Radnicima iz Bangladeša, Vijetnama i Gvatemale biće olakšan dolazak u Srbiju

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u procesu zaključivanja sporazuma sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom kojim bi se olakšao dolazak radnika iz ovih zemalja u Srbiju, saznaje Danas. 

O tome je prošle nedelje bilo reči na međuresornom sastanku kada je, između ostalog, ministar spoljnih poslova zatražio od Ministarstva za rad spisak oblasti u kojima je Srbiji potrebna radna snaga.

Bangladeš sa više od 160 miliona i Vijetnam sa skoro 100 miliona stanovnika mogu biti nepresušan izvor radne snage za Srbiju, ali pitanje je pod kojim uslovima.

Ono što je nesumnjivo je da je za poslodavce ovo dobra stvar.

Kako objašnjava Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije povećanje ponude na tržištu rada odgovara poslodavcima.

„Ako nema dovoljno ljudi koji bi se latili posla, privredi to smeta, ali to povećava i cenu rada. Naša privreda ne može da plati koliko plaćaju u Zapadnoj Evropi. Naša preduzeća nisu na tehnološkom nivou da mogu biti produktivna sa skupom radnom snagom. Ako naši ljudi idu u Zapadnu Evropu onda treba neko da ih zameni, a na taj način i preduzeća dobijaju radnike po povoljnijoj ceni“, napominje Atanacković.

On je dodao i da u Srbiji već godinama postoji nedostatak radne snage, posebno sezonske.

„Poslodavci podržavaju da se radna snaga uvozi, ako nema domaće“, zaključuje Atanacković.

Radnika nedostaje u različitim sektorima, ali nedostatak i angažovanje inostranih radnika najvidljivija u građevinarstvu, piše Danas.

Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala, podseća da je krajem 1990-ih godina u Srbiji bilo 100.000 građevinskih radnika, a onda su u privatizaciji uništena građevinska preduzeća.

„Naši građevinski radnici su dobro obučeni, znaju više stvari da rade i neće ovde da rade za prosečnu platu od 55.000 do 60.000 dinara mesečno, nego idu u Evropu gde imaju po 10 do 15 evra satnicu. A u građevini se u sezoni radi po 10 i 12 sati. S druge strane, ljudi iz Azije rade za 300 evra“, objašnjava Torlaković.

Prošle godine Nacionalna služba za zapošljavanje odobrila je 23.662 dozvole za rad strancima, skoro duplo više nego 2020. godine.

Međutim, to nije pravi broj ljudi iz inostranstva koji rade u Srbiji.

„Na jednog prijavljenog radnika dolazi tri do pet neprijavljenih radnika. Neprijavljeni strani radnici su čak radili i na projektima Vlade, kao što je gradnja stanova za policiju i vojsku. Dovode ljude iz ruralnih područja Indije i Kine. Nije lako strancima da dobiju dozvolu za rad, ali pretpostavljam da se ti međudržavni sporazumi i prave da bi oni dolazili kao reka“, kaže Torlaković.