Republičkoj direkciji za vode nejasno čije su naše brane, ko njima treba da upravlja

Republička direkcija za vode raspisala je tender za izradu studije o pravnim, ekonomskim, tehničkim i bezbednosnim aspektima upravljanja visokim branama u Srbiji. To državno telo navodi da „u Srbiji postoje brojne nedoumice u vezi sa pravnim statusom brana“, odnosno da „nije jasno ko i na osnovu kojih dokumenata upravlja njima“.

U specifikaciji tendera se dodaje i da za mnoge brane nisu izdate upotrebne i vodne dozvole, da nisu precizirani kriterijumi bezbednosti brana i kriterijumi za upravljanje akumulacijama, kao i da je „stanje brana često neodgovarajuće“.

Studija treba da, između ostalog,  obuhvati predlog pravnog lica kome treba poveriti (ili koje treba da zadrži postojeće) pravo na upravljanje (korišćenje) branom.

Takođe studija treba da sadrži i predlog „stabilnog i ekonomski održivog modela“ kojim bi se regulisalo finansiranje kapitalnih ulaganja i operativnog rada brana.

Direkcija je procenila da će izrada te studije koštati 24,5 miliona dinara, pa je na toliko procenjen i tender.

U Srbiji postoji 76 visokih brana i upravljanje njima je na raznim vlasnicima, korisnicima, upravljačima, imaocima javnih ovlašćenja  (Elektroprivreda Srbija EPS, JVP „Srbijavode“, JVP „Vode Vojvodine“, javna komunalna preduzeća, zemoradničke zadruge, kombinati), piše u odgovoru koji su Srbijavode početkom juna dostavili Novoj ekonomiji.

Spisak visokih brana koje je dostavljen Novoj ekonomiji je iz dokumentacije koju je za potrebe JVP „Srbijavode“ izradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ 2020. godine, pisalo je u odgovoru.

Cilj izrade studije koju potražuje Direkcija je „stvaranje osnova za uređenje pravno-svojinskih odnosa“ i „formiranje jasne i celovite strategije upravljanja i održavanja visokih brana sa akumulacijam.“

Šta sve treba da obuhvati studija?

Studija treba da obuhvati „izveštaj o projekciji poželjnog budućeg stanja u vezi sa pravom na upravljanje branama“.

Koko piše u projektnom zadatku, izvršilac će najpre definisati principe na osnovu kojih bi se korisnicima brana poveravalo pravo na upravljanje/korišćenje.

Prilikom opredeljenja tih principa trebalo bi imati u vidu da su brane sa akumulacijama dobra od opšteg interesa i da je potrebno obezbediti optimalno upravljanje njima sa stanovišta opšteg društvenog interesa, navodi se u specifikaciji.

Takođe, u izveštaju treba da se obrade i sistematizuju raspoloživi podaci o visokim branama, opšti podaci o brani sa akumulacijom, podaci o raspoloživoj tehničkoj dokumentaciji, podaci o trenutnom pravnom statusu (ko je bio finansijer izgradnje, status vodnih akata – upotrebna dozvola, vodna dozvola), te podaci o trenutnoj nameni brane..

„Na osnovu usvojenih principa, i izvršene sistematizacije podataka o branama, izvršilac će za svaku od navedenih brana analizirati postojeće stanje i precizno odrediti i obrazložiti predlog pravnog lica kome treba poveriti (ili koje treba da zadrži postojeće) pravo na upravljanje (korišćenje) branom“, piše u specifikaciji.

Drugi izveštaj koji treba da obuhvati studija je „izveštaj o pravnim aspektima upravljanja branama sa akumulacijama“. 

Taj izveštaj treba da razmotri pravnu problematiku upravljanja branama i prikaže principe na osnovu kojih bi se dodeljivalo pravo na upravljanje (korišćenje) branama i odredila pravna lica koje treba da dobiju (ili zadrže postojeće) pravo na upravljanje (korišćenje) branom – za svih 76 visokih brana.

Studija treba i da obuhvati „predlog stabilnog i ekonomski održivog modela“ kojim bi se regulisalo finansiranje kapitalnih ulaganja i finansiranje operativnog rada brana.

U ekonomski model, kako piše, treba ugraditi pretpostavke da bi, u cilju obezbeđenja održivog finansiranja održavanja brana i akumulacija, „korisnik brane trebalo da svoje usluge prodaje različitim subjektima, odnosno korisnicima vode i usluga: javnim komunalnim preduzećima, korisnicima sistema za navodnjavanje, vlasnicima hidroelektrana, korisnicima akumulacije za različite namene (turizam i rekreacija, sportski ribolov, ribogojstvo…)

U tom delu studije treba da se definiše koncept prihoda kojim se nadoknađuju svi opravdani troškovi koji nastaju obavljanjem delatnosti isporuke sirove vode i održavanjem pogonske spremnosti brane i pripadajuće akumulacije (troškovi održavanja i troškovi sredstava-amortizacija).

„Generalno, cena sirove vode koju bi različiti korisnici plaćali načelno je različita za svaku branu i akumulaciju. Cena bi trebalo da zavisi od troškova održavanja akumulacije, mogućnosti isporuke vode, dosadašnjeg ulaganja korisnika u izgradnju brane i akumulacije i brojnih drugih parametara“, piše u specifikaciji.

Studija takođe treba da sadrži „izveštaj o kriterijumima i koncepciji upravljanja bezbednošću brana“, „izveštaj o kriterijumima i koncepciji upravljanja akumulacijama“ i „izveštaj o programu rehabilitacije brana“.

„Program rehabilitacije brana bi trebalo da posluži i kao osnova za eventualnu izradu projektnog predloga za finansiranje rehabilitacije brana od strane međunarodnih finansijskih organizacija“, piše u specifikaciji.

Rok za podnošenje ponuda je 14. avgust.

Prema tabeli koja je dostavljenja Novoj ekonomiji, najviše brane u Srbiji su: „Lazići“ (131 metara) u blizini Bajine Bašte, „Uvac“ (110 metara) u blizini Nove Varoši i „Gazivode“ (107,5 metara) u blizini Kosovske Mitrovice.

Najstarija je „Velika Brana“ kod Užica izgrađena 1930. godine.

VIše od 30 brana je izgrađeno osamdesetih godina prošlog veka, 13 brana je izgrađeno tokom sedamdsedetih,  a 12 brana u Srbiji je iz šezdesetih godina.

Srbijavode obećale da popišu sve visoke brane do oktobra