Rad „na lizing“: Sigurnost investitorima, nevolje radnicima

Prvi talas otkaza prouzrokovanih pandemijom počeo je i nastavio se među radnicima koji su angažovani putem agencija za zapošljavanje, saopštio je Granski sindikat „Nezavisnost“. Taj sindikat ocenjuje da je „armija radnika na lizing“ od 80 hiljada ljudi, prema nezvaničnim podacima, sada upola manja.

„Nezavisnost“ navodi da su godinu dana nakon donošenja Zakona o agencijskom zapošljavanju, brojni radnici ostali bez posla ili su „prinudno prevedeni u crne zone rada“, kao i da su sindikati naslutili „pogubno dejstvo“ pomenutog zakona.

„To se posebno odnosilo na visinu plate, prava na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, prevoz i druga prava iz radnog odnosa“, navodi se dalje u tekstu. 

U saopštenju se dodaje da su se mnogi poslodavci okrenuli „crnom tržištu radne snage“, pre svega u građevini, a da su se drugi preusmerili na omladinske i studentske zadruge.

Sindikat podseća i da je njihovo angažovanje prilikom usvajanja zakona o agencijskom zapoljšavanju prošle godine bilo obesmišljeno, jer nije prihvaćen njihov zahtev da se ograniči broj radnika „na lizing“ koji neka firma može da ima.

„Nismo bili za to da se ograničenje odnosi samo na one koji imaju ugovore o radu na određeno vreme u agenciji, ali je takva formulacija ostala u zakonu“, kaže savetnik u UGS Nezavisnost Zoran Ristić. 

Prema njegovom mišljenju, sada u praksi zbog toga postoje problemi, jer se ljudi zapošljavaju u agenciji na osnovu ugovora za rad na stalno i onda se ne računaju u ukupnom broju radnika koji su angažovani preko agencija kod poslodavca korisnika. 

Prilikom donošenja zakona je traženo da se broj mogućih radnika preko agencija u nekoj drugoj firmi ograniči na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih.

Kažu da takvo rešenje koriste čak i neka državna preduzeća, često i strane kompanije, jer im se to više isplati zbog nižih zarada, bržih, jednostavnih i jeftinih otkaza. 

„U trenucima kada država stranim firmama daje stimulacije po zaposlenom i do 18.000 evra i uz ovakva zakonska rešenja, očigledno je da je sada u praksi sistemski potpomognut i osnažen nesiguran, prekarni rad“, dodaje se dalje u tekstu.

Naglašava se da je neophodno preispitati regulativu i primenu zakonskih instituta koji podržavaju rast „prekarne“ zaposlenosti: ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, agencijskom zapošljavanju, ugovora o stručnom osposobljavanju i praksi, kao i zapošljavanja preko studentskih ili omladinskih zadruga.

U „Nezavisnosti“ dodaju da je Zakon o agencijskom zapošljavanju na neki način ipak popravio položaj radnika koji su iznajmljivani preko agencija, jer su dobili prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod drugih poslodavaca. 

Prema Ristićevim rečima pre donošenja zakona bilo je oko 120 agencija za zapošljavanje, dok ih je sada samo 75 koje su registrovane po zakonu.

Dodaje se i da su „preko noći“ brojni radnici prevedeni u zadruge, jer su promenjeni propisi, što znači da oni koji su radili preko agencija sada u zadrugama imaju „još niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada“.

FORMALNO USKLAĐIVANJE PROPISA SA EU

„Sada se u praksi javljaju pitanja na koja ni novi zakon (o agencijskom zapošljavanju) ne daje odgovore, tako da je potrebno neke odnose detaljnije regulisati“, smatra Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

On napominje da nedoslednost zakonodavca u toj sferi stvara nerazrešive pravne zagonetke u slučajevima kada se radi o „jednostavnim pitanjima“. 

„Trebalo bi i onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija radnika, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevina“, objašnjava Reljanović.

Dodaje i da je veoma značajno da kategorija agencijskih radnika bude regulisana i Zakonom o radu.

Ipak naglašava da je postojeći zakon manjkav, kao i da je donet kako bi se samo formalno zadovoljnila potreba harmonizacije sa EU propisima.