Vesti iz zemlje

02.09.2013. 09:28

Politika

Autor: Nova Ekonomija

Preduzetnici u Srbiji sve ugroženiji

U bruto domaćem proizvodu preduzetnici i poljoprivrednici tokom jedne godine stvore 15 odsto njegove vrednosti, ali njihov broj opada.
Prema proceni zvanične statistike, svemu stvorenom u Srbiji u jednoj godini preduzetnici i poljoprivrednici ukupno doprinesu sa 15 odsto njegove vrednosti. Statističari kažu da je doprinos oko 220.000 preduzetnika i 107.000 malih i srednjih preduzeća bruto domaćem proizvodu (BDP) gotovo jednak – po oko 7,5 procenata.
Lane je bilo najviše „mikropreduzeća” koja zapošljavaju do 10 radnika. Ona čine 87,8 odsto od ukupnog broja privrednih društava i zapošljavaju 16,5 procenata ukupnog broja zaposlenih. 
Prema prošlogodišnjem popisu poljoprivrede, 2.567 poljoprivrednih gazdinstava posluju kao preduzeća ili preduzetnici, a popisano je i 628.555 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. 
Od početka krize opada broj preduzetnika, a poljoprivrednici kažu da im nikada nije bilo gore. Kakva je slika prosečnog srpskog preduzetnika i poljoprivrednika? 
Prema rezultatima ankete Unije poslodavaca, u kojoj je u poslednja četiri meseca 2012. godine učestvovalo 712 ispitanika u 42 grada i opštine, prosečna starost muškaraca, osnivača preduzetničke radnje ili malog preduzeća je 39, a žene 41 godina. 
Prosečan preduzetnik u Srbiji je oženjen, otac je jednog deteta, a pre otvaranja svoje firme u proseku je za druge radio najmanje šest godina. Uglavnom je obavljao uslužnu ili neku vrstu zanatske delatnosti za prethodnog poslodavca ili u sivoj zoni, a na trećem mestu je iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji. 
Svoj posao je počeo najčešće ličnom ušteđevinom, pozajmicom roditelja ili rođaka i prijatelja iz inostranstva ili je do početnog kapitala došao prodajom neke nasleđene nepokretnosti. 
Najviše muškaraca i žena zagazilo je u vode privatnog biznisa da bi obezbedili egzistenciju, a tek potom da bi ostvarili svoju poslovnu zamisao. Kod muškaraca je na trećem mestu razlog bila nemogućnost da pronađu posao kod drugog gazde, na četvrtom – želja da radi za sebe, a ne za drugog gazdu. 
U rubrici „životno iskustvo” muškarci su upisali da su tri puta bili u inostranstvu, a žene četiri. Znaju engleski jezik toliko koliko je potrebno za najosnovnije sporazumevanje, umeju da napišu i pošalju mejl, ali nisu šire informatički pismeni. 
Za razliku od preduzetnika i preduzetnica, koji su u punoj životnoj snazi, ali sve teže opstaju, na šta neprestano ukazuju državi, poljoprivrednici u Srbiji su stari, slabo informisani i nepoverljivi prema udruženjima i državnoj politici, pokazalo je istraživanje Ministarstva poljoprivrede. 
Prosečno poljoprivredno gazdinstvo koristi 4,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, poseduje jedan dvoosovinski traktor i gaji jedno goveče, četiri svinje, tri ovce, 26 komada živine i jedno pčelinje društvo. 
Glave poljoprivrednog gazdinstava u Srbiji u 82 odsto ispitanih slučajeva su muškarci stariji od 45 godina. Čak 39,4 odsto su stariji od 60 godina. Osnovnu školu, ili manje, ima 37 odsto, 28 odsto dvogodišnju ili trogodišnju, a isto toliko četvorogodišnju srednju školu. Blizu četvrtine ih, pored poljoprivrede, ima još neki drugi posao, mesto stalnog boravka (96,8 odsto) im je „vangradska sredina”. 
Srpske poljoprivrednike najviše pogađa finansiranje proizvodnje, troškovi su visoki, zatim niske cene njihovih proizvoda i gubici, otežan plasman, nedostatak radne snage, rizici od suše i drugih nepovoljnih klimatskih prilika, ali i naplata prodatih proizvoda, nedostatak mehanizacije i zemljišta. 
O državnoj politici u agraru poljoprivrednici se uglavnom informišu putem televizije (70,4 odsto), 4,9 odsto putem štampanih medija, a 9,1 putem interneta, dok se šest odsto ispitanika izjasnilo da se o tome uopšte ne informiše. 
Državne podsticaje dobija 41 odsto gazdinstava. Najveći broj prima regres za gorivo po hektaru – 15,1 odsto, i osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju koji se isplaćuju po hektaru (12,4 odsto), 3,8 procenata prima premiju za mleko po litru, a 2,2 odsto gazdinstava prima podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave po grlu. 
Blizu polovine nosilaca gazdinstava nije upoznata sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je donet početkom ove godine. Oko trećine je upoznato, dok je delimično upoznato 23 odsto gazdinstava. 
Dve trećine nosilaca gazdinstava smatra da trenutna poljoprivredna politika – u poslednjih godinu dana, pet i 10 godina ide u pogrešnom pravcu. 
Za 15 godina 986 sela u Srbiji ostaće bez stanovnika, a posle toga za još jednu deceniju još oko 300 seoskih naselja, procena je Branislava Gulana, člana Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Prema njegovim rečima, za četvrt veka nestaće četvrtina sela u centralnoj Srbiji i Vojvodini. 
Gulan kaže da u Srbiji, prema statističkim podacima, samo u 13 sela ima više od 8.000 stanovnika, a da u oko 900 sela živi od 200 do 400 stanovnika. 
„Od 100 do 200 stanovnika ima 692 sela, od 400 do 600 stanovnika 583 sela, a do 50 stanovnika ima 535 sela“ – kaže Gulan. 
U selima ima 50.000 napuštenih kuća, a još 145.000 je privremeno nenastanjeno. Oko 38 odsto seoskih domaćinstava je siromašno, dok poljoprivredna penzija prosečno iznosi oko 9.000 dinara i nju prima 183.000 zemljoradnika. 
Branislav Gulan je jedan od autora publikacije „Zašto i kako se organizovati u zadruge”, koju je SANU izdala u 50.000 primeraka.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.