Povezivanje EU i regiona na pravom koloseku

Evropska unija je je veoma zainteresovana za poboljšanje povezanosti sa regionom, pa je samo kroz bespovratna sredstva za izgradnju puteva i energetske infrstrukture od 2020. godine namenila devet milijardi evra za region, i još 20 milijardi evra u povoljnim investicijama.

Ambiciozni planovi podrazumevaju dalje reforme ne samo u saobraćaju i energetici, a projekti koji se grade iz EU fondova moraju da zadovolje najviše standarde transparentnosti, ocenjeno je na panelu „Povezivanje i podsticanje Evrope“, održanom u sklopu „EU nedelje mogućnosti“.

Energetsko povezivanje sa ostatkom Evrope ublažuje posledice, naročito finansijske, koje međunarodne krize mogu da imaju po cene goriva i struje. „Što više mogućnosti – to je manji rizik od poremećaja na tržištu“, navela je ministarka energetike Dubravka Đedović.

Najvažniji projekat za poboljšanje povezanosti u ovoj oblasti je izgradnja gasnog interkonektora sa Bugarskom, za koji je polovinu sredstava obezbeđeno iz EU, a koji se oslanja na postojeću infrastrukturu takozvanog „Turskog toka“.

„Kriza je pokazala da EU želi energetsku diverzifikaciju, pa će i ovaj projekat biti gotov krajem godine. Putem (interkonektora) Srbija će imati pristup i tečnom gasu iz Grčke, energenata iz Karpatskog regiona (…) sve ukupno oko 1,8 milijardi novih kubika gasa. Sada treba naći isporučioce, sada se pregovara“, rekla je Đedović.

Drugi ne manje važan projekat u ovoj oblasti je j završetak strujnogh interkonektora prema Rumuniji, čiji završetak bi značio pouzdaniji pristup električnoj energiji iz Evrope. Za ovaj projekat, vredan 200 miliona evra, Srbija će takođe tražiti podršku od EU.

„Kandidovaćemo ga (za EU fondove i povoljne kredite), jer je plan da se sve faze ovog projekta završe do 2028. godine“, navela je Đedović.

Prema njenim rečima, juče su potpisani i sporazumi koji bi pospešili saradnju sa Mađarskom u oblasti energetike. Navodi i da je razmena struje sa tom državom prošle godine vredela 72 miliona evra, da je ona do ovog maja premašila vrednost od 45 miliona evra, a da se ona uglavnom odnosi za naš izvoz ka severnom susedu.

Ona dodaje i da se sa Mađarskom planira izgradnju još jednog novog energetskog kraka, naftovod čija će izgradnja do granice Srbiju koštati oko 150 miliona evra, koji bi se povezao na postojeći naftovod „Družba“, a koji takođe potencijalno utiče rat u Ukrajini.

„To bi obezbedilo još 5,5 miliona tona nafte za Srbiju, jer se mi sada oslanjamo na JANAF (koji prolazi kroz Hrvatsku). Sada se priprema tehnička dokumentacija, istražuju mogućnosti za finansiranje, kako bi i on bio gotov u naredne četiri godine“, kazala je ministarka.

Podršku Evropske unije Đedović vidi kao neophodnu u daljoj dekarbonizaciji sektora, jer su za ovu tranziciju potrebna značajna sredstva. Srbija trenutno planira „izlazak iz uglja“, iz koga sada dobija oko 60 odsto struje.

„Za pravednu tranziciju je potrebno da se i radnici koji rade u toj oblasti prekvalifikuju“, zaključila je Đedović.

Napori Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su skoro u potpunosti usmereni na izgradnju regionalne povezanosti, odnosno bolju saobraćajnu povezanost sa svim susednim državama, ocenio je resorni ministar Goran Vesić.

Kao primer naveo je izgradnju 108 kilometara brze pruge od Novog Sada do Subotice, čije puštanje u rad je najavljeno za 2025. godinu, 230 kilometara brze pruge od Beograda do Niša, vrednu 2,7 milijardi evra, kao i pregovore sa Severnom Makedonijom o uvođenju jedinstvenog sistema elektronskih putarina.

„To očekujemo do kraja narednog meseca. Želimo isto da (izvedemo) i sa Hrvatskom u narednih nekoliko meseci… Planiramo i (unapređenje) tri granična prelaza sa Mađarskom, da svi budu istog kvaliteta, kako bi rasteretili Horgoš (…) obnovu pruge Beograd-Sarajevo, za to ćemo pokušpati da obezbedio EU grant“, naveo je Vesić.

Kao jednu od „najvećih sramota“ srpske infrastrukture, Vesić je naveo petogodišnje kašnjenje sa rekonstrukcijom železničkog kraka od Dimitrovgrada ka Bugarskoj, što bi isto moglo da se kandiduje za EU projekat.

Unapređenje saobraćajne infrastrukture će imati i pozitivan efekat na očuvanje životne sredine, smatra Vesić, a navodi da se oko trećine globalne energije troši u saobraćaju, a da fosilna govora u njemu za sada učestvuju sa preko 98 odsto udela.

„Na tome će biti naš akcenat. Dobar primer je brza pruga Beograd-Novi Sad, za koju navodi da je postala „glavni vid saobraćaja“ ka Beogradu… Međunarodne saobraćajnice kasnije postaju i profitabilne, što je sa nacionalnim retko slučaj“, dodao je Vesić.

Alesandro Bragonci, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, pohvalio je „impresivno pojačanje“ napora u navedenim oblastima. On je dodao da je finansijska institucija koju predstavlja 2014. godine opredelila 660 miliona evra za povezivanje celom regionu, a da sada daju 600 miliona po projektu.

„Za EU je važno da (Zapadni Balkan) postane jedinstveno tržište. Važno je naglasiti da mi, kao deo ‘Evropske porodice’, ne odstzupamo d principa o preoširenju. Moramo da poštujemo i obaveze iz klimatskih ciljeva cele evrope, pa oko polovine naših sredstava ide na projekte (koji se tiču zaštite životne sredine)… Zato je važna i tranzicija sa putne na železničku infrastrukturu, ali i projekte urbane mobilnosti“, naveo je Bragonci.

EU nedelja mogućnosti je jedinstvena serija događaja koji pružaju građanima Srbije priliku da po prvi put na jednom mestu saznaju sve što ih zanima o dostupnim fondovima i iskoriste prilike za realizaciju svojih ideja.

Sesije i debate se održavaju u tri grada: Beogradu, Nišu i Novom Sadu i obuhvata različite oblasti – Ekonomiju, biznis, obrazovanje, mlade, sport, kulturu, medije, civilno društvo, lokalni razvoj, zelenu tranziciju, poljoprivredu.