretare i stručnjake koji, po mom mišljenju, imaju dosta naučnog kapaciteta. Ipak, problem je u tome što država nije homogena, i što možda postoji samo delimična autonomija u radu određenih službi koje su posvećene nauci i visokom obrazovanju, te tu može da dođe do nekih nesporazuma i tenzija. Onda jedna institucija poput naše, koja ima ljude koji se ne libe da u javnosti govore slobodnije ili kritičkije od većine, možda baš zbog toga dobija određene mere ili kadrovska rešenja, koja bi na neki način trebalo da nas disciplinuju ili umire.Mogu da pretpostavim da se zaposleni ipak ne mire sa sadašnjom situacijom. Koji su dosadašnji potezi na odbrani Instituta, i šta se planira?AP: Što se tiče planiranih poteza -- to je pitanje na koje ne bih davao odgovor, jer ga nemam. Plan se može doneti kad mi kao kolektiv sednemo i vidimo šta mislimo da je najbolje. Mogu da kažem da su naši potezi u jednom dugom periodu bili, po mom mišljenju, veoma pomirljivi i skloni kompromisu. Mi smo, koliko smo mogli, bili u kontaktu sa Ministarstvom prosvete, kao i direktno sa Vladom, i u razgovorima sa njima smo pokušavali da izložimo naš problem i da predložimo razna moguća rešenja -- institucionalna, proceduralna, kadrovska, kakva god... Od njih smo dobijali stalna uveravanja da postoji razumevanje i da će problem biti rešen uskoro, i to možemo potkrepiti raznim citatima. Ali evo, prošlo je već godinu dana i ništa se nije dogodilo.  Sada ostaje dilema -- da li razumevanje zaista postoji, ili je to samo retorička strategija, kojom oni kupuju vreme dok se stvari ne konsoliduju i dok se ne završi i poslednji čin, a to je imenovanje na četiri godine direktora Instituta koji je po volji vladajućim strukturama, a ne zaposlenima? Dakle, s jedne strane smo imali pokušaje, i još uvek ih imamo, da razgovaramo, i da se nadamo da sa druge strane imamo sagovornike, a ne protivnike. Međutim u ovom trenutku, pošto je zaista prošlo više od godinu dana čekanja, sve uz uveravanje “Evo, uskoro ćemo rešiti!”, sada smo odlučili da budemo malo aktivniji. Odlučili smo da budemo vidljiviji, da se obratimo medijima i da pokušamo javnosti da objasnimo koji su naši problemi. Tako smo pokušali, kroz jedan apel, da mobilišemo neki broj naših kolega iz sveta, regiona i zemlje, koji će zajednički uputiti poziv vladajućim strukturama da se našem institutu omogući prikladan vid autonomije. Želimo da nam se omogući jedna elementarna autonomija, i prostor da se samoorganizujemo i radimo na način na koji je prikladan za nas.Što se tiče tog apela i podrške, vidljivost celoj situaciji je dala i činjenica da je podršku potpisalo preko 400 intelektualaca iz zemlje i sveta. Koliki očekujete da će biti značaj i realan domet te podrške?AP: Interesantno je da je u vreme osnivanja Instituta, kada je ta grupa profesora šezdesetosmaša izbačena sa fakulteta -- u vreme velike Jugoslavije, kojom je vladao veliki Tito, koji je bio već znani autoritet -- tada su naše kolege pokrenule peticiju, koju su potpisali značajni intelektualci onog vremena, i to je postao jedan veliki slučaj u tadašnjoj Jugoslaviji. To je na kraju ipak rešeno povoljno po naše kolege -- i tako je naš institut i nastao. Jirgen Habermas, verovatno najveći živi filozof, ne samo nemački nego i uopšte, je pre tačno 40 godina, potpisao tu peticiju podrške našim osnivačima sa Filozofskog fakulteta -- i evo, on je jedan od prvih potpisnika te peticije i danas. Noam Čomski, koga znamo po kritičkim napisima o američkoj imperijalnoj politici, i tako dalje, je isto jedan od potpisnika, a i mnoga druga imena zaista eminentnih međunarodnih stručnjaka i autoriteta su takođe deo tog apela da nam se omogući autonomija. Mi se nadamo, pošto samo to i možemo, da će autoritet koji daje takav jedan veliki broj najznačajnijih intelektualaca današnjice predstavljati jednu globalnu poruku da ono što smo na Institutu postigli u poslednjih desetak i više godina predstavlja jednu vrednost koja nije samo naša, već da je to jedna međunarodna vrednost.Osim ovih reakcija pojedinaca, da li je bilo i nekih institucionalnih reakcija iz sveta i Evrope na ova dešavanja na Institutu? Koliko slučajevi kao što je vaš mogu da imaju uticaja na proces evrointegracija, i koliko je to državi uopšte bitno?AP: Kada govorimo o Balkanu, Evropska unije je tu zadovoljna sve dok ima lidere koji obezbeđuju stabilnost -- to da li su oni autokratski orijentisani ili nisu, to je manje bitno. Njihov stav je da sve dok nema etničkih sukoba, sve dok nema ratova i nekih katastrofalnih događaja, oni će tolerisati te lidere i takve njihove tendencije. To možemo primetiti na celom dijapazonu centralne i jugoistočne Evrope, od Poljske pa sve do Albanije na jugu, uključujući i Mađarsku i našu zemlju. U okviru te globalne slike postoje određene institucije, i određeni pojedinci kao komesar za proširenje EU, koji prate situaciju i sastavljaju izveštaje -- i od njih, donekle, zavise neka politika i neki odnosi. Mi imamo saradnju sa nekim međunarodnim fondacijama, kao što je Folksvagenova fondacija -- i oni su, recimo, reagovali. Imali smo slučajeve nekoliko ambasadora koji su reagovali, direktno pišući o slučaju našeg Instituta. U velikoj šemi stvari, i s obzirom na krizu u kojoj se Evropska unija nalazi u ovom trenutku, ovaj slučaj možda nema prevelik odjek -- ali je svakako jedna od stvari, i jedan od problema koji i te kako doprinosi negativnoj slici o stanju demokratije i o stanju autonomije univerziteta u ovoj zemlji.Da li su ovakvi politički napadi jedina egzistencijalna opasnost koja se nadvija nad naučnim institucijama u Srbiji -- kako će stajati stvar sa finansiranjem nauke u uslovima ekonomske krize posle pandemije, posebno društvenih nauka?AP: Mi ipak živimo u jednoj zemlji koja je relativno siromašna, i u kojoj su izdvajanja za nauku relativno skromna. Što se tiče tog novca koji zapravo ide za nauku, njegova preraspodela je posebno pitanje... Mi nismo dovoljno dobro uredili stvari da bismo taj novac mogli maksimalno da iskoristimo, odnosno da bi on otišao na neka nova, savremena istraživanja, i na neke razvojne stvari. Taj novac se vrlo često koristi za građenje i zidanje, a ne za finansiranje nekih istraživanja koja bi mogla da donesu rezultate -- pa, ako hoćete, čak i neku dobit. S druge strane, trenutno u svetu imamo jednu opštu komercijalizaciju nauke, i pritisak na nauku u tom pravcu. Dakle, neka ideja od pre 50 ili 100 godina, da naučnici mogu samo da sede u svojim kancelarijama, da razmišljaju o svetu i pišu knjige, i da to bude jedini vid njihovog delovanja, je prosto prevaziđena. Svi smo mi, hteli to ili ne, donekle na nekakvom tržištu -- moramo da se trudimo da naša istraživanja prezentujemo, da ih poredimo sa drugim istraživanjima, da konkurišemo za stvari... To je jedan pritisak koji postoji u ovom današnjem vremenu, takvom kakvo je. Imamo jaku konkurenciju, a sredstva su ograničena i konkursi su otvoreni za sve -- i to su sve izazovi sa kojima se naš Institut u poslednjih desetak godina dosta dobro nosio. Znači, mi smo uspevali da u tim uslovima nađemo način da budemo vidljivi, da budemo konkurentni. Ako postoji jedinstvo kolektiva, i ako postoji jedna dobra veza između Instituta i Ministarstva -- u takvim uslovima naša institucija, i naša nauka u celini, mogu da budu uspešne.

Srbija

Vlada Srbije usvojila okvir za pomoć turizmu, ugostiteljstvu i putničkom saobraćaju

Vlada Republike Srbije je na današnjoj sednici usvojila regulatorni okvir pružanje dodatne podrške oblastima turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja zbog otežanih ekonomskih uslova usled pandemije COVID-19, navodi se u saopštenju.Privrednim subjektima iz navedenih oblasti biće omogućeno dobijanje kredita Fonda za razvoj za tekuću likvidnost i obrtna sredstva pod izmenjenim uslovima, koji podrazumevaju rok otplate do pet godina, uz dvogodišnji grejs periodi kamatnu stopu od jedan odsto na godišnjem nivou.Krediti će biti odobravani i vraćani u dinarima, a maksimalan iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima može biti:- za preduzetnike i mikro pravna lica do 20.000.000 dinara;- za mala pravna lica do 80.000.000 dinara, i- za srednja pravna lica do 180.000.000 dinara.Najviši iznos odobrenog kredita može biti do 80 odsto ostvarenih poslovnih prihoda po poslednje predatom finansijskom izveštaju.Na istoj sednici, Vlada Srbije je dala i saglasnost da se u radni odnos na neodređeno vreme primi 455 negovateljica i 127 zdravstvenih radnika u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika, koji su tokom vanrednog stanja bili angažovani po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u ovim ustanovama."Negovateljice i zdravstveni radnici pokazali su visoku profesionalnost i posvećenost u negovanju i lečenju pacijenata tokom epidemiološke situacije izazvane zaraznom bolesti COVID-19, a čije je angažovanje neophodno i nakon ukidanja vanrednog stanja, kako bi se sprečile i otklonile posledice ove zarazne bolesti", navodi se u saopštenju.Dodatno, Vlada Srbije je odlučila da 2020. godina bude proglašena "godinom solidarnosti i saradnje", s obzirom na to da su se organizovana solidarnost i saradnja na svim nivoima u društvu "pokazali kao neophodan faktor u očuvanju života i zdravlja stanovništva tokom epidemije COVID-19"."Pokretanje ove inicijative ogleda se u unapređenju saradnje državnih organa, stručnih, humanitarnih i strukovnih organizacija i udruženja radi poboljšanja kvaliteta života u svim segmentima, kao i predloga za unapređenje i usmeravanje međunarodne saradnje", zaključuje se u saopštenju.

Srbija

EON sada preporučuje omiljeni sadržaj svakom članu porodice

EON SADA PREPORUČUJE OMILJENI SADRŽAJ SVAKOM ČLANU PORODICE!Unapređena verzija SBB-ove EON platforme potpuno će promeniti doživljaj gledanja televizije svakom korisniku ponaosob, a poseban prostor namenjen je najmlađima u EON Kids-u. EON vam sada preporučuje ono što vas interesuje i što volite da gledate.Sada svako može da otvori svoj profil i svaki put kada birate određeni sadržaj, EON uči vaše navike i na osnovu onoga što ste do sada gledali, preporučuje vam ono što je najbliže vašem interesovanju. Sadržaj koji je emitovan u poslednjih sedam dana nalazi se u sekciji „Propušteno za tebe“, preporuke iz Video kluba u „Naslovi za tebe“, a uskoro se očekuje i sekcija „Sada za tebe“ na kojoj će biti preporuka sadržaja koji možete da gledate u realnom vremenu na TV-u.Svaki član porodice može da ima svoj profil u EON-u koji je dostupan na svim uređajima, bez dodatne naplate. U podešavanjima profila možete da izaberete i da li želite da ekran vašeg uređaja bude u tamnom ili svetlom režimu (Dark ili Light mode). Novi prostor za najmlađe u EON-uSBB-ova platforma EON jedina je TV platforma kod nas na kojoj deca, u okviru svog EON Kids profila, imaju mogućnost da istražuju i gledaju sve što žele potpuno bezbedno, jer sadrži isključivo sadržaje primerene njihovim godinama. Nešto što će deci gledanje televizije učiniti još zabavnijim je i posebno dizajniran daljinski upravljač koji stiže tokom leta. I deca kao i odrasli mogu da koriste svoj EON Kids profil na svim uređajima.U Video klubu deci su dostupni neki od najpopularnijih crtanih filmova poput Pepa praseta u okviru Hopstera, Patrolnih šapa u katalogu Nick +, Mačak Tom i prijatelji na Minimaksu, a uskoro i Disney katalog,  kao i mnogi drugi sadržaji na dečijim TV kanalima i u okviru Video kluba.Korisnici EON-a nove funkcije dobijaju bez dodatne naplate. EON Kids neće biti dostupan u tematskim EON prepaid paketima. Svi novi korisnici koji odaberu neki od EON paketa koji u sebi sadrži usluge televizije, interneta i telefonije mogu da iskoriste promotivnu cenu paketa - prvih šest meseci po jedan dinar i dobijaju nove personalizovane funkcije EON-a.www.sbb.rs

Srbija

Sitni koraci Grada Beograda u uvođenju reda u gradskom prostoru

Gradske vlasti Beograda obavestile su Državnu revizorsku instituciju (DRI) da su osnovali nov sektor u čijoj nadležnosti će biti popis i evidencija poslovnog prostora u javnoj svojini.Na primedbe državnog revizora iz decembra 2019. da Grad Beograd i Niš nisu uspostavili sveobuhvatne evidencije poslovnog prostora, Grad Beograd je u odazivnom izveštaju odgovorio da je formiran  novi sektor pod nazivom „Sektor za popis, evidenciju i upis prava javne svojine“.Državna revizorska institucija izdala je početkom decembra 2019. Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Davanje u zakup poslovnog prostora u svojini jedinica lokalne samouprave“. S obzirom da sve otkrivene nesvrsishodnosti nisu bile otklonjene u toku revizije, DRI je od subjekta revizije zahtevala dostavljanje odazivnog izveštaja. U odazivnom izveštaju Beograg je odgovorio da je Sekretarijat za imovinske i pravne poslove sačinio Projektni zadatak sa ciljem uvođenja informacionog sistema za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini grada Beograda. Formiranjem novog Sektora i prijemom novih zaposlenih na radna mesta omogućiće se efikasnije vršenje radnji za upis prava javne svojine u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na njima.Opisanu meru ispravljanja DRI ocenjuje kao zadovoljavajuću.Grad Beograd je takođe naveo da je na sednici Skupštine grada 29. novembra 2019. godine, povećan početni iznos zakupnina za 2%. Prilikom sledeće izmene Odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor na kome je nosilac prava javne svojine grad Beograd, odnosno na kome grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja izvršiće se promena visina zakupnina po zonama, delatnostima i vrsti poslovnog prostora, kao i novo raspoređivanje ulica po zonama, obećano je revizoru.Ova mera koju je revizor ocenio zadovoljavajućom, dolazi nakon primedbe revizore da gradovi Beograd i Niš nisu dokumentovali način procene početne visine zakupnine. Najviša početna cena zakupnine u Gradu Beogradu je 2.097 dinara, u Gradu Novom Sadu je 3.730 dinara i u Gradu Nišu je 4.165 dinara po kvadratu.Primedba revizora je bila i da su Gradovi  preduzimali mere za naplatu potraživanja zakupnine ali nisu ostvareni očekivani efekti naplate potraživanja. Iznos potraživanja od zakupaca poslovnog prostora starija od tri godine je 73% ukupnog iznosa potraživanja. Zakonom o obligacionim odnosima uređeno je da potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine, podsetio je revizor.Subjekt revizije je naveo da su do dostave odazivnog izveštaja preuzeta sva potraživanja gradskih opština, odnosno javnih preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom prema zakupcima – dužnicima, koja nisu naplaćena, a nastala su pre 30.novembra 2016. godine. Kako se navodi, početkom 2019. godine uvedena je overa ugovora o zakupu kod javnog beležnika u formi izvršne isprave, kako bi se smanjio broj sudskih postupaka i ubrzala naplata dugovane zakupnine. Preko Gradskog pravobranilaštva grada Beograda, protiv zakupaca koji ne izmiruju obavezu plaćanja zakupnine nastaviće se redovno pokretanje parničnih postupaka za naplatu zakupnine. Takođe, za sve zakupce svakodnevno će se vršiti praćenje stanja duga, nastaviti sa periodičnim slanjem opomena svim dužnicima, pratiti njihova dostava, sprovoditi lična uručenja i pripremati dokumentacija potrebna za eventualno utuženje, obećano je revizoru.Na uočenu nepravilnost da nije uspostavljena adekvatna kontrola korišćenja poslovnog prostora od strane zakupaca, gradske vlasti su obavestile revizora da su poslednjeg dana  prošle godine u okviru Sektora za zakup poslovnog prostora formirali novo Odeljenje za kontrolu korišćenja poslovnog prostora. Odeljenje ima deset radnih mesta, a popunjeno je sa šest izvršilaca.Prethodno je revizor u inspekciji fizičkih objekata u Bepogradu, Novom Sadu i Nišu, utvrdio da u Beogradu najmenj je 7 odsto uzorkovanog prostora nije zakupac sa kojim je zaključen ugovor.

Srbija

EPS uveo veštačku inteligenciju u prognozu potrošnje

Elektroprivreda Srbije (EPS) je u proces prognoziranja potrošnje i potražnje za električnom energijom uveo tehnologije mašinskog učenja i veštačke inteligencije, kako bi   Prevelika potrošnja, ali i nedovoljna iskorišćenost kapaciteta stvaraju velike gubitke, pa je precizna prognoza potražnje za električnom energijom od ključnog značaja za EPS, kako bi se proizvodnja, snabdevanje, distribucija i trgovina električnom energijom u Srbiji odvijali na što efikasniji način, uz optimalne troškove. U želji da svoj rad učine efikasnijim i unaprede proces prognoziranja potrošnje i potražnje za električnom energijom, u kompaniju su se odlučili za korišćenje Microsoft rešenja za mašinsko učenje. Rezultat ovakvog pristupa je pojednostavljen unos i vizualizacija podataka i mogućnost predikcije tražnje za električnom energijom u dužem vremenskom periodu, dok su vreme potrebno za predikciju i mogućnost grešaka smanjeni van svih očekivanja kompanije. Pre uvođenja novog rešenja, kako bi predvideli trendove u snabdevanju, inženjeri u Sektoru za dispečersko planiranje i upravljanje proizvodnjom su velike količine podataka o potrošnji u prethodnom periodu, kao i meteorološke podatke unosili ručno – što je  proces podložan nepreciznostima, koje su uticale na prihode kompanije. Prema rečima izvršnog direktora ovog preduzeća, Dragana Vlaisavljevića, budući da EPS učestvuje na balansnom tržištu na satnom nivou, svaka devijacija donosi dodatne troškove. Nakon uvođenja novog rešenja margina greške, koja je varirala između 5% i 15%, smanjena je na  1.7%. "Smanjena greška odstupanja znači da smo smanjili troškove kojim bismo morali da je pokrijemo. Uštedimo i do 600.000 evra godišnje samo na balansnom tržištu", kaže glavni inženjer Danilo Komatina i predviđa da će zbog efikasnijeg procesa trgovine, EPS imati i dodatnih 300.000 evra profita godišnje. „Ne moramo da pokrećemo i zaustavljamo generatore toliko često, pa je manje kvarova, što smanjuje troškove popravke i trajanje održavanja. Proizvodimo i prodajemo više električne energije,  a kupujemo manje", podvlači glavni inženjer EPS-a.  Podaci prikupljeni u poslednjih dvadeset godina uneti su u rešenje zasnovano na Azure tehnologiji koje koristi mašinsko učenje, što EPS-u obezbeđuje dovoljnu brzinu da se prilagodi svim fluktuacijama. Zahvaljujući analizi podataka u realnom vremenu i automatizaciji, za prognozu potrošnje sada je potrebno samo 15 minuta umesto dva sata, a ušteđeno vreme koristi se za poboljšanje plana trgovine. Istovremeno, Power Bi vizualizacija, umesto ručno pripremljenih izveštaja poboljšava donošenje odluka u realnom vremenu. Projekat je uspešno implementiran u saradnji sa Microsoftom i njihovim lokalnim partnerom Informatikom A.D., koji su kao optimalno rešenje za EPS predložili Microsoft Azure Machine Learning sa Power Apps i Power BI. "Blisko smo sarađivali sa Microsoftom, kako bismo podatke, godine iskustva i naš proces razmišljanja pretočili u kod. Sada je na nama samo da obezbedimo aktuelne podatke i sistem obavi sve ostalo", zaključuje Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor Elektroprivrede Srbije i najavljuje da kompanija trenutno istražuje kako da se uz pomoć Azure tehnologije nosi sa izazovima kao što su predviđanje cena, prikupljanje podataka o trgovini i integracija sa postojećim procesima.  

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.