Preko 100.000 radnika u Srbiji osetiće posledice rata u Ukrajini?

Posledice rata u Ukrajini osetiće oko 100.000 radnika u Srbiji, koji su zaposleni u fabrikama kablova, kažu u Sindikatu Sloga, a prenosi Politika. Posledice u globalnim lancima proizvodnje već se vide, pa mnoge kompanije obustavljaju rad i šalju zaposlene na prinudni odmor ili plaćeno odsustvo.

„Reč je o proizvodnji kablova za auto-industriju. Leoni koji zapošljava više od 11.000 radnika u Srbiji mora da prati firmu za koju radi, posao obavlja po narudžbini, posluje za više brendova, a evidentan je zastoj u proizvodnji automobila“, kaže Željko Veselinović, predsednik Sindikata Sloga.

NEKI RADNICI FABIRKE LEONIJA UPUĆENI NA PLAĆENO ODSUSTVO ZBOG SMANJENOG OBIMA POSLA, JER SE ČEKA DA STIGNU DELOVI IZ EVROPSKE UNIJE. POSLODAVCI NE POMINJU OTKAZE, ALI RADNICI SU ZABRINUTI.

Kako dodaje, više od 100.000 radnika Srbije zaposlenih u proizvodnji kablova je u velikom problemu, a mnogi su već otišli na plaćeno odsustvo i nema kompanije koja radi u punom kapacitetu.

Veselinović naglašava da upravo globalna kriza elektronskih komponenti, kao i rat u Ukrajini, utiču na proizvodnju u takozvanoj niskobudžetnoj industriji Srbije.

„Pogon nemačke kompanije Drekslmajer (Draexlmeier) iz Zrenjanina slao je zaposlene na plaćeno, a u vreme korone mnogi su proglašeni za tehnološki višak, ova kompanija je svoju radnu snagu maltene prepolovila u odnosu na period pre pandemije„, dodaje Veselinović.

Prema njegovim rečima, sličan problem ima i proizvođač strujnih kablova Tisa automotive iz Kikinde, a ista situacija je i u fabrikama za šivenje obuće, majica, uopšte garderobe, koje su u vezi sa radom određenih kompanija na zapadu.

Poslodavac može da upućuje zaposlene na plaćeno privremeno odsustvo sa rada uz naknadu zarade najduže do 45 dana godišnje, a vlada i Socijalno-ekonomski savet mogu to da produže.

I u Privrednoj komori Srbije (PKS) potvrđuju da su, zbog situacije u svetu, posebno Evropi, prilično ugroženi hemijska i metalska industrija, proizvođači auto-delova koji uvoze sirovine i komponente za svoju proizvodnju iz tih zemalja.

Prema njihovim podacima, neke firme iz tekstilne i hemijske industrije su smanjile proizvodnju, jer su bile orijentisane na rusko tržište. Očekuju da će za nekoliko meseci ta kriza da se prebrodi i tržište nastaviti da funkcioniše.