Prve stanice metroa gradiće se u septembru 2023.

Prve stanice metroa počeće da se grade u septembru 2023. godine, rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, prenosi Beoinfo.

Vesić je prilikom obilaska radova na nasipanju Makiškog polja za izgradnju Beogradskog metroa rekao da će izgradnja depoa početi u novembru, a da će se u martu sledeće godine graditi pristupne saobraćajnice. 

Do sada je, prema njegovim rečima, raščišćeno oko 11 hektara, a nasuto oko šest hektara od ukupno nešto više od 75 hektara, koliko treba da se naspe.

„Srećan sam što radimo sa kompanijama kao što su „Mostogradnja ING“, „Milenijum“, sa velikom kineskom kompanijom „Pauer Čajna“, a uključiće se i francuska kompanija „Alstom“ u drugoj fazi“, rekao je Vesić. 

U maju se potpisuje ugovor za pristupne saobraćajnice, koje će biti bulevarskog tipa, sa četiri trake, biciklističkim stazama, razdelnim ostrvom, kaže Vesić.

U toku leta će, kako se navodi, biti potpisana dva ugovora, ugovor o izgradnji prve linije metroa i izgradnji depoa. 

„Tokom sledeće godine, iz Кine stižu dve mašine, počeće sa bušenjem tunela i sve će biti spremno do 2028. godine, kada će biti završena prva linija, odnosno 2030. godine druga linija, gde ćemo imati 44 metro stanice, više od 42 kilometra metro mreže.

Izgradnja beogradskog metroa počela je u novembru, na Makiškom polju, blizu strogo zaštićenog vodoizvorišta. Poznati hidrogeolozi kažu da na tom mestu ne treba graditi infrastrukturne i stambene objekte, jer lako mogu da se zagade podzemne vode koje su jeftinije za prečišćavanje.

Zbog izgradnje metroa, država je na Makišu ponovo, kao i u vreme kad se tamo gradila ranžirna železnička stanica krajem šezdesetih godina prošlog veka, donela političku odluku, zanemarila je mišljenje stručnjaka, rekao je za ranije za Novu ekonomiju hidrogeolog i bivši sekretar za životnu sredinu u gradskoj upravi Beograda Branislav Božović.

Izgradnjom depoa na Makišu krše se postojeći zakoni i postojeća regulativa koja je napravljena upravo da bi se štitilo vodosnabdevanje, ocenio je u intervjuu za Novu ekonomiju profesor Katedere za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakuleta u Beogradu Igor Jemcov.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje depoa nije uzela u obzir ni analizu postojećeg stanja, niti su uzeti u obzir uslovi koje je dao Beogradski vodovod, istakao je Jemcov.