PKS: Izvoz meda prošle godine veći za 46 odsto

Srbija je prošle godine izvezla 2.701 tonu meda u vrednosti od 13 miliona evra, što je za 46 odsto više nego 2019. godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Med se najviše izvozio na zapad i sever Evrope, u Italiju, Norvešku i Nemačku. 

I pored velikih količina meda koje se izvoze iz Srbije, u poseldnje vreme, kako se naglašava raste i njegov uvoz u Srbiju, za razliku od prethodnih godina.

U Srbiju je prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i sa Novog Zelanda, naglašavaju u PKS.

„Tehnologija u pčelarstvu i dalje  napreduje u Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u izvozu meda na platežna tržišta“, kažu u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

Naglašavaju da sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji, kao i da su indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu i uopšte u celom ekosistemu. 

Vlada Srbije inače svim pčelarima daje subvencije koje na godišnjem nivou iznose 800 dinara po košnici.

„Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti“, podsećaju u Privrednoj komori Srbije.

Foto: Nova ekonomija

Podsećaju da od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS 2003. godine počinje rast izvoza meda u zemlje Evropske unije, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.

Prema podacima Uprave za veterinu, do sada je registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji. 

Osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.

U 2019. godini, prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018. 

Procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje da raste.

PKS napominje da je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda već uputila dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede. 

Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo. 

Druga, za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima. 

„Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje „, naglašavaju u PKS.

Domaći pčelari često upozoravaju da se biljke ne prskaju pesticidima dok su u cvatu, odnosno u vreme kada ih pčele oprašuju, kao i da im se na prskanje njiva na vreme najavi.

Neretko smo svedoci i velikih trovanja i uginuća pčela, o čemu svedoče i neki slučajevi u Vojvodini, o čemu je nedavno bilo reči u emisiji Zelena patrola, epizodi koja je snimljena u selu Njegoševo kod Bačke Topole.