FOTO: Nova ekonomija

Poreski podsticaji za ulaganje u startape: Kako mi, a kako svet

FOTO: Nova ekonomija

U cilju privlačenja kapitala i investitora, nacionalne vlade širom sveta uvode određene poreske pogodnosti i olakšice. Ovakav način privlačenja investicija, prepoznat je kao ekonomski isplativ i u našoj zemlji, naročito kada je reč o ulaganjima u startap zajednicu koja se smatra svojevrsnim nosiocem 4.0 industrijske revolucije.

Na predlog Vlade i Ministarstva finansija, u Srbiji su krajem 2018. godine usvojene određene izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica kojim su u domaće poresko zakonodavstvo uvedeni određeni poreski podsticaji za istraživanje i razvoj u inovativnim industrijama, kao i za ulaganja u startap zajednicu. 

Poreski podsticaji trenutno su dostupni samo kompanijama registrovanim u Srbiji koje ispunjavaju uslove propisane zakonom, a koji će detaljnije biti definisani podzakonskim propisima u narednom periodu. Za razliku od razvijenih zemalja Evrope i sveta, u Srbiji trenutno ne postoje poreski podsticaji i olakšice za investitore – fizička lica. 

Danas, investicije fizičkih lica mogu da se pojave u najrazličitijim oblicima – kao direktne investicije pojedinaca, preduzetnički kapital (tzv. venture capital) ili masovno ulaganje sredstava više pojedinaca (tzv. crowdfunding), te dalji razvoj domaćeg poreskog zakonodavstva treba da ide u pravcu obezbeđivanja poreskih podsticaja i za ovu kategoriju investitora.

Velika Britanija – pionir u oblasti poreskih podsticaja

Velika Britanije predstavlja dobar primer iz uporedne prakse u oblasti poreskih podsticaja za investitore – fizička lica i svojevrstan je pionir u ovoj oblasti. 
Prepoznavši potrebe startap kompanija za alternativnim vidovima finansiranja (investiciono finansiranje, nasuprot tradicionalnom finansiranju od banaka i sličnih finansijskih institucija), Velika Britanija je uvela poreske podsticaje za fizička lica koja ulažu u startap kompanije, osnovane na teritoriji Velike Britanije. 

Naime, u Velikoj Britaniji postoji nekoliko različitih poreskih podsticaja za investiranje u startapove od strane fizičkih lica – tzv. šeme za ulaganja. Međutim, primena poreskih podsticaja zahteva da se ispune određeni uslovi, kako na strani investitora, tako i u pogledu startapa u koji se ulaže. Kratak pregled dva najvažnija oblika ovih poreskih podsticaja prikazan je u nastavku ovog teksta.

Enterprise Investment Scheme (EIS) 

EIS je poreski podsticaj usmeren ka velikom broju startap kompanija koje su u fazi razvoja, zbog čega bi ulaganja u njih bez postojanja poreskih podsticaja bila znatno rizičnija. Načelno, podsticaj je dostupan u prvih 7 godina od otpočinjanja poslovanja, nezavisno od tipa aktivnosti kojom se startap bavi, ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. 

Uslovi obuhvataju, između ostalog, zahtev da kompanije ne poseduju kapital veći od 15 miliona funti i nemaju više od 250 zaposlenih, te obavezu kompanije da nastavi sa poslovanjem i nakon prikupljanja investicija. Ukupan iznos investicija koje kompanija može da prikupi na ovaj način je 5 miliona funti godišnje, odnosno 12 miliona funti ukupno.

PROČITAJTE JOŠ: SAVET STARTAPIMA - PRODAJEŠ ONO ŠTO MISLIŠ, A NE ONO ŠTO PRAVIŠ

Sa druge strane, od investitora se, između ostalog, zahteva da investiciju drže najmanje 3 godine u kontinuitetu kako bi bili u mogućnosti da koriste poreske podsticaje. 

Cilj poreskih podsticaja koji se pružaju kroz EIS jeste limitiranje rizika koje investitor snosi u vezi sa svojom investicijom. Oni obuhvataju oslobođenje od poreza na dohodak u iznosu od 30% od investicije na godišnjem nivou (maksimalni iznos od 1 milion funti na godišnjem nivou), odlaganje, odnosno oslobođenje od poreza na kapitalne dobitke u slučaju da se dobitak koristi za investiciju i korišćenje eventualnih gubitaka na prodaji udela u kompaniji za umanjenje poreza na dohodak za taj iznos.

Seed Enterprise Investment Scheme (SEIS)

Za razliku od EIS podsticaja, SEIS je usmeren na startap kompanije u ranijoj fazi razvoja, a koje se bave inovativnim aktivnostima. S obzirom da je namenjen za manju ciljnu grupu, pragovi za dostupnost poreskih podsticaja postavljeni su dosta niže. 

Naime, kompanije ne smeju da poseduju sredstva u vrednosti većoj od 200 hiljada funti i da upošljavaju više od 25 zaposlenih, dok je ukupan iznos koji se može prikupiti na ovaj način limitiran na 150 hiljada funti i mora biti iskorišćen u periodu od 3 godine, isključivo za razvoj registrovane delatnosti.

Slično kao i slučaju EIS, investitori, između ostalog, moraju da drže investiciju najmanje 3 godine kako bi ostvarili poreske podsticaje.

U pogledu poreskih podsticaja, postoje minimalne razlike koje uglavnom proizilaze iz različitih pragova za investiranje. Shodno tome, SEIS omogućava da investitori u startap zajednicu ostvare poreska oslobođenja u vidu oslobođenja od poreza na dohodak u iznosu od 50% od investicije na godišnjem nivou (maksimalni iznos od 100 hiljada funti na godišnjem nivou), oslobođenje, odnosno izuzeće od poreza na kapitalne dobitke ostvarene u slučaju da se dobitak koristi za investiciju u iznosu od 50% ostvarenog dobitka (ali ne više od 50 hiljada funti na godišnjem nivou) ili da iskoristi eventualne gubitke na prodaji udela u kompaniji u koju je investirao da umanji svoj porez na dohodak za taj iznos.

Na ovom primeru, može se uočiti da su u obzir uzete startap kompanije u različitim fazama razvoja. Propisani pragovi za nivo investicija koji se mogu prikupljati kroz opisane poreske šeme, te uslovi na strani kvalifikujućih startapa i investitora znak su nastojanja da se spreče zloupotrebe, a istovremeno obezbedi jednostavan način priliva kapitala. 

Na bazi poslednje dostupnih informacija, u Velikoj Britaniji je na ovaj način u 2016-17. godini 3.470 kompanija prikupilo ukupno 1.797 miliona funti po osnovu EIS šeme, a kroz SEIS šemu je u istom periodu 2.260 kompanija prikupilo ukupno 175 miliona funti investicija. Statistički podaci Vlade Velike Britanije pokazuju da se čak 737 miliona funti prikupljenih investicija odnosi na startapove koji se bave informacionim i komunikacionim aktivnostima.  

Uzimajući primer Velike Britanije, može se tvrditi da uvođenje ovakvih podsticaja ima pozitivan uticaj na privredni razvoj, a naročito na razvoj startap ekosistema.

Namere Srbije da se pozicionira kao atraktivno okruženje za razvoj startapova i da isprati trendove i praksu razvijenijih zemalja, navode na zaključak da bi naredni koraci trebali biti usmereni na uvođenje podsticaja i za investitore fizička lica. Ovo bi obezbedilo veću dostupnost kapitala fizičkih lica kojima bi kroz poreske pogodnosti bio pružen dodatan podsticaj za ulaganje.

Uvođenje poreskih podsticaja zahtevalo bi podrobnu analizu najbolje međunarodne prakse, procenu ekonomske isplativosti i benefita, eventualno proširivanje administrativnih kapaciteta, plan za uvođenje poreskih podsticaja i naknadni monitoring njihove primene. Pored prethodnog, ovo bi takođe zahtevalo saradnju stručne javnosti i nadležnih organa, što svakako predstavlja izazov kojem bi se trebalo okrenuti u narednom periodu.

Za Novu ekonomiju: Jelena Stojanović i Aleksandar Begović, poreski savetnici u PwC Srbija


Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara