Peripetije prodaje rudnika Lece: Jedan od poverilaca sada traži razrešenje stečajnog upravnika

Kompanija Moderano Investments, koja je među poveriocima u postupku stečaja nad rudnikom zlata Lece, podnela je predlog za razrešenje stečajnog upravnika po službenoj dužnosti, utvrdio je Biznis.rs uvidom u sudsku dokumentaciju.

Moderano Investments je među poveriocima čije je prigovore na odluku o prodaji Rudnika Lece kao pravnog lica usvojio Privredni sud u Valjevu, koji je potom doneo i rešenje o odlaganju prodaje.

Razrešenje stečajnog upravnika po službenoj dužnosti je, inače, regulisano Zakonom o stečaju.

Taj zakon u članu 32 (stav 1) propisuje da stečajni sudija po službenoj dužnosti ili na predlog odbora poverilaca razrešava stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik:

1. ne ispunjava svoje obaveze,
2. ne poštuje rokove određene zakonom
3. postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce,
4. po proteku jedne godine od ročišta za ispitivanje potraživanja nije preduzeo odgovarajuće mere radi unovčenja imovine koja ulazi u stečajnu masu, osim kada je preduzimanje takvih mera bilo sprečeno višom silom ili nepredvidivim okolnostima,
5. nije osigurao imovinu za slučaj nastupanja štete posle dva upozorenja stečajnog sudije ili odbora poverilaca,
6. nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim slučajevima gde je ovim zakonom propisana obavezna saglasnost odbora poverilaca.

Stečajni sudija po službenoj dužnosti takođe razrešava stečajnog upravnika ako je brisan iz imenika stečajnih upravnika.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) oglasila je prodaju rudnika zlata Lece, čije je puno ime Koncern Farmakom M.B. Šabac – Rudnik Lece d.o.o. Šabac 26. jula ove godine.

Na prodaju rudnik Lece kod Medveđe, najveće nalazište zlata u Evropi

Kompanija Moderano Investments je, kako stoji u sudskim dokumentima u koje je Biznis.rs imao uvid, još 17. jula kao stečajni poverilac podneskom Privrednom sudu u Valjevu podnela prigovor na predloženu prodaju.

Njihova prva primedba odnosila se na iznos za otkup prodajne dokumentacije od 129,78 miliona dinara, što je u javnosti i inače ocenjeno kao neuobičajeno visoka cena u ovakvim postupcima, a naveli su i da je oglašavanje imovine koja ima međunarodni značaj u dnevnim listovima Republike Srbije potpuno neadekvatan način prodaje, te da se oglas treba objaviti u inostranim sredstvima informisanja.

Istakli su i primedbu na rokove prodaje, navodeći da je stečajni upravnik ostavio samo trideset dana od dana objavljivanja oglasa do dana održavanja prodaje putem javnog nadmetanja.

Primedba Moderano Investmentsa bila je i da se prodaja stečajnog dužnika organizuje „u suprotnosti sa osnovnim zakonskim odredbama, načelima jednakog tretmana i ravnopravnosti, ekonomičnosti, javnosti i nastojanjem da se eliminiše konkurencija“, a u cilju prodaje poznatom kupcu.

Ovaj poverilac je sudu dostavio i dopunu prigovora 13. avgusta ove godine, kada je preko punomoćnika ukazao da je jedan od glavnih kriterijuma prilikom izrade procene vrednosti stečajnog dužnika vrednost zlata kao najvrednijeg metala u eksploataciji Rudnika Lece.

Tada je, kako stoji u sudskoj dokumentaciji, naveo da bi, da je cena zlata utvrđena na osnovu sadašnje vrednosti, to bi rezultiralo procenom vrednosti stečajnog dužnika od 100 miliona dolara a ne utvrđenom cenom od 75 miliona dolara.

Prigovore na planiranu prodaju uložila je , između ostalih, i Alta Banka kao poverilac, koja je tvrdila da nije obaveštena o prodaji, kao i da je iznos za otkup dokumentacije „previsoko opredeljen i da ograničava pristup potencijalnim kupcima“, a takođe su skrenuli pažnju i na promenu cene zlata na svetskom tržištu.

Početna cena na zakazanoj prodaji iznosila je, inače, četiri milijarde dinara, odnosno oko 38 miliona dolara po današnjem kursu.

Stečajni sudija Privrednog suda u Valjevu odlučio je da prihvati primedbe poverilaca pa je rešenjem odložio prodaju Rudnika zlata Lece koja je bila zakazana za 26. avgust i naložio stečajnom upravniku da procenitelju vrati dokument „Procena vrednosti stečajnog dužnika kao pravnog lica“, kako bi bio usaglašen sa Pravilnikom o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom.

Rudnik Lece je od otvaranja stečaja u maju 2017. godine do 14. avgusta tekuće godine ostvario priliv od 22,7 milijardi dinara. Najveći deo te sume odnosi se na prilive po osnovu prodaje koncentrata olova i cinka, stoji u nacrtu stečajnog upravnika za 20. deobu u koji je Biznis.rs imao uvid.

Kada je reč o odlivima, oni su bili manji od priliva i u periodu od otvaranja stečaja iznosili su 22,3 milijarde dinara – što znači da je Lece, uslovno rečeno, „u plusu“ kada je reč o poslovanju tokom stečaja.

Takođe, nedavno je konačno objavljen i finansijski izveštaj o poslovanju za 2023. godinu, gde u bilansu uspeha stoji da je Rudnik Lece ostvario neto dobit na kraju prošle godine u iznosu od 1,27 milijardi dinara ili oko 11 miliona evra, uz dobitak pre oporezivanja od 1,5 milijardi dinara.

U finansijskom izveštaju, međutim, stoji i da „zbog stečajnog postupka u kome se nalazi naše društvo i proceduralnih razloga, Koncern Farmakom MB – Rudnik Lece d.o.o. Šabac nije u mogućnosti da angažuje revizora i samim tim preda revizorsko mišljenje za 2023. godinu“, pa je finansijski izveštaj objavljen bez mišljenja revizora.

Bogićević, vlasnik propalog Farmakoma: Rudnik Lece se prodaje za dva odsto realne vrednosti