Problemi na Divčibarama: Višak buke, manjak kanalizacije

Divčibare, naselje na planini Maljen kojim upravlja Grad Valjevo, poslednjih godina se ubrzano urbanizuje, grade se hoteli i zgrade sa apartmanima… Prema rečima meštana, intenzitet te izgradnje ne prati rešavanje problema u vezi sa bukom, pijaćom i otpadnim vodama.

Na Divčibarama se trenutno dosta gradi, o tome se često piše u medijima, ali se sporo rešavaju infrastrukturni problemi, kazao je za Novu ekonomiju Dejan Restak koji se pre nekoliko godina iz Beograda preselio na Divčibare.

U celoj Srbiji, prema njegovom mišljenju, postoji „invazija“ investitorskog urbanizma koja „nekim ljudima smeta, a nekima ne smeta“.

„Ljudi u Srbiji višak novca koji zarađuju ulažu u nekretnine, jer smatraju da će tako da ga sačuvaju i umnože, jer veruju da vrednost nekretnina može beskonačno da raste. I ovde se intenzivno gradi i ulaže u izgradnju novih apartmana, a ja kao običan posmatrač ne vidim opravdanje za tako nešto, s obzirom da turisti ovde dolaze samo vikendom“, kaže Restak.

Prema njegovim rečima, ostalim danima na Divčibarama praktično nema nikoga, a vrlo često nema nikog ni većim praznicima. Kako dodaje naš sagovornik, dva uzastopna vikenda sredinom i krajem avgusta na Divčibarama je bilo više ljudi nego što je lokalno stanovništvo naviklo.

„To je iznenađujuće, s obzirom da prethodnih vikenda nije bilo posete i to nije samo našta opservacija, to komentarišu i oni koji se tim turizmom bave. Mi ovde inače samo živimo, ne bavimo se turizmom“, napominje Restak.

VIŠAK BUKE

On kaže da je urbanizam koji je zahvatio Divčibare po svemu sudeći legalan, jer je legalizovan urbanističkim planovima Valjeva, ali da postoje neki drugi problemi oko kojih bi nešto moralo da se preduzme.

„U ovakvim uslovima turizam je na ovoj planini praktično nemoguć, jako je ugrožen zbog buke koja je permanentna, ona postoji čak i vikendima, čak i nedeljom, radi se bagerima“, kaže Restak.

Primera radi, tokom izgradnje benzinske stanice, koja je trajala mesecima, ponekad do dva sata ujutru, „radile su bušilice tokom celog leta“.

„To je ekstremni primer, gradilišta koja ovde postoje nemaju nikakva pravila, jednostavno rade non-stop. Kada nešto iznajmite, vi ne znate da li ste iznajmili na 100 metara od nekog gradilišta. Ako vam neko naplati smeštaj, ne znate da li ćete moći da spavate, da se opustite u tom miru i tišini koji se ovde ‘prodaje’ – jer tog mira ovde nema već godinama“, napominje Restak.

Prema njegovim rečima, svako ko dođe može to da snimi i da se uveri.

„Ne postoji nikakva regulativa, kućni red, kako to može da se nazove, koja će da obezbedi mir u jednom turističkom naselju. Ovde se prodaju mir i netaknuta priroda, to je slogan svakog objekta koji se bavi turizmom“, kaže naš sagovornik.

MANJAK KANALIZACIJE: UGROŽENI POTOCI I REKE

„Problem sa mirom nazivam neobjektivnim problemom jer on može da se reši uvođenjem komunalne policije, koja će da ide po gradilištima i svim izvorima buke, da reguliše i zavede mir. Dolazimo do problema koji ja zovem objektivinim, to je infrastrukturni problem, koji postoji oduvek, nije se ulagalo u infrastrukturu“, kaže naš sagovornik.

Kada je krenuo „investitorski“ talas i kada se krenulo sa investicijama u nekretnine, bez pre svega, postojanja kanalizacije, pa se otpadne vode prelivaju iz „ekoloških“ septičkih jama, objašnjava Restak:

„Crne septičke jame, koje su zapravo kante, rezevroari od nekih pet kubika, stoje zabodene među borovima, one na vrhu imaju prelivnike, u jednom trenutku se napune i prelivaju, to tako svuda funkcioniše“.

On dodaje da se to može lako proveriti  ako se istražuje koliko u okolini ima cisterni za čišćenje septičkih jama i ko se tim bavi. Prema njegovim rečima, može da se nađe „dva, tri (takva) slučaja“:

Apsolutno svi, kuće, apartmani imaju septičke jame koje niko ne čisti. Kada dođu do prelivnika, vode se slivaju niz stene i potoke, sa jedne strane to ide prema Crnoj reci, sa druge reka Kamenica ide u sliv Morave.

To je situacija u vezi sa otpadnim, ali postoje problemi i u vezi sa pijaćom vodom, koje kako dodaje naš sagovornik, lokalna vlast hoće da reši rekonstrukcijom jedinog bunara u blizini.

„Tim žele da reše deficit tokom letnjih perioda i uopšte kada je najezda gostiju. Do sada je na brdima bio problem, oni bukvalno svakog dana ostanu bez vode, ovih nekoliko hotela koliko je urađeno imaju bazene, navodnjava se fudbalski teren, pa ti ljudi tad aostanu bez vode“, napominje Restak.

Tu nije kraj nevoljama meštana, jer se javljaju i problemi sa strujom, pošto postojeća mreža nije predviđena za trenutan broj objekata.

„Sad je urađena nova trafo stanica, ali je situacija i dalje takva da, kako kažu poznavaoci prilika, čim dune malo jači vetar – ostanemo bez struje. Svi ti problemi su aktuelni, na nekima se radi, ja verujem da će se rešiti, zato što to ide u prilog investitorima“, dodaje Restak.

On kaže da ga zapravo brine mir koji na Divčibarama nije u interesu investitora.

To je kako dodaje i razlog zašto se sa porodicom odlučio da se preseli u jedno selo niže, prema Kosjeriću.

GRADE SE ZGRADE OD SEDAM SPRATOVA

Na putu ka novoj ski stazi na Divčibarama situacija kako ocenjuje naš sagovornik, deluje kao masovna izgradnja objekata:

To jako podseća na Zlatibor po obimu gradnje, to je jedna velika livada, od 50 ili više hektara, to je sve ograđeno i tu se grade desetine hiljada kvadrata, to su sve zgrade od šest, sedam spratova, od jezera koje je služilo za vodosanbdevanje pa do samih Divčibara, sve je u izgradnji.

KOME SU NAMENJENE ZGRADE I APARTMANI?

„Ovde se prave zgrade koje zvrje prazne, blizu nas je jedan čovek pre dve, tri godine izgradio apartmane, nikad nikog u njima nema. To je kao ulaganje u akcije, nama nekretnine služe kao akcije kojima se trguje u Americi, ovde se tako trguje nekretninama, one uopšte ne služe za upotrebu, njihova namena nije da neko u njima živi ili povremeno boravi, već da se samo trguje“, objašnjava Restak.

Ipak, po svemu sudeći, intenzivna gradnja objekata, pre svega zbog buke tera turiste iz ovog odmarališta, pa ih je kako je preneo N1 ove godine dosta manje nego prethodnih godina.

To potvrđuje i naš sagovornik, dodajući da je malo veće gužve na Divčibarama bilo tokom dva uzastopna vikenda sredinom avgusta. Prema njegovim rečima, na Divčibarama tokom radni dana u letnjoj sezoni nema mnogo turista.

Problem je i svest ljudi u Srbiji o izlivanju otpadnih voda u potoke, ali i svest o uništavanju prirode.

„U selu Mrčići (obronci Maljena) oni su čitavo jedno brdo pretvorili u kamenolome, ljudi su im (investitorima) prodali zemlju. Celo selo ništa ne mari, jer oni su eto uzeli neke pare od tih kamenoloma, nastavili su da žive u kućercima ispod kamenoloma u prašini, buci i haosu“, objašnjava naš sagovornik.

Ipak neće biti masovne urbanizacije Divčibara

Kako dodaje, ljudi u tom slučaju kako mora od nečeg da se živi, a uopšte nije važno što zbog tog „nečeg“ sve uništiti, zagaditi ili otrovati.

Problemu buke doprinose i turisti koji na planinu, kako kaže Restak, dođu na dva dana, iznajme jeftin smeštaj od 20 do 30 evra na dan, roštiljaju i slušaju izuzetno glasnu muziku.

Takvi problemi, u vezi sa bukom koju prave turisti, u nekim susednim zemljama se, kako dodaje, rešavaju se višim cenama turističkog smeštaja. U Sloveniji se na primer kuće, vikendice na planinama iznajmljuju po ceni od 100 evra na dan.

„Ja nemam ništa protiv tih ljudi, ali predstavljaju problem, doći će, napraviće problem i sad celo naselje to mora da sluša. Mi tako živimo. A gde su takvi ljudi u Sloveniji, oni se tamo žale kako umesto uređenih ljudi. Naš čovek kad dođe tamo, on kuka jer ne može da pravi haos, a ovde kukaju svi koji bi hteli mir i red“, kaže sagovornik našeg portala.

Prema njegovom mišljenju, u Srbiji se turistima prodaje mogućnost da svako radi šta hoće.

„To se nekim turistima sviđa, ali pazite, sviđa im se da dođu na dva, tri dana, vide kako mi ovde ‘divljamo’, pokupe se i odu. Ti treba da ostaneš ovde, da probaš da se baviš normalnim turizmom, a to je nemoguće u ovim okolnostima“, dodaje Restak.