Podaci o državnom poljoprivrednom zemljištu se „skrivaju“

Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije saopštio je da mu Ministarstvo poljoprivrede i Republički geodetski zavod (RGZ) već deset godina ne dostavljaju podatke o ukupnom fondu državnog poljoprivrednog zemljišta.

„Deset godina Savet pokušava da preporukama Vladi Srbije predoči probleme u vlasničkoj strukturi, raspolaganju i upravljanju poljoprivrednim zemljištem“, naveodi se u Izveštaju o netransparentnosti svojine poljoprivrednog zemljišta u Srbiji koji je potpisala potpredsednica Saveta Miroslava Milenović.

U izveštaju se naglašava kako su urađena tri izveštaja u kojima se naglašava da je izražen problemom nedostupne dokumentacije jer nadležne institucije ne žele da je dostave Savetu.

Kako se ocenjuje, nedostavljanje dokumentacije upućuje na to da se nešto prikriva od Saveta, pa samim tim i od javnosti.

To kako se upozorava, može da stvori prostor za korupciju i zloupotrebe.

U izveštaju Saveta, koji je dostavljen Vladi i Republičkom javnom tužilaštvu, navodi se kako je nedopustivo da Ministarstvo poljoprivrede i RGZ ne mogu da pruže podatak sa kolikim ukupnim fondom poljoprivrednog zemljišta raspolaže Republika Srbija.

Pored toga, kako je navedeno, neažurne i nedostupne evidencije o vlasničkoj strukturi poljoprivrednog zemljišta onemogućavaju zakonito raspolaganje i upravljanje zemljištem.

„U ranijim podacima dostavljenim Savetu u katastrima nepokretnosti hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta se nalaze u statusu ‘mešoviti i drugi oblici svojine’, koji nisu u skladu sa zakonskom regulativom Srbije. Ko i po kom pravnom osnovu može da koristi zemljište sa takvim oblikom svojine Savetu nije poznato“, dodaje se u izveštaju.

U proteklih deset godina, kako se dodaje, nije rešen problem otuđenja poljoprivrednog zemljišta bez ikakve naknade. To zemljište je inače bilo u društvenoj svojini privatizovanih poljoprivrednih preduzeća i kombinata.

Tadašnje Ministarstvo poljoprivrede, kako se podseća, obavestilo je Savet da će se angažovati u cilju njegovog rešavanja, zajedno sa Agencijom za privatizaciju, Ministarstvom privrede i RGZ-om.

Savet kako se naglašava, nije mogao da utvrdi da li je bilo nekih aktivnosti po tom osnovu, jer RGZ nije želeo da dostavi najnovije podatke o vlasničkoj strukturi zemljišta, iz koje bi se videlo da li je došlo do određenih promena nakon preporuka Saveta Vladi Srbije.

Tim preporukama Savet je predlagao Vladi Srbije da se nezakonito otuđeno zemljište vrati u posed ranijih titulara, ili isplati naknada po tržišnoj ceni, što bi doprinelo da se smanji ogromna šteta, nastala nezakonitim privatizacijama.

Šta je poljoprivrednicima potrebno da ne bi bili „na rubu egzistencije“

„Prikrivanje dokumentacije o vlasničkoj strukturi i ukupnom fondu poljoprivrednog zemljišta upravo može biti iz razloga da se zaštite nečiji privatni interesi. Pored toga moguće su i brojne zloupotrebe pretvaranjem poljoprivrednog zemljišta u građevinsko“, ocenio je Savet.

Netransparentnost podataka je, kako je navedeno, svakako uticala da analize o vlasništvu, raspolaganju i upravljanju poljoprivrednim zemljištem, kojima se Savet deset godina bavi nisu potpune, ali jedina nesporna činjenica je da država u ovom slučaju nije dobar domaćin.

Iz veoma malo dostupne dokumentacije Savet je, kako je navedeno, utvrdio da se oko jedne trećine državnog poljoprivrednog zemljišta izdaje u zakup, kao i da se na taj način ostvaruje značajno manje prihoda nego što bi objektivno moglo postigne.

INVESTITORI „GUBITNICI2 IZ UJEDINJENIH EMIRATA

Nedostupni su podaci i o tome koliki su prihodi po osnovu zakupa zemljišta koje koristi kompanija u većinskom vlasništvu stranih lica, kao i svi ostali efekti iz međudržavnog sporazuma.

„Postavlja se pitanje kako je moguće da kompanija Al Ravafed koja je u većinskom vlasništvu stranaca iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je dobila najpovoljnije cene najplodnijeg zemljišta sa zalivnim sistemima, koja ima izuzetno povoljnu cenu zakupa, ostvaruje milionske gubitke“, navodi se u izveštaju Saveta.

Dodaje se da država od tog aranžmana nema nikakvu dobit, već samo štetu, pa nije ni čudo što Ministarstvo odbrane podatak o efektima aranžmana sa arapskom firmom Al Ravafed proglašava poslovnom tajnom.

Nedomaćinsko poslovanje države, odnosno nadležnih institucija ne ogleda se samo kroz nenaplaćene zakupnine, bilo da se zemljište ne izdaje ili ga nezakonito koriste bez ikakve naknade lica koja nisu vlasnici, već i kroz davanje državnih subvencija uz minimalnu kontrolu njihovog namenskog trošenja.

Srpskoj poljoprivredi potrebno „barem milijardu evra“ za oporavak