Pravo koje je važno i NFT kolekcionarima i uličnim umetnicima

Kako umetnici mogu da zaštite svoja prava, imaju li na to prava i kreatori ulične umetnosti i šta je zajedničko kolekcionarima slika i NFT tokena, za Novu ekonomiju objašnjava advokat Dragan Milić, autor monografije “Pravo likovne umetnosti”.

Ljubav prema likovnoj umetnosti i praćenje tržišta umetničkih dela bili su razlozi zbog kojih je nastala ova knjiga.

“Uvideo sam potrebu da se neki pravni postojeći instituti pojasne, a pravne praznine popune tumačenjima, pronalaženjem stavova iz sudske prakse ili pravne teorije”, objašnjava Milić.

Dragan Milić, foto: Nova ekonomija – Paola Felix Meza

Zašto ste se odlučili baš za ovu temu?

Ideja odnosno odluka da se “uhvatim u koštac” sa pravom likovne umetnosti, iz početka nije obuhvatala knjigu niti ovako širok pristup.

Sve se desilo slučajno i to dok sam šetao amsterdamskim Rajks muzejom.

Razgledajući njihovu impozantnu kolekciju, zapazio sam jednu interesantnu činjenicu. Da se pod krovom istog muzeja nalaze slike jednog od najvećih slikara svih vremena Johanesa Vermera, ali i krivotvoritelja njegovog stila i jednog od najpoznatijih falsifikatora na svetu Han van Meegerena.

Ova činjenica me je navela da razmišljam o odnosu prava i umetnosti, odnosno o tome da li je umetnost uopšte podobna da bude oivičena pravilima. Prvi zaključak mi je bio da prava povodom umetničkih dela, njihov promet i tržište, ipak moraju da se kreću unutar zakonskih okvira, pravila javnog poretka i subjektivnih prava drugih lica.

S druge strane, umetnost u njenom sadržinskom smislu, umetnička vrednost i umetnički izraz mogu da se odupru tim kalupima u znatno većoj meri. Na osnovu toga sam najpre pristupio izradi članka za svoj blog, neke vrste eseja, međutim kako sam zalazio dublje u tu temu shvatio sam da ona prevazilazi taj obim.

Moram da kažem da kako je ova knjiga prvo monografsko delo koje obrađuje pravo likovnih umetnosti kod nas, rad na njoj značilo je i privilegiju i odgovornost u isto vreme.

Na koja sve pitanja ova knjiga daje odgovore?

Na primer, razlučivanje subjektivnog autorskog prava na umetničkom delu od subjektivnih prava koja stoje na raspolaganju nosiocima prava svojine na originalnim primercima dela likovne umetnosti, po meni je ključno pitanje na koje ova knjiga daje odgovor na više nivoa. Iz iskustva, to je kamen spoticanja kako pravnicima tako i učesnicima na tržištu umetničkih dela, čak i onim sa višegodišnjim iskustvom. Pojavom umetničkih dela u digitalnoj formi taj odnos je postao još kompleksniji.

Takođe, pravo sleđenja je jedno od subjektivnih autorskih prava koje garantuje naše pozitivno pravo, a kog ni mnogi autori niti njihovi naslednici nisu svesni i ne koriste ga. U knjizi je obrađen niz drugih tema iz oblasti prometa umetničkih dela, interesantne studije slučaja, krivičnopravni aspekt i slično.

Foto: Nova ekonomija – Paola Felix Meza

Kome je namenjena?

Iako je pisana kroz pravnoteorijsku i regulatornu prizmu, kroz pojašnjenja pravnih instituta, primere i dovođenje u vezu sa stvarnim slučajevima u praksi,mišljenja sam da je razumljiva i čitaocima koji nisu povezani sa pravom. Kao što su trgovci umetničkim delima, aukcionari, galeristi, umetnici, ali i drugi ljubitelji umetnosti.

Šta sve obuhvata pravo koje se odnosi na likovnu umetnost?

Pravni aspekti likovne umetnosti odnosno umetničkih dela protežu se na veliki broj grana prava i to je ujedno jedan od glavnih razloga zbog čega je ova tema kompleksna. Moje mišljenje je da je najvažniji odnos prava intelektualne svojine i umetničkih dela, zbog čega je knjiga i otvorena upravo tim poglavljem.

Kada govorimo o originalnim primercima umetničkih dela, neizostavno je prići temi i iz ugla stvarnog i obligacionog prava. Na to se nadovezuju teme poput prava, obaveza, odgovornosti učesnika u prometu umetničkih dela, utvrđivanje autentičnosti, krivotvorine i tako dalje sve do krivičnopravnih, poreskih i carinskih aspekata prometa umetničkih dela.

Koliko je za samu umetnost važno da tržište umetničkih dela bude uređeno?

Uređenost pravnih odnosa i poštovanje zakona preduslov su za razvoj tržišta umetničih dela. Iako nekim subjektima na tom tržištu kratkoročno odgovara taj “lov u mutnom”, siva zona i neukost kupaca, pa i prodavaca, to se na kraju odražava loše na celokupne buduće odnose domaće javnost prema umetnosti, umetničkim delima i direktno ograničava potencijalne domete.

Kada se bude više vodilo računa o autentičnosti, o dokazima o poreklu dela kroz vreme, utvrđivanju lanca prethodnih nosioca prava svojine i slično, moći ćemo govoriti i o većoj sigurnosti kupaca, kolekcionara, ali i o stabilnosti tržišta.

Dragn Milić. foto: Nova ekonomija – Paola Felix Meza

Šta bi, kada govorimo o Srbiji, bili prvi i ključni potezi koje bi trebalo sprovedi kako bi tržište umetničkih dela bilo uređenije?

Možda kroz neke kolektivne organizacije, poput udruženja, insistirati na zaštiti interesa autora, kupaca, kolekcionara. Trebalo bi uspostaviti i mehanizam ostvarivanja prava sleđenja od strane autora i njihovih naslednika. Podizanje svesti javnosti, učesnika na tržištu, pa i aukcionara o potrebi da se mnogo ozbiljnije pristupi proceni dela, utvrđivanju autentičnosti.

Uloga tužilaštva i policije bi morala da bude znatno izraženija. Mora se na državnom nivou ukazati na interes za unapređenjem odnosa prema umetnosti i umetničkim delima.

Sve bi to rezultiralo uređenjem tržišta što bi donelo benefite svima, pa na duže staze i onima kojima se uređen sistem trenutno ne isplati.

Iako se ne možemo porediti sa Sjedinjenim Američkim Državama, jer je Njujork centar svetskog tržišta, tamo postoje specijalizovane službe koje se bave isključivo sprečavanjem nezakonitosti na tržištima umetničkih dela i pomno prate svaku aukciju. Odnos javnih službi prema umetničkim delima i kulturnim dobrima u Italiji, Francuskoj, nam može takođe biti primer kao se brine o kulturnom nasleđu.

Jedan od najnovijih trendova su svakako NFT tokeni. Koje su glavne razlike između klasičnog kolekcionarstva i kolekcionarstva NFT tokena?

Kolekcionarstvo je jako interesantna tema, neodvojiva od ljubavi prema umetnosti, ali je zanimljiva i sa psihološkog stanovišta. Iako kolekcionare karakterišu često i lukrativni motivi, strast prema umetničkim delima ipak dominira. Što kolekcionare razlikuje od investitora u umetnosti.

NFT je otvorio vrata novim kolekcionarima, mlađim generacijama, koji vrednuju više virtuelnu imovinu nego onu opipljivu. 

Iako NFT danas trpi dosta kritika, ako se udubite u temu, dosta toga se može pripisati i klasičnom kolekcionarstvu.

Stvar je forme i odnosa prema stvarnosti, što se oslikava kroz razlike u generacijama. Mladima je često važniji njihov virtuelni identitet i virtuelna imovina nego status u realnom životu.

Koliko je moderno kolekcionarstvo NFT tokenima zaživelo u Srbiji i da li je ova oblast dovoljno uređena?

Tržište NFT-a se za sada mahom oslanja na ugovorne odnose koji se sklapaju na blockchain mreži, i tako uspostavljena prava i obaveze. Zakoni polako prate tu praksu, pa sa rastom tržišta raste i njegova uređenost.

Iako Srbija ima Zakon o digitalnoj imovini, NFT posebno nije regulisan, već samo posredno kroz opšte odredbe o toj vrsti imovine i njenom emitovanju. Slična situacija je i u svetu. Pravila koja postavljaju propisi o autorskom pravu u potpunosti važe i za NFT, naravno na način i gde je to primenljivo.

Dragan Milić, foto: Nova ekonomija – Paola Felix Meza

Važe li autorska prava i u uličnoj umetnosti? Da li je moguće zaštiti ovakvu vrstu autorskih dela?

Autorska prava su garantovana svakom autoru, ukoliko njegovo delo ispunjava uslove za autorskopravnu zaštitu. Bez obzira na način na koji je javno saopšteno.

Međutim, sam koncept ulične umetnosti je takav da umetnici svesno svoja dela namenjuju javnosti i neretko se odriču prava na zaštitu takvih dela donosno daju veći značaj poruci koji žele da pošalju nego svojim privilegijama.

Svaki od tih uličnih umetnika, kada bi bio u stanju da dokaže svoje autorstvo, mogao bi i da ostvaruje svoja prava prema trećim licima. Tu se komplikuje situacija kada govorimo o pravima na samom primerku takvog dela, na primer delu zida gde je delo oslikano. Autorska prava nisu sporna u meri u kojoj je interesantna tema prava svojine na primerku dela odnosno površini na kojoj se je delo oslikano.

Kakav je stav samih autora koji se bave ovom vrstom umetnosti? Na primer, imajući u vidu slučaj Banksija gde mu se „o glavu obila“ tvrdnja da su „autorska prava za jadnike“, teži li se regulisanju jedne neformalne vrste umetnosti kao što je ulična umetnost?

Kao što sam pomenuo, street art naglašava poruku i stavlja je iznad subjektivnih prava pojedinca, pa čak se često insistira i na anonimnosti autora. Kao u slučaju Banksija, koga ste pomenuli. Međutim, u nekim slučajevima njihova dela “prerastu” te zidove i zaokupe pražnju javnosti u ogromnoj meri. Tako su upravo Banksijeva Devojčica sa balonom ili Bacač cveća postali jedan od simbola savremene umetnosti s početka veka i našli se među najreprodukovanijim motivima sa umetničkih dela.

U tim situacijama autor poželi da povrati kontrolu nad tim delima, kao što pokušava Banksi. Kako je poznat njegov prvobitni negativni odnos prema autorskom pravu, odnosno kako nije baš mogao protiv svojih uverenja i zbog svoje anonimnosti, on je svoja prava pokušao da realizuje kroz zaštitu njegovih grafičkih rešenja kao žigova. Međutim ni to nije išlo baš po njegovoj zamisli.

Interesantna je to priča. Obradio sam je kao jednu od studija slučaja u knjizi. Ulična umetnost dakle ograničava sama sebe po pitanju ostvarivanja prava umetnika. Iako ona po sili zakona postoje.

Koji je značaj utvrđivanja porekla umetničkih dela? Zašto je to važno?

Dokaz o postojanju nekog dela kroz vreme odnosno njegovo poreklo, ključan je element kod određivanja vrednosti dela i pripisivanja istog nekom autoru. Velike evropske i svetske aukcijske kuće neće da prihvatiti delo u prodaju bez tog dokaza. Kako zbog sumnje u zakonitost prava svojine odnosno utvrđivanja da li je delo nezakonito prisvojeno, tako i zbog toga što je taj lanac vlasništva važan i u sklopu utvrđivanja autentičnosti dela.

U knjizi je prikazano nekoliko desetina veoma slikovitih primera i slučajeva iz sudske prakse, mahom iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je ova pravna oblast i najrazvijenija. Kako je u tamošnjem pravnom sistemu sudska praksa i izvor prava, utoliko je značaj ovih odluka i veći.

Kada govorimo o značaju koji umetnost ima na građane jedne države, kolika je šteta naneta time što Narodni muzej nije radio 15 godina? Da li je ona nadoknadiva?

Napomenuo sam da je ideja za pisanje ove knjige nastala u šetnji muzejom. Meni je žao što se to nije desilo u Narodnom muzeju, koji je u to vreme bio zatvoren. Naša zbirka je za mene lično mnogo inspirativnija od bilo koje strane.

Šteta koja je prouzrokovana tokom tih 15 godina jeste nenadoknadiva, jer su generacije dece odrastale bez kontakta sa zbirkom.

Možda ta poseta muzeju ne bi uticala na svakog posetioca jednako, ali bi kolektivno u ogromnoj meri doprinela odnosu prema umetnosti i što je bitnije širenju istinskog nacionalnog i kulturnog identiteta. Kao što je Matija Bećković rekao za Hilandar, mislim da se isto može reći i za Narodni muzej i Narodnu Biblioteku. Kad jedan narod ima takvu jednu semenku, on se iz nje može ponovo roditi i preporoditi. Toliki je značaj Narodnog muzeja za nas.