Poljoprivrednici ni posle poplava nisu shvatili značaj osiguranja

Interesovanje građana za osiguranje useva, objekata, zaliha i životinja od elementarnih nepogoda nije poraslo ni nakon iskustva s katastrofalnim poplavama iz 2014. i uprkos tome što su iskustva osiguranih poljoprivreda pokazala da se to isplati.

Gradonačelnik Čačka Vojislav Ilić rekao je da se na terenu pokazalo da je mali broj sugrađana osiguran, te da su mnogi propustili priliku da osiguraju, kuće, zalihe, opremu i pred poplave manjeg intenziteta koje su ove godine pogodile moravički okrug.

Ilić je, nakon radionice o osiguranju poljoprivrede koju je organizovala kompanija Dunav osiguranje podsetio da je, i kada su dolazili predstavnici Ujedinjenih nacija i Evropske unije prvo pitanje je bilo da li su poljoprivrednici osigurani.

„Oni su rekli da pomaže država, pomažu oni, i lokalna samouprava, ali osnovna stvar je da se mora

osigurati imovina da bismo mogli da očekujemo da se naplati šteta. U suprotnom, sve što može da se dobije je samo pomoć, koja ne može da pokrije iznos štete“, rekao je Ilić i dodao da je i sam dugogodišnji korisnik proizvoda Dunav osiguranja.

Šef odeljenja za korporativne klijente Predrag Stranjanac začuđen je što, nakon katastrofalnih poplava 2014. umesto da poraste, interesovanje za osiguranjem poljoprivrednih gazdinstava, useva i životinja, ono opada.

Poplave su tada zadesile čačanski kraj nakon 40 godina, podseća on, a i pre dvadesetak dana ponovile su se na istom području. Nije bilo više zainteresovanih ni ove godine, iako su polise sada dostupnije nego ikad, uzimajući u obzir da i država i lokalne samouprave daju subvencije.

„Država subvencioniše premiju osiguranja sa 45 odsto, s tim što kod nas u moravičkom okrugu postoji mogućnost da i opštine dodatno subvencionišu sa 20 odsto. Nadamo se da će primer Lučana, koji to već radi, sve opštine da slede“, rekao je on.

Stranjanac je naveo da cena osiguranja od poplave zavisi od predmeta osiguranja, odnosno od toga da li je to stambeni, komercijalni i industrijski objekti, objekti u izgradnji, usevi, motorna vozila i drugo.

Takođe, dodaje, cena zavisi od osigurane sume i učestalosti rizika na području za koje se zaključuje

polisa.

„Paušalno osiguranje poljoprivrednog gazdinstva, pri čemu su osigurane sve zgrade, stvari domaćinstva, priključne mašine i alat, životinje i zalihe proizvoda, iznosi oko 10.000 dinara godišnje, i to za prosečno gazdinstvo vrednosti od oko pet miliona dinara. Ukoliko se ugovori i pokriće rizika od poplave, za ovo domaćinstvo premija osiguranja se povećava za 2.891 dinar godišnje“, objasnio je on.

Kada je reč o osiguranju plodova voća, Stranjanac navodi da, na prinos od 15.000 kilograma voća, a po ceni od 30 dinara po kilogramu, visina premije iznosi za jabuke 78.210 dinara, ukoliko se tome doda subvencija od 45 odsto onda je premija gotovo upola niža.

Marko Mitrović poljoprivrednik iz Ljubića opisao je na ličnom primeru kako se osiguranje isplati i pozvao je sve koji se bave tim poslom da osiguraju useve i životinje, ne da bi na tome zaradili, jer to ne može, već pre svega zbog sebe samih.

„Moja porodica se tradicionalno bavi poljoprivredom, a obrađujemo od 90 do 100 hektara, zavisi kako koje godine. Imamo i malu farmu od 30 muznih krava, 50 bikova u tovu i desetak konja. Imali smo nesreću pre desetak godina, požar, i od tad smo rešili da sve osiguravamo“, priča Mitrović.

On je objasnio da sa Dunav osiguranjem njegovo domaćinstvo radi već 10 godina, a osigurava domaće životinje, krave, junad u tovu, konje…